Hvala uvaženi potpredsedniče.
Poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nama je jako drago što ste vi tokom ovog mandata, za vreme vašeg mandata kao ministra zaštite životne sredine, vrlo često u Skupštini, što govori o jednom sasvim drugom formatu rada ovog ministarstva u ovom mandatu i ulozi koju ima u društvu i koje treba da ima u društvu u vremenu u kojem živimo, s obzirom da se nalazimo u jednoj opštoj, velikoj, globalnoj krizi, koja ne može a da ne pogodi i ovaj naš region, kako pogađa i EU i celi svet.
Radi se o tome da i naša zemlja, kao i cela EU i zemlje Evrope, gde mi pripadamo, se bori i želi da napravi jedan balans između onoga što se zove razvoj, što se zove ekonomski napredak, rast, ono što diktira razvoj nauke, tehnologije i inovacije i, naravno, zaštitu životne sredine, bezbednost građana i bezbednost naših prirodnih resursa.
Mislim da smo mi na jako dobrom putu da taj balans napravimo, s obzirom da kada je u pitanju ekonomija, zahvaljujući jednoj jasnoj strategiji i ekonomskoj doktrini predsednika Aleksandra Vučića, mi smo danas u situaciji da očekujemo u ovoj godini privredni rast koji će biti veći od 7%. Mislim da je taj rast koji Srbija ostvaruje nešto što može da se definiše kao jedan istorijski vrh, kada je u pitanju privredni razvoj, kada je u pitanju rast BDP.
Ono što je još interesantnije od toga je što neki instituti, Svetska banka i MMF, koji su radili istraživanja, govore o tome da će taj rast da se nastavi u narednim godinama i da ćemo u narednih pet godina imati rast koji će biti veći od 5%. To je nešto što će Srbiji i našim građanima obezbediti da uradi sve ono što smo mi definisali kao većina u parlamentu, kao SNS, kao, naravno, vodeća partija u parlamentu i državi, kroz program "Srbija 2025", a tiče se ekonomskog razvoja, zapošljavanja, novih investicija i nastavka one politike koja definiše Srbiju ekonomskim tigrom ovog regiona, ekonomskim habom, koja je definitivno najbolja i najpovoljnija destinacija za ulaganje ne samo u ovom delu Evrope, ne u jugoistočnoj Evropi, nego već sada možemo da govorimo o tome da smo konkurentni u odnosu na sve zemlje Evrope i na zemlje EU.
Moram da napomenem da je jedan od velikih uspeha Republike Srbije naš nastup i prvi put otvaranje Paviljona na "Dubai ekspo" i to pokazuje snagu i posvećenost naše Vlade, naše države tome da promovišemo naše resurse, da promovišemo domaće kompanije, ali da promovišemo Srbiju kao najpovoljniju destinaciju za ulaganje u ovom delu Evrope.
Ono što je predsednik Vučić doživeo u Dubaiju od šeika Nahjana bin Zaeda govori o tome da je on jedan od najpoštovanijih lidera, za arapske lidere i lidere u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u celom svetu.
Bila je velika ponos za sve građane Republike Srbije, za nas u ovom parlamentu, kada smo imali priliku da vidimo da Srbija pobeđuje, da je Srbija u vrhu, da je Burdž Kalifa obojena u boje zastave Republike Srbije i grb Republike Srbije i to govori o tome koliko je Srbija odskočila u proteklih nekoliko godina i govori o tome koliko Srbija može da bude pobednik, koliko može da bude u vrhu i kada je u pitanju i spoljna politika i ekonomija i socijalna politika i obrazovanje i nove tehnologije i inovacije, ali i, naravno, zaštita životne sredine.
Ono što je jako važno da pošaljemo kao poruku iz parlamenta je da one reči predsednika Vučića iz Dubaija i sada iz Slovenije, da se mi nalazimo usred jedne velike krize koja nije samo ekonomska, koja je i energetska i da će borba za energiju i energetske resurse biti borba koja će opredeliti kompeticiju odnosno konkurentnost država u narednih nekoliko decenija i Srbija se za tu konkurenciju vrlo ozbiljno priprema.
