Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, govoreći neki dan o ovom dosta širokom i obimnom zakonskom predlogu koji je nešto novo u srpskom zakonodavstvu, rekao sam da on sam po sebi reguliše odnose ponude i tražnje na tržištu Republike Srbije. Dosta dobro reguliše položaj potrošača, njegova osnovna prava, reguliše čak i nadzor i predviđa sudske, odnosno vansudske postupke kada su u pitanju sporovi, njime je definisano i informisanje samih potrošača i mnogo važnih stvari i jedan potpuno nov zakonski predlog u zakonodavstvu Republike Srbije.

Međutim u toj istoj načelnoj raspravi napomenuo sam da se ovo zakonsko rešenje ne tiče samo onih potrošača unutar Republike Srbije, tim pre imajući u vidu što sve više na zamahu dobijaju regionalne inicijative integracije. Tu pre svega mislim na inicijativu „Otvoreni Balkan“, donedavno se zvala „mini Šengen“, a koja je potekla od strane srpskog predsednika kao nekakav novi politički predlog za sve ljude koji danas žive na Balkanu i nalaze se van granica EU. Ovakva jedna regionalna politička inicijativa doživljava sve više podrške i u samim narodima koji žive u regionu, ali činjenica je i sve više na važnim međunarodnim adresama.

Naime, danas je sprski predsednik u Beogradu ugostio Kristijana Šmita koga je pre nekog vremena jedan veći deo zemalja Saveta za implementaciju mira u BiH imenovao za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ono što se danas desilo u Beogradu je i Šmitova podrška javna tim regionalnim integracionim procesima. On je naglasio da je važno da i BiH postane deo tih integrativnih, regionalnih procesa koji kao predlog kreću od srpskog predsednika.

Ova poseta danas u Beogradu govori i o još mnogo stvari, njime je gospodin Šmit naglasio važnost Srbije kao jedne, a to je javno i rekao, kao jedne od najvažnijih zemalja i regionu, ali je ovom posetom pokazao koliko je važna politička figura i najvažnija politička figura danas na Balkanu srpski predsednik, Aleksandar Vučić.

Ono što želim posebno da naglasim, jeste briga srpskog predsednika o Republici Srpskoj i o svakom našem čoveku u Republici Srpskoj Federaciji BiH uz potpuno poštovanje međunarodnog prava, ali i integriteta same BiH. Pored te političke brige o svakom našem čoveku napomenuću i onu brigu koja se tiče života svakog od tih naših ljudi, njihovog životnog standarda, a pogotovo briga o infrastrukturnom opremanju Republike Srpske, pa čak i nekih delova Federacije BiH gde žive naši ljudi.

Međutim, drage kolege, sećate li te brige do 2012, odnosno 2014. godine, sećate li se poštovane kolege i poštovani građani Republike Srbije u čemu se sastojala ta briga do tog perioda kada su vlast vršili oni koji sebe danas nazivaju opozicijom u Republici Srbiji. Dok su vršili Tadić, Jeremić, Đilas, sećate li se kako je išla ta briga i saradnja sa našim ljudima u Republici Srpskoj, i u Federaciji Bosne i Hercegovine i ako hoćete i u drugim delovima regiona. Pa, podsetiću vas.

Išla je tako što su se teatralno grlili sa nekim liderima iz regiona i na tome se završavala njihova ekonomska briga, a drugi deo saradnje sa građanima je išao tako što su ljudi iz Republike Srpske, oni koji su svoje najvažnije godine života davali za ovu zemlju, hvatanju u Srbiji kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta. Pa, čak i ako je to bila međunarodna obaveza nije se završavala na tome.

Tragedija je veća samim tim što su tadašnji lideri Srbije, današnja bivša vlast, to slavodobitno saopštavali Srbiji i slavili do duboko u noć. To su oni ljudi koji danas čine bivšu vlast i deo opozicije u Republici Srbiji. Ovo vam govorim da bi ste mogli da napravite poređenje.

Sa onim što danas na političkom, ekonomskom, privrednom i svakom drugom planu radi srpski predsednik kada je u pitanju Republika Srpska, a današnji dan je samo mala paradigma toga i sa onim što su ti ljudi radili do 2012. i 2014. godine.

Samim tim i ono što je ovo zakonsko rešenje, tiče se i tih ljudi. Kako Srbija bude napredovala u svakom, i u političkom, privrednom, ekonomskom i svakom drugom smislu broj potrošača će se povećavati, a ti potrošači će biti oni ljudi koji dolaze iz regiona, pa samim tim i važnost ovog zakonskog rešenja dobija još više na značaju.

