Zahvaljujem.
Narodni poslanik Luka Kebara ima reč. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Jevđić, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom sporazumu, odnosno o izmenama tog sporazuma. Naime, govorimo o zakonu o potvrđivanju Odluke zZajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, CEFTA br.1/2021, o izmeni Aneksa 4. Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14, stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br.3/2013. i 3/2015.

Naime, u prethodnom govoru sam naglasio značaj ovih promena, ali one su se ticale izmena u EFTA Sporazumu, a ovo su izmene u CEFTA sporazumu, odnosno Centralnoj organizaciji slobodne evropske trgovine, odnosno Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koga čine Srbija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija, Albanija i Bih. Takođe, čini i predsedništvo UNIMIK za Prištinu, ali ipak za nas to je samo šest članica, šest država, zato što je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i o tome nema govora.

Na zajedničkoj sednici tog Komiteta CEFTA, koji je nadležan za sprovođenje ovog sporazuma, došlo je do određenih izmena koje se tiču tog Protokola B o poreklu proizvoda i poreklu roba, ali i određenih izmena koje se tiču metoda nove administrativne saradnje, novih propisa i procesa koji su uokvireni u tom procesu digitalizacije.

One podrazumevaju sledeće bitne stvari, odnosno ciljeve, a to su svakako mogućnost primene pune kumulacije roba i usluga, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carina, povećanja praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto-mase proizvoda, a za industrijske proizvode 15% gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnostima za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivrednike, za poljoprivredno-industrijske proizvode, ali i da bi se omogućio lakši način sticanja tih roba.

Ove izmene se provode u skladu sa PEM Konvencijom, Pan-Evrpsko-Mediteranskom Konvencijom o preferncijalnom poreklu roba, kojoj smo pristupili još 2013. godine. Tu se podrazumevaju određena pravila, određene procedure, određeni propisi koji će našoj zemlji omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, bolje rezultate, bolji protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju naše privrede, naše ekonomije i našeg BDP-a.

Naravno, za ove izmene i dopune Protokola B i metoda administrativne saradnje, pored zemalja CEFTA, zainteresovane su i EU i zemlje EFTA, ali i Turska, što je dodatni indikator da se radi o jako dobrom sporazumu, odnosno o jako kvalitetnim izmenama ovog CEFTA sporazuma, koje će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o spoljnoj politici Srbije, moramo imati na umu da je za sve ove uspehe zadužen naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Bitno je napomenuti da je ugled Srbije u svetu sada na jako zavidnom nivou, da je sve veći broj stranih direktnih investicija i da se sve više bilateralnih sporazuma potpisuje, ali i multilateralnih sporazuma sa brojnim međunarodnim organizacijama.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, mi imamo saradnju i sa zemljama EU i sa zemljama regiona i sa Bliskim istokom i sa Dalekim istokom i sa Rusijom i sa svim drugim zemljama. Bitno je naglasiti tu saradnju na tom multilateralnom nivou, koju takođe imamo sa brojnim međunarodnim organizacijama i sa EU i sa UN i sa svim drugim organizacijama sa kojima svakako već baštinimo dobre odnose od ranije.

Naravno, naš predsednik Vučić, još jedan zanimljiv podatak, ima u poslednjih šest godina više od 100 susreta sa premijerima, više od 100 susreta sa šefovima država širom sveta, uključujući susrete sa Trampom, sa Bajdenom, Merkelovom, Makronom, Putinom, Siđipingom i Erdoganom.

Zanimljiv je još jedan podatak, naravno, ako izuzmemo ovu pandemiju koronavirusa, da se trenutno na Henlejevoj listi, odnosno na Henlejevom indeksu svetskih pasoša, srpski pasoš nalazi na jednom jako dobrom 36. mestu, što znači da naši građani mogu bezvizno putovati, odnosno putovati u bezviznom režimu u 135 zemalja sveta.

Za razliku od predsednika Aleksandra Vučića, bivša žuta vlast je na sve načine pokušavala samo da ostvari neke partikularne političke interese. To u prevodu znači da ostvare koji glas više na izborima i da napune svoje džepove. Spoljna politika Srbije se svodila samo na puko protokolarne odnose sa zemljama sa kojima već imamo ustanovljene međunarodne, odnosno diplomatske odnose, bez velikih rezultata i potpisanih bilateralnih sporazuma.

Mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije gotovo svake nedelje ratifikujemo jedan bilateralni sporazum, što je dodatni pokazatelj koliko naša diplomatija radi na tom polju.

