Hvala, gospođo Malušić.

Reč ima Zoran Tomić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, da se nadovežem na govor moje uvažene koleginice. Pa, upravo ta korupcija i jeste kancer društva sa kojim se mi borimo i pokazali smo da od trenutka kada je SNS došla na vlast, 2012. godine, da smo u toj borbi odlučni, tako da i današnja tačka dnevnog reda o kojoj raspravljamo, a to su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, upravo su prilog tome.

To nisu samo proste reči koje su napisane na papiru, zakon koji će eto biti izglasan, već zakon koji će se i te kako uspešno primenjivati i koji će dati svoje rezultate.

Imali smo prilike da čujemo od mojih uvaženih kolega, nažalost, primere loše prakse, gde su pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima zloupotrebili svoje pozicije koje su imali kako bi trpali novac u svoje sopstvene džepove. Na svu sreću, narod ih je svojim glasom 2012. godine sprečio u tome, tako da su svoju igricu završili na 619 miliona evra, ali očigledno da im je to suviše malo, tako da se sada svojski trude da tu igricu dalje nastave ne voljom naroda, već su očekivali da će ih neko sa strane dovesti i vratiti na te pozicije da to dalje nastave.

Nervoza u njihovim redovima raste. Videćete, po završetku ove sednice, kada ove izmene i dopune zakona izglasamo, i te kako će ta nervoza porasti zato što će biti svesni da neće moći takve stvari da rade kao što je Dragan Đilas radio, koji je inače poznat kao otac rijaliti šoa u Srbiji, koji je površinu namenjenu za dečije igralište zloupotrebio i iskoristio da bi plasirao među ljudima ideju „Velikog brata“, a zapravo njegov tadašnji predsednik i on zajedno sa njima su bili jedan veliki brat svim građanima Republike Srbije, jer su oni bili ti koji su krojili sudbinu građana, ali ne u korist građana, već u svoju sopstvenu korist.

To imamo upravo da vidimo priliku ovih dana. Konkretno, tema o kojoj se danas priča, a to je pitanje naše AP Kosovo i Metohija i onih stvari koje Aljbin Kurti i drugi rade po pitanju skidanja tablica sa srpskim oznakama, gde pokušavaju da glume neku silu, da zastraše srpski narod na KiM dugim cevima, jer zapravo ono što oni jedino što žele to jeste etnički čisto KiM i da taj plan, koji su počeli da sprovode uz pomoć svojih mentora 2008. godine, sprovedu do kraj, ali su se prevarili u tome zato što je današnja Srbija jaka. Današnja Srbija je takva zemlja koja na svom čelu predsednika Aleksandra Vučića koji vodi politiku da Srbija vodi računa o svom srpskom narodu gde god on živeo i da će voditi računa i o građanima na KiM.

Imali ste prilike da čujete i danas, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, da nismo ti koji smo naseli na provokacije, da ćemo zapravo i dalje voditi mudru politiku i da ćemo zaštititi narod, jer nećemo dozvoliti da ono što se desilo u prošlosti, a to su „Oluja“ i „Bljesak“ i Pogrom koji se desio na KiM 2004. godine, da se ikada više ponove.

Naravno, tu uvek imamo dušebrižnike u redovima opozicije, odnosno bivšeg tajkunskog režima koji se nađu pametni pa da komentarišu ono što se dešava danas u Srbiji, među kojima je bio i bivši premijer Zoran Živković, poznat kao bunda, koji je rekao kako ta sednica Saveta za nacionalnu bezbednost nije ništa drugo nego još jedna predstava za narod i da on ne bi podizao na tako visok nivo ovaj problem. Pa, naravno, ne bi podizao zato što njega i njegove saradnike, Đilasa, Jeremića, Alekića, Borka, odnosno nekada Borislava Stefanovića, interes građana Srbije i ljudi na KiM nikada nisu ni interesovali, pa su onda brže-bolje, kada se desio taj scenario, krenuli da spinuju i da kažu – eto, ovo je rezultat onih ugovora i dogovora koje je Aleksandar Vučić potpisao u Briselu, odnosno to je rezultat njegove politike, a zaboravili su 2011. godinu i sporazum koji su oni potpisali i koji je obavezao Republiku Srbiju da taj sporazum poštuje.