Mi ćemo svakako kao poslanici podržavati i ovo zakonsko rešenje, ali što je važnije od svega podržavaćemo predsednika države u politikama koje sprovodi danas i u proteklim godinama kada se to tiče našeg naroda u Republici srpskoj federaciji i regionu uopšte. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik profesor dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, lepo su prethodnici zaključili da su ovi amandmani dobro došli, da je zakon dosta korektan i na kraju krajeva svi zakoni se prave, ili bi trebalo da se bave, na način da građanima omoguće lakši i bolji život i ja verujem da je tendencija i ovog zakona i svih drugih zakona, išla u tom pravcu, ali moramo da priznamo da na realizaciju tog zakona, utiče još nešto, a to je moral i s druge strane tržište. Malopre je i kolega spomenuo uticaj tržišta i evo kako utiču.

Kolega Arsić je govorio o nemoralu jedne agencije turističke. Ja sam u načelnoj raspravi isto govorio o jednom špekulativnom poslovanju banaka, o lopovluku njihovom, o kriminalu, govorio sam o stambenoj nekoj zadruzi „Šumatovačka“ i posle toga mi se javilo dosta građana koji su mi bili zahvalni što sam to spomenuo i te njihove marifetluke, hoštapleraj, pa između ostalih jedan od građana mi kaže spomenite i toplane Beograda.

Šta rade toplane Beograd? One imaju dve vrste korisnika. Jedni korisnici su valjda ovi koji plaćaju to grejanje tokom cele godine, a drugi plaćaju po nekom savremenom modelu, po nečemu što je dobro, kvalitetno, u interesu građana, kako oni to kažu, plaćaju na osnovu toga koliko potroše toplotne energije i zbilja to je pom meni korektno, dobro, fino tako da jedan deo godine plaćaju, jedan ne plaćaju.

Ali, šta se tu dešava. Uvek postoje oni koji su nemoralni, koji se ne vode etičkim principima i pronađu neki modus kako će da oderu kožu tim potrošačima, građanima, kupcima isto kao što to rade banke, kao što je radila ta zadruga koju sam spomenuo.

Evo, šta rade toplane. Kažu, ispostave račun za grejanje, ljudi to plate, e onda im stiže račun od neke druge izmišljene firme koju su najverovatnije ovi iz toplana izmislili i ta firma im naplaćuje očitavanje utroška energije. To je isto ili slično kao što ove koje sam spomenuo, tu zadrugu, ne znam ko još MTS, itd, vam naplaćuju ispostavljanje fakture.

Tako su se i oni snašli i još jedan teret na leđa potrošača stavili. Da li je to obaveza potrošača, ne, već je to obaveza elektrana, toplana da očitaju koliko potrošite, i da vam to naplate. Ali to nije mala cifra, mislim da plaćaju negde oko 1000 i nešto dinara mesečno, i tome mora da se stane na put. Tome i ovaj zakon sa dobrom namerom radi i pokušava da uradi, ali nije dobro samo doneti taj zakon. Treba neko taj zakon da prati, da prati šta se javlja na tržištu, svi smo svedoci i svi vidimo da su banke u poslednjih pola godine, ili godinu dana i više, u mnogome povećali nadoknade za ovo i ono, naplaćuju održavanje računa.

Kakvo održavanje oni imaju na računu ako ja ne trošim ništa? Miruje mi račun, ali oni onda izmišljaju tu njihovu fiksnu nadoknadu koja je 300,400,500 i više dinara mesečno i ja ih pitam, recite mi kakvo je to održavanje i šta ste radili tom računu, da li ste mu štelovali ventile, da li ste menjali ulje, šta ste radili? Ne rade ništa, ali vas klepaju kako oni hoće, sad su mangupski isto uveli to, imate uslugu koja se zove, prodaja na rate, bez kamate i normalno, vi odete u prodavnicu, kupite neki proizvod, date karticu i to bude na 3,4,5, 10, 12, nije ni važno koliko rata.

E sada je njima palo na pamet, ne mogu da vam uzimaju kamatu, jer je bezkamatno, ali zato kažu, za svaku ratu, nadoknada 50 dinara, 100 dinara. I što je još najgore, nemaju ni malo karaktera, da su barem rekli od 1. septembra, ili od bilo kog oktobra, roka, to će da krene. Ne, oni vam sad to naplaćuju i na ugovore koje ste vi zaključili i pre tri meseca, pre pet meseci, pre dva, nije ni važno.