Vuk Jeremić, njegova klika bestidnika, secikesa, autošovinista, ona je samo brinula o sopstvenim partikularnim političkim interesima i svojom lenjošću, neaktivnošću, nesposobnošću na polju diplomatije, ona je samo unizila Srbiju, unizila je ugled Srbije u svetu, devastirala je kompletno našu privredu, kompletno našu ekonomiju.

Ali, Vuk Jeremić, kada je u pitanju njegov džep, on je itekako bio uspešan nazovi diplomata. On je sklapao sumnjive dilove širom sveta, sa raznim belosvetskim hohštaplerima. On se i dan danas pravi naivan kada ga pitamo za onu aferu u kojoj je do guše upleten, a gde su glavni akteri uhapšeni i osuđeni, pravosnažno. To su Šeik Gadi, Patrik Ho i Emlio Lozoja.

Zahvaljujući tim sumnjivim poslovima, Patrik Ho i Emilio Lozoja uplatili su više od, verovali ili ne, sedam miliona dolara na račun Jeremićeve privatne firme i njegove nevladine organizacije koju je osnovao u Beogradu, a da ne pričamo o sumnjivim poslovima koje ima sa stranim ambasadama i o prihodima koje iz tih ambasada on redovno dobija. Ali, nije Jeremić jedini taj koji je devastirao Srbiju i koji nije mario za potpisane trgovinske sporazume. Naime, tu imamo i Đilasa npr. Đilas se itekako i pored Beograda bavio i nekim pitanjima na republičkom nivou. Setimo se da je bio i ministar i direktor one kancelarije za javna ulaganja.

Njegovi mediji i mediji Šolaka i te kako podržavaju klan Belivuk – Miljković, podržavaju razne pripadnike kriminalnih organizacija i organizovanih kriminalnih grupa, oslanjajući se na njihove izjave kao da su verodostojne, kao da su to nekakve apsolutne istine.

Sad ću vam reći, dame i gospodo, malo da definišemo te metode. U knjizi sa Pravnog fakulteta organizovani kriminalitet, koju su napisali profesor Đorđe Ignjatović i profesor Milan Škulić, a koji su i rukovodioci katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u ovoj sjajnoj knjizi „Organizovani kriminalitet“, u uvodnom delu, znači u uvodnom delu koji se tiče kriminološke analize organizovanog kriminaliteta u svetu, imate ovako: „Članovi kriminalnih organizacija, na primer, po pravilu poriču svoju pripadnost ovakvim grupama, što je i prirodno, s obzirom da se za njihove aktivnosti krivično odgovara. Oni mogu negirati pripadanje tom svetu organizovanog kriminaliteta ubeđeni da je njihova banda nešto sasvim različito od u javnosti stvorene slike mafije“.

Šta to dalje znači, dame i gospodo? To dalje znači da je na tom teorijskom, naučnom, stručnom nivou već jasno definisano koje su to metode tih pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, pripadnika kriminalnih organizacija i normalno je da će takvi likovi, takvi koljači, takve ubice da izmišljaju i da lažu ne bi li izbegli ruku zakona, ali imamo još.

Konstantni napadi na Srbiju, na Aleksandra Vučića što od propalih Đilasovih i Šolakovih tajkunskih medija, ali i od strane jednog sarajevskog medija, ali i od strane zemlje iz koje su originalno upravo ta dva klana koja su se sukobljavala, nažalost, prethodnih godina na ulicama Beograda… Od tih zemalja i od njihovih političara isključivo slede napadi koji su usmereni prema Srbiji, prema Aleksandru Vučiću. Zašto? Zato što Srbija ekonomski napreduje. Srbija je ekonomski lider u regionu i po broju stranih direktnih investicija i po GDP i po GDP per kapita i po brojnim drugim ekonomskim, odnosno makroekonomskim pokazateljima.

Umesto da se njihovi mediji, njihovi zvaničnici pozabave jadom u kom su se oni našli, jer grcaju u siromaštvu, da pomognu sopstvenom narodu… Evo primer, zašto oni iz tih sarajevskih medija ili ovih Đilasovih i Šolakovih ne bi pomogli tim ljudima da se oni priključe sjajnoj inicijativi, kao što je mini Šengen inicijativa? Da pomognu svom narodu i da zaborave malo na sopstvene partikularne političke interese, da pomognu svom siromašnom narodu, ali ne. Ne. Njihov džep je najvažniji, džep tih tajkuna, tih tajkunskih političara.

