Reč ima narodni poslanik Milan Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, danas je pred nama nekoliko izuzetno važnih sporazuma, međutim ja bih akcenat stavio na Sporazum između Vlada Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke. O njemu bih rekao nekoliko reči.

U prethodnom toku diskusije čuli smo zaista neke izvanredne stvari, izvanredne diskusije, pre svega mojih prethodnika, Linte, koleginice Vukojičić Jeftović, ali i ostalih kolega. Veoma je teško nešto novo reći, a ne ponoviti se. U svom izlaganju ja ću vrlo verovatno ponoviti neke činjenice.

Mislim da smo u prethodnom periodu dugo ćutali, čak i previše. Nije puno da svako od nas u ovoj sali ponovi neke važne činjenica koje su nas prethodnih decenija terali da zaboravimo.

Naša zemlja ima viševekovnu tradiciju, zemlja u čiju izgradnju, u čiju slobodu su ugrađeni milioni života. Zemlja koja je kao malo koja druga u svetu skupo platila svoju nezavisnost, svoju slobodu nečim što je najvrednije, a to je životima svojih građana.

Tim ljudima koji su svoje živote dali za Srbiju mi dugujemo večnu zahvalnost. Ljudima koji su svoje živote ugradili u slobodu naše zemlje, koji su omogućili da danas budemo svoji na svome.

Mi ćemo im biti večno zahvalni, a najmanje što možemo da uradimo za njih je da se postaramo da oni mirno i dostojanstveno počivaju ma gde bili sahranjeni. Da čuvamo stare i podižemo nove spomenike.

Za razliku od nekih ranijih vremena kada se država veoma inertno, mogu reći slobodno, nipodaštavajuće odnosila prema velikanima iz naše prošlosti, ali i prema svim drugim građanima, danas je situacija drugačija za 180 stepeni.

Danas se država odužuje svojim velikanima, ali i svim onim pojedincima koji su manje poznati, ili potpuno nepoznati široj javnosti, podizanjem spomenika, davanjem njihovih imena trgovima i ulicama.

Ovaj spomenik, mislim da je jedan veoma važan korak koji će obezbediti da ratni memorijali srpskih vojnika budu zaštićeni i sačuvani, u konkretnom slučaju na teritoriji Nemačke.

Do pre nekoliko godina, tačnije do 2012. godine, u vreme bivšeg režima Tadića, Đilasa, i ostalih, da ih sada ne nabrajam, naši velikani su bili zapostavljeni, mi nismo smeli da obeležavamo značajne događaje iz naše prošlosti, samo zato da se neko iz regiona možda ne bi uvredio, ali smo se zato, to državno rukovodstvo u ime države Srbije, izvinjavalo se svima i za sve, trudeći se, opet kažem, dodvori nekom u regionu.

Takva Srbija bila je, mogu reći, poželjan partner jer je bila ekonomski uništena, slaba i vojno i politički, i kao što rekoh, ekonomski, i nije predstavljala, da kažem, pre svega, ekonomski takmac nikome. Bila je poželjna svima, nikom nije smetala.

Predsedavajući, zamolio bih, možda srpske žrtve ovde nisu bitne, zbog građana Srbije, za malo mira u sali.

Dok su ratni zločinci koji su u zločinačkoj akciji „Oluja“ ubili oko 2000 Srba, proterali oko 280.000 hiljada Srba, u Zagrebu dočekani kao heroji, bivši režim Đilasa, Tadića, i ostalih, naše ljude, naše oficire, koji su branili srpski narod, kao što reče juče moj kolega uvaženi Milimir Vujadinović, progonili kao zveri, hapsili, izručivali raznoraznim belosvetskim kazamatima, na taj način im se oduživši zato što su branili svoj narod i zato što su branili svoju zemlju.

Ćutalo se takođe, o Jasenovcu, Jadovnom, Oluji, Bljesku, jer izgleda da bivši režim, kao što se kaže u jednom našem popularnom domaćem filmu, vodio parolom „Đura će oprostiti što vas je tukao“, sve će biti u redu, idemo dalje.

Danas zahvaljujući, pre svega, Aleksandru Vučiću, Srbija izrasta u ekonomskog lidera u regionu, i zbog toga Srbija smeta i nekima iz regiona i nekima Boga mi, iznutra koji bi ponovo da se vrate na vlast, da bi nastavili sa bogaćenjem tamo gde su stali 2012. godine.

Takođe, Srbija je danas dovoljno jaka da pomaže svom narodu u regionu, pre svega ekonomski i kulturno. Srbija je danas dovoljno jaka da bez obzira, šta to pojedini mislili, obeležava dane sećanja i na Oluju i na Bljesak, sećanje na svoje žrtve iz Jasenovca, iz NATO agresije, ne kampanje, kako se koristio termin u vreme bivše vlasti, već NATO agresija, zato što je to bila agresija.

Mi smo ponosni što danas sa ponosom govorimo o svojim herojima, sa Košara, Paštrika, Gorožupa, i kao što rekoh, za razliku od onih koji su pre desetak godina te ljude koji su bili na prvoj liniji odbrane naše zemlje hapsili i izručivali Haškom tribunalu, danas heroji sa Košara, imaju u društvu mesto koje im pripada.

