Zahvaljujem uvaženi potpredsedniku i akademiku Zukorliću.
Sledeći na listi je zamenik predsednika poslaničkog kluba JS, Života Starčević.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Selaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri predloga zakona o potvrđivanju bilateralnih sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima i između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa i naravno o potvrđivanju odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1. Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Više puta do sada sam o ovakvim i sličnim sporazumima isticao stav JS, da je svaki ovakav sporazum jedan mali korak u razvijanju bilateralnih odnosa Srbije sa drugim državama, i da je svaki od ovakvih sporazuma jedan mali korak u približavanju Srbije svetu i sveta Srbiji. Zaista, danas Srbija jeste svet. Srbija sve manje zaostaje, a sve više se takmiči sa svetom i to sa onim najrazvijenijim delovima i državama sveta.

Srbija je danas poštovana, Srbija je danas uvažavana, Srbija se posmatra kao kredibilni partner, a ne kao „ prokleta avlija“.

Da je to tako, govori i poseta nemačke kancelarke Angele Merkel u ponedeljak 13. septembra, i ona je za jednu od svojih poslednjih međudržavnih poseta i aktivnosti izabrala upravo posetu Srbiji i Beogradu.

Mi znamo da jake i snažne države poput Nemačke, i veliki državnici kakva je Angela Merkel, vode računa i o najmanjim sitnicama i o onim neformalnim porukama i signalima koje šalju. Svakako da to što je njena poslednja, da tako kažem međudržavna aktivnost, upravo poseta Srbiji, jeste jedan neformalni signal i poruka kako svojim naslednicima u Nemačkoj, a znamo da u velikim i razvijenim svetskim državama, personalna promena ne izaziva bitne promene u strateškoj politici tih država, ali jeste i jedan signal i poruka i drugim državama EU, da je Srbija kredibilan i važan faktor stabilnosti ekonomskog i svekolikog razvoja regiona zapadnog Balkana.

Otuda i u tom svetlu, mi iz JS, posmatramo ovaj sporazum sa Nemačkom o ratnim memorijalima. Nije se, i to dobro znamo, Srbija u istoriji nalazila često na istoj strani, sa Nemačkom. Na protiv, u ključnim i istorijskim momentima, nalazili smo se na suprotnim stranama i Srbija može biti ponosna na svoju istoriju. Ali nisu bili na istim stranama, u istoriji uvek i Nemačka i Francuska, ali su uspeli da ostave iza sebe Verdensku bitku, sklopili savezništvo, stvorili EU, i postali su bliski saradnici i dobri susedi.

Znate, istoriju treba poznavati. Iz istorije treba izvlačiti pouke. Ali, istorija ne stvara život, već život stvara istoriju.

Danas u eri globalizacije, ekonomske dominacije velikih multinacionalnih kompanija, osnovni temelj stabilne ekonomije svake države jeste odgovorna politika saradnje i pomirenja, a ne politika podele i sukoba. Takvu međunarodnu politiku saradnje i pomirenja Srbija vodi, evo, poslednjih 10 godina i to je odgovorna spoljna politika, to je politika obostranog uvažavanja i poštovanja, saradnje, to je politika koja pronalazi zajedničke interese, a koja prevazilazi razlike.

Mi znamo da Nemačka, na primer, nikada neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti lažne države Kosovo. Ali, Nemačka takođe jako dobro zna da i Srbija neće nikada promeniti svoj stav da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Ali su i Srbija i Nemačka svesne da ima puno oblasti u kojima možemo sarađivati na dobrobit obe strane, u obostranom interesu, pre svega u domenu ekonomije.

Danas u Srbiji u nemačkim kompanijama radi oko 70 hiljada naših građana, a ne smemo nikako zaboraviti ni onih 450-460 hiljada naših građana koji rade u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Nemačka je naš spoljnotrgovinski partner broj jedan. Od ukupno 40 milijardi evra spoljnotrgovinske razmene koju ima Republika Srbija sa svetom, 5,2 milijarde jeste međusobna trgovinska razmena između Srbije i Nemačke, 3,1 milijarda evra ide na uvoz iz Nemačke a 2,1 milijarda jeste izvoz Srbije u Nemačku. Nemačka iz Srbije uglavnom uvozi elektrotehniku, mašine, hemijske proizvode, hranu, tekstil, odeću, vozila i delove, sirovine, metalne proizvode, obojene metale, proizvode od gume. Nemačka izvozi u Srbiju mašine, hemijske proizvode, motorna vozila i delove, elektrotehniku, obojene metale, druga vozila, itd.

Po rečima Franka Aletera, direktora nemačko-srpske privredne komore, Srbija je postala sve zanimljivija za nemačke investitore, a u poslednje vreme posebno u IT sektoru i sektoru ekologije, upravo u onim privrednim granama koje spadaju u visokotehnološke grane privrede, gde se traži najstručnija i najplaćenija radna snaga. Po Aleteru, Srbija je privlačna nemačkim investitorima zbog atraktivnih programa finansiranja, zbog dobre infrastrukture, zbog pravne sigurnosti, dobre i kvalifikovane radne snage, ali ja bih dodao - i zbog političke stabilnosti i zdravstvene bezbednosti.

Sve ovo ujedno su i argumenti zašto će JS podržavati saradnju sa svim državama, pogotovo sa najrazvijenijom državom EU, sa Nemačkom.