Takođe, brojni ti pojedinci iz puke ljubomore ad homine napadaju predsednika Aleksandra Vučića, jer su svesni koliko su mali i bedni u odnosu na našeg predsednika. To su i Đilas, i Šolak, i Jeremić, i Marinika, i Tadić, i Aleksić, i pojedini političari iz regiona koji nisu ni sposobni kao on, ni obrazovani kao on, ni razboriti kao on, ni inteligentni kao on, ni uspešni kao on. Aleksandar Vučić je car Dušan 21. veka, čovek koji je za kratko vreme uspeo da od jedne siromašne devastirane Srbije napravi respektabilnu evropsku državu.

Građani Srbije su prepoznali rezultate SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali i rezultate, odnosno nedela i sramotu Vuka Jeremića, njegove tajkunske klike, Dragana Đilasa, Šolaka i ostalih tajkuna i na narednim izborima pobediće ona politika, politika napretka na svim poljima, politika rada, politika zalaganja, politika truda, politika konstantnog zalaganja da Srbija bude još bolje mesto za život. Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem, kolega Kebara.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Matić sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je danas kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zaista razvijamo istinska partnerstva i sa zemljama zapada i istoka. Srbiji se danas sve više veruje i ona ravnopravno sedi sa stolom sa velikim silama. Njen glas se danas i te kako čuje, ona se poštuje i uvažava u svetu.

O tome najbolje svedoči i nedavno održani forum u Skoplju na kojem je Srbija potpisala, zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom, tri jako važna sporazuma koja će i te kako unaprediti kvalitet života građana ovog regiona, regiona zapadnog Balkana. Reč je o regionalnoj inicijativi mini Šengen koju je inicirao naš predsednik Aleksandar Vučić. Tri sporazuma koje je Aleksandar Vučić potpisao u Skoplju odnose se na ukidanje barijera, na ubrzanje protoka robe i usluga između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, drugi sporazum se odnosi na zajedničku prevenciju i pomoć i podršku u slučaju prirodnih katastrofa i nepogoda.

Naši građani Srbije mogu da posvedoče onim razornim posledicama majskih poplava koje su pogodile čitav naš region tokom maja 2014. godine. Srbija nije neko izolovano ostrvo i zaista i majske poplave 2014. godine, ali i ova pandemija korona virusa pokazale su da su zemlje u susedstvu, zemlje u regionu zapadnog Balkana zaista usmerene na saradnju. Zaista je neophodno da sarađujemo, da razmenjujemo iskustva, ne samo kada su nedaće i nepogode, prirodne katastrofe u pitanju, već kada je reč i prilikom vakcinacije, a u čemu je Srbija zaista dobar primer.

Mi danas raspravljamo o ratifikaciji jednog važnog međunarodnog sporazuma, kakav je CEFTA sporazum, koji se odnosi na potvrđivanje Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i izmena Aneksa 4 CEFTA 2006, kojim se utvrđuje definicija pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14.

Takođe, reč je o dva protokola – protokol A i B, gde protokol A predviđa da se u svrhu primene pravila o poreklu robe primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, a protokol B sadrži odredbe u punoj kumulaciji porekla robe, o ukidanju zabrana povraćaja ili oslobođenje od plaćanja carine u okviru CEFTA sa mogućnošću proširenja i na ostale zone i ostale partnere CEFTA. Tu mislimo na samu EU, ali i na države EFTA i na Tursku.

U odnosu na ova PEM pravila alternativna pravila mogu biti mnogo fleksibilnija, liberalnija u pogledu materija bez porekla, a moguće je lakše status porekla određenog porekla materijala.

Takođe, ratifikacijom ovog međunarodnog sporazuma građani Srbije će zaista imati ogromne olakšice, a pre svega mislim na naše poljoprivredne proizvođače, zaista će se u mnogome unaprediti naš privredni ambijent, podići će se naša ekonomija, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, ali i svih onih ostalih proizvoda – industrijskih proizvoda, tekstilnih proizvoda. Neophodno je da imaju dokaz o poreklu robe kod usvajanja ovog sporazuma i jedan od benefita ovog sporazuma, koji ćemo danom ratifikacije u Narodnoj skupštini, jeste da će omogućiti da će doći do jednog lakšeg i jednostavnijeg načina. Na primer, to možete videti na jednom klasičnom primeru, sada će proizvođaču izvozniku biti data mogućnost da bira lakši uslov sticanja porekla, bar kada je reč o industrijskim proizvodima.

Što se tiče poljoprivrednih proizvoda, tu mislim na biljna ulja, na orašaste plodove, na duvan, oni će sada imati znatno lakša i fleksibilnija pravila, nego što su imali do sada. Takođe, isto se odnosi i na proizvode iz pletarstva, masnoće i ulja, bilo da su životinjskog, bilo da su biljnog porekla, takođe i proizvodi od voća, ostaci ili otpaci prehrambene industrije, pripremljena hrana za životinje, duvan i duvanski proizvodi.

