Hvala vam, kolega Miletiću.
Nije slučajno da vi ovolike godine predstavljate građane Svrljiga i građane Nišavskog upravnog okruga. Samo nastavite.
Sada reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Zukorliću, poštovani građani Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa saradnicima, naš narod kaže - kako se odnosimo prema kulturi, istoriji, tradiciji, jeziku i pismu, sve ono što čini naše nacionalno tkivo, o tome svedoče naša dela, naš identitet kao naroda.

Još je čuveni Stefan Nemanja pisao: „Kada čovek zida kuću, ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo. Kada vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni za unučad, nego za narod koji će je kroz vekove pohoditi. Tako se stvara država. Kuća je ono što ostaje posle čoveka. Crkva je ono što ostaje posle vladara. Kuća ostaje deci, crkva narodu. Crkva je velika lađa koja plovi prema dubokim i dalekim nama neznanim vremenima i ljudima. U koji god vek doplovi dovešće nas i pokazati nas našim još nerođenim potomcima.“ Tako je u svom „Zaveštanju“ o crkvama pisao Stefan Nemanja, naš veliki župan Raški, rodonačelnik dinastije Nemanjić.

Tako vam je i danas, drage kolege narodni poslanici. Kada pogledate kako se odnosimo prema svojim manastirima, prema svojim svetinjama, na koji način se staramo o kulturno-istorijskom nasleđu našeg manastira Hilandara, a i o ostalim crkvenim i verskim objektima, ne samo u Srbiji već i van granica naše zemlje, na koji način se odnosimo prema Sopoćanima, Dečanima, Žiči, Đurđevim Stupovima, Bajrakli džamiji.

Istorija manastira Hilandar je svakako bogata. O tome su svedočile u svojim izlaganjima i moje kolege narodni poslanici iznoseći niz istorijskih činjenica i podataka. Manastir Hilandar je bez svake sumnje rastao i uzdigao se kao i njegov narod i prolazio kroz brojne nedaće i izazove. Nema sumnje da je manastir Hilandar od svog osnivanja 1198. godine predstavljao i predstavlja i dan danas jedan jedinstveni centar srpske duhovnosti, naše kulture, obrazovanja, tradicije i zaista predstavlja jednu neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Kao što je moja koleginica Jasmina Karanac istakla, Hilandar je zaista četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od, rekla bih, najvažnijih simbola pravoslavlja i najznačajnijih duhovno-kulturnih središta našeg naroda. Hilandar je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Predlog zakona koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, pred nama narodnim poslanicima će svakako njegovim usvajanjem kreirati jedan dobar pravni osnov i urediće način pružanja podrške i finansijske pomoći Republike Srbije u očuvanju jednog ovakvog, pre svega, kulturnog i istorijskog nasleđa, kako predstavlja bez svake sumnje manastir Hilandar. Moramo pomagati opstanku i rekla bih ostanku ovog hrama srpske duhovnosti i pravoslavlja kroz pružanje nekontinuirane i stalne finansijske pomoći iz budžeta Republike Srbije.

Svedoci smo kako se u vreme prethodnog režima zaista šakom i kapom davalo za razne virtuelne projekte, razne besmislice, rekla bih. Možete da uzmete primer Beograda. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i mogu da vam posvedočim na šta je sve novac iz budžeta Republike odlazio, za razne neke brojne virtuelne projekte, od „Pazl grada“ na Voždovcu, preko podzemnih kontejnera, preko replike starih Terazija na Novom Beogradu. Znači, davalo se šakom i kapom, nije se mislilo na narod, nije se mislilo na očuvanje kulture, istorije, kulturne baštine. Tada se nije vodilo računa ni o našim muzejima, o našim školama, vrtićima, u kakvim bolnicama se lečimo. Tada se nije vodilo računa ni o našim putevima, mostovima, o našim pozorištima i ostalim ustanovama kulture. Kultura i istorija, rekla bih, su im bili na poslednjem mestu. Bilo im je važno samo da neki njihov projekat prođe, da se oni od toga ovajde, da se ugrade i da budu srećni.

