Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako ćemo, kao što su već prethodno moje kolege iz poslaničke grupe SNS "Aleksandar Vučić - Za našu decu" naglasile, u danu za glasanje podržati set ovih zakona i mislim da je malo toga ostalo da se kaže i dopuni. Mislim da je i vaše uvodno izlaganje bilo jako temeljno i detaljno i da se samo iz njega moglo videti koliki su benefiti od ovog seta zakona.

Malo toga možemo još i da kažemo, a da građani već to ne znaju, i što se tiče pomoći paketa i penzionerima i svakom punoletnom građaninu i malo toga je ostalo i da kažemo i da podsetimo da smo jedna od retkih zemalja koja je među prvima imala sve vakcine u ponudi potpuno besplatno svojim građanima i mislim da smo više puta naglasili kako smo se dobro i uspešno nosili sa ovom pandemijom koja je zatekla celi svet, ali isto tako i koliko smo uspeli odgovornim ponašanjem i odgovornom politikom, odgovornim vođenjem finansija, da ovu krizu prebrodimo jako uspešno i da imamo ovakav rast i ovoliko uspeha i napretka u svakom pogledu i smislu.

U prilog tome govori i činjenica što je postalo normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike, nova radna mesta, da se ljudi zapošljavaju, pa eto tako danas je predsednik Aleksandar Vučić otvorio najsavremeniji tehnološki Kampus na Novom Beogradu, gde će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Prema nekim informacijama, uzrast ljudi koji tamo radi, tj. godine koje oni imaju su između 25 i 35, što pokazuje da će pet hiljada mladih ljudi ostati u našoj zemlji, za razliku od perioda DS, kada su se fabrike zatvarale i kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla. Čak i u doba korona virusa, kada je ceo svet u krizi, kada ljudi masovno ostaju bez posla širom sveta, u našoj zemlji se investicije nastavljaju i otvaraju se nova radna mesta.

Malo ko je pomenuo ovaj podatak i malo ko se osvrnuo na tu činjenicu i to vam samo pokazuje koliko smo sada navikli da se nova radna mesta otvaraju. To je pokazatelj jednog novog lica i naše zemlje i naše ekonomije, ali pre svega odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Međutim, ono što je takođe postalo normalno, a ne bi smelo nikako da bude, jeste i jedan vid borbe jednog dela opozicije koji se svodi na golu mržnju i iznošenje kojekakvih neistina i sve učestalijih i histeričnijih napada na porodicu predsednika Aleksandra Vučića. Žao mi je, nisam siguran da je bilo ko od kolega narodnih poslanika se danas osvrnuo na to, ali ta kampanja se nastavila jednom histeričnom konferencijom, namerno taj termin upotrebljavam, jer dok iznosite niz neistina, laži i pokušavate da održite nekakvu ozbiljnost, svima je bilo jasno danas da Marinika Tepić samo želi da nekakvom neistinom baci senku na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i najnovijim napadima na njegovog brata pokuša da za sebe izvuče nekakav jeftini politički poen.

Ono što mene zanima, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti da ovde narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, iskoristiću vaše prisustvo, da nam možda kažete vi neku dodatnu informaciju, a tiče se afere Mauricijus. Kao što znate, pre nekoliko meseci, kao bomba je odjeknula jedna u nizu afera u koje je upleten Dragan Đilas.

Naime, kako su novinari tada saznali, na više od 50 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas je po belom svetu razbacao 68 miliona evra. Ti računi se nalaze od Amerike do Hong-Konga, od Mauricijusa do Češke i do dana današnjeg nismo dobili odgovor kako, na koji način i kojim to marifetlucima se poslužio pa je od propalog preduzetnika iz Češke, čiji je početni kapital u vreme njegovog stvaranja neke nove političke karijere bio 70 hiljada evra i ženina kuća, polovni automobil SAB, došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama.

Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama i to nije podatak koji je bilo ko izmislio, već je on to sam prijavio 2018. godine kada se kandidovao za gradonačelnika.

Tih 22 miliona evra u nekretninama nije jedino njegovo bogatstvo. Vidite da ima i 68 miliona evra širom sveta.