Prema podacima koje sam našla u medijima, u Srbiji ima ukupno 53 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, 47 su poljoprivredni, prehrambeni proizvodi, poput leskovačkog ajvara, đerdapskog i kačerskog meda, ariljskih malina, zlatarskog sira. Imamo i one ne tako jestive proizvode, kao što su šabački peškir, pirotski ćilim ili sirogojno pletnine.

Kada pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku mi možemo da zaista vidimo koji su to ključni partneri kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni u Srbiji. U izveštajnom periodu, koji je sačinio Republički zavod za statistiku, od januara do marta 2021. godine, vidimo da su na prvom mestu svakako zemlje EU sa 63,4% ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Takođe, naš najvažniji drugi partner prema ovim podacima su svakako zemlje CEFTE sa kojima imamo suficit i razmenu od 566 miliona dolara i to je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Pre svega mislim na žitarice i proizvode od žitarica, ali i nafte, naftne derivate, električne mašine i aparate, drumska vozila, gvožđe i čelik.

Izvoz prema ovim podacima Srbija iznosi u ove zemlje, CEFTE zemlje 838,7 miliona dolara, a uvoz 272,7 miliona dolara. Tako da je pokriveno sa uvozom i izvozom 307,6%. To nam govori zašto je važno da nastavimo da usvajamo one međunarodne ugovore, zašto je važno da ratifikujemo međunarodne ugovore i zašto je važno da olakšamo proces razmene i liberalizaciju trgovine i protoka robe, jedne od četiri osnovne slobode na kojima počiva samo jedinstveno tržište EU.

Kada govorimo o ovom CEFTA sporazumu reč je o sporazumu koji predviđa kumulaciju porekla i izvan CEFTA zone sa zemljama članicama EU, sa EFTA, pre svega mislim na Island, Norvešku, Švajcarsku i Linhenštajn, ali i na Tursku.

Takođe zaista moram da kažem da je Srbija u mnogome ratifikovala veliki broj međunarodnih sporazuma, veliki broj međunarodnih konvencija koje i te kako olakšavaju proces, kako našim privrednim subjektima, tako i svim našim građanima.

Srbija snažno podržava sve regionalne i evropske inicijative, Berlinski proces je samo jedna od tih inicijativa, ali i sve one inicijative koje imaju u fokusu izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta i regionalne inicijative, kakva je mini Šengen, čiji je jedan od inicijatora naš predsednik Aleksandar Vučić. Mini Šengen se zasniva na četiri slobode, na slobodi kretanja robe, usluga ljudi i kapitala i i te kako će u narednom periodu se raditi na ovoj inicijativi. Ova tri sporazuma koja su potpisana nedavno u Skoplju će omogućiti da naši ljudi bez radnih dozvola zaista mogu da se kreću. Vi danas možete da živite u Skoplju, Tirani ili Beogradu, da radite i poslujete bez ikakvih barijera i na ukidanju ovakvih barijera nastavićemo i u mesecima i danima koji su pred nama.

Takođe, pored CEFTA sporazuma Republika Srbija je ratifikovala i na snazi su i jedan od najznačajnijih sporazuma je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan i koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Reč je o sporazumu koji itekako dovodi do toga do jačanja partnerstva između EU i Srbije, i koji ima zaista za cilj da doprinese napretku Srbije ka pristupanju EU.

Pored sporazuma sa EU, Srbija takođe ima i sporazume koji su na snazi koji se odnose na slobodnu trgovinu sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, ali i sa EFTA zemljama. Nije samo ugovorno stanje i ratifikacija određenih međunarodnih konvencija i međunarodnih sporazuma važno za razvoj i unapređenje kako bilateralnih, tako i međunarodnih odnosa jedne zemlje. Svakako je važna i saobraćajna i energetska infrastruktura i povezanost. Srbija je primer i lider u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o unapređenju saobraćajne i energetske infrastrukture tokom prethodnih godina. Zaista smo dobro povezani sa saobraćajnicama i autoputevima kako zemalja članica EU, tako i ostalim komšijama koji nisu članice EU.

Nedavno je počela i implementacija Sporazuma o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan koji nam je umnogome unapredila poslovanje i život svih građana ovog regiona.