Poslanička grupa JS će podržati i ovaj sporazum, jer JS želi da Srbija postane ekonomski još snažnija, samim tim politički sve samostalnija i perspektivnija. To je tako kao što sam rekao jer Srbija vodi politiku saradnje i pomirenja.

O tome i takvom pristupu politici govori i inicijativa "Otvoreni Balkan", koja nije ništa drugo nego inicijativa saradnje između država u regionu. To je inicijativa koja će otvoriti granice država za ekonomsku, kulturnu, sportsku i svaku drugu vrstu saradnje. To je inicijativa pomirenja i stabilnosti u regionu.

Naravno da takva inicijativa ne odgovara svima, kao ni jaka i snažna Srbija. Ne odgovara ni pojedinima u regionu, a ne odgovara ni svima u svetu. Zato bošnjački deo vlasti u BiH, vlasti u Hrvatskoj, pa čak i deo vlasti u Crnoj Gori, svoju politiku temelji na raspirivanju mržnje, svađa i sukoba, na otvaranju nezaceljenih rana iz prošlosti, jer kako drugačije da opravdaju sopstveno neznanje, nemoć i nedostatak rezultata? Svakako, neće priznati svoju krivicu za loše ekonomsko stanje, za siromaštvo i besperspektivnost sopstvenog naroda. Naravno da im je lakše da sopstvenu krivicu prebace na Srbiju, a da kopaju po nezaceljenim ranama i da vode politiku po principu da komšiji crkne krava.

Ako smo to navikli od Bakira, od Džaferovića, od Milanovića, Plenkovića, pa i od Mila Đukanovića, nekako nismo očekivali da baš Milo Đukanović bude barjaktar te hajke na Srbiju. Nažalost, njegovu političku viziju Crne Gore danas možemo nazvati samo jednom rečju - antisrbija. Milo Đukanović svoju politiku sveo je na to da Crna Gora mora biti antisrbija, da srpski narod u Crnoj Gori i Srpska pravoslavna crkva moraju nestati iz Crne Gore ili da im se, u najmanju ruku, stave žute trake.

Postavljam pitanje ne Milu Đukanoviću nego narodu Crne Gore, jer Milo Đukanović dobro zna odgovor - da li će politika mržnje prema Srbiju i svemu što ima prefiks srpsko povećati životni standard građana Crne Gore? Da li će politika mržnje prema Srbiji i svemu što ima prefiks srpsko popuniti smeštajne turističke kapacitete u Crnoj Gori? Da li će takva politika dovesti do povećanja trgovinske razmene i jačanja privrede u Crnoj Gori? Da li će takva politika dovesti i doprineti miru i stabilnosti u regionu? Naravno da neće.

Dve stvari stoje iza takve politike Mila Đukanovića. Prvo, prikrivanje sopstvenih političkih neuspeha traženjem krivice u drugom, u ovom slučaju u Srbiji, a kako bi ponovo, eventualno, uspostavili apsolutnu vlast koja mu je ozbiljno poljuljana na prethodnim izborima. Drugi razlog je izvršavanje naloga dobijenih spolja, kako bi izvršio dovoljan pritisak na Srbiju i njen državni vrh, kako bi slabljenjem Srbije postigli svoje geopolitičke ciljeve, pre svega stvaranje nezavisne države Kosovo.

Svi prethodno pomenuti, koje sam pomenuo ranije, znaju da politika mira i saradnje jeste bolja politika i bolji izbor i za njihove države i za njihove građane. Oni znaju da je inicijativa "Otvoreni Balkan" dobra i za njihove države i za njihove građane takođe. Zašto onda odbijaju takvu inicijativu? Zato što znaju da bi u tom slučaju građani njihovih država jako brzo uvideli sav besmisao i pogubnost njihovih dosadašnjih pogrešnih politika i da bi ih iz tog razloga brzo skinuli sa vlasti. Drugi razlog je da rade to zato što njihovim mentorima spolja "Otvoreni Balkan" smeta za ostvarivanje svojih geopolitičkih i strateških ciljeva, jer to je inicijativa koja stabilizuje region, a svakako da stabilan Balkan nekima i ne odgovara.

Kako drugačije objasniti činjenicu da Viktor Orban otvoreno govori da EU više treba Srbija nego Srbiji EU, a da, s druge strane, već pomenuti i Bakir i Džaferović i Milanović i Đukanović i svi ostali otvoreno govore najružnije stvari o Srbiji? Pre neki dan smo u hrvatskim medijima mogli videti da Srbe čak porede i sa psima.

Nažalost, njima u Srbiji se pridružuju i pojedini politički marginalci, ali i finansijski moćnici poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Oni baš poput Mila Bakira i ostalih, još gore od njih blate Srbiju gde god stignu i kako god stignu.

Pogrešna je politička percepcija da oni svoju politiku baziraju na mržnji prema Aleksandru Vučiću, Dačiću, Palmi i ostalima iz vlasti, oni u stvari znaju da iza Vučića, Dačića, Palme i svih ostalih stoje građani Srbije i njihovi glasovi i oni znaju zato mrze građane Srbije i Srbiju, jer građani Srbije i Srbija su ti koji su odbacili te političke marginalce i finansijske moćnike.