Ono što pre svega građane Srbije zanima, jeste - dokle se stiglo u toj istrazi i koji su najnoviji rezultati? Iz prostog razloga, zašto ovo pominjem. Danas je Andrej Vučić bio predmet satanizacije skoro sat vremena. Mesecima unazad o njemu se izmišljaju kojekakve laži i neistine da je vlasnik skoro svega u našoj zemlji, a kada pogledate istinu vidite da taj čovek za dinar jedan, kao i Aleksandar Vučić, se nije obogatio od kada je SNS na vlasti i to je istina, i to je činjenica.

Međutim, to ne sprečava Mariniku Tepić, zaposlenu u firmi kod Dragana Đilasa, da svakodnevno iznosi neistine i laži. Valjda to je ta neka autoprojekcija. Razmišlja Dragan Đilas da dok je on bio na vlasti uspeo je sebi da obezbedi tolike milione, a da njegov brat Gojko Đilas, ima čak 30 nekretnina u svom vlasništvu, od toga je preko 20 stanova. Ovo ostalo su garaže i lokali.

Sada, valjda tom nekom autoprojekcijom misli da će i neko drugi poziciju vlasti iskoristiti za lično bogaćenje. Prosto i njemu je neverovatno da to Aleksandar Vučić ne radi.

Mislim da histerična kampanja koja se vodi protiv, pre svega, protiv Aleksandra Vučića, a zatim i protiv njegove porodice je samo odraz nemoći i jedne velike panike koja je zahvatila redove Đilasove stranke, jer su shvatili i oni da ih niko neće dovesti na vlast tek tako, da neće doći na vlast ni putem ulice, ni putem nasilja, ali da neće doći na vlast bez podrške građana. Nadali su se, i kao što sami znate pozivali su evro parlamentarce, zvali su ih da se uključe u međustranački dijalog. Kada su se oni uključili i kada Đilas nije ispunio svoju želju iz fontane želja, sada mu ni oni ne valjaju.

Valjda je shvatio da jedini način da nekako pokuša da dođe na vlast, jeste taj da će na svakom mestu i svuda pokušati da diskredituje Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Jedino pitanje koje proizilazi iz svega ovoga jeste - do kada će se nastaviti sa tom bolesnom kampanjom, jer je ovo već sada postala praksa? Iz dana u dan se laži ponavljaju i skoro na identičan način se targetira svako ko podržava politiku SNS ili svako onaj ko kaže da Srbija danas ide u dobrom smeru.

Meni je takođe i neverovatno što pojedini ljudi to smatraju legitimnom borbom, a svakako ne može biti. Ta politika mržnje je dovela i do toga da sin onog Bore Solunca razbije prostorije SNS u Novom Sadu i gle čuda da mu opravdanje za to svi daju i bude - eto, on je malo besan i ljut, eto njegovog oca prozivaju da je ukrao, da je pokrao. Za razliku od Danila Vučića, čijeg oca bez bilo kakvog dokaza bez bilo kakvog dokaza, bez bilo kakvog grama istine, napadaju za sve moguće i izmišljaju, Bora Novaković je bio čak i u zatvoru. Ali Danilo Vučić, za razliku od sina Bore Novakovića, nikada nigde ni na jednom mestu nije pokazao taj stepen mržnje, nezadovoljstva ili besa, a Boga mi svi su se brže bolje udružili kako bi opravdali sina Novakovića, i kako eto sad ispade kriv i izlog SNS.

Postavlja se pitanje - šta je to sledeće što će neko iz redova tog dela opozicije uraditi, pa će ga isto tako opravdavati i pitanje je - dokle će ta njihova mržnja ići? Jasno je da plan i program nemaju, jasno je da rezultati koje su postigli u periodu dok su bili na vlasti su katastrofalni i da ne mogu ama baš ni na jedan način da se takmiče sa politikom rezultata SNS i Aleksandra Vučića.

Uveren sam isto tako da svi zajedno kao društvo moramo da stanemo iza toga da politika mržnje, nasilja, laži i neistina nije nešto što je potrebno i što je dozvoljeno u našem društvu i da se na taj način ne možemo baviti politikom i ozbiljno pristupati bilo kom problemu.