Korona kriza je pokazala da značaj saradnje i neophodnosti povezanosti svih partnera na međunarodnoj sceni. Takođe, pokazala je i koliko je jedna zemlja otporna, koliko je jedna zemlja spremna da izađe u susret sa svim izazovima koji su pred njom. Srbija je dosta toga učinila i na reformi javne uprave, na procesu digitalizacije i naši građani su zaista brojne od tih usluga koristili više nego ikad tokom pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe želim da kažem da mi nismo do sada još iskoristi te pune kapacitete regionalne saradnje. U danima i godinama pred nama i te kako možemo da radimo na daljoj realizaciji te regionalne povezanosti i regionalne saradnje, da realizujemo sve one planove koji se odnose na bolju povezanost naših industrijskih proizvoda na našoj industrijalizaciji naših zemalja, a i da nastavimo da radimo na tome po čemu je zaista Srbija lider u regionu Jugoistočne Evrope, a pre svega mislim na direktne strane investitore. Iako je bila pandemija mi smo nastavili da privlačimo strane investitore i da u onim malih gradovima, opštinama i selima otvaramo proizvodne pogone, da upošljavamo ljude i da dovodimo nove investitore, zato što je Srbija danas stabilna zemlja u koju ljudi hoće da dođu i da ulažu svoj kapital i svoj novac.

Srbije je danas, kao što sam rekla, jedna kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zemlja kojoj se i te kako veruje.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da današnji dan, reč je o ratifikaciji jednog važnog sporazuma, da zaista ne trebaju da postoje nikakve političke podele, da treba da budemo u istom pravcu, na istom cilju i ja bih iskoristila ovu priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže ratifikaciju jednog ovako važnog međunarodnog sporazuma kako bi naši poljoprivredni proizvođači, naši tekstilni proizvođači, naši industrijski proizvođači, naša privreda mogla lakše da plasira svoju robu van granica naše zemlje jer Srbija je danas jedna stabilna, sigurna i prosperitetna zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, sada ćemo prekinuti na trenutak sednicu u ovom delu zbog polaganja zakletve Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.
Sačekaćemo samo da gospođa Dolovac uđe i da predsednik Skupštine dođe.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, sledeći na listi govornika je narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala vam gospodine predsedavajući, doktore Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je ne samo u Srbiji veliki dan, nego je veliki dan u ovom našem regionu, u regionu zapadnog Balkana, a posebno bih rekao da je veliki trenutak između tri države, između Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije.

Tom događaju su prisustvovali Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama. To je nešto što, rekao bih, kao trenutak obeležilo, ne samo današnji dan, već će obeležiti decenije koje su pred nama. Jer, ova naša balkanska kuća je previše prethodnih decenija izgledala tužno, posvađano i neretko je bila opterećena mržnjom, sukobima i suludim, usuđujem se da kažem suludim ratovima, jer nema tog rata koji je dobar i koji može bilo čime da se opravda.

Upravo zato je inicijativa, taj „mini Šengen“ kako je nazvan, a zatim danas dobila svoj novi naziv – otvoreni Balkan, dobra za sve one koji žive u ovom regionu, za konačnu stabilizaciju našeg regiona, za konačnu izvesnu budućnost svih ljudi koji ovde žive i sve naše dece.

Neretko govorimo o tome da deca imaju ili nemaju budućnost na Balkanu. Danas, dogovorima koji su postignuti, kojima je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sam siguran kad kažem da deca na Balkanu imaju budućnost, da deca u Srbiji, u Severnoj Makedoniji i Albaniji zahvaljujući razumevanju, saradnji, dogovorima koji su postignuti imaju sigurnu budućnost i izvesnu perspektivu za mnogo bolji život nego što su to imali naši očevi, dedovi ili pradedovi u veku koji je iza nas.

Taj vek iza nas nas je dugo opterećivao različitim svađama, kao što sam rekao, različitim nesrećama i sukobima, ali je vek ispred nas vreme razvoja, napretka i modernizacije i mislim da smo prvi put kao Srbija, kao i region zapadnog Balkana prepoznali tu šansu da iskoristimo priliku koja je pred svima nama, da gradimo sigurnu kuću na Balkanu jedni među drugima, da ne čekamo da li će nas neko i kad primiti negde, već da sami gradimo zonu slobodne trgovine, kretanja ljudi, kapitala, jer to je ono što deci, naglašavam deci, koja nam toliko nedostaju, gradi budućnost u veku koji je ispred nas.