Ono što je Aleksandar Vučić i što je njegova politika radila jeste da se obezbede uslovi da srpski narod opstane na Kosovu i Metohiji. Nikada veća sredstva niste imali da su se izdvajala da se pomaže tom narodu dole, da se podigne kvalitet života, kao što se to učinilo i u ostatku Srbije. Naravno, nađu se pametni da to kritikuju i kažu kako je to neka nova farsa, to je velika greška. Zapravo, oni su ti koji su grešku napravili, jer su oni upravo... Borko, to jest nekada Borislav Stefanović, koji je mislio da će promenom imena uspeti da izbriše sve te loše stvari koje je uradio za građane Republike Srbije i ljude na Kosovu i Metohiji, on je taj koji je parafirao taj sporazum, a zaboravio je da pročita u tom sporazumu da zapravo ta odredba je podložna razgovorima dveju delegacija, da se zapravo o tome treba dalje razgovarati, ali dobro, njihov posao je da spinuju. Maksimalno se trude i angažuju svoje medije, svoje botove po društvenim mrežama, koji se trude da sve što je za dobrobit građana Republike Srbije izokrenu i prikažu kako nije dobro za njih, pa sam siguran i kada izglasamo ovaj zakon da će i drvlje i kamenje na nas, kako smo smeli da ovakav zakon izglasamo i da ne dozvolimo njihovim šefovima i gazdama da dalje se bave korupcijom, da rade ono što su nekada radili.

Voleo bih da podsetim, pošto su moje kolege već pričale o Draganu Đilasu, šta je Vuk Jeremić radio, bivši ministar inostranih poslova koji je postavio ono čuveno glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje i dan danas Albanci u Prištini koriste kao jedan od argumenata za ono što čine i samo što, eto, nisu mu podigli spomenik i proglasili jedan od dana u godini kada će ga slaviti kao svog nacionalnog heroja, jer je on taj koji je dao vetar u leđa njihovom separatizmu i onome što su uradili.

Dok mu je bilo u interesu, dok je Srbija podržavala njegovu poziciju da bude predsednik Generalne skupštine UN i dok je od građana Republike Srbije mogao da izvlači novac, to je bilo u redu, ali onog trenutka kada se to završilo brže-bolje je pokrenuo svoju nevladinu organizaciju i krenuo da napada tu istu državu i da napada državni vrh koji je podržao njegovu kandidaturu, a nevladinu organizaciju koristio kao paravan za pranje novca i za finansiranje svoje političke kampanje.

Imali smo prilike u brojnim izlaganjima ranije da vidimo tu šemu kriminalaca i njegovih drugara, od Patrika Hoa, pa nadalje, koji su i pravosnažno osuđeni za vid korupcije koju su vršili.

Ono što je jedina karakteristika i politike i Jeremića i Aleksića, čuvenog obor-kneza iz Trstenika, o kome je moja koleginica Ana Pešić već rekla da je sam sebi podigao platu mimo zakonske volje, oštetio budžet građana opštine Trstenik, postao jedan od najplaćenijih predsednika opština u Srbiji, a postoji i pravosnažna presuda za to, ali kazna koja mu je pripisana nije uopšte adekvatna delu koji je počinio zato što su pre toga sebi obezbedili da i pravosuđe unište i da zapravo kadriraju i postave i sudije i tužioce koji su njima odgovarali. Svi znamo da su to radili u odborima Demokratske strane, pa smo onda imali situaciju kako Aleksić se našao pametan da kritikuje rukovodstvo u Trsteniku, zašto rade neki put koji je on radio, a on je zaboravio da na način na koji je odradio je bio u tako lošem i katastrofalnom stanju da je opština prosto morala ponovo da finansira rekonstrukciju tog puta, ali i saobraćaj učinila efikasnijim.