Po tome se mi razlikujemo od prethodnog režima, jer danas kada pogledate sve što se gradi i obnavlja, rekla bih, puno vam je srce. Za to je zadužen jedan čovek u ovoj zemlji, za celokupan ekonomski napredak koji jednom odgovornom politikom sa celokupnom Vladom Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić zaista brine gde ide svaki dinar i kako se sredstva troše. Za jako kratko vreme danas u Srbiji imate izgrađene tri kovid bolnice u Batajnici, u Kruševcu, u Novom Sadu. Nekako se menja i taj odnos prema istoriji, prema tradiciji, prema kulturi, nešto što nam je do sada i te kako falilo.

Baš kada je najteže, da podsetim sve građane Srbije, sve narodne poslanike, svi to jako dobro znamo, mi smo u drugoj godini virusa korona, svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, tek kada je najteže, upravo u takvim trenucima, mi moramo da pokažemo tu sabornost, nešto po čemu su Srbi i svi građani Srbije i te kako bili poznati i to je nešto što nas je čuvalo i zbrajalo na gomili da opstanemo i ostanemo kao narod. Kada narod izgubi svoju istoriju, svoju tradiciju, svoju kulturu izvesno je da gubi i svoju budućnost. Zato pozivam kolege narodne poslanike, bez obzidra kojoj političkoj partiji pripadaju, kojoj konfesiji pripadaju da u danu za glasanje podrže ovaj predlog koji uređuje način pružanja podrške i pomoći očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

O ciljevima i svrsi usvajanja ovog zakona i o brojnim javnim raspravama koje je organizovalo Ministarstvo kulture neću govoriti. O tome je govorila ministarka Gojković.

Želim na samom kraju da vas upoznam sa rečima našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla koji je govorio – prolaze godine i vreme, a nama je da se trudimo, ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremena u kome smo i mestu na kome smo, a to na samom kraju zavisi od nas samih. Naš zadatak je da vratimo dug prema precima, prema Stefanu Nemanji, prema Svetom Savi, prema svima onima koji su stvorili srednjovekovnu srpsku državu i koji su se izborili za autokefalnost SPC. Usvajanjem ovog zakona ćemo zapravo vratiti dug prema našim precima i biće nam to zalog za buduće generacije koje stasavaju, ne samo u našoj zemlji, nego i širom granica naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem na izlaganju.
Sledeći na listi je predstavnik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija, uvaženi narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, danas je na redu jedan od onih zakona koji na jedan sveobuhvatan i celovit način doprinose očuvanju svega onoga što je ostavilo i ostavlja istorijskog traga u vremenu o identitetu srpskog naroda.

Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar je upravo jedan takav zakon, kojim mi sada dajemo svoj doprinos, ne samo na očuvanju istorijskih, verskih i kulturnih tradicija samog manastira, već i na podizanju svesti, znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori koja je danas, iskreno govoreći, mnogo veća nego pre 20-ak godina.

Ovakvim pristupom kakav danas imamo u raspravi i usvajajući jedan ovakav zakon samo pokazujemo da je nivo društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa dosegao takav nivo koji ovakvo istorijsko nasleđe i zaslužuje. Nisam slučajno rekao svetskog i srpskog nasleđa, jer iako manastir Hilandar predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe, samoupravna monaška ustanova koja svojim neprekinutim postojanjem predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, on je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Ovaj zakon je jedan u nizu gradacijskih poteza koje je učinila država Srbija, a radi brige o svom kulturnom i istorijskom identitetu. Setimo se najpre spomenika velikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu, pa zatim Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma i danas Zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ova gradacija treba da kaže svakome od nas ko je i od koga potiče i odakle dolazi i kuda treba da ide.

Poslanička grupa JS smatra da nam je jedan ovakav zakon bio više nego potreban, jer on obezbeđuje kontinuiranu pomoć uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku radi očuvanja, kako kulturno-istorijskog nasleđa, tako i podršku radi obnove i rekonstrukcije samog manastira Hilandar.

Podsetio bih sve nas na požar koji se desio 4. marta 2004. godine u kome je zbrisano 57% manastirskog prostora, kao i to da do danas i pored velike pomoći i države Srbije i prijateljske Grčke i Rusije, kompleks nije potpuno obnovljen. Sada finansijska sredstva nisu problem, što je dobro, ali za autentično restauriranje je potrebno vreme. Ali, nije uvek bilo tako. Nekada su finansijska sredstva i te kako bila potrebna, pa je u jednom periodu sveti manastir Hilandar bio u bugarskim rukama, koji su se nedomaćinski ophodili prema imovini samog manastira koji poseduje čak 25% svetogorske površine. Sve do 1896. godine kada je kralj Aleksandar Obrenović platio dugove, te je sam manastir opet bio srpski.