Poštovani ministre, ja vam želim da u narednom periodu sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića pred nas stavite još ovakvih korisnih zakona za građane i da svi zajedno nastavimo da od Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život baš onako kako želimo za sve nas i za svu našu decu. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Narodna poslanica Mirela Radenković.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi građani Srbije, imali smo priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra teme današnje rasprave.

Jedna od tih tema je i dodatna pomoć građanima. Imajući u vidu da se pandemija izazvana korona virusom i dalje ne smiruje država je donela odluku da je neophodan nastavak mera podrške građanima. Samim tim, država će u narednom periodu uplatiti dodatnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 20 evra.

Građani koji su se prijavili za 30 plus 30 evra nemaju potrebe da se dodatno prijavljuju, a oni građani koji su u međuvremenu postali punoletni moći će da se prijave od 15. novembra pa sve do kraja meseca novembra. Ovo je još jedan od pokazatelja da je država preuzela najveći teret krize.

Ujedno Srbija pokazuje da je stabilna zemlja sa jasnim ciljem da pomogne i privredu i građane da zajedno prođu kroz krizu izazvanu korona virusom i gotovo da nije bilo meseca u kome nije isplaćivana finansijska podrška za određenu kategoriju građana ili privrednika.

Podsetila bih još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu, odnosno od izbijanja pandemije korona virusa usvojila tri paketa ekonomskih mera podrške privredi i građanima u ukupnoj vrednosti od osam milijardi evra.

Svima nama je jasno da Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu nije marljivo radila mi svakako danas ne bismo imali ovakav vid podrške. Zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Vučića i sprovedenim reformama mi danas pomažemo i privredu i građane.

U 2020. godini imali smo najmanji pad BDP u Evropi. Svakako najveći uspeh Vlade Republike Srbije su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sprovodili i koje sprovodimo i tokom ove godine. Zahvaljujući tim merama stvorili smo takav privredni ambijent u kojem je privreda ostvarila dobit veću u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu za čak 433 milijarde dinara više. I na taj način sačuvali smo i našu privredu, a sačuvali smo i radna mesta.

Danas se u Srbiji grade autoputevi, otvaraju se fabrike, ulaže se u zdravstvo, otvaraju se nova radna mesta. Imamo povećanje plata, imamo povećanje penzija. Početkom 2022. godine naši penzionere očekuje pomoć u iznosu od 20 hiljada dinara. Napredak Srbije, ulaganje u infrastrukturu, zdravstvo deo su odgovorne politike koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ono što je najvažnije jeste da se danas Srbija gradi i razvija, gradi se i razvija ravnomerno. Sam predsednik Vučić otvorio je više od 230 fabrika širom Srbije. Predsednik Vučić pre dve nedelje otvorio je i fabriku „Regent“ u Svilajncu.

Švajcarska kompanija „Regent“ bavi se proizvodnjom električne rasvete, vredne osam miliona evra i zaposliće oko 130 radnika i svakako da ovo nije važno samo za Svilajnac već i za čitavu Srbiju jer je „Regent“ svetski poznata kompanija. Takođe u Svilajncu gradiće se i obilaznica sa dva mosta na reci Moravi i Resavi, a vrednost te investicije je negde oko 25 miliona dinara.

U svojim obraćanjima volim da pomenem i Šumadiju iz koje dolazim. Šumadija se danas gradi i razvija zahvaljujući odgovornoj politici SNS.

Šumadija danas ulaže u infrastrukturu, u zdravstvo, otvaraju se nove fabrike, otvaraju se nova radna mesta. Verujem da sve to građani vide i na svojim primerima znaju kako se danas živi, a kako je bilo pre. Nismo zaboravili da se u vreme Dragana Đilasa čitavi okruzi ostajali bez fabrika, da je stopa nezaposlenosti bila iznad 25%, a danas je dvostruko manja.

Znaju naši građani da je naša zemlja danas poštovana, znaju naši građani da je Srbija regionalni lider kada su u pitanju direktne investicije, privredni rast i ulaganje u infrastrukturu.