Imali smo prilike da vidimo kako se obor-knez od Trstenika pohvalio svojim rezultatima u poljoprivredi, ogromnim količinama jabuka koje je uspeo da nabere u plantažama, a pitam se samo od čijeg novca je uspeo to da sve isfinansira, s obzirom da se poljoprivredom nikad u životu nije bavio? Pa, sigurno od sredstava koje je eto stekao. Jedno od tih sredstava upravo je zahvaljujući tom podizanju svoje plate i pljačkanju građana Trstenika. Da ne pričam o JKP koje je samom sebi oformio kako bi on mogao sebe da postavi na mesto direktora, pa preko onih čuvenih sredstava koje je izdvajao za gorivo za potrebe službe mesne zajednice koja nije imala nijedan automobil na raspolaganju itd. Nemam potrebe da pričam, građani opštine Trstenik odlično znaju šta je uradio.

Dok su oni bili na vlasti, dok su im usta bila puna EU i kako će Srbija ući u EU i kako, jelte, oni rade, čine sve napore, mi zapravo to radimo na delima, tako da i ovaj zakon koji je pred nama i rasprava vezano za etički kodeks, su zapravo dve stvari koje jasno govore da smo mi na delima na putu ka EU i da želimo da postanemo punopravna članica ove zajednice. Kao što je uvaženi gospodin Martinović rekao, bićemo jedna od retkih zemalja koja ima usvojen taj kodeks i na osnovu čega ćemo zapravo još dodatno podići ugled ovog parlamenta koji su, nažalost, upravo oni dok su sedeli u ovim klupama, i kao vlast i kao opozicija, uspeli da unište.

Među njihovim drugarima je već spomenuti Boško Obradović toliko unizio ovaj parlament da je to za Ginisovu knjigu rekorda, počevši od unošenja kamena u plenum, pa do toga da je zastavom Republike Srbije pokušao da provali vrata i da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, čime je jasno oskrnavio i simbole ove države i jasno govori o patriotizmu koji on gaji prema Srbiji i prema njenim građanima.

U svakom slučaju, i ova odluka koja je danas pred vama podići će, kao što sam rekao, i kvalitet rada ovog parlamenta, ja sam sigurno apsolutno a i građani Republike Srbije mogu da vide kako to izgleda kada imate jednu parlamentarnu diskusiju i debatu ljudi koja je pristojna, koja je sasvim normalna, ali ovo će obezbediti u budućem periodu da ako se ponovo pojave slučajevi kao što su Boško Obradović i njemu slični, da do toga ne može da dođe, da to bude adekvatno sankcionisano i da ne dozvolimo više da se ikada institucija poput Narodne skupštine skrnavi.

Moje uvažene kolege, tu ću i završiti, dotakle su se i napada koji se organizuju i na predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu. Nažalost, nisu samo na njega, već se napadi organizuju i na njegove saradnike, kolege i na njihove porodice. Gle čuda, eto, opozicioni mediji, neću ih imenovati, su brže-bolje iskoristili priliku da napadnu gospodina Gašića, i to upravo u periodu kada je imao jedan od najsrećnijih dana u svom životu, kada je ženio svog srednjeg sina, a sami znate koliko je to za svakog roditelja vrlo važan i bitan datum, i onda brže-bolje kreću tekstovi o njegovoj biografiji, pokušavaju da ga prikažu na jedan način u koji apsolutno ni jedan građanin Srbije, posebno Kruševljanin, ne može da poveruje, zato što svi mi u Kruševcu znamo i ko je gospodin Bratislav Gašić i koliko je veliki lokal-patriota i koliko voli svoju Srbiju i koliko energije i napora ulaže da bi pomogao da Srbija postane bezbedno i sigurno mesto za sve njene građane. Podigao je BIA od trenutka kada je postao njen direktor, ima puno aktivnosti koje su realizovane i na koje smo apsolutno svi ponosni. Ponosni smo i na sve ono što je uradio kao ministar odbrane i ponosni smo posebno mi Kruševljani na sve ono što je uradio i kao gradonačelnik Kruševca, počevši od njegove vizije Kruševca kao grada znanja, grada mladih, koja se danas uspešno realizuje i koji i dan-danas podržava kao Bratislav Gašić, pre svega kao Kruševljanin, kao građanin Republike Srbije.