Građani Srbije su ti koji su jasno rekli i danas kažu - mi vas nećemo i ne želimo, mi hoćemo jaku i snažnu Srbiju.

Građani su rekli – mi nećemo Đilasovu i Vučićevu Srbiju, živeli smo u takvoj Srbiji i ne ponovilo se. Građani su rekli – nećemo mržnju, svađe, pljačkaške privatizacije, rasprodaju Srbije, hoćemo jaku, snažnu, poštovanu Srbiju, Srbiju u kojoj svaki građanin Srbije može naći svoju perspektivu.

Šta oni, uostalom, nude građanima Srbije? Da li ste, kolege poslanici, mogli čuti od njih neki smisleni program ili ideju? Da li ste u njihovim nastupima mogli videti i trunku brige za građe Srbije? Ne, naravno. Mogli ste samo čuti mržnju, laži i na licima ste mogli videti samo zlobu. Zabrinutost možete videti samo kada je u pitanju zaštita sopstvenog kapitala stečenog u vreme kada su žarili i palili na političkoj sceni Srbije.

Svedoci smo svakodnevnih najbrutalnijih uvreda, laži upućenih predsedniku Srbije i njegovoj porodici. Uostalom, i mi iz JS i Dragan Marković Palma smo na svojoj koži osetili šta znači biti meta njihovih laži i ne haju oni što smo dokazali da je sve to što su izgovorili laž. Oni nastavljaju dalje, smišljaju nove i brutalnije laži. Tome, naravno, nema kraja.

Znate, kada neko stalno laže, kada bude uhvaćen mnogo puta u laži, njemu više niko ništa ne veruje. Upravo Đilasu, Jeremiću, njihovim plaćenicima, Mariniki Tepić, Sandi Rašković Ivić, više baš niko ne veruje. Ostaje im da se udave u sopstvenim lažima, a mi ćemo nastaviti da radimo i gradimo Srbiju koja će biti na ponos budućim generacijama.

Kada je u pitanju Sporazum sa Kiprom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum. Na primeru Grče nedavno Srbija je pokazala koliko je organizovana i spremna, sa jedne strane, i koliko je solidarna sa svojim prijateljima, sa druge strane.

Pre desetak dana sam sa delegacijom od 992 poljoprivrednika, predvođenih Draganom Markovićem Palmom, boravio u Grčkoj, u Paraliji, i nije bilo Grka, a Bogu hvala, imam dosta prijatelja među Grcima, nije bilo Grka koji nije rekao – hvala Srbiji i srpskim vatrogascima, koji nije pokazao divljenje prema našim herojima, koji su svoje znanje, umeće i hrabrost pokazali u borbi protiv vatrene stihije i spašavanju materijalnih dobara i ljudskih života u nama prijateljskoj zemlji.

Upravo tada sam bio jako ponosan na svoju zemlju, na naše građane, na te vatrogasce heroje i taj osećaj ne bih menjao ni za šta na svetu. Zato, saradnja, saradnja i saradnja sa svima koji nas poštuju, koji su dobronamerni, ali saradnja i pomirenje i sa onima sa kojima se baš uvek i ne razumemo najbolje. Moramo da nastavimo da pronalazimo zajedničke interese, moramo da nastavimo da prevazilazimo razlike. To je formula koju smo primenjivali, to je formula koju ćemo nastaviti da primenjujemo zarad bolje budućnosti Srbije. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući…

Izvinjavam se, očigledno je došlo ovde do neke greške.

Sledeća je na spisku, u stvari, Danijela Veljović. Koleginice, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, prvi sporazum o kojem ću govoriti je Sporazum sa Kiprom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Prirodne katastrofe, elementarne nepogode predstavljaju jednu od najvećih i najkontaktnijih pretnji po ljudsku bezbednost.

Indikativno je da se od druge polovine 20. veka broj prirodnih katastrofa značajno uvećao. Zbog toga je neophodno delovati proaktivno kako bi sprečili prirodne katastrofe koje će ugroziti opstanak budućih generacija.

Kako je problem prirodnih katastrofa u svojoj osnovi globalni problem, rešenje za njega se može pronaći samo na globalnom nivou i kroz razvijanje međunarodne saradnje. Primer za to je članstvo Srbije u Mehanizmu civilne zaštite EU, na osnovu kog Srbija ima pristup treninzima za podizanje sposobnosti jedinica zaduženih za pružanje pomoći u pogođenim područjima. Neophodno je, naravno, razvijati i regionalnu saradnju.

Veliki broj katastrofa koje mogu i koje su pogađale Srbiju, posebno u slučaju poplava, su regionalnog karaktera. Iskustva iz takvih slučajeva, poput poplava iz 2014. godine, pokazala su značaj regionalne saradnje i ukazala da postoji uspešna saradnja u spasavanju i zaštiti.

Sporazum koji je Vlada potpisala sa Republikom Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa treba, pre svega, posmatrati u kontekstu međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja i ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, ali i tehničkih i tehnoloških nesreća velikog obima, koje značajno ugrožavaju bezbednost, živote, kulturna i materijalna dobra, a koje nije moguće sprečiti redovnim radom nadležnih službi, odnosno nije moguće otkloniti i ublažiti posledice.

Ovaj sporazum će omogućiti razmenu kritičkih informacija o opasnostima kako bi se omogućilo efikasno delovanje sistema za rano upozoravanje na opasnosti, ali i da bi se sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju sprovele na efikasan način.