Takođe, ako se vratimo još malo u istoriju od samog osnivanja manastira koga je iz temelja obnovio Stefan Nemanja sa sinom Raskom, to je Sveti Simeon i Sveti Sava, vidimo da su manastir pomagali i kralj Milutin, kao jedan od najvećih ktitora, Stefan Uroš I, car Dušan Silni, knjaz Miloš Obrenović, te kralj Petar I Karađorđević.

Naravno, kada imamo jedno ovakvo kulturno dobro gde se nalazi ikona presvete Bogorodice Trojeručice, kao najsvetija ikona u srpskom pravoslavlju uopšte, kao i druge ikone i mnogi drugi predmeti koji imaju izuzetnu vrednost za duhovnost srpskog naroda, ali i svih pravoslavnih naroda, pitanje komercijalizacije gde se ostvaruje finansijska dobit je veoma bitno i ono je ovim zakonom dobro definisano.

Dakle, kao prvo, komercijalnom upotrebom kulturnog i istorijskog nasleđa i dobra, kao proizvoda istorije, kulture, umetnosti i tradicija manastira Hilandar, ne sme biti narušena njegova kulturno-istorijska vrednost. I drugo, svaku vrstu komercijalizacije može koristiti samo manastir Hilandar, odnosno zadužbina svetog manastira Hilandara, a druga lica isključivo po odobrenju samog manastira Hilandara.

I na kraju, kako ovaj zakon obezbeđuje institucionalne osnove za detaljno uređenje očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, te kako on treba da probudi u svakom od nas svest o našim korenima i precima kojih moramo biti dostojni, poslanička grupa JS u Danu za glasanje će podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem, uvaženi narodni poslaniče.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Jelena Mihailović iz poslaničkog kluba SPS. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Gojković, ministre Popoviću sa svojim saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je već rečeno, današnja rasprava je u celini posvećena jednoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar.

Ovo je veoma značajna tema za srpsko kulturno nasleđe, srpsku istoriju, sadašnjost i budućnost. S obzirom da smo prošle nedelje diskutovali i usvojili Zakon o očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, opredeljenje Vlade ka donošenju zakonskih regulativa kojima će se čuvati i sačuvati identitet srpskog roda i jezika, predstavlja ohrabrenje za sve generacije, posebno u momentima kada su politička kretanja takva da postoji rizik kod utapanja našeg identiteta u tuđe.

Smatram da nije potrebno da i ja ponavljam istorijski fakto o Hilandaru i Svetoj gori Atonskoj na kojoj se Hilandar nalazi, a koje su kolege poslanici u svojim izlaganjima izneli pre mene, ali nekoliko činjenica čini da su i Hilandar kao i Sveta gora mesta koja se ni sa jednim drugim mestom na zemlji ne mogu uporediti, kao što je to rekao i sam Sveti Sava.

Sveti manastir Hilandar postoji od 1198. godine u kontinuitetu. Dakle, preko 800 godina. Kada je Hilandar osnovan, neke današnje velike sile su bile po pet ili šest vekova daleko od svoje suverenosti sa kojom danas predstavljaju težu na svetskoj sceni i svojom suverenošću se pitanju za sudbine mnogih naroda.

Hilandar je ušuškan u bogate šume poluostrva Atos, vekovima odolevao napadima gusara i varvara, čuvajući u svojoj riznici dragocenosti srpske istorije, sa potokom koji prolazi kroz posed manastira, koji nikada nije presušio i vinovom lozom koja rađa iz kamena i kažu čuda čini, sa Svetim Savom i Stefanom Nemanjom, kao osnivačima za Srbe i srpski rod, neprocenjive riznice kulture, zaista predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i simbol snažne srednjovekovne srpske države.

Učili smo u školi o Nemanjićima i njihovoj neopisivo velikoj ulozi u istoriji srpske države, pevali i pevamo „Uskliknimo s ljubavlju“ svakog Savindana. Veliki župan Stefan Nemanja je dobio svoj spomenik na Savskom trgu u Beogradu, ali nismo do sada imali zakonsku regulativu koja bi na ovakav način obezbedila kontinuiranu i sigurnu podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog istorijskog nasleđa manastira Hilandar, njegovoj obnovi, rekonstrukciji i očuvanju.