Želim samo da kažem da sve ono što opozicioni mediji i njihovi botovi pokušavaju svojim spinovanjima da učine zapravo više govori o njima samima, o politici koju nemaju, a ne o gospodinu Gašiću ili o njegovim sinovima koji su zaista mladi ljudi za primer u Kruševcu i koje svi i cenimo i poštujemo. Iskoristio bih priliku da mladencima čestitam njihovo venčanje i da im poželim uspešan život, da gospodinu Gašiću čestitam na svemu što je učinio na Kruševac, što čini i što će činiti i da samo kažem da pristojna i normalna Srbija nikada neće nasesti ni na provokacije opozicije i njihovih medija, jer zapravo svi mi odlično znamo šta je ovde istina, ko su ti ljudi koji iskreno i delima pokazuju da su patriote i da vole svoju zemlju, a ko su oni koji jedva čekaju da igricu zvanu "619 miliona" nastave i da svoje džepove pune. Hvala.

Hvala gospodine Tomiću.

Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala potpredsedniče Orliću.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su do sada sasvim dovoljno rekle o etičkom kodeksu i o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Naravno, Srbija jeste na tom putu već od 2014. godine i jedan od ključnih i strateških ciljeva ove zemlje jeste iskorenjivanje korupcije i ono što je predsednik Aleksandar Vučić definisao kao glavnu doktrinu u borbi protiv korupcije, a to je nulta tolerancija u borbi protiv korupcije.

U tom domenu u proteklih sedam godina je mnogo urađeno u oblasti vladavine prava, u oblasti kontrole trošenja budžetskih odnosno državnih sredstava, dakle, i mnoge novine i mnogi alati koji su potrebni kako bi svaki državni dinar, svaki dinar poreskih obveznika odnosno građana Republike Srbije otišao u prave ruke i iskoristio se na pravi način. To je nešto novo i to je sasvim jedna nova politička doktrina koju je uveo Aleksandar Vučić, koja je rezultirala time da naše kapitalne investicije budu višestruko veće, da imamo mogućnost i imamo novac da gradimo infrastrukturu, da jačamo odbranu i odbrambene kapacitete naše zemlje, ali, naravno, i našu ekonomiju u ekonomski i poslovni ambijent i da vodimo, iako smo kao SNS stranka desnog centra, možda i najodgovorniju socijalnu politiku u ovom delu Evrope, imajući u vidu da smo mi partija koja se podjednako brine o interesima onih koji zapošljavaju ljude, koji plaćaju porez ovoj državi i nemamo problem da kažemo da to jesu heroji naše zemlje, posebno u današnje vreme, vreme koje je puno izazova, počevši od korona virusa, globalne krize, borbe i pretnje od terorizma i mnoge druge stvari koje su imanentne svetu u 21. veku.

Ali, i pored toga, ostali smo verni idejama poštovanja prava onih koji ne mogu da zarade na tržištu, onih grupa ljudi koji su najugroženiji, koji imaju problem da se izbore sa svojom egzistencijom, dakle, radi se o jednoj vrhunski socijalno odgovornoj državi i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je jedan od ključnih alata da bi nastavili sa ovakvom politikom, da bi nastavili sa politikom koja ima za cilj da naši građani budu bogatiji, da njihov standard bude veći i da kvalitet života naših građana bude u svakom slučaju snažniji, veći i bolji.