Mi danas prvi put imamo predsednika koji je na terenu sa svojim građanima, koji brine o njihovim potrebama i to je ono što je najvažnije, ta sigurnost koju naši građani danas imaju.

Znaju građani da je to rezultat politike koju sprovodi predsednik Vučić. I zato naši građani daju podršku SNS i Aleksandru Vučiću, jer glasaju za budućnost svoje dece i za budućnost svoje zemlje. Zahvaljujem.

Hvala.
Marijan Rističević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2012. godine smo zatekli kuću golih zidova, zemlju bez šansi za sadašnje i buduće generacije. Od tada je prošlo devet godina. Ako kažem, samo da se u Srbiji ne pamti da je za devet godina mirovao kurs, dakle, bio je između 117 i 118 dinara i danas devet godina kasnije je kurs isti. Dakle, stabilnost kursa je jedan od uslova da ekonomija normalno radi.

E sada, da je to učinjeno trošeći devizne rezerve to ne bi dovoljno dobro cenio, ali uprkos stabilnom kursu i ne menjanju devet godina devizne rezerve su rasle. U tom periodu devizne rezerve su porasle za pet milijardi evra. Dakle, one sada iznose 15 milijardi, a bile su negde 2012. godine na nivou 10 milijardi.

Ako kažem da od toga rezerve u zlatu su 10%, da su sa 21 tonu porasle na 36 tona zlata, onda treba ceniti uspeh države za vreme dok je uglavnom vladala ova vladajuća većina, a to opoziciji treba i da posluži kao parametar zbog čega je poverenje građana u odnosu na 2012. godinu na današnji dan poraslo prema vladajućoj većini i strankama vladajuće većine i zašto su njihove šanse za pobedu minimalne, odnosno ni mikroskopom se ne mogu utvrditi šta oni mogu da urade na narednim izborima.

Ono što retko poslanici govore, to je koliko su plate porasle. To govorimo, ali ne i njihov uticaj na održanje ekonomije na rast itd. Dakle, plate su bile 328 evra je bila prosečna plata, minimalac je bio 2012. godine, čini mi se oko 150 evra, danas je minimalac duplo uvećan, a prosečna plata sa 328 evra je otišla na 560 evra. Sa 328 do 560 to je razlika oko 230 i neki evro. Mesečno naši zaposleni dobiju negde oko 460 miliona više, nego što su dobijali 2012. godine. Pri tome, stotine hiljada radnika je dobilo posao ne u javnom sektoru, nego u realnom sektoru i to je ono što pogoni našu ekonomiju.

Dakle, 460 miliona evra više u platama mesečno među građanima mora da se oseti. Zato je poverenje u vladajuću većinu i stranke vladajuće većine rastu. Na godišnjem nivou to znači da zaposleni građani dobiju 5,5 milijardi više nego što su dobijali 2012. godine. Toliko mogu da potroše, oni tih 5,5 milijardi neće izneti na Kukova ostrva i Mauricijus, nego uglavnom zaposleni taj novac troše u našoj zemlji i na takav način, ukoliko to potroše, što zarade više nego 2012. godine, ukoliko potroše u našoj zemlji, a troše, to je više poreza 1,1 milijardu evra više poreza i poreskih prihoda u državnoj kasi nego što je to bio slučaj 2012. godine, a 12% PDV na 5,5 je milijardu i 100 miliona čistog prihoda u budžetu Republike Srbije.

Obzirom da sam vezan za poljoprivredu, moram da tražim, obzirom da je u poslednje vreme oko osam milijardi država potrošila zbog Kovida, moram da tražim da podrška poljoprivredi bude veća, to je moja obaveza prema ministru finansija, zato što pokušavam da predstavim interese seoskog stanovništva i poljoprivrednika, koji kao i u EU zavise od toga da li će biti podsticaja, da li će biti isplaćeni, u kojoj meri i u kom iznosu će biti isplaćeni u toku godine.