Stalno govorimo da treba da zaustavimo odliv mladih i pametnih ljudi iz Srbije, ali i drugih zemalja u našem regionu. Ovo je ta šansa. Ovo je ta prilika da mladi vide i danas mladi vide, pogotovo oni koji se bave inovacijama, koji se bave trgovinom, koji se bave ozbiljnim poslom vide šansu da ostanu u ovom regionu i da izgrađuju svoju budućnost. Zato što mogu slobodno da se kreću, da mogu da komuniciraju, slobodno jedni sa drugima da razmenjuju ideje, da grade svoja preduzeća, svoje živote, svoje porodice i da ostanu na onim ognjištima koja su vekovima naša.

Ali, kome to sve ne odgovara i ko se danas neće oglasiti tim povodom? Ovo što je danas postignuto nije samo delo koje se vezuje za jednu, drugu ili treću ličnost, ovo je nešto što pripada svima nama, što pripada svim narodima koji su se danas dogovorili oko toga. To u našoj zemlji ne odgovara onima koji sebe predstavljaju kao alternativu Aleksandru Vučiću i SNS. Neće danas niko od njih pomenuti to. Neće danas ni jedan njihov tabloid, ni jeda njihov medij, neće danas ni jeda portal njihov da kaže – svaka čast, uspeli smo nešto konačno da pomerimo sa mrtve tačke na Balkanu. Ne, zato što treba tu dobru vest, tu najbolju vest za sve nas i za svu našu decu da zatrpaju nekim lažnim optužbama, nekim bestidnim bljuvotinama, nekim izmišljotinama, lažima pokušavajući da kriminalizuju, da uruše Srbiju upravo oni koji su je bacili u ralje kriminala i korupcije od 2000. godine do 2012. godine.

To oličenje korupcije i kriminala u liku Dragana Đilasa se ne smiruje i svakog dana plaća neke nove tabloide, neke nove portale, neke nove medije, ulažu milione evra ne bi li srušili ne samo Aleksandra Vučića, jer znaju oni da kad sruše Aleksandra Vučića srušili su Srbiju, to je poenta. To je poenta i onih službi van Srbije koje im u tome pomažu. To je poenta svih njihovih finansijera, tajkuna i mafije, svi se oni nekako udružuju zajedno. Pa, od pre neki dan imaju i svog akademika. Zamislite vi tu situaciju da jedan akademik, a to bi trebalo da bude vrh u intelektualnom smislu te reči, da stane na stranu ljudi koji su tranžirali nekog, sekli, mleli u mašinama za mlevenje mesa, da takva osoba citira njih i da stane na njihovu stranu.

Takvi ljudi ne govore o tome koliko će perspektive ovaj sporazum o otvorenom Balkanu doneti benefita svima koji žive ovde. Ne, to nije tema, zato što je to dobro, zato što ono što radi Aleksandar Vučić jesu pozitivne stvari. Nijednog dana, nijednog sekunda, nijednu ružnu reč nije nikada ni o kome iz opozicije izgovorio, ali zato svakog dana trpi bestidne optužbe od strane koljača, mesara i ostalih vucibatina koje bi htele da uruše Srbiju ponovo.

Mi smo tu da branimo Srbiju, da branimo interese naše dece, da branimo interese ljudi koji žive u Srbiji, jer mi je kao čoveku dosta da slušam i da čitam po raznim portalima kako je neki gospodin mesar nevin, kako mu je neko negde rekao da ide u Ritopek i ne znam šta da radi. Bednici jedni!

Kažite koliko će novih preduzeća biti otvoreno zahvaljujući sporazumima koje postižemo. Kažite koliko je fabrika otvoreno u Srbiji u prethodnih 10 godina, koliko je ljudi zaposleno. Kažite to da u Srbiji ove godine nemate nijednu mafijaško ubistvo. Kažite koliko je tona droge zaplenjeno. To nije tema, ali za nas jeste tema povećanje standarda, povećanje plata, povećanje penzija i to jeste poenta svih sporazuma koje ovde izglasavamo, zakona koje donosimo i svega onoga što diskutujemo u svojim raspravama u Narodnoj skupštini. Da učinimo boljim život građana ove zemlje, da u medijima gledaju i čitaju pozitivne vesti, da ne budu ubice na naslovnim stranama, već da fabrike, inovatori, ljudi koji se bave biznisom budu ti koji motivišu i inspirišu mlade u Srbiji, da onaj ko napravi kompaniju i proda je za nekoliko stotina miliona evra i plati porez u svojoj zemlji, da on bude taj koji je glavna tema i da taj ne služi za sprdnju i podsmeh ostalima u društvu, da mu se neko smeje. Da onaj ko govori strane jezike bude prvi u društvu, a ne onaj ko se potukao negde, ko je nekome razbio glavu. Da ne bude prvi tajkun koji bi ponovo da pljačka Beograd i Srbiju, zajedno sa svojim prijateljima, nekim novim sutra mesarima i ostalima.