Poginuli borci imaju spomenik na koji je i predsednik Vučić položio venac ove godine, a veterani sa Košara su u nedavnim vojnim vežbama, zauzeli mesto rame uz rame sa predsednikom države, jer prema njegovim rečima, na osporavanje nekih zašto su oni tu, on je odgovorio kada su bili dobri da brane svoju zemlju, dobri su da budu i uz predsednika države na vojnim vežbama svoje zemlje i sasvim na kraju da ne oduzimam više vreme, mogu reći da je ovo odnos jedne ozbiljne države prema svojim velikanima, prema onima koji su je zadužili i da će SNS i predsednik Vučić, sasvim sigurno i u budućnosti, voditi jednu patriotsku politiku, ali pre svega u ekonomskom smislu gde će se obezbeđivati uslovi, da Srbija jača, da naši ljudi ostaju u svojoj zemlji, da svoju sreću ne traže u nekim drugim zemljama.

Sasvim na kraju, ja ću podržati naravno i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke kao i prethodna dva sporazuma. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodinu Jugoviću.
Narodne poslanike molim za strpljenje još tri minuta.
Sledeći narodni poslanik je Luka Kebara. Imate tri minuta vremena, izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću.

Poštovano rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre Selakoviću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednom jako bitnom sporazumu, a to je sporazum o ratnim memorijalima, sa Saveznom Republikom Nemačkom. Naime, ovo je jedan značajan sveobuhvatni sporazum, koji će urediti tu materiju zaštite vojnih, civilnih grobalja, ali i ratnih memorijala koje mi imamo, bez obzira naravno na tu nacionalnu pripadnost.

To je jako bitno. Zašto? Zato što zbog jednog humanog, pre svega, razloga u prijateljskom duhu mi želimo da ovekovečimo te uspomene na sve naše žrtve koje su stradale u ratu, i na našim prostorima i na prostoru Savezne Republike Nemačke.

Ovo je jedan sveobuhvatni sporazum, podrazumeva da će ove ugovorne strane, Srbija i Nemačka, obavezati da u skladu sa propisima, urede ova groblja i memorijale, ali i da će te lokalne samouprave vršiti konstantno održavanje tih spomenika.

Ja želim da se zahvalim gospodinu ministru, gospodinu Selakoviću zato što je na početku današnjeg zasedanja pomenuo taj spomenik koji se nalazi na Banovom brdu, a ja dolazim sa Banovog brda, tako da je meni to jako značajno.

Naime, nemački vojskovođa August fon Makenzen je neprijateljski general i on je, znajući da smo mi jedna velika vojska, da smo mi jedan veliki narod i toliko je bio zadivljen tim otporom koji smo mi pružili, jesmo mi izgubili tu bitku, ali on je bio toliko zadivljen i iznenađen da je odlučio da izgradi i da podigne spomenik jednoj neprijateljskoj vojsci, naravno za njega.

Mislim da je to jedinstveni primer u svetu, da neprijateljska vojska, da njihov general gradi suparničkoj vojsci spomenik.

Taj spomenik se nalazi na Banovom Brdu. Na njemu piše „Hier ruhen serbishe Helden“, što znači „Ovde počivaju srpski junaci“, srpski vitezovi, To je jako bitni. On je prepoznao taj srpski duh, taj srpski duh, to srpsko srce koje snažno kuca, taj srpski duh koji je ne salomiv.

Želeo bih da naglasim da ti odnosi, sa Saveznom Republikom Nemačkom iako nisu bili dobri kroz našu istoriju danas su na jednom korektnom, mogu reći čak i prijateljskom nivou, podignuti su na viši nivo.

Evo i prema podacima Ministarstva spoljnih poslova u 2020. godini, čak 5,3 milijardi evra je iznosila ukupna robna razmena, a imamo više od 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju više od 70.000 radnika.

Naš predsednik, Aleksandar Vučić, evo najavio je da će 13. septembra, kancelarka Angela Merkel doći u Srbiju, a do kraja godine i Ursula fon der Lajen, što znači da će dve najmoćnije Nemačke političarke do kraja godine doći će u Srbiju.

Želim da zaključim, da mi predvođeni našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, snažno ćemo se boriti da Srbiju ojačamo na svim poljima, a naročito na polju spoljne politike, međunarodnih odnosa i ugled u svetu će biti još veći i još snažniji.

Živela Srbija, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem, gospodine Kebara.
Sa ovim zaključujemo zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od jedan do tri dnevnog reda.
Zahvaljujem, naravno i gospodinu ministru sa saradnicima i svim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem petak 10. septembar 2021. godine, sa početkom u 15.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, u Dvanaestom sazivu.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 155 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pošto sada prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma (tačka od 1. do 3. dnevnog reda) podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 3. tačka 6. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno 161, za 160, nije glasao jedan narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.
Druga tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno 162, za 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Treća tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, u celini. Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno 162, za 162 narodna poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre zaključenja sednice želim samo da vas obavestim da sam sazvao Trinaesto vanredno zasedanje, kao što vam je dostavljeno za 13. septembar 2021. godine, u 10.00 časova sa jednom tačkom dnevnog reda – Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine zaključujem sednicu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Hvala.