Možemo postaviti pitanje zašto to do sada nismo uradili, jer donošenje ovakve regulative predstavlja logičan korak ka očuvanju manastira, koji se sa celokupnom svojom baštinom i još 19 svetogorskih manastira nalazi na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.

Zakon predviđa opredeljivanje finansijskih sredstava za očuvanje Hilandara iz budžeta Republike Srbije ili autonomne pokrajine, kao što se u godinama iza nas do sada i radilo.

U rebalansu budžeta koji smo potvrdili u aprilu ove godine, za Hilandar su sredstva sa 80 miliona, koliko je bilo predviđeno budžetom, povećana na 360 miliona dinara, kako bi se manastir koji je dat Srbima na večni poklon, konačno obnovio posle pogubnog požara koji ga je 2004. godine zahvatio i uništio veći deo njegove površine.

Svaki zakon dobro proučim, kao i sve kolege poslanici, ali posebno obratim pažnju na zakone iz oblasti kulture i svaki put vrlo pažljivo, pored samog nacrta zakona, pročitam i obrazloženje i analizu efekata zakona. Posebno me obraduje kada u prilozima primetim da je status kvo opcija, odnosno ne diranje ili ne donošenje izmenama i dopuna ili novog zakona, razmatrana ali odbačena, jer složićete se sa mnom, oblast kulture i kulturnog nasleđa nema više luksuz da bude u status kvo fazi. Da se ne slažemo, ovoliki broj novih zakona, izmena i dopuna, ne bi ni bili u ovom visokom domu ovoliko puta pred narodnim poslanicima.

Donošenjem i ovog zakona, najveći teret nad njegovim sprovođenjem će pasti, pre svega, na Ministarstvo kulture i informisanja, ali imajući u vidu dosadašnju aktivnost Ministarstva i gospođe Gojković i da ste nas do sada već navikli na konstantan rad i korake napred, moram da istaknem da i mi poslanici, posebno moje kolege umetnici i ja kao pripadnik kulturne scene, sigurna sam i svi ostali građani Srbije, očekuju nove pomake kada je sektor kulture u pitanju, kako nove zakonske regulative i podzakonske akte koji bi unapredili položaj kulture i umetnosti u društvu, tako i pomake u vidu stalnog trenda koji bi podrazumevao uvećanje budžeta za sektor kulture i umetnosti.

Da 1% za kulturu, koji smo i u ovom rebalansu i potvrdili, bude novo normalno, a poželjno je da bude i prevaziđen već u godini ili godinama koje dolaze, jer ekonomski rezultati koje smo kao država postigli, daju mogućnost za dalja povećanja davanja u kulturu.

Ni jedna cena nije skupa koja će potomke loze Nemanjića, potomke Petrovića, Obilića i mnogih drugih srpskih velikana i heroja prosvetiti, obrazovati i postaviti na pijedestal na kom i pripadamo kao narod sa ovako bogatom istorijom.

Član 4. Nacrta ovog zakona u stavovima 6. i 7, kao cilj sprovođenja poslova nadležnih organa Republike Srbije, predviđa podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog nasleđa, istorijskog nasleđa manastira Hilandar i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj.

Kao što sve religije sveta ne poznaju granice država, već opstaju gde god ima vernika, koji kroz svoju veru održavaju vezu sa maticom, tako ni pravoslavlje ne podleže granicama država gde najviše živi pravoslavaca.

Podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj je neophodno proširiti i van granica naše države, ali i van granica pravoslavlja, upravo zbog neprocenjive istorijske i kulturne vrednosti koje cela Sveta gora, ali i Hilandar, imaju kada je upitanju svetska kulturna baština.

Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, pored konzervatorsko-restauratorskih radova na objektima i ikonama, rukopisima, freskama, okruglih stolova i konferencija u Srbiji i inostranstvu čiji je cilj promocija i prezentacija kulturnog nasleđa Hilandara, kao što je to navedeno u prilogu 3. obrazloženja tačka 4, možda bi dobra ideja mogla da bude da se u vreme ekspanzije digitalizacije i virtuelnih tehnologija formira neka vrsta putujuće izložbe u okviru koje bi mnogobrojni građani naše države, koji do sada nisu imali mogućnost, a što da ne i stanovnici Evrope i sveta, mogli da se upoznaju i iz prve ruke uvide istoriju jednog od najznačajnijih bastiona srpstva i srpske kulture.