To mora da se pronađe neko ko će da vodi o tome računa, a tome se stalno piše u novinama. O tome su stalni prigovori građana, odnosno korisnika, međutim, ne znam ko treba to da radi, ali evo neka čuje apele građana koje ja sad uspostavljam ovde vama, pa neka to urade, onako kako treba i da se tim građanima skine taj deo tereta, jer svi pričamo kako se trude i građani da rade, i mi se trudimo da radimo u interesu građana, ali i u interesu Srbiju, ali neki to zloupotrebljavaju, i na taj način sebi stiču veliku materijalnu dobit.

Evo, pogledajte, ta kupovina na rate, najmanje, ja kažem najmanje, a ima i sigurno i više, milion rata, ima milion korisnika, i zamislite kada svaka banka naplati po 50 dinara, to je 50 miliona i to nije malo, jer to je hoštapleraj, to je lopovluk, to je ovo što je rekao i kolega Arsić, nelegalno poslovanje. Sa druge strane, kako utiče to tržište? Veoma dobro, reče i kolega Vuk, i Komlenski je govorio o tome, veoma dobar primer, čak je Komlenski primer poslanika koji je diskutovao, zbilja o amandmanu i po amandmanu, i cela diskusija je bila u skladu sa Poslovnikom.

Evo recimo taj primer, sve usluge koje nam budu radili ti majstori, izvršioci i preko 5000 dinara, moraće da se napravi taj ugovor, predračun, itd. Šta ćemo da radimo kada je tržište protiv nas? Prost i jednostavan primer, a ja pretpostavljam da je svako od nas došao u situaciju da treba uslugu nekog majstora, da li je električar, vodoinstalater, da li su zidari, ovaj ili onaj, i ko će u ovim vremenima, kada je nestašica tog radničkog profila, tog majstorskog?

Da li ste pokušali ovog leta, da li ste pokušali pre tri, četiri meseca da angažujete nekoga da vam radi struju, da angažujete nekog zidara, molera, keramičara? Svi oni koji su to pokušali mislim da nisu uspeli u tome, jer je nedostatak te radne snage.

Usput, sa stvaranjem ovih zakona moramo da vodimo računa i obrazovanju i da stvaramo te kadrove koji nam nedostaju. Doći ćemo u situaciju da nećemo moći da nađemo majstora na ovim prostorima. Džabe nam onda svi zakoni koje smo mi doneli, koji kažu - ovoliko će biti ograničeno, ne znam, preko toga mora da se pravi ugovor. Pa, ko će meni da kaže… neće niko ni da mi kaže, ali ko će da spreči svakog tih korisnika da juri tog majstora i da mu plati i više i ne znam ni ja koliko samo da završi posao?

Ako se sećate i ako pratite, dnevnice tih majstora su bile 20, 30 evra. Sada ćete teško naći majstore ispod 50 evra. To je ono o čemu moramo da vodimo računa. Dakle, ne samo da donosimo i predlažemo dobre i kvalitetne zakone, nego da vodimo računa i o tome da li će moći u praksi oni da se realizuju.

Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Tomislav Janković.

Zahvaljujućem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da vas podsetim na jedan događaj od pre 13 godina, a to je događaj kada je nastajala SNS.

Zašto je bitan ovaj događaj? Ne samo za nas koji smo članovi i funkcioneri SNS, već za sve građane Republike Srbije, pre svega jer smo tada u tom trenutku želeli da ponudimo jednu novu političku organizaciju u Srbiji i kada smo promovisali svoj program kao osnovni cilj smo stavili da vodimo računa o običnom građaninu, običnom čoveku.

Svesni situacije kroz sve šta je Srbija prolazila i građani Republike Srbije u prethodnom periodu, SNS je nastala kao jedna politička ideja upravo sa jednim vrlo važnim ciljem, a to je da zaštiti interese običnog čoveka, običnog građanina.

Mi smo tu svoju politiku provodili u delo, vodeći računa o svakom čoveku, vodeći o njegovim ekonomskim, socijalnim, ali i drugim interesima.

Ta politika dobija iz godine u godinu, iz ciklusa u ciklus sve veću podršku građana Republike Srbije, a upravo ona se sprovodi kroz realizaciju ovog zakona, jer se, pre svega, vodi računa o zaštiti potrošača, o zaštiti svakog čoveka koji je u Srbiji.