Perspektiva Srbije jeste u razvoju, jeste u saradnji sa svima u regionu i to i hoćemo i na tome radimo zajedno svakog dana predvođeni predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i od toga nema nameru da odustane ni Vlada Republike Srbije, ni predsednik, ni narodni poslanici SNS u Skupštini Republike Srbije. Borićemo se do poslednjeg daha za interese Srbije, za interes svakog našeg deteta. Svako dete u Srbiji mora da ima sigurnu budućnost, sigurnu perspektivu.

Hoću za kraj svog izlaganja da kažem još jednu stvar, ljudi, sve ovo što radimo je džabe ukoliko ne budemo imali više dece. Sve puteve koje napravimo, sve fabrike, sve mostove, ko će to da čuva? Ko će da prelazi preko tih puteva, ko će da putuje njima, ko će da posećuje naše banje, naša razna kulturno istorijska mesta, naše muzeje o kojima smo toliko govorili juče, ko će da odlazi u njih, ko će čuvati to i sačuvati za neke naredne vekove, ako ne budemo imali dece? Mi kao narod bez dece izumiremo. Ne možemo ni teritoriju ni ono što gradimo i ono što stvaramo danas da čuvamo ako ne budemo povećali stopu nataliteta.

Zato su i predlozi koje je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić za značajna povećanja za prvo, drugo i treće dete, da će Srbija davati maksimum, ono što može finansijski i ekonomski, da bismo podigli tu stopu nataliteta u Srbiji. To neće biti lako, ali je potrebna i promena svesti kod svih nas, da budemo svesni odgovornosti koju imamo, svako pojedinačno, i mi kao poslanici i ljudi van ove Skupštine, građani, da nije karijera prvo što se gradi, gradi se prvo porodica. To je stub bez koga nema ni države, ni karijere, ni bilo čega. Ako to nemamo, nema ničega. Verujem i uveren sam da ćemo uspeti da preokrenemo stvari i u tom smislu, kao što smo uspeli i u ekonomiji, da već sledeće godine i one naredne i naredne imamo sve više i više dece i konačno krenemo da rastemo i u tom smislu.

Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima Ivana Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Primena sporazuma o kome danas govorimo će biti od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, naročito u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu, što će u najvećoj mogućoj meri obuhvatati interese naše zemlje, ali i interese naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine.

Važno je istaći da svaki sporazum ovakve vrste omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine i, ono što je jako važno pored širenja tržišta za trgovinu, ostvaruju se uslovi za nove investicije.

Takođe, važno je da istaknem ono na čemu insistira predsednik Aleksandar Vučić, a to je stvaranje zone slobodne trgovine, naročito kada je u pitanju zapadni Balkan. Zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i da preuzmu obaveze i odgovornost kada je u pitanju budućnost našeg regiona.

Upravo o tome govori poseta predsednika Aleksandra Vučića Skoplju. Juče se govorilo o tome i danas govorimo o tri važna ključna sporazuma. Prvi je svakako Sporazum za dalje ukidanje barijera i ubrzanje kretanja dobara i usluga. Zatim, Sporazum za zajedničku prevenciju, delovanje i pomoć i podršku prirodnim katastrofama. Treći je Sporazum o ukidanju radnih dozvola kako bi se napravilo slobodno tržište rada na teritoriji tri zemlje, na teritoriji Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Ovo će nas svakako približavati i snažiti dodatno naše ekonomije, što je svima u interesu, da imamo bolji privredni rast i da imamo što bolji kvalitet života i bolji standard naših građana.

Ovo što radi predsednik Aleksandar Vučić je zaista veliki iskorak u budućnost. Generalno, politikom predsednika Aleksandra Vučića možemo da budemo ponosni, jer smo uspeli da očuvamo našu ekonomiju, uspeli smo da spasimo našu ekonomiju i da beležimo sjajne rezultate u vreme Kovid krize u ovim teškim vremenima sa kojima se suočava ceo svet. Ono što zaista ohrabruje jeste činjenica da upravo ovih šest meseci u ovoj godini imamo rast od 8%, što je odličan rezultat, a projekcija je da ćemo 2021. godinu završiti sa rastom od plus 7%, što će dodatno doprineti poboljšanju kvaliteta života naših građana i što direktno za građane znači i povećanje plata i penzija i dalji privredni razvoj.