Moje lično mišljenje je da je pored svega navedenog i opredeljenih sredstava iz budžeta za već opisanu namenu, potencijalno poželjno i pametno izdvojiti značajnija sredstva koja bi bila dovoljna za kreiranje visokobudžetnog filma, koji lozu Nemanjića kroz najbolju holivudsku produkciju, uz režiju npr. Đejms Kamerona i glumce sa holivudske A liste, kao što je npr. Rober De Niro, predstavili svetu kao velikane, kakvi su i bili, srpsku državnu kao viševekovnu i prosvećenu, čime bi se istovremeno pobile sve skupe propagande kreirane u cilju revizije svetskih istorijskih tokova i stvaranja nekih novih tvorevina, zarad interesa koji potiru bogatstvo nasleđa naših predaka i viševekovne tradicije.

Ovo bi mogao biti zajednički strateški projekat države, odnosno matice i njene dijaspore. Zašto kažem holivudska produkcija? Kako bi tako grandiozan prikaz Nemanjićke Srbije upravo odatle krenuo i dotakao i najudaljenije kutke planete Zemlje i korigovao, tamo gde to još nije učinjeno, svest o veličini i značaju srpske države i svih naroda koji u njoj žive kroz vekove postojanja.

Prirodno je i u biću svakog Srbina da podrži očuvanje naše istorije i sećanja na viševekovno trajanje srpske države i crkve, jer je to podrška i našoj budućnosti, koju gradimo na stubovima naše vere i velike državne ideje - slobodne i nezavisne Srbije, koju su gradili naši najveći vladari.

Smatram da su, za kraj mog današnjeg izlaganja na današnju temu dnevnog reda, prigodni stihovi davno napisani u slavu Svetog Save, jednog od osnivača Hilandara - „da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira ljubavi, da nam svima sine, da živimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi, hoću glas svog roda srpskog naroda“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Snežana Petrović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, poštovani ministre, Popoviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, čast mi je da se danas obratim za govornicom Narodne skupštine Republike Srbije u danu kada govorimo o veoma važnom zakonu, Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Manastir Hilandar od osnivanja na inicijativu Svetog Save i njegovog oca Stefana Nemanje 1198. godine na Svetoj Gori predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Republika Srbija preko svojih nadležnih organa pruža podršku i pomoć očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, preko sprovođenja programa očuvanja i negovanja istorijskih, verskih i kulturnih tradicija Svetog manastira Hilandar.

Poseta predsednika Aleksandra Vučića i ministra Nenada Popovića manastiru Hilandar na Badnji dan ove godine imala je važnu poruku, da će se iz budžeta Republike Srbije obezbediti sredstva za obnovu manastira. Obećano je i ispunjeno. Sredstva su obezbeđena i preko projektnih aktivnosti Ministarstva kulture Republike Srbije opredeljeno je takođe 80 miliona dinara za obnovu manastira za 2021. godinu.

Zato cilj ovog zakona i jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, uz stalnu i sigurnu podršku budžetskih sredstava Republike Srbije.

Važno je istaći i smatram danas da je ovo veoma važan dan za sve nas ovde koji se nalazimo u ovom visokom domu i za sve građane Republike Srbije, jer danas govorimo o jednoj velikoj svetinji koja predstavlja značajnu kulturnu, istorijsku i tradicionalnu vrednost našeg naroda.

Zahvalila bih se svim kolegama, prethodnim govornicima koji su izrekli veoma važne i bitne podatke o manastiru Hilandar za koje smatram da možda neki nisu ni znali. Hvala im danas na tome, hvala svima. Hvala predstavnicima Vlade koji su predložili ovakav zakon da na zakonskim osnovama radi na tome da pomognemo i očuvamo našu najveću tradiciju Sveti manastir Hilandar.