Stoga je danas bavljenje poljoprivredom nešto bolje nego 2012. godine, isplativije je, ali je još uvek to kao lizanje meda sa trna. Dakle, veoma zavisi od prirodnih uslova, od cene repromaterijala itd. koje rastu i mislim da je vreme da razmislimo o tome da uvećamo podsticaje obzirom da su oni manji negde od tri do pet puta, nego u zemljama EU. Podržati poljoprivredu nije samo podržavanje poljoprivrednika, to je podržavanje i prerađivačke industrije koja dobija jeftiniju sirovinu i biva konkurentnija na domaćem i okolnim tržištima. Dakle, može da napravi konkurentan proizvod, pre svega za regionalna tržišta, ali i za tržišta EU, Rusije, Kine, istoka itd.

Podsticaje treba srazmerno ekonomskoj moći zemlje podizati u poljoprivredi, obzirom da to garantuje prehrambenu sigurnost stanovništva, a sa druge strane, to je kako ja zovem, prehrambeni suverenitet zemlje, jer zemlja koja u ovim uslovima ima višak hrane, svakako i politički u ovom području u regionu dominira na onima, relativno dominira, ima neku prednost političku nad onima koji tu hranu nemaju, koji moraju da deo stanovništva snabdevaju sa teritorije Republike Srbije.

Mislim da tu prednost treba više koristiti, najslađi su plodovi svoje bašte. Onaj koji ima prehrambenu sigurnost i prehrambeni suverenitet, uz vakcine koje garantuje zdravstveni suverenitet, novu opremu itd. Srbiju i te kako u povoljniji položaj stavljaju u odnosu na zemlje u regionu koje moram priznati, baš ne gaje nešto preterano ljubav prema Srbiji, ali ljubav prema hrani iz Srbije i te kako neguju, uz naravno, jezik mržnje koji dolazi iz nekih okolnih bivših jugoslovenskih republika koje posle razbijanja Jugoslavije žele da razbiju i Republiku Srbiju.

Zamolio bih ministra finansija da u sledećem predlogu budžeta nađe prostora da se dugovi koji su sada evidentni prema podsticajima u poljoprivredi anuliraju i da pokušamo da srazmerno prihodima u republičkom budžetu, pokušamo da uvećamo, obzirom da pitanje poljoprivrede nije više samo pitanje poljoprivrede, već i demografije, opstanka seoskog stanovništva u ruralnim oblastima, jer ukoliko se ne isplati poljoprivredna proizvodnja, oni će se seliti u veće gradove i tako ćemo opusteti određene teritorije. Ukoliko naš narod napusti te teritorije, ukoliko na određen način, kroz podsticaje u poljoprivredi ih ne zadužimo u tim oblastima, onda ako ispraznimo te teritorije kao na Kosovu, doći će možda neki drugi narodi i naseliti tu teritoriju i zato je pitanje poljoprivrede ne samo pitanje isplativosti poljoprivredne, nije pitanje samo poljoprivrede, već je pitanje pre svega demografije, bezbednosti i suvereniteta zemlje.

Moj apel je da te podsticaje srazmerno ekonomskoj moći zemlje, koja je sve veća, da unapredimo, jer da vam kažem, poljoprivreda nije samo rashod u budžetu. Iz poljoprivede se stiču i prihodi. Kada kupujemo dizel za poljoprivredu plaćamo akcizu, akciza je porez na luksuz, plaćamo prilikom poljoprivredne proizvodnje akcizu i PDV 86 dinara u litri.

U poljoprivredi se troši oko 250 miliona litara dizela, prihod samo iz PDV i akcize na dizel je negde oko 20 milijardi dinara što je polovina sume namenjena za podsticaje. Tu su porezi na mehanizaciju, rezervne delove, đubriva, sredstva za zaštitu bilja i druge impute u poljoprivredi, tako da i za zakup poljoprivrednog zemljišta, tako da iz poljoprivrede, iz proizvodnje u republički budžete legne više novca nego što se poljoprivredi vrati.

Zato bih ja voleo da se agrarni budžet u sledećem predlogu budžeta koji će stići za par nedelja uveća i da pokušamo da pronađemo novac za one delove subvencija koje nisu isplaćene poljoprivrednicima. Posebno je stočarstvo osetljivo zato što ako izgubimo neko grlo stoke treba po dve, tri godine da se stočni fond zanovi, a mi bi biljni potencijal trebali da koristimo upravo za stočarstvo, a kroz to da vršimo preradu mesa, mleka, jaja i biljne proizvodnje i da na takav način kroz prerađivačku industriju uvećavamo još više bruto domaći proizvod, a i javne prihode koji se kroz tu delatnost slivaju u republički budžet. To je uzajamno vezano.