Kada je u pitanju energetika, kada je u pitanju ono što je ključna stvar po pitanju mogućnosti da imamo bezbednost naše zemlje, naših građana, naših granica, naše države, da smo to naravno uradili, s obzirom da radimo intenzivno na tome da naše snabdevanje gasa ne bude samo iz jednog izvora, došli smo do toga da sad i mi naplaćujemo tranzit gasa prema drugim zemljama, a ne da budemo samo korisnici i da ga plaćamo, kao što je to bio slučaj samo do pre nekoliko nedelja, kada smo plaćali ruski gas koji je dolazio iz Ukrajine preko Mađarske u našu zemlju i, naravno, otvaramo nove mogućnosti sa našim partnerima iz EU gradeći interkonekciju sa Bugarskom, preko Bugarske do Grčke, snabdevajući se i otvarajući mogućnost za naše građane i našu privredu da se snabdeva američkim gasom.
To govori u stvari o jednoj strateškoj politici koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, koji je definitivno jedan od možda retkih suverenih lidera u ovom delu Evrope koji je od Srbije načinio suverenu zemlju koja sama donosi odluke, a to je uradio zbog toga što je imao jasnu strategiju kako će Srbija da izgleda, ne govorim o tom vremenu kada je on postao premijer 2014. godine, ne kako će da izgleda 2020. i 2021. godine, nego kako će Srbija da izgleda 2050. godine, i uhvatio se u koštac sa ključnim pitanjima koje su tištile naše društvo već nekoliko decenija i, nažalost, nismo imali ni političke snage, niti političke mudrosti, niti dovoljno onih lidera koji su bili dovoljno veliki i patriote, da rade dovoljno za svoju državu, za svoje građane i za svoj narod kako bi sve one resurse koje Srbija ima stavili u kontekst i stavili u prilog jačanju i osnaživanju naše zemlje.
Nažalost, to je bilo sasvim drugačije. Velika većina onih koji danas kritikuju Vučića, koji vode jednu brutalnu i besomučnu kampanju protiv njega, pokušavajući da ga dehumanizuju vodeći kampanju protiv njegove porodice, njegove dece, njegovih roditelja, njegovog brata, to rade ljudi koji su ekonomski sistem ove zemlje potpuno urušili, kada govorimo o zaštiti životne sredine, gospođo Vujović. Oni su, koliko je poznato nama ovde u parlamentu, ali i građanima Republike Srbije, sproveli jednu jako važnu i veoma poznatu akciju, gotovo na regionalnom nivou, a ta akcija se zvala - Očistimo Srbiju.
Ta akcija je kao svoj domet, kada je u pitanju zaštita životne sredine u gradu Beogradu i na nivou Republike Srbije, imala to da je budžet Republike Srbije očišćen, da je bilbord, odnosno pano na zgradi u Pop Lukinoj ulici od strane Ministarstva zaštite životne sredine i tadašnjeg ministra iz redova Demokratske stranke Olivera Dulića plaćen 500 hiljada evra za samo sedam dana, gospodine Martinoviću, a da su isti takvi panoi na jednom teniskom turniru, koji su se našli na tribinama, plaćeni u istoj toj cifri. Toliko je bilo njihovo ulaganje u životnu sredinu.
A moj kolega Marijan Rističević je jako dobro, kako to samo on ume, obrazložio kakve su bile i potrebe da se brine i radi na zaštiti životne sredine u tom vremenskom periodu, posebno između 2000. i 2012. godine, s obzirom da ekonomskih aktivnosti gotovo da nije bilo.
Ja sam imao priliku da se uverim, i to je nešto što reflektuje politiku SNS, i pre nekoliko dana kod mog kolege i prijatelja Marijana Rističevića, kako izgleda Inđija, tako treba da izgleda i Srbija, sa fabrikama, industrijskim zonama, sa obradivim površinama, sa domaćinima koji ostaju na svojoj zemlji, koji stvaraju dodatu vrednost, koji uspevaju da hrane građane svoje zemlje, da izvoze tu hranu. I to je Srbija koju SNS želi da napravi. Srbija koja radi, Srbija koja gradi, ljudi koji grade, ljudi koji plaćaju poreze, od kojih gradimo infrastrukturu, gradimo puteve, gradimo fabrike. Evo, tu imamo jedan primer, u Inđiji je jedna fabrika koja plati više poreze i akcize za 10 godina nego što je, recimo, jedan budžet Crne Gore.