Prilikom katastrofa jedan od najznačajnijih faktora za uspešan odgovor jeste brzina. U slučajevima međunarodne i prekogranične saradnje očigledno postoje dodatne prepreke vezane za procedure ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Ovaj sporazum će omogućiti i jednostavniji proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme i države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Kao što napomenuh, iako je ovo samo jedan ovakav sporazum, pravi značaj sporazuma iz oblasti zajedničke borbe i međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika od katastrofa se uvećava sa povećanjem broja država sa kojima imamo ovaj vid saradnje.

Srbija danas ima slične sporazume sa zemljama regiona – BiH, Crnom Gorom, Bugarskom, ali i sa geografski udaljenim državama koje su ipak aktivne u podršci u slučaju katastrofa, poput Ruske Federacije.

Nedavno smo imali, nažalost, značajan i tragičan primer ovakve vrste međunarodne saradnje kada smo bili svedoci ogromnih požara koji su zahvatili Grčku i Tursku, gde su brojne zemlje, među njima i naša, pomogle pogođenim područjima kroz donacije spasilačkih ekipa, specijalizovane opreme i humanitarne pomoći.

Katastrofe ne poznaju granice, a u periodu izraženijih ekstremnih vremenskih nepogoda, pojačanih klimatskim promenama, ali i drugih katastrofa koje predstavljaju pretnju po ljudske živote, zdravlje i sigurnost i po životnu sredinu, materijalna dobra, pa čak i ekonomiju, neophodno je da naši odgovori isto tako ne poznaju granice. Zato ne treba da čudi visok nivo angažovanja UN, ali i specijalizovanih agencija u oblasti smanjenja rizika i ublažavanja posledica katastrofa. Na to nam jasno ukazuju mnogobrojne rezolucije Generalne skupštine UN, Ekonomskog i socijalnog saveta i Saveta bezbednosti UN.

Posebno vredi napomenuti da zbog velikog uticaja ljudskog delovanja na prirodu, mnoge prirodne katastrofe često imaju uzročno-posledične veze sa ljudskim delovanjem. Svedoci smo da se i najrazvijenije zemlje često ne mogu samostalno izboriti sa katastrofama bez međunarodne pomoći i pored ovakvih bilateralnih sporazuma, neophodno je razvijati saradnju kroz sisteme UN i drugih međunarodnih organizacija, koje svojim radom, uputstvima, smernicama i konvencijama pružaju neophodno iskustvo i primere dobre prakse, značajne u kreiranju politika koje su usmerene na prevenciju i pripremu.

Takođe, kroz UN i specijalizovane agencije, kao i regionalna i nacionalna tela, stvaraju se univerzalni modeli ponašanja i reagovanja prilikom ovakvih vanrednih situacija. Ova vrsta stvaranja univerzalnih modela omogućava jednostavnije međunarodne odgovore zbog visoke kompatibilnosti mehanizama za reakcije države koje prate ove smernice.

Prekogranična solidarnost je neophodna u odgovoru na prirodne i druge katastrofe. Stvaranje pravnih okvira koji će omogućiti da se solidarnost sprovede u delo na što efikasniji način je obaveza svih nosioca vlasti u Republici Srbiji i, naravno, narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju odluka o izmeni Aneksa 1. Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. O značaju prekogranične saradnje o zaštiti bezbednosti potvrđuje i Predlog zakona. Savremena industrija i savremeni tehnološki procesi zahtevaju često, kao svoje sirovine, materijale koji predstavljaju opasnost po životnu sredinu ili ih imaju kao proizvod ili kao otpad nastao tokom proizvodnog procesa.

Ovom konvencijom sve države se obavezuju da preduzmu mere kako bi sprečile industrijske udese, a sa ciljem da se unapredi aktivna međunarodna saradnja među zainteresovanim državama pre, u toku i posle nesreće.

Ovim putem bi se učvrstile odgovarajuće politike i ojačala i koordinirala akcija na svim odgovarajućim nivoima, radi unapređenja sprečavanja, pripravnosti i odgovora u slučaju prekograničnih efekata industrijskih udesa.

Takođe, kako je posedovanje pravih informacija neophodno za razvoj pravovremenih mehanizama za reakciju države, potpisnice su dužne da identifikuju sve opasne aktivnosti u okviru svoje nadležnosti i da obezbede da pogođene strane bude obaveštene o svakoj takvoj predloženoj ili postojećoj aktivnosti u njihovoj državi, obezbeđujući da susedne države imaju informaciju o potencijalnim udesima i njihovim negativnim posledicama i da se mogu pripremiti u slučaju udesa.

Ove izmene se konkretno odnese na izmene Aneksa 1, koji se odnosi na definisanje opasnih supstanci za potrebe definisanja opasnih aktivnosti. Izmene su neophodne zbog potrebe ažuriranja kategorija supstanci i smeša i graničnih količina sa ciljem harmonizacije sa globalnim harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeležavanja hemikalija UN i sa zakonodavstvom EU.

Prihvatanjem ovog aneksa Srbija još jednom potvrđuje svoju privrženost ka očuvanju bezbednosti životne sredine, kroz široku saradnju unutar međunarodne zajednice, naglašavajući principa međunarodnog prava, principe dobrosusedskih odnosa, reciprociteta, ne diskriminacije i dobre volje.