Dakle, ništa ne bi izgubili ukoliko bi za nešto podigli podsticaje u poljoprivredi, tako bi garantovali našem stanovništvu, što sam već rekao, prehrambenu sigurnost, ali bi državu zaštitili od mogućih novih vojnih i ekonomskih pritisaka kojima zemlja može biti izložena. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Zašto? Zato što mislim da je zdravlje naših građana trenutno najvažnije. O svemu se može govoriti kada smo zdravi. Kada je čove zdrav ima 100 želja. Kada je čovek zdrav radi i privređuje, izdržava svoju porodicu. Kada je čovek bolestan ima samo jednu želju, a to je da ozdravi.

S obzirom da smo pre samo nekoliko meseci bili zemlja koja je bila četvrta na svetu po vakcinaciji, jer smo imali četiri vrste vakcina, četiri vrste. Kada jedna Švedska, visoko razvijena, nije imala nijednu ili jednu, mi smo imali četiri i bili smo četvrti na svetu po broju vakcinisanih, danas smo na zapećku. Danas smo, ja mislim četvrti po nevakcinisanju, sramota jedna. Zašto? Pa, verovatno zato što su vakcine besplatne. Da su bile 10, 20, 50 ili 100 evra verovatno bi bio red. Da ih nismo imali rekli bi da ova Vlada ništa ne valja, da je predsednik, eto, nesposoban da nabavi vakcine, a pošto je sposoban i pošto je ova Vlada sposobna i pošto smo nabavili vakcine, mi smo sada na zapećku. A zašto? Zato što smo nesvesni onoga što radimo.

Meni nije jasno da jedna Švedska koja je bila među poslednjima što se vakcinacija tiče je danas među prvima u svetu. Za samo par meseci kako su dobili vakcine njihova Vlada, njihov predsednik su rekli da je to jako važno za državu, da neće stati privreda, da ljudi treba da pomognu svojoj državi, 83% je vakcinisanih, a kod nas sa 20% i nešto procenata za mesec dana spali smo na 58 vakcinisani posle, evo, koliko meseci. Nije mi jasno. Ljudi, treba da postoji svest, hajde da pomognemo ovoj državi, ovo nikada neće prestati ako sve ide u krug.

Juče, brojke što se tiče korona virusa od 20.000 testiranih 5.980 zaraženih. Šta bi radili da nismo izgradili tri kovid nove bolnice kapaciteta 6.000 kreveta? Šta bi radili? Ljudi bi pomrli. Pedesetoro ljudi je umrlo, jedan čovek kada umre je mnogo, a ne pedesetoro ljudi. Osvestite se građani Republike Srbije, vakcinišite se, to je za vaše dobro. Dvesta pedeset ljudi je na respiratoru, vi znate šta znači kada neko dospe na respirator. Nije dobra priča, zato i govorom danas o ovom zakonu iz prostog razloga što ja volim ovu zemlju i volim sve ljude koji žive u njoj i želim da budemo zdrava nacija, želim da ova pošast prođe.

Opet pominjem Švedsku, zašto? Zato što imaju samo distancu, prokuženi su, 83% je vakcinisanih, kod nas 58% zbog antivakserskog lobija koji, ja mislim da su oni koji pričaju priču da ne treba da se vakcinišemo, među prvima vakcinisani. Radi se o zdravlju građana Republike Srbije, radi se o budućnosti.

Da li neko zna koliko košta pacijent koji dospe u bolnicu i koliko mu je potrebno kiseonika, koliko košta taj kiseonik? Kaže jedan čovek koga poznajem – pa ja plaćam socijalno, doprinose i sve ostalo. Jeste, plaćaš prijatelju, ali to košta puta deset i pedeset od onoga što ti misliš. Hajde da izračunamo koliko je ukupno ljudi danas bolesnih. Jedva čekam da ova pošast prestane, da krenemo da živimo normalno, a moći ćemo jedino tako što ćemo se vakcinisati.