Preuzimanjem vlasti mi smo preuzeli odgovornost za kvalitet života svih građana Republike Srbije, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti.

Da li je tako bilo pre 2012. godine? Ko je vodio računa o građanima Republike Srbije, o našem narodu koji je živeo van granica Republike Srbije? Ko je vodio računa o običnom čoveku? Tadašnja vlast sigurno nije.

Moram vas podsetiti da smo u periodu od 2000. do 2012. godine izgubili više od 200.000 radnih mesta, da je dosovska vlast uništila sve ono čega se dotakla, da su nestajale fabrike, pogoni, gde je sistematski uništavana vojska naše zemlje. Institucije su uništavane.

U Sremskoj Mitrovici, u gradu iz koga ja dolazim, u periodu od tri godine više od 4.000 ljudi je izgubilo posao. Da li je onda neko govorio o potrošačima? Da li je uopšte mislio o građanima, običnom čoveku? Naravno da nije. Svi su vodili računa o tome da se snađu, da nađu neki novi posao da prežive.

Kako prolaze godine, kako SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima jača Srbiju, smanjuje nezaposlenost, jača institucije, naravno na red dolaze i ovakvi zakoni koji treba da doprinesu boljem i kvalitetnijem životu svih građana Republike Srbije, da se upravo vodi računa o običnom čoveku, o građaninu Republike Srbije.

Ovo neće samo značiti za nas koji živimo na prostoru naše zemlje. Evo, iz godine u godinu povećava se broj ljudi, odnosno stranaca koji dolaze u Srbiju, koji posećuju turistički našu zemlju. Ove godine za prvih devet meseci blizu 20 miliona turista u tranzitu je prošlo putevima Republike Srbije. Pa, naravno da će ovaj zakon i ove izmene koje dajemo kroz amandmane takođe uticati na kvalitet njihovog boravka u našoj zemlji i za njihovu sigurnost. Kroz ovakva zakonska rešenja, kroz jedan ozbiljan pristup, kroz politiku koja vodi brigu o običnom čoveku, podižemo kvalitet života Republici Srbiji i vodimo računa o svakom građaninu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kao što sam u prethodnom izlaganju po amandmanu koleginice Sandre Božić rekao, očigledno je dosta truda uloženo u ovaj zakon, da bude što jasniji, precizniji i određeniji i u tom smislu j e bila i ova korekcija koju sam ja predložio, jer u pojmovniku ovog zakona nisu bile definisane neizbežne i vanredne okolnosti kao osnov za oslobađanje odgovornosti za štetu, kako je bilo predviđeno.

Činjenica jeste da viša sila u Zakonu o obligacionim odnosima nije do kraja definisana, koje sve okolnosti obuhvata, ali je ipak, obzirom na postojanje tog termina, pojma, dugogodišnju sudsku praksu, koja je praktično utvrdila šta se sve može podrazumevati pod dejstvom više sile i kakve su posledice postojanja više sile, da li oslobađaju od odgovornosti ili pružaju mogućnosti da dođe do promene samih ugovornih obaveza, smatram da je prihvatanje ovog amandmana samo dokaz jedne zaista velike želje da zakon bude što precizniji i potpuniji i da se u samoj praksi može sa sigurnošću primenjivati.

Mimo ovoga što sam ja učinio, želim samo da dodam još jednu stvar. Zaista me je na to podsetio kolega Stojmirović, a to je da ovako dobar zakon, kao što je ovaj napisan, verovatno treba da se napravi zakon koji će nas zaštiti kao potrošače bankarskih usluga, da bude vrlo specifičan.

Da ne bih prekoračio baš svo vreme koje imam ovde, vrlo kratku ću reći. Naime, ovo se čak i mene lično tiče, ali i mnogih građana Srbije. Trenutno ja kao korisnik usluga „Credit Agricole Banke“ sam jako besan i nezadovoljan, jer sam prodat „Raiffeisen banci“ i ne samo ja, nego svi korisnici usluga „Credit Agricole Banke“ i tvrdim da bi se ozbiljno dalo razmisliti o tome da li se ovakve transakcije mogu obavljati bez saglasnosti bankarskih korisnika. Zašto? Time što svoju zaradu primamo u „Credit Agricole“, time što ispunjavam svoje obaveze, kao i verovatno desetine stotine hiljada drugih korisnika njihovih usluga, je neki menadžment „Credit Agricole Banke“ postigao veliku prodajnu cenu. Pored svoje mreže koju poseduje, on je prodao i sve svoje korisnike „Raiffeisen banke“, mene prinudio i prinudiće sve ostale korisnike koji ne žele da budu korisnici usluga „Raiffeisen banke“ da se maltretiraju i zlostavljaju i traže neku novu i drugu banku.