U vreme pandemije mi smo uspeli zbog odgovorne ekonomije da imamo i dva paketa pomoći prošle godine za naše građane i za privredu. Ove godine u ovom trenutku realizujemo i treći paket podrške zbog Kovid krize. Ovo ne bismo mogli da nemamo odgovornu politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i da nije bilo teških reformi koje je morao da sprovodi 2014. godine. Mi smo na takav način postavili dobre i zdrave temelje na kojima se danas zasniva naša ekonomija. Da nije tako bilo, pitanje bi bilo šta bi bilo sa nama.

Srbija bi sasvim sigurno otišla u propast, i to bespovratno, da su nastavili njom da upravljaju Đilas, Jeremić i Tadić i da oni odlučuju o životnom standardu naših građana. Oni su, zapravo, Srbiju opustošili. Bavili su se samo sopstvenim biznisima, bavili su se skladištenjem novca na svoje račune u inostranstvu, bavili su preprodajom TV sekundi i razvijali sopstvene biznise.

Evo, recimo, primer. Mi smo 2008. godine BDP u Srbiji imali 36 milijardi evra i za samo četiri godine, dok su oni pustošili i pljačkali budžet građana Srbije, BDP u Srbiji je bio za dve milijarde manji. I tako, dok je BDP u Srbiji padao, javni dug je rastao, a samo se imovina pripadnika žutog kartela uvećavala.

Danas je u Srbiji zastupljena politika ravnomernog razvoja. Mi ulažemo u infrastrukturu u čitavoj Srbiji i za predsednika Aleksandra Vučića nije u fokusu samo Beograd, već ravnomerni razvoj od severa do juga, od istoka ka zapadu, ulaže se u infrastrukturu, stvaraju se uslovi i ambijent za nove investicije, za nova radna mesta.

Kada govorimo o novim radnim mestima i o zapošljavanju, setimo se da smo 2012. godine imali nivo nezaposlenosti, odnosno stopu nezaposlenosti i preko 26%. Iz godine u godinu se smanjuje i uspeli smo da spustimo, ponavljam, i uprkos pandemiji, ispod 10%. Povećavamo minimalnu zaradu, povećavamo plate i penzije i svakako dolazimo do poboljšanja kvaliteta života naših građana i do povećanja BDP-a i očekujemo da ćemo 2021. godinu završiti sa BDP-om u Srbiji sa 52 milijarde evra.

Takođe, želim da istaknem, kada govorimo o životnom standardu građana, važno je da kažemo da mi imamo jasan plan. To je plan „Srbija 2025“. Ovo govorim zato što za vreme velikih stručnjaka i velikih mozgova koji su upravljali Srbijom, prosečna plata u Srbiji je bila 330 evra. Mi smo u martu mesecu ove godine imali 556 evra, a plan je da u januaru 2022. godine imamo 612 evra. Svakako, kao što rekoh malopre, ono čime se vodimo jeste plan „Srbija 2025“, da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra.

Ista je situacija i sa penzijama. One ne samo da su sigurne, da su stabilne i da su redovne, one i kontinuirano rastu, tako da je plan da za četiri godine imamo prosečnu penziju u Srbiji 440 evra. Ovo su sve projekcije na zdravim i realnim osnovama, za razliku od mašinskog mozga Dragana Đilasa i njegovih finansijskih eksperata, kao što su Dušan Nikezić, koji su uzimali skupe kredite, zaduživali građane Srbije pred izbore, kako bi uopšte isplatili plate i penzije.

Kao što rekoh, mi planiramo povećanje plata i penzija na zdravim osnovama. Uspeli smo da pomognemo privredi, jer nam je ekonomija stabilna. Prošle godine, kao što rekoh, imali smo nekoliko paketa pomoći. Dakle, mi to možemo.

Važno je da kažem da mi ni od jednog jedinog projekta u Srbiji nismo odustali. Grade se auto-putevi, grade se bolnice, grade se škole, dosta se ulaže u IT sektor, u obrazovanje, u zdravstvo. Građani Srbije vide u svim delovima naše zemlje ko brine o njima, ko vodi odgovornu politiku i zato daju sve veću podršku predsedniku Aleksandru Vučiću iz izbora u izbore, a šta misle u tajkunima, kriminalcima, lopovima takođe jasno govore.

Zato onima iz žutog kartela ne da neće dati podršku i šansu da ponovo pljačkaju Srbiju, već po svim istraživanjima oni nisu u prilici ni da pređu cenzus, zato što nemaju program, zato što su jedino okupljeni oko programa, da kažem pod znacima navoda – programa, koji se odnosi na širenje mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću. Sada se udružuju i sa kriminalcima. Narod u Srbiji jasno kaže da to neće i podržava predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima Veroljub Arsić.