Ovde u ovom parlamentu su se prvo vakcinisali lekari. Poštujem lekare, ako su se vakcinisali lekari, treba da se vakcinišemo svi.

Čujem priču – ko zna šta nam stavljaju, ko zna čega ima u vakcinama. Pa čega može da bude? Hajde da vidimo, jel zna neko, ko zna šta stavljaju, čega ima tamo, pa čega može da ima? Ili umrtvljeni virus ili živ virus, mali virus koji će nam stvoriti imuno tela kojim ćemo braniti organizam. Šta treba da radimo? Ovo će trajati sto godina ako budemo išli u krug. Ovako se ne radi.

Zato apelujem još jednom na građane Republike Srbije da se vakcinišu. Slušajte lekare. Masa lekara je vakcinisanih. Pustite te koji nisu. Lepo reče doktor Šekler, treba da budemo kao Francuzi i Nemci, pa oni koji su na državnim jaslama ako neće da se vakcinišu, treba da idu u privatni biznis, da otvore, pa neka leče nevakcinisane, pa ćemo tako zaštiti ove ljude koji vole da žive, koji vole svoju decu.

Idemo dalje. Uvek mi je teško kada govorim zato što sam izgubila i prijatelje, neki su umrli zato što nisu imali vakcinu. Sad imamo vakcine pa nećemo da se vakcinišemo.

Što se ovog zakona tiče, svi punoletni građani će dobiti pomoć od 20 evra u dinarskoj protiv vrednosti. Naravno, svi moraju da se prijave od 15. novembra do 30. decembra. Ko se prijavi dobiće. Čak imamo i od 24. aprila, ko je od tada postao punoletan, čak će i oni dobiti 20 evra. Ne samo to, ova Vlada radi, radi sa dobrobit građana Republike Srbije, setimo se samo kakvu je sve vrstu pomoći dala Vlada i predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić. Osam milijardi evra je otišlo na mala i srednja preduzeća i pomoć građanima. Tako se radi i uvek mi je drago kada mogu da pričam o pomoći, jer zdravlje građana Republike Srbije i sve što se tiče njih, mi smo valjda u službi građana, to nam je i bio osnovni cilj, to nam je i bio program 2008, 2009, 2010, 2012. godine kada smo došli u ovu Skupštinu, 2010. godine smo pobedili na opštini Voždovac, Zemun i mnogim drugim opštinama tako da uvek pominjem tu 2010. godinu.

Sada da se prisetimo šta smo to sve uradili za građane Republike Srbije. Ove godine penzionerima dato 60 plus 50 evra, zatim nezaposlenima plus 60 evra, pa ono što mi je bilo fascinantno građanima koji žive u našoj južnoj pokrajini na KiM, svi su dobili, punoletni građani po sto evra. Dobila su i deca po sto evra, a nezaposlenima je bilo dato dvesta evra. Tako radi odgovorna država.

Spomenula sam, a evo još jednom ću, da će penzioneri sledeće godine na početku, da li će biti januar ili februar, svejedno je, dobiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Tako ćemo mi raditi non-stop, ovo je država koja ima socijalnu pravdu, jedna zemlja, kojoj, eto mi, građani, mi koji smo u Parlamentu treba da pomognemo na način da edukujemo ljude.

Ja ne znam kako da doprem do mozgova ljudi koji neće da se vakcinišu. Neka pogledaju i samo statistiku. Svi u zadnjih pet meseci koji su umrli nisu bili vakcinisani, svi koji su na respiratorima u zadnjih možda par meseci, nije možda, nego i više od toga, su ne vakcinisani. Onaj ko je vakcinisan ima blažu kliničku sliku što znači da je kod kuće i leči se antibioticima i pričaću o tome dok budem mogla. Mislila sam da pričam i o mnogo čemu, ali ovo mi je jako važno jer su mi drugari trenutno bolesni, troje njih nije vakcinisano, jedna vakcinisana ima samo blagu temperaturu i lečiće se, Bogu hvala, a za ove ostale ćemo da vidimo. Nadam se da će preživeti.