Što se tiče etičkog kodeksa, smatram da su kolege poslanici i poslanice danas pokazali, i u prethodnim diskusijama, mnogo puta u ovom sazivu parlamenta, da mi imamo pun kapacitet i da imamo poslanike i ljude koji su predstavnici naroda ovde koji su potpuno odgovorili onom poverenju koje je narod Srbije, koji su građani Srbije dali narodnim poslanicima, posebno SNS 21. juna 2020. godine, imajući u vidu da smo doneli jedan čitav niz vrlo važnih zakona koji su uticali na to da država ima sjajne rezultate u borbi za jačanje našeg zdravstvenog sistema, zaštiti bezbednosti i zdravlja naših građana, ali pored toga, paralelno, ekonomskog razvoja.

I ovaj saziv parlamenta može da posluži kao jedan pravi primer kako se narodni poslanici ponašaju, kako treba da se ponašaju, kao jedna vrsta etalona za sve one sazive u budućnosti. Normalno je da se u parlamentu odvija i politička, ideološka i svaka druga borba koja se odvija, naravno, verbalnim putem. Mi ovde nismo pozorište, nismo bioskop, nismo na sceni, kako bi jedni drugima govorili i ponašali se po sistemu – ja tebi serdare, ti meni vojvodo. Mi smo ovde ljudi koji zastupaju interese građana i nekad je normalno da dođe i do malo težih reči, do žestoke političke borbe u parlamentu, ali borbe ideja, borbe ideologija i borbe stavova i pozicija koje za cilj imaju unapređenje kvaliteta života građana Republike Srbije. To nije sporno.

Podsetiću moje kolege i koleginice i građane Republike Srbije da u kolevci demokratije i parlamentarizma, majci demokratije i parlamentarizma, dakle u Ujedinjenom kraljevstvu, u Velikoj Britaniji, i dan danas, od 13 veka, su oni stolovi, one pozicije gde sedi većina u parlamentu i opozicija u parlamentu su udaljeni na jednoj jasnoj i tačnoj razdaljini, a ta razdaljina se meri u dva mača. Zašto u dva mača? Zato što je, naravno, na početku parlamentarizma dolazilo do potencijalnih i, naravno, fizičkih sukoba gde su ponekada poslanici vadili i mačeve boreći se za svoje političke i ideološke vrednosti.

Naravno, države, narodi i sam parlamentarni sistem je evoluirao da danas nemamo potrebe za tim, ali da vodimo jednu žestoku i ozbiljnu polemiku u parlamentu je normalno i to, naravno, tako treba da bude.

Ovaj etički kodeks doživljavam na taj način da samo treba da nas podseti na ono što nikada ne smemo da uradimo i da, kada se pretera u nekim stvarima koje nisu za ovaj parlament, to bude, naravno, i sankcionisano. Ovaj etički kodeks je nešto u čemu se i srpski parlament izdvaja u odnosu na mnoge parlamente u Evropi, kao što se izdvaja i u mnogim drugim stvarima, iako mi o tome puno i ne govorimo.

Pogledajte, kada je u pitanju poštovanje ljudskih, manjinskih prava, prava jednakosti, koliko ima naših uvaženih koleginica, žena u parlamentu, rad Ženske parlamentarne mreže. To je nešto gde možemo da držimo lekciju i mnogo modernijim i razvijenijim državama koje se hvale time da su kod njih standardi poštovanja ljudskih prava, manjinskih prava, prava žena i svih drugih zajednica veliki, da je to nešto čemu Srbija treba da stremi, a Srbija je u stvari u mnogim, mnogim aspektima mnogo, mnogo ispred onih koji možda imaju za sada bolji marketing i bolje promovišu ono što su tzv. njihovi rezultati.

Ono što izdvaja Srbiju od mnogih drugih zemalja je to što se u Srbiji ozbiljno radi, što se konkretno radi po ovim pitanjima. Tako da mi danas imamo i po pitanju poštovanja ljudskih i manjinskih prava jednu sjajnu, odličnu situaciju koja se ogleda u tome da nikada nismo imali bolje odnose sa našom mađarskom manjinskom zajednicom, bošnjačkom manjinskom zajednicom i drugim zajednicama koje žive u Republici Srbiji. Na tu različitost smo mi ovde ponosni.