Poslednji od sporazuma, koji je danas na dnevnom redu i koji danas usvajamo, je Sporazum o ratnim memorijalima sa Saveznom Republikom Nemačkom. Dostojanstveno upokojenje i obeležavanje uspomena na civile i na vojna lica koja su nastradala usled rata i tokom rata predstavlja jedna od obaveza koje Srbija i Nemačka preuzimaju, kao zemlje potpisnice Ženevske konvencije.

Ovaj sporazum omogućiće da mesta na kojima su sahranjene srpske, odnosno jugoslovenske žrtve, civili i vojna lica, na području Savezne Republike Nemačke, uključujući postojeća groblja i ona koja će se urediti, kao i svi spomenici, memorijalni objekti koji svedoče o ratnim događajima, budu pod zaštitom i da će im biti omogućen pristup, a pre svega biće obezbeđeno trajno pravo počinka stradalih.

Ovo je značajan sporazum, jer šalje poruku da je veoma važno negovati kulturu sećanja, poštovanja prema svim žrtvama ratova, kojih je bilo nažalost previše. Važno je negovati i voditi politiku mira, koja je uvek okrenuta ka budućnosti. Poštovanje istorije, kulture, običaja, poštovanje vazduha koji udišemo, vode koju pijemo, zemlje na kojoj živimo je patriotizam, onaj o kome treba da uče naši potomci, jer da bi nas drugi poštovali, prvo mi treba da poštujemo, čuvamo i negujemo svoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je potpredsednik Narodne skupštine, gospodin Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Tvrdišiću.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću, pre svega, želim da kažem da nam je veliko zadovoljstvo što ste ovde danas sa nama. Mislim da ste to i osetili ovde po aplauzu koji ste dobili od svih poslaničkih grupa, koji nije slučajan. To pokazuje da je vaš rad i ozbiljan i temeljan i metodičan.

Ono što bih danas pričao je vezano za sporazume koji su pred nama. To su sporazumi sa Republikom Kipar i Saveznom Republikom Nemačkom.

Kipar je jedna od pet zemalja članica EU koja nije i neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a drugi sporazum koji potvrđujemo danas u Narodnoj skupštini jeste sporazum sa Saveznom Republikom Nemačkom, našim najvećim ekonomskim partnerom i najuticajnijom zemljom EU, čijem članstvu teži i Republika Srbija.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa uređuje okvire za saradnju, sprečavanje i ublažavanje posledica katastrofa i pripremljenosti za katastrofe, te za dobrovoljno pružanje uzajamne pomoći u slučaju katastrofa na teritoriji jedne ili druge države, kao i druge oblike međusobne saradnje.

Ovaj sporazum, to je važno naglasiti, uvažava napore UN i međunarodne akte u oblasti sprečavanja katastrofa i ublažavanja posledica, kao i mehanizam civilne zaštite EU i njihov doprinos razvoju kapaciteta za brzo i efektivno reagovanje radi zaštite od posledica katastrofa.

Sporazum, između ostalog, obuhvata pomoć i spasavanje u slučaju katastrofa, bilo da je reč o elementarnim nepogodama ili tehničko-tehnološkim nesrećama, čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi. Naravno, materijalna i kulturna dobra, ali životnu sredinu u većem obimu u zaštiti i spasavanju, kao i ublažavanje i uklanjanje njihovih posledica, uzajamno obaveštavanje o rizicima od katastrofa i njihovim posledicama. To podrazumeva, naravno, i razmenu podataka, informacija o opasnostima, ali i naučnih i tehničkih znanja i transfer stručnog znanja i iskustava u oblasti zaštite od katastrofa, obrazovanje i obuku zaposlenih koji učestvuju u aktivnostima zaštite i spasavanje, razvoj i proizvodnja opreme za zaštitu i spasavanje, kao i unapređivanje saradnje između nacionalnih organa i vladinih organa i organizacija koje učestvuju u zaštiti od katastrofa.

Kipar je članica EU, ali nije članica NATO pakta, a Srbija je, kao što znate, vojno neutralna zemlja koja, takođe, stremi ulasku u EU.

Ovde treba istaći još jednu stvar. U Nišu, već skoro punu deceniju, deluju Srpsko-ruski humanitarni centar, kao regionalni centar za vanredne situacije MUP-a Srbije i na poziv bilo koje zainteresovane zemlje iz ovog dela Evropa spreman da pomogne u sprečavanju i ublažavanju posledica poplava, požara i drugih katastrofa i već su iz niškog centra gasili, upravo na poziv tih zemalja, požare po Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Sve to otvara i dodatne mogućnosti da se u eventualnim, ne daj Bože, katastrofama, Srbija i Kipar, dve prijateljske i dve bratske zemlje, ispomažu u onim neželjenim trenucima kada su brzina i efikasnost u akciji spasavanja pitanje života i smrti.

Što se tiče drugog sporazuma sa Saveznom Republikom Nemačkom, mi iz PUPS-a, partije koja baštini bogatu i slobodarsku i antifašističku tradiciju našeg naroda, posebno smo zadovoljni i ponosni što će zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima ubuduće na jedan civilizovan i odgovoran način prema senima naših predaka biti tretirani naši ratni memorijali na teritoriji Nemačke. To je dug ove generacije svim generacijama naših junačkih predaka koji su žrtvovali svoje živote za slobodu nas, njihovih potomaka.