Onako kako radi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić zaslužuje svaku pohvali, ali moram da se osvrnem i na ove ljude koji ne misle tako. Meni je jasno da neko nekog ne poštuje, ne voli, prosto ne sviđa mu se lik i delo nečega, ali nemojte dirati našu decu, nemojte vređati majke, nemojte vređati očeve, to je prosto neprimereno, to prosto ne pripada nikome.

Skaradno je da neko u sred emisije uživo opsuje majku predsednika Republike. To se nikada nije desilo. To je slučaj bez presedana. Tako nešto se ne radi. Sramotno je čuti, neću da kažem ko je, jer raste mu popularnost kod ovih ljudi nepismenih, polupismenih, bahatih. Neverovatno je da neko psuje majku nečiju na ekranu, ljudi.

Šta mislite šta bi bilo da su bilo kom predsedniku svetske sile psovali majku javno da svi čuju? Ne morate voleti lik i delo nas poslanika bilo koga ali nemojte dirati našu decu, naše očeve, nemojte. Prosto, nije lepo.

Ako smo mi usvojili kodeks ovde, ja ne znam ko koliko dece ima, niti me interesuje, mene samo interesuje prokrejacija i novac koji ćemo davati za decu, jer nam je mortalitet veći od prokreacije. Hajde da budemo ljudi a ne neljudi. Najteže je u životu biti dobar čovek.

Ako se ne volimo, možemo da poštujemo državu, ovo je jedna jedina Srbija, naša, predivna zemlja, sa predivnim ljudima, gostoljubivim, gostoprimljivim. Dali smo vakcine čitavom regionu.

Što se, mile mi, opozicije tiče, opšti haos u opoziciji. Napadaju nas kao besni samo zato što imamo program, što će penzije prosečno iznositi 2025. godine 440 evra, što će prosečna plata iznositi 760 evra, što je nezaposlenost 2012. godine iznosila 26%, a danas sa sve Kovidom iznosi 9,5%. Da nije Kovida bilo bi 7%, pa bi za par godina bilo 5%, što je evropski prosek.

Što se opozicije tiče, evo nađoše ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije još računa, tako da na 17 računa gospodin Đilas ima ukupno sa 64 miliona evra. Sa onih 619 miliona, to mu dođe negde oko 680 miliona evra. Sa onih 35 stanova, a nijedan stan nije verovatno ispod 200.000 evra, jer to je sića za njega, to 100.000 evra ne računa, to je kao kad ja popijem kafu u nekom restoranu, to je negde 700 miliona evra. Za 700 miliona evra može da se završi Moravski koridor, sramota jedna.

Kao osice su. Kažu – nećemo da izađemo na izbore. Pa, kako da izađu na izbore, nisu ni na prošlim izborima učestvovali, popularnost im je nula. Imali su ovi koji su izašli, nešto jedan, nešto… da se skupe svi ne bi imali tri posto. Ja im želim da se opamete, da krenu da prave programe, da budu kulturni, pristojni, pa će nešto možda i uraditi.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili sa listom narodnih poslanika, pitam da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora ili bilo ko drugi ko još nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Hvala.
Na početku danas nisam hteo da spominjem uopšte ovaj datum, ali pošto je više njih to danas spominjalo, ja sam već i prošli put rekao da sam nažalost morao na današnji dan zato što je utorak da zakažem početak, odnosno našu prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja u ovoj godini.
Na sreću raspravljaćemo i raspravljamo o mnogo važnim pitanjima, ali naslednici, oni koji su rušili, palili, opljačkali ovu zgradu i danas slične stvari pokušavaju da nastave da rade, ali to nije politička kampanja, to je rezultat političkog ništavila, prostakluka. Kada vi nemate politiku vi onda napadate nečiju porodicu, kao što rade sa predsednikom Vučićem. Što se nas tiče, mi nastavljamo sa našim poslom u interesu Srbije i siguran sam da će možda ovaj dan biti i po dobrom zapamćen, po ovim što smo danas uradili.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od prve do četvrte dnevnog reda.
Izvinjavam se onima što su učestvovali u petom oktobru. Svako ima pravo da greši.
Hvala.
(Sednica prekinuta u 18.00 časova.)