Ono što se dešava i što se desilo pre dva dana na teritoriji KiM govori o tome da je u toku jedan koordinisani napad na Republiku Srbiju. Koordinisan mislim na strane, dakle spoljne uticaje i na uticaje zemalja u regionu koje se hvale time kako sarađuju zajedno i kako jedni druge podržavaju u tome da naprave neki incident koji za cilj ima ugrožavanje vitalnih državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Ovaj sraman upad ROSU snaga na severu KiM sa dugim cevima govori jasno. Podrška, recimo, Republike Hrvatske, zahvaljivanje Donike Gervale svojim hrvatskim kolegama za punu podršku tzv. vlastima na Kosovu za upad na sever Kosova i saradnja koja se i vidi i ne vidi u mnogim domenima zemalja u regionu, govori o tome da smeta ono što je Srbija uradila prethodnih godina, ne samo po pitanju ovih vrlo važnih stvari o kojima sam malopre govorio, po pitanju borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, Srbija je prva u ekonomiji, Srbija je prva u domaćinskom upravljanju sopstvenom zemljom.

Mogu slobodno da kažem da je zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću očigledno da je Srbija jedina suverena zemlja u ovom regionu i da Srbija jedina sprovodi i vodi suverenu politiku na svojoj teritoriji i ima kapacitet i ima snagu, bez obzira na bilo čije i bilo koje interese, da kaže – ovo su crvene linije, kao što je to predsednik Aleksandar Vučić danas rekao predstavnicima Kvinte – Srbija može da ide dovde i Srbija će izričito braniti sopstvene nacionalne interese i interese svog naroda gde god on živeo.

Naravno, naš narod je najviše ugrožen na teritoriji KiM. Ne treba očekivati da će Aleksandar Vučić povući bilo kakav nesmotren potez, ali naše poruke i njegove poruke danas posle sednice za nacionalnu bezbednost, gde je razmatrana bezbednosna situacija na teritoriji Republike Srbije, govori jasno o tome da imamo odgovor i imamo rešenje na svaki izazov i na svaki pokušaj onoga što je nažalost polazilo za rukom nekim zemljama u regionu uz svesrdnu podršku stranih sila i stranih faktora tokom devedesetih godina i na kraju prošlog veka. Tu mislim i na BiH, mislim i na dešavanja oko Republike Srpske Krajine i, na kraju, bombardovanje i NATO agresija na KiM.

Aleksandar Vučić i Republika Srbija takve scenarije više nikada neće dozvoliti. Republika Srbija vodi jednu miroljubivu politiku, politiku mira, stabilnosti. Ono što mi možemo da poručimo iz ovog parlamenta, kao predstavnici SNS, je da ćemo mi i dalje da se zalažemo za dijalog. Dalje ćemo se zalagati, iako on, naravno, sa kosovskim Albancima, svima je to jasno, nema više nikakvog smisla. Kako možete da vodite dijalog sa jednim Bisljimijem koji kaže da je Srbija izazvala ovaj napad i ovo maltretiranje Srba na KiM pre dva dana koje se desilo i ovaj dolazak ROSU snaga na administrativni prelaz Jarinje?

Dakle, radi se o dva sveta, radi se o jednom, kako da kažem, kvazi entitetu i kvazi institucijama na KiM koje očigledno vode nedobronamerni, nedorasli svom poslu ljudi i političari koji za cilj imaju da ugroze Srbiju, da ugroze srpski narod. Jedini cilj, očigledno, pregovora oko Kosova i po pitanju KiM je, i ono što ih boli, zauzimanje severa KiM. To je jedini cilj i to je ovaj događaj pre dva dana ogolio.