Istovremeno, to je na drugoj strani i veliki civilizacijski iskorak kada je reč o poštovanju naših ratnih neprijatelja čije su kosti ostale rasute na teritoriji današnje Republike Srbije, jer građani Srbije su se uvek sa poštovanje odnosili prema svojim poginulim neprijateljima u oba svetska rata.

Dodatno zadovoljstvo pričinjava nam činjenica što ovaj sporazum ratifikujemo baš uoči predstojeće posete nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice EU, koja dolazi iz Nemačke, Ursule fon Lajen, što će sigurno dati novi impuls i nove sadržaje sve dubljoj i sveobuhvatnijoj saradnji naše zemlje sa Nemačkom koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, ali i naš sve jači politički oslonac na političkoj sceni.

Cilj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima jeste da se omogući dostojno upokojenje i ovekovečenje uspomena na vojne i civilne žrtve rata, koji su poginuli ili su umrli usled ratova, kao i očuvanje mesta gde su sahranjeni, a sve u skladu sa Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine. Dopunskim protokolima uz Ženevsku konvenciju iz 1977. godine, kao i drugim normama važećeg međunarodnog humanitarnog prava.

Srpski, nemački ratni memorijali su mesta gde su sahranjena srpska, jugoslovenska, nemačka vojna lica i civilne žrtve rata koji su poginuli ili umrli tokom ili usled ratova uključujući pojedinačne i zajedničke grobnice. Postojeća groblja i groblja koja će se naknadno urediti ili parcele na grobljima, a koja svedoče o ratnim događajima na teritoriji naše i nemačke države.

Uređivanje, označavanje i održavanje ratnih memorijala, kao i međusobna razmena informacija o tim mestima i o ličnim podacima žrtava radi pokušaja njihovog identifikovanja biće zajednička, ljudska, ali i hrišćanska obaveza naše dve zemlje i dva naroda.

Srbija i Nemačka obezbediće svaka na svojoj teritoriji zaštitu ratnih memorijala i pristup njima, kao i trajno pravo počinka stradalih u ratu, a Vlada Nemačke će na svojoj teritoriji, o svom trošku, obezbediti održavanje i negovanje srpskih memorijala.

Važno je naglasiti da će dve ugovorene strane taj pijetet pokazivati prema svim stradalima tako što će ukoliko se na tim ratnim memorijalima pored nemačkih ili srpskih grobova stradalih u ratu nalaze i grobovi stradalih u ratu iz drugih država i oni na prikladan način održavati.

Srpski narod je uvek umeo da se izdigne iznad svoje tragične sudbine. Tako je odmah posle strašnog genocida koji je nejač i starčad Mačve doživela početkom Prvog svetskog rata u selu Dublje kod Bogatića podignut hram Vaznesenja Hristovog u čiju su kriptu zajedno položene kosti nekoliko stotina poginulih srpskih i austrougarskih vojnika nemačkog, češkog i hrvatskog porekla, a na crkvenoj spomen ploči piše: „Spomen kosturnica onih koji u ratovima izginuše kao neprijatelji, pa ih smrt izmiri."

Kao što znate, Nemački vojskovođa feldmaršal fon Makenzen naredio je da se 1915. godine u okviru nemačkog vojnog groblja podigne spomenik srpskim junacima palim u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Osim takvog iskazivanja poštovanja ratnom neprijatelju još je puno primera zajedničkog sahranjivanja naših i nemačkih stradalih vojnika u Prvom, pa i Drugom svetskom ratu, kao što je mnogo grobalja i grobova poginulih nemačkih vojnika iz oba svetska rata koji su izginuli ovde ratujući u Srbiji, daleko od svoje domovine, na odavno zaboravljenom nemačkom vojničkom groblju u Smederevu sahranjeno je blizu pet hiljada vojnika, u velikoj većini Nemaca mahom iz Prvog, ali i iz Drugog svetskog rata.

Nemačkih vojničkih grobalja ima i u Beogradu, Nišu, Pančevu i tako dalje. Na većini njih ima i sahranjenih Srba, a svaki pokojnik zaslužuje da mu se bar grob zna. Mnogo je grobalja i grobova i Nemaca i Nemica koji su do kraja Drugog svetskog rata živeli na prostorima Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Mnoga od tih njihovih poslednjih počivališta zarasla su u korov i zaborav. Naša je zajednička dužnost i Srba i Nemaca da na dostojan način obeležimo ta mramorja.

A koliko li je tek desetina i stotina hiljada, mnogo je, premnogo Srba ostavilo svoje kosti ili okončalo po nemačkim logorima i mučilištima, nešto u današnjoj Nemačkoj, ali još više po ondašnjim nemačkim okupacionim zonama širom Evrope, obaveze naših nemačkih partnera da na dostojan i dostojanstven način obeleže grobove tih stradalnika, ali je to još više obaveza nas iz Srbije, sada imamo i pravni osnov da to i učinimo svugde tamo gde ovozemaljski prah naših stradalih predaka posut za nas, generacije za čiju su budućnost i slobodu oni položili svoj život.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodinu Krkobabiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dakle set međunarodnih sporazuma, rekao bih značajnih za razvoj bilateralnih odnosa Srbije sa drugim zemljama, ali i za međunarodne obaveze koje proističu iz članstva u UN.