Dakle, ima Srbija mogućnosti, ima velikih šansi, ima puno kapaciteta i dalje da se razvija u tom domenu i, naravno, i u domenu zaštite životne sredine. Toliko o tome šta su na tom planu i po tom pitanju radili ovi koji danas kritikuju, oni koji danas žele da optuže predsednika Aleksandra Vučića. Ja sam te podatke i pripremio. Recimo, da je on taj i da je SNS ta koja je dovela ovde „Rio Tinto“, on je, naravno, ogolio sve te laži.
Meni samo nije jasno kako nije sramota jednog Vladetu Jankovića, koji ima i godina, koji ima i akademsku titulu, da govori neke stvari koje apsolutno nisu tačne i koje… Naravno, radi se o čistim lažima.
Govorimo o tome da je vlast i da su vlade od 2000. do 2012. godine potpisale razne ugovore sa Rio Tintom, koji je danas predmet najveće kritike ovih protesta o kojima smo do malopre govorili. Godine 2002, 2004, 2005, dakle Đinđićeva Vlada, Živkovićeva Vlada 2004. godine, 2005. godine Koštuničina, 2007. godine Koštuničina, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića, sve vlade žutog i DOS-ovskog režima su pregovarale i razgovarale i potpisivale ugovore sa tim prokazanim, zlim Rio Tintom.
To ne bi bio problem apsolutno da razgovaramo o tome da li je to potrebno našoj zemlji, da li su nam potrebne investicije, da li nam je potrebno još više radnih mesta, da vodimo jednu ideološku, političku i ekonomsku raspravu o tome da li ćemo da razvijamo rudarski sektor, da li ćemo da razvijamo obnovljive izvore energije, šta po tom pitanju da radimo. Užasno je loše i užasno nekorektno prema ovom narodu, prema građanima Republike Srbije optuživati Aleksandra Vučića i SNS za nešto što su oni radili godinama, a optužuju ga, ne zato što su oni za zaštitu životne sredine, ne zato što ih briga za zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije ili zapadne Srbije ili gde god već ima mogućnosti za investicije u rudarskom sektoru. Njih boli što su nesposobni, što su lopovi, što nisu uspeli ništa da realizuju. Ne bi ni mi bili protiv toga da su oni nešto realizovali, da su napravili rudnik, da su to uradili po svetskim ekološkim i svim drugim standardima i da su zaposlili ljude.
Mi iz SNS smo uvek podržavali sve ono što ide u prilog razvoju, sve ono što ide u prilog razvoju naše ekonomije, novi radnih mesta i svega onoga što doprinosi modernizaciji našeg društva. Ono što smo mi najpametnije uradili, što je Vučić uradio, to je da smo se mi otvorili za sve. Na Srbiju nema pravo, niti polaže pravo senioriteta ni jedna velika sila, ni jedna moćna sila. Sa svima sarađujemo na jedan čist, ravnopravan, korektan način, ako to oni žele, na ravnopravnim osnovama i sa Ruskom Federacijom sa kojom imamo sjajnu saradnju u oblasti energetike i rudarstva, i sa SAD, i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa Nemačkom, i sa Francuskom. Dakle, sa svim zemljama imamo jednu sjajnu saradnju, sa svima onima koji uvažavaju, koji poštuju Srbiju, koji poštuju naše građane.
Želim da podsetim kakve investicije dolaze u Srbiju sad za vreme Vučića. Pogledajte američki „NCR“, pogledajte zgradu na Novom Beogradu. Stotinu miliona dolara je uloženo u tu zgradu koja će biti tehnološki park, koja će biti sutra mogućnost da se naši mladi ljudi razvijaju, da dolaze, da osnivaju svoje firme, da razvijaju svoje kapacitete, svoje znanje tamo i da ga unovče, i što je najbitnije da ostanu ovde da žive, da zasnuju svoje porodice. Zašto? Zato što će imati mogućnosti za to. Zato što će imati mogućnosti da imaju dobru zaradu.