Takođe smatram da je danas veoma važno da spomenem još nekoliko važnih stvari koje radi i na kojima radi Vlada Republike Srbije, pored očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa našeg naroda. Ono što je veoma važno za šta se zalaže i radi Vlada Republike Srbije i državni vrh je da se radi na poboljšanju uslova svih uslova života i rada našeg naroda, da se radi na poboljšanju uslova života, životnog standarda ljudi preko velikih i značajnih projekata koji se rade i koji se rade danas. To su i infrastrukturni projekti, projekti iz oblasti privrednih delatnosti, projekti iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, pospešivanja ljudi da žive, da rade, da imaju, mladih ljudi posebno, daje se na značaju mladim ljudima da preko tehnološkog razvoja i mogućnosti otvaranja velikog broja širom zemlje modernih, po svetskim standardima, izgrađenih kulturnih tehnoloških parkova i start ap centara, gde mladi ljudi dobijaju značajan prostor za rad, da mogu da žive, rade i ostanu u svojim sredinama.

To je ono što su zasluge Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i svih ljudi koji se staraju da to, za sve ono što treba da bude napredak i da idemo u napredak.

Ne bih danas dužila o drugim stvarima, osim tim, da kažem da je veoma važno pored ovog kulturno-istorijskog nasleđa o kome govorimo da spomenem i da istaknem veliku borbu sa pandemijom virusa Korona koji hrabro vodi naš državni vrh i medicinski radnici i nadležne institucije.

Tako zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i blagovremenoj vakcini, nabavci vakcina i pravovremenoj reakciji vrha države naši sugrađani imaju mogućnost zaštite od ove opake bolesti.

Nakon dogovora dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina otpočele su i pripreme i proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V u Torlaku uz redovnu koordinaciju sa stručnjacima i rukovodstvo Instituta Gamaleja i ministar Popović zalagao se da početak proizvodnje vakcine kod nas na Torlaku otpočne kada je i planirano. Hvala mu na tome jer to je značilo mnogo za naš narod i mogućnost da budemo zaštićeni i lečeni.

Zaključila bih da se državni vrh Republike Srbije istinski bori za svoj narod, poboljšanje životnog standarda i za očuvanje tradicije, kulturnog i istorijskog nasleđa našeg naroda.

U danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije – Nenad Popović glasaće za Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar i nadam se da će i sve ostale kolege jednoglasno podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća na listi poslanika je uvažena narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Odaloviću, poštovani gospodine Krkobabiću, uvaženi ministri sa saradnicima, Zakon o zaštiti Hilandara je svojevrsno zaokruživanje jedne celine uz Zakon o muzejsko-bibliotečkoj delatnosti i Zakon o zaštiti ćirilice i uz podizanje Spomenika Stefanu Nemanji i Stefanu Lazareviću učestvujemo u renesansi srpskog srednjovekovlja i slavljenju srpske državnosti.

Ova godina će u kulturnom smislu biti jedna od onih koja će se pamtiti, puna jake simbolike i jakih emocije koje kada se probude traže i velika zadovoljenja.

Pripovest o Hilandaru je priča o našim duhovnim korenima, ali i o našim uzorima, o onome što nas, hteli mi to da priznamo ili, čini onakvima kakvi jesmo.

U svetogorskim aktima 1016. godine prvi put pomenut manastir ovog imena i najverovatnije ga je osnova grčki monah Georgije Hilandaris, što u prevodu znači – lađarev, što je svojstveno manastirima na Svetoj Gori da nose imena po zanimanju svojih osnivača.

Život Hilandara kao srpskog manastira počinje dolaskom Rastka Nemanjića na Svetu Goru, najmlađeg od trojice sinova Stefana Nemanje, velikog župana. Rođen oko 1174. godine Rastko je 1191. godine sa dozvolom roditelja da ide u lov zapravo sa ruskom monahom pobegao na Svetu Goru. Postoji mnogo predanja i puno legendi o tom njegovom dolasku i zamonašenju. Duhovnim preobraženjem Rastka u Savu počinje i duhovno svetosavska istorija Srba.

Veliki župan Stefan Nemanja zamonašen u Studenici 1197. godine kreće ka Svetoj Gori sa najbližim sledbenicima iz redova srpskog plemstva koji će biti prvo hilandarsko bratstvo.

Najvažniji dokument u istoriji Hilandara je Carska zlatopečatna povelja Aleksija III Anđela, vizantijskog cara iz 1198. godine, kojom se Hilandar daruje Srbima na poklon večno.