Prvi Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima, drugi Sporazum Vlade Republike Srbije sa Vladom Republike Kipar o saradnji u oblasti katastrofa, a treća tačka se odnosi na potvrđivanje Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Kada je u pitanju Sporazum sa Saveznom Republikom Nemačkom o ratnim memorijalima o kojima je maločas govorio i kolega Krkobabić, koji je u ime Vlade Republike Srbije 2018. godine potpisao, tadašnji ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, gospodin Zoran Đorđević, poslanička grupa SPS smatra da je to doprinos, pre svega, razumevanju različitosti istorijskih pozicija naše dve države, posebno u prošlom veku koji je bio opterećen ratovima.

Pri tome, SPS ne menja svoj odnos prema prošlosti i svemu što se između naših zemalja dešavalo u dvadesetom veku, a to su Prvi i Drugi svetski rat, NATO agresija 1999. godine. Uostalom, taj odnos nije ni moguće menjati jer su istorijske činjenice neupitne i nepromenljive.

Revizija istorije ovde i nije zapravo tema. S druge strane, ovaj sporazum je rezultat saglasnosti dve zemlje o poštovanju poginulih sa obe strane i o potrebi da se groblja poginulih i memorijali podignuti civilnim i vojnim žrtvama ratova dostojno, pre svega, obeleže i dostojno, pre svega, održavaju.

Odnos prema poginulima u ratovima je civilizacijska tekovina i svojevrsna obaveza koja proističe iz Ženevske konvencije, kao što je maločas i kolega rekao. Nažalost, ratova je bilo mnogo, stradalih je bilo mnogo, a groblja srpskih žrtava za slobodu i oslobođenje iz proteklih vekova mogli bi smo, kao u stihovima one poznate pesme, nazvati baštama šarenim jer su u njima najhrabriji i najbolji Srbi pali za slobodu, nažalost.

Ovaj sporazum predstavlja pravni okvir koji Republici Srbiji pruža mogućnost da dostojno, pre svega, obeleži grobove i grobnice naših postradalih u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata, a među stradalima je bilo i pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini i pripadnika partizanskog pokreta, ali nažalost i nedužnih civila koji su iz Srbije deportovani u ove koncentracione logore.

Sporazum predviđa uređivanje, održavanje i državnu brigu o ratnim memorijalima, koji svedoče o ratnim događajima tokom ratova na teritoriji obe zemlje, potpisnice ovog sporazuma.

Svaka strana preko svojih nadležnih organa brine o memorijalima, grobovima i grobnicama na svojoj teritoriji. Takođe, svaka strana o svom trošku održava i neguje svoje memorijale na teritoriji druge države.

Sporazum je pravni osnov, takođe, za razmenu informacija i ažuriranje svih evidencija o poginulima, što je za Republiku Srbiju značajna mogućnost da bez ikakvih prepreka sagleda u kakvom su stanju groblja i masovne grobnice u kojima su sahranjene žrtve zloglasnih koncentracionih logora, ali i da utvrdi precizne podatke o svojim žrtvama.

Republika Srbija i Savezna Republika Nemačka su tokom prethodnih godina značajno, rekao bih, prevazišle istorijske netrpeljivosti, što potvrđuje veliki broj sporazuma o saradnji u različitim oblastima života, kao i aktivna investiciona, pre svega kreditna politika.

Upravo zahvaljujući sazrevanju političkih odnosa i politici razumevanja i tolerancije, uprkos različitim stavovima naše dve zemlje o mnogim pitanjima, Srbija i Nemačka danas, rekao bih, uspešno sarađuju i na političkom, ali i na ekonomskom planu.

Mislim da negde oko, nešto više od 70.000 građana Srbije radi u firmama koje su otvorile upravo nemačke kompanije u Srbiji, što govori u prilog ovakvoj konstataciji.

Znate, gospodine ministre, prošlost ne sme stajati na putu napretka, ali isto tako ne smemo je ni prepustiti zaboravu, što svakako nećemo. Srbija čuva kulturu sećanja, ponosna je na svoju prošlost i zahvalnost svima koji su dali doprinos za slobodu i mir, ali od prošlosti i iz prošlosti se ne živi, od prošlosti i iz prošlosti se izvlače pouke, afirmiše se ono što je dobro, a ono što je daleko važnije jeste da gledamo sadašnjost i da gradimo temelje neke nove budućnosti koja će, pre svega, omogućiti bolji život za naše građane i bolji životni standard za naše građane.

Prošlost ne sme da nam bude jedina sadašnjost i prošlost ne sme da nam bude jedina budućnost. Treba graditi odnose i sarađivati. Danas kada je politički stabilna i ekonomski jaka zemlja Srbija može biti uvažen i poštovan sagovornik velikim i moćnim državama. Takvom politikom koja polazi od činjenice da istoriju ne možemo menjati, ali zato možemo uticati na budućnost Srbija danas gradi svoju spoljnopolitičku poziciju i Srbija je danas znatno ojačala svoj međunarodni ugled i međunarodni imidž i Srbija je danas pouzdan, siguran i stabilan partner.