Mi smo stranka koja podstiče, koja želi da svi dobro zarađuju, da mi postanemo bogato društvo. Za razliku od onih koji su napravili jednu najobičniju katastrofu i doveli našu zemlju do toga da minimalna zarada bude 170 evra. Oni treba da se pokriju ušima zato što su neznalice, zato što ne znaju ništa, zato što im je glavna stvar bila gde će da popiju kafu, u kom fensi kafiću i restoranu. Kao što reče Marijan Rističević, jedino što su uradili po pitanju zaštite životne sredine i barijera, o toj temi su danas mnoge moje kolege govorile, uradili su to ispred restorana gde su rado odlazili, da bi valjda mogli na miru da ručavaju, da provode svoje vreme vodeći računa samo o sebi i o sebi bližnjima, a ne o svojoj državi, ne o običnom čoveku, ne o radniku, što danas radi naravno SNS i što radi Aleksandar Vučić.
Danas imamo taj „NCR“ u Srbiji i mnoge investicije, pogledajte nemačke investicije ovde, pogledajte uvažavanje nemačke kancelarke Angele Merkel još uvek prema našem predsedniku Vučiću i prema Srbiji. Kada je to bilo? Kada smo imali takvu situaciju da nas ključni svetski lideri uvažavaju i smatraju svojim pouzdanim partnerom?
Slobodno mogu da kažem da je Srbija danas posle toliko godina, od 1878. godine, postala na jedan pravi način suverena država koja odlučuje sama o svojoj sudbini i koja sama i u skladu sa voljom svojih građana odlučuje kako će ti građani da žive i kako će država da se razvija i dalje.
Nažalost, mi smo i jedan, hajde da kažem, loš primer da postoji jedan deo našeg društva, doduše meri se procentima koji definišu statističku grešku, to je možda 1%, 1,5% ljudi koji kao navodno predstavljaju neke opozicione strane, koji sve rade samo da opanjkaju ovu državu, koji bi sve uradili kako bi se vratili na vlast i kako bi mogli kao u kampanji „Očistimo Srbiju“ čiste budžet Republike Srbije.
Vama, gospođo Vujović, želim da istrajete u svim vašim naporima. Znam da vam je jako teško, ali u svakom slučaju da je jako teško da zadržite kurs na kojem ste, kada je u pitanju zaštita životne sredine, a da se on onako žestoko ne kosi sa razvojem energetike, ekonomije, novih investicija, novih pogona, ali je sasvim dovoljno što ste uradili, što ste tu temu zaštite životne sredine delegirali ovom društvu na pravi način i što zajedno sa nama ovde u parlamentu, sa našim predsednikom, sa drugim članovima Vlade govorimo našim ljudima istinu.
Želimo da štitimo životnu sredinu. Želimo da štitimo zdravlje građana. Naravno, to nam je prioritet, ali mi moramo od nečega da živimo, mi moramo da razvijamo našu ekonomiju i, naravno, ne treba da bežimo od toga, jer sve to isto rade najmoćnije, najmodernije, najrazvijenije države na svetu, a Srbija je danas definitivno jedna od država koja se kandiduje da bude, ako ne među prvih pet najrazvijenijih, ali to među prvih 10 najrazvijenijih zemalja u Evropi. To naš narod zaslužuje. To će Aleksandar Vučić uraditi, a mi ovde u parlamentu imamo i volje i snage i posvećenosti da to maksimalno i snažno podržimo pored svih onih izazova koje na spoljnopolitičkom i unutarpolitičkom planu se pojavljuju i javljaju, ali sve ćemo to prevazići i napravićemo od ove zemlje modernu, jaku i bogatu državu, gde mladi ljudi ostaju, gde deca ostaju, gde su stari ljudi zadovoljni. To smo pokazali, imamo rezultate i, naravno, u tome ćemo snažno podržavati našeg lidera Aleksandra Vučića.