Najveći uzlet posle smrti Svetog Save 1236. godine dao je, uz sve vladare iz dinastije Nemanjića, Radislava, Uroša I, Dragutina, Milutina i kralj Stefan Dušan, osvajajući vizantijske teritorije osvojio je i Svetu goru, 1345. godine i te iste godine izradio Zlatopečatnu povelju kojom je garantovana autonomija Svete gore.

Period pod Turcima za Hilandar i Svetu goru počeo je 1430. godine, kada je određen jednogodišnji harač. Do 17. veka taj harač se uvećao 25 puta.

U teškom periodu veliki doprinos dali su razni ktitori, od Mare Branković preko Ivana Groznog. Ta istorija preživljavanja je omaž diplomatskoj veštini hilandarskog bratstva.

Najkritičniji period u očuvanju Hilandara verovatno jeste skoro pa preuzimanje od strane Bugara, pokušaj preotimanja Hilandara u 18. i 19. veku, sporova Zografa i Hilandara, Sanstefanski ugovor i Berlinski kongres obeležili su taj period.

U tom odsutnom momentu, 1896. godine, Aleksandar Obrenović je krenuo na otvaranje modernih olimpijskih igara u Atini. Ovo je zaista zanimljiva istorijska paralela, budući da su te olimpijske igre sinonim za dominaciju imperijalizma i uništenje čoveka kao duhovnog i slobodarskog bića. Paradoks je da je taj trenutak spasio pravoslavlje. Treba reći da su Antičke olimpijske igre bile uzor za ove moderne, a one su bile u slavu grčkih bogova, tj. paganska svečanost "par ekselans". Znamo kako je paganizam prošao od strane hrišćanstva - u lidu cara Teodosija, koji je 380. godine hrišćanstvo proglasio jedinom zvaničnom religijom u Rimskom carstvu i zabranio kako olimpijske igre i druge paganske svečanosti, tako i spalio i uništio hramove i biblioteke.

Aleksandar Obrenović je tada otkupio, tj. vratio dugove Hilandara i spasio kako monahe tako i ceo kompleks Hilandara. U znak zahvalnosti, monasi su Aleksandru poklonili Miroslavljevo jevanđelje i Jevanđelje po Vukanu.

Šta se dalje dešavalo u 20. veku više je poznato javnosti. Poenta je da su manje-više od svog osnivanja Hilandar i njegovo bratstvo bili skoro pa u neraskidivoj vezi sa maticom Srbijom i njenim vladarima, tj. rukovodstvom.

Ono što je važno a što smo već čuli jeste činjenica da ćemo usvajanjem ovog zakona obezbediti kontinuiranu brigu o Hilandaru i monasima koji tamo žive. To naravno ne isključuje i mnoge pojedince koji odlaze i daruju manastir, kojih je iz godine u godinu sve više.

Izuzimajući godinu koju je obeležila pandemija korona virusa, u proseku, zadnje tri godine, po podacima našeg konzulata u Solunu, između 10 i 11 hiljada naših građana godišnje boravi u Hilandaru.

Na kraju, pravo pitanje je šta nama danas znači Hilandar i šta ovaj zakon treba da vaspostavi? Pre svega, jednu kulturu sećanja, koja će između ostalog afirmisati vizantološke studije i izučavanje naše državnosti, umetnosti, kulture, kao što mnogi istraživači idu u Vatikan kao sedište zapadne civilizacije, otvoriti vrata bogate manastirske riznice Hilandara za što veći broj naučnika i istraživača.

Takođe, Svetosavskom kultu dati snagu filosofije koja će omogućiti prelaz sa Svetosavlja kao religioznog učenja na Svetosavlje koje u sebi sadrži životvorni princip zasnovan na slobodarskoj samosvesti srpskog naroda.

Sveta gora je mesto koje postoji. Nije utopija. Velelepni izuzetak posvećen majci prirodi i majci božijoj, gde se živi u slozi i jednakosti, u sabornosti, dostojanstveno i u različitosti, u ćutanju i tihovanju, u samodovoljnosti, ali i u ljubavi i molitvi za ceo svet.

U pripovesti o osnivanju Hilandara kao temelj stoji najlepša oda roditeljskoj ljubavi. Naime, sedamnaestogodišnji dečak Rastko poveo je ne samo svog oca, Velikog župana Stefana Nemanju, već i ceo srpski rod na put kojim sada idemo mi, a zajedno sa nama i ispred nas idu naša deca. Zahvaljujem.