Ono o čemu je maločas kolega govorio tačno je i to je velika važnost za Srbiju, Angela Merkel će u ponedeljak posetiti Beograd, nemačka kancelarka Angela Merkel, i mi nikada ne treba da zaboravimo šta je ona uradila za našu zemlju 2015. godine kada je Hrvatska uvodila sankcije i ono što očekujemo jeste da će trgovinska razmena sa Nemačkom ove godine biti veća od šest milijardi evra i da je Berlin naš najveći spoljnotrgovinski partner.

Što se tiče drugog sporazuma, on se odnosi na saradnju Republike Srbije i Republike Kipar u oblasti zaštite od katastrofa. Istakao bih značaj višedecenijske prijateljske saradnje sa Kiprom još od proglašenja nezavisnosti ove države 1960. godine i vremena prvog predsednika Kipra Makariosa koji je bio učesnik Prve konferencije Nesvrstanih u Beogradu još od 1961. godine. Tačno, dakle, pre 60 godina. Da podsetim da će se na šezdesetogodišnjicu Pokreta nesvrstanih u oktobru mesecu ponovo u Beogradu održati Konferencija zemalja koje su pripadale pokretu nesvrstanih čiji je tadašnja SFRJ bila lider.

Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednoj koordiniranoj akciji od izuzetno nacionalnog i državnog interesa zajedno sa nekadašnjim ministrom spoljnih poslova, a danas predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije Ivicom Dačićem u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova, vodeći kampanju povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo obnovio je mnoga prijateljstva sa ovim zemljama, te se nadamo da će i ovaj važan skup biti nova prilika za uspostavljanje još bolje saradnje sa mnogim nesvrstanim zemljama i to će svakako doprineti ne samo još boljoj i političkoj, već i ekonomskoj saradnji na koju svakako treba staviti akcenat.

Kada je u pitanju Republika Kipar, koja je jedna od pet država članica EU koja nije, niti će pod bilo kojim uslovima priznati nezavisno Kosovo, iskoristio bih ovu priliku da se državnom rukovodstvu i narodu Kipar zahvalim na doslednoj politici, istrajnosti i u odbrani pre svega međunarodnog prava i u odbijanju podrške secesionističke namere kosovskih Albanaca. Da podsetim i na to da je Kipar 2015. godine glasao protiv ulaska Kosova u UNESKO.

Višedecenijska saradnja naše dve zemlje valorizovana je kroz više od 30 bilateralnih sporazuma u različitim oblastima, kao i razvijenom i kontinuiranom saradnjom i političkim dijalogom na svim nivoima, od saradnje u pravnim stvarima do saradnje u oblasti turizma.

Poslednjih godina osnažena je i spoljnotrgovinska razmena sa Kiprom, a Kipar se nalazi na devetom mestu po obimu ulaganja u Srbiji. Prema podacima u 2020. godina, recimo, robna razmena između Srbije i Kipra iznosila je 46,1 milion evra od čega je naš izvoz bio 41,7 miliona evra, što potvrđuje značaj kiparskog tržišta za našu privredu i priliv investicija iz Republike Kipar je u prvoj polovini 2020. godine iznosio 45 miliona evra, što je takođe značajna cifra imajući u vidu da je Kipar ipak mala zemlja. Naravno, mala po veličini.

Ne treba zanemariti da se radi o razvijenoj turističkoj destinaciji koja godišnje ugosti čak nekoliko miliona turista.

Potpisivanje ovog sporazuma predstavlja pre svega produbljivanje saradnje dveju prijateljskih zemalja Srbije i Kipra, ovog puta u oblasti pružanja uzajamne pomoći u slučaju katastrofa i aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja.

Sporazum dakle omogućava veliki broj zajedničkih aktivnosti, posebni sektor u MUP-u. Konkretno u Srbiji će ovaj sporazum sprovodi Sektor za vanredne situacije, a sporazum predviđa inače i humanitarne akcije kao što su razmena eksperata, edukacija, obuka i različite upotrebe opreme neophodne za sanaciju katastrofa kakvi su požari, poplave i druge elementarne nepogode.

Kada je reč o trećem sporazumu koji je na današnjem dnevnom redu, Predlogu o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa Srbija je kao članica UN potpisnica Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa koja je zaključena 1992. godine u Helsinhiju sa ciljem da se preduzimanjem mera spreče ili umanje posledice prekograničnih industrijskih ekscesa.

Potpisnice su dužne da kroz svoje pravne okvire ustanove mere identifikacije opasnih aktivnosti koje mogu uzrokovati industrijske udese uključujući naravno i lokacijske kriterijume. Identifikacija lokacijskih rizika značajna je zbog preveniranja industrijskih pre svega ekscesa koji mogu biti sa pogubnim posledicama naročito ako su posledice sa prekograničnim efektom.

Sada je potrebno da podržimo i potvrdimo odluku o ovom Aneksu, Aneksu ove Konvencije, a ovom izmenom su precizno definisane opasne supstance koje šire osnovu opasnih industrijskih aktivnosti i rizika za nastavak industrijskih ekscesa.

Svakako da Srbija treba kao potpisnica Konvencije da potvrdi i ovu odluku koja u značajnoj meri olakšava primenu Konvencije, posebno aspekt prevencije industrijskih udesa.

Na samom kraju, Poslanička grupa SPS podržaće sve predložene akte sa današnjeg dnevnog reda imajući u vidu pre svega njihov značaj. Zahvaljujem.