Iz tog razloga, evo, iako nije tema direktna vezana za ovo, zaista bih želeo da NBS i njena regulatorna tela ne odobre zaključenje ovog ugovora i da se, jednostavno, tom bahatluku bankarskog sistema, koji to zove ukrupnjavanje povećanjem usluga, a u stvari stvaranjem monopola, što jeste jedna od stvari koju ovaj Zakon o zaštiti potrošača treba da stvori, se ozbiljno pozabavi i ovakve transakcije pod mnogo većom lupom i mnogo ozbiljnije razmotre, jer bojim se da ćemo ovako doći u situaciju da postanemo robovi bankarskog sistema i to jednog jako uskog kruga banaka, a znamo da gotovo da više banaka sa srpskim kapitalom i vlasništvom skoro i da nemamo, osim jedne, koliko je meni poznato.

Hvala.

Da li još neko želi reč?

Reč ima ministarka.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se.
Pre svega, želim da se u ime resornog ministarstva kao predlagača zahvalim na konstruktivnoj raspravi koju smo imali u vezi sa Predlogom zakona o zaštiti potrošača.
Uverena sam da će i amandmani koje su narodni poslanici predložili dati doprinos unapređenju zakonodavnog okvira kada govorim o zaštiti prava potrošača u Republici Srbiji i dodatnom unapređenju i usklađivanju sa regulativom i direktivama EU.
Novi zakon je, kao što su i narodni poslanici konstatovali u njihovim raspravama, doneo mnogobrojne novine, od kojih su najznačajnije, pre svega, neki novi mehanizmi zaštite prava potrošača i dodatno unapređenje postojećih mehanizama.
Ovo je zakon koji je nastao pre svega na osnovu analize efekata dosadašnjeg zakona koji je donet 2014. godine i koji je i tada bio već usklađen sa regulativom EU, dodatno se sada unapređuje i moram još jednom da napomenem da novine koje se odnose na vansudsko poravnanje, uvođenje registra "Ne zovi", takođe i činjenica da uvodimo prekršajne naloge odnosno mandatorne kazne kao jedan doduše represivni vid ali i jedan, nadamo se, efikasan vid zaštite prava potrošača, pored toga, novine kao što je uvođenje predračuna odnosno proračuna za izvođenje popravki veće vrednosti od 5.000 dinara i još mnogobrojne novine i u oblasti zaštite prava potrošača kada govorimo o sektoru turizma, sigurna sam da će ne samo unaprediti prava potrošača u našoj zemlji nego dodatno pre svega i naše trgovce osnažiti da ipak razvijaju jedan tržišno konkurentan i ipak uzajamno korektan odnos sa potrošačima.
Moram da napomenem da je rasprava koja je vođena u parlamentu dala doprinos da se dodatno unapredi sam zakon i u tom smislu posebno smo zahvalni za amandmane koji su predloženi i koji će svakako određene članove zakona dodatno pojasniti, precizirati, kako ne bi dolazilo do nerazumevanja i različitog tumačenja pojedinih članova zakona. U tom smislu izuzetno je bila važna i konstruktivna rasprava koja je vođena u parlamentu.
Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom i resorno ministarstvo i u prethodnom sastavu ministarstvo je dosta učinilo da se zaštite prava potrošača, a posebno sad sa ovim iskorakom u regulatornom i zakonodavnom okviru koji pravimo, verujemo da ćemo se apsolutno uskladiti sa najboljom praksom koja postoji ne samo u zemljama članicama EU, nego i u globalnim okvirima i da ćemo imati mnogo povoljnije, pre svega uslove za zaštitu prava potrošača, ali isto tako i da će trgovci na određen način moći svoju trgovačku praksu da unapređuju i da je usklađuju sa najboljim, da kažemo, tekovinama koje je ta praksa u EU dala.
Još jednom bih se u ime resornog ministarstva zahvalila na konstruktivnoj raspravi i na podršci koju su narodni poslanici pružili ovom predlogu zakona. Zahvaljujem se.