Naravno da se Srbija neće odreći svega onoga, prvenstveno svog naroda koji živi i na severu KiM i na jugu KiM, bez obzira na njihove napade koji se tiču ugrožavanja naše religijske, istorijske i kulturne baštine, jer svi smo svedoci toga da oni apsolutno ne prezaju ni od čega i glavni trn u oku im je Aleksandar Vučić i glavni trn u oku im je Srpska lista i glavni trn u oku im je to što je Aleksandar Vučić uspeo da homogenizuje srpski narod gde god oni živeo i da pomogne i podrži, da on zastupa jedan jedini interes u celom regionu, a to je srpski interes i zaštita vitalnih interesa Srba i Republike Srbije gde god oni živeli.

Završiću time da bih ostavio vreme i mojim drugim kolegama, smatram da Srbija ne treba da po svaku cenu ide u tu integraciju na polju zapadnog Balkana. Vidimo da Severna Makedonija to želi, vidimo da Albanija to želi. Sjajna je ideja otvorenog Balkana i realizovaće to Srbija. To jeste izvorno Vučićeva ideja, koju su posle podržali i Grenel i Trampova administracija i danas ova američka administracija to podržava. Mogu da budem otvoren i iskren, ako treba da se nadamo da će neko opomenuti oko ovoga kosovske Albance i reći – hajde ljudi, stanite, ovo nije normalno što radite.

Nažalost, ne možemo to da očekujemo od EU, koja poziva na deeskalaciju, jer Miroslav Lajčak govori o deeskalaciji. Samo ne znamo o kakvoj deeskalaciji se priča kada imate sa jedne strane ljude sa dugim cevima i sa druge goloruk narod. Ali, očigledno da jedino Vašington može da pomogne u tome da ovi ljudi se dozovu pamti da se vrate u Prištinu i da ostave ovaj narod na miru.

Predsednik Aleksandar Vučić je 24. septembra, i to je ono što je jako važno, to je glavna poruka za građane Srbije i za ceo svet, u Budimpešti učestvovati na jednoj, strateški važnoj konferenciji, o demografiji, o porodičnim vrednostima, zajedno sa premijerom Mađarske, Orbanom, sa premijerom Češke, Babišem, sa bivšim potpredsednikom SAD, Majk Pensom. To je glavna poruka, to je nešto što smeta svima ovde u regionu, to je što Vučića ključni svetski igrači uvažavaju, uvažavaju ono što je Srbija stvorila i napravila po pitanju modernizacije, po pitanju osnaživanja kapaciteta zemlje u prethodnih nekoliko godina.

Mislim da bi nama bilo mnogo pragmatičnije, mnogo bolje da se okrenemo i da se fokusiramo na saradnju sa zemljama Višegradske grupe, sa zemljama „Pravoslavne kvadrilaterale. Nekada je to radio Milan Stojadinović, učestvovao u radu Male Antante, bio posvećen tom cilju zato što je to bilo u interesu tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Smatram da Srbija ima puno mogućnosti i da će ih predsednik Aleksandar Vučić i naravno Vlada Republike Srbije, maksimalno iskoristi. Mi ovde kao većina u parlamentu možemo samo da budemo jedna velika snažna podrška predsedniku da izdrži po pitanju ovih izazova. Devet godina izdržava. Posebno je to teško, ne zbog pritisaka sa strane. Najveći su problem i ovi pritisci iznutra, onih ljudi koji bi sutra dali Kosovo i Metohiju, koji bi sutra potpisali, jer ih baš briga za Srbe koji žive i na severu i u južnom delu Kosova i Metohije. Aleksandar Vučić je pokazao da jednom doslednom politikom, pouzdanom politikom, jednom velikom borbom i dvadesetčetvoročasovnim radom za svoju zemlju, možemo da imamo rezultate, možemo da se razvijamo.

Zbog toga ne odgovara mnogima što je Srbija danas jaka, što je vojno osnažena, što smo ekonomski broj jedan. Naravno, mi sa takvom politikom nastavljamo, imajući u vidu isključivo srpske interese i interese građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, prof. Marinkoviću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog, načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni, jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.

Mi nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova.