Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupštine što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, uvek je teško govoriti posle uvaženog kolege Starčevića kada iznese ovakve stvari i hvala mu na tome i uvek pokazuje da je nadareni govornik i da se vrlo dobro priprema. Hvala mu na tome.

Pred nama je danas Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Reč je o budućim sudijama osnovnih sudova u Majdanpeku, Novom Sadu, Senti i Surdulici, kao i budućih sudija u prekršajnim sudovima u Beogradu, Zaječaru, Kraljevu, Pančevu, te Privrednom sudu u Kragujevcu.

Mi iz poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ hoćemo da verujemo da je Visoki savet sudstva na najbolji način, pravedno i objektivno vrednovao stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata koje nam je predložio da ih po prvi put izglasamo za sudijsku funkciju.

Takođe se nadamo da niko nikada više neće posegnuti za onakvom katastrofalnom, kvazi reformom pravosuđa, kao što je bila ona iz 2009. godine kada su sudije i tužioci birani po političkoj i partijskoj liniji, a ne prema kriterijumu dostojnosti za obavljanje sudijskog ili tužilačkog poziva.

Zato, kao stalni alarm i upozorenje kako ne treba da se radi, moramo imati na umu činjenicu da je ondašnja neuspela reforma pravosuđa Srbije, odnosno sve nas građane samo u novcu koštala više od 44 miliona evra. Toliko je naime isplaćeno za plate neizabranih 836 sudija i 75 zamenika tužilaca za te dve godine koje ti ljudi, voljom visoke politike, nisu imali pravo na rad. Reč je o 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda i 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ostaloj šteti koja je tada učinjena pravosuđu, pravdi i pravu da i ne govorimo.

Ako se uskoro usvoje predložene promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, Visoki savet sudstva kada bude birao neke nove sudije, više neće imati obavezu da o tome pita zakonodavnu vlast, tj. nas poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukoliko ustavni amandmani i Ustavni zakon budu usvojeni onako kako su na zahtev iz EU predloženi i izvršna, ali i zakonodavna vlast se potpuno povlači iz tela koje će birati sudije, a menja se i način izbora javnih tužilaca. Sudije se više neće birati u Narodnoj skupštini, već će to raditi Visoki savet sudstva, kao što ni tužioce neće na predlog Vlade birati parlament, nego Visoki savet tužilaca.

Kako će sve to izgledati i hoće li od svega toga biti više vajde za pravo i građane gladne pravde, znaćemo tek kada i ako ove izmene budu stupile na snagu.

Nama ostaje samo da se nadamo da ćemo u Srbiji 672 godine posle donošenja Zakona blagovernoga cara Stefana, tj. Dušanovog zakonika, moći s ponosom i zadovoljstvom da konstatujemo da su članovi 171. i 172. tog zakonopravila Srbije srednjeg veka i danas više nego aktuelni.

Istakao bih, pogotovo ovaj član 172. kojim je srpski car još 1349. godine olakšavao posao ondašnjim sudijama, oslobađajući ih straha i obaveze da sude po volji carevoj, a što bi i danas morao da bude postulat prava i pravde, sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako piše u zakoniku, a ne da sude po strahu od carstva mi.

Kada se iz odlučivanja o izboru sudija povuče i Narodna skupština Srbije, taj novi pravosudni car će postati i ostati Visoki savet sudstva. Na njemu će biti teret i odgovornost za ostvarenje principa i zakonitosti i obaveze da se sudi isključivo po pravdi i zakonu.

Uvažena potpredsednice parlamenta, uvaženi predstavnici VSS, uvaženi narodni poslanici, u danu za glasanje mi ćemo podržati izbor novih sudija i njihovo stupanje na funkciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koji se na sudijsku funkciju biraju po prvi put i Predlog odluke koju je Narodnoj skupštini Republike Srbije upućena od strane VSS.

Mi smo u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije veoma često razgovarali o predlozima odluka koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, a te odluke imaju za cilj da obezbede nesmetano i ažurnije obavljanje poslova od strane svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije.

Zaista, ažurnost jeste jedan od osnovnih prioriteta svih pravosudnih organa, jer upravo na taj način građani Republike Srbije mogu na brži i efikasniji način da ostvare i zaštite svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava. I ukoliko na taj način građani Republike Srbije ostvaruju svoja prava, njihovo poverenje u pravni poredak Republike Srbije ostaje neupitan.

Mi narodni poslanici Republike Srbije temu pravne sigurnosti građana Republike Srbije stavljamo na prvo mesto i to pokazujemo kroz postupak i raspravljanja i odlučivanja o predlozima zakona i predlozima odluka koje nam dolaze i od strane Ministarstva pravde i od strane Visokog saveta sudstva.

Kada govorimo o Predlogu odluke koji je upućen Narodnoj skupštini, Visoki savet sudstva je u skladu sa odredbama Zakona o sudijama oglasio izbor za sudije osnovnih, prekršajnih i Privrednog suda. Visoki savet sudstva je nakon okončanja prijava po oglasu sproveo postupak za svakog kandidata pojedinačno, u kojima je utvrđivao njihovu stručnost, osposobljenost, dostojnost, zatim, sproveo ispit za buduće nosioce sudijskih funkcija, nakon toga utvrdio predlog odluke i istu uputio Narodnoj skupštini i nadležnom Odboru za pravosuđe.

Mi smo na taj način danas dobili priliku da razgovaramo i da debatujemo o budućih 17 nosilaca sudijskih funkcija, koji će zaista svojim znanjem i stručnošću doprineti da u sudskim postupcima odlučuju o nečijim pravima, obavezama i slobodama, ali koji će, takođe, svojim znanjem i stručnošću doprineti da pravni poredak Republike Srbije i pravni sistem ostane objektivan, nezavistan i nepristrastan.

Ova tri termina objektivnost, nepristrasnost i nezavisnost jesu tri ključna elementa kako bi pravni poredak jedne zemlje ostao jedinstven i zaštićen, a istovremeno da bi sudska vlast nastavila da ostvaruje svoju osnovnu ulogu, a to je da građane zaštiti od samovolje izvršne i zakonodavne vlasti i da odlučuje o njihovim pravima i slobodama, a svakako u određenim postupcima i o njihovim obavezama.

Danas, kada razgovaramo o sudijama, biti sudija u Republici Srbiji jeste čast, ali istovremeno i odgovornost i obaveza, jer građani Republike Srbije očekuju od vas da vi sudite po pravu i pravičnosti, ali da nikada nijednom svojom radnjom, niti nijednom donesenom odlukom ne utičete, odnosno ne utičete na taj način da povredite i prekršite osnovne postulate sudske vlasti, kao treće grane, odnosno nezavisne grane vlasti, a to je da su svi građani Republike Srbije pred zakonom jednaki i da je svima Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu.

Da, postoje situacije kada su predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti želeli da treću granu vlasti, odnosno da sudsku vlast oblikuju u skladu sa svojim željama, u skladu sa svojim interesima i u skladu sa političkim interesima političkih stranaka iz kojih oni dolaze. Imali smo takvu situacije pre nešto više od 10 godina kada je sprovedena sramna reforma pravosuđa.

Kada posmatrate period od kraja 2009. do početka 2010. godine, a kada je sproveden opšti reizbor sudija, to je sa istorijske tačke gledišta jedan izuzetno kratak period, i to možemo iz istorijskog ugla sagledavati kao jednu tačku u istoriji, ali mi tu tačku danas pokušavamo da ispravimo i ta tačka je veoma crna i ona je podvučena neznanjem i greškama predstavnika tadašnje bivše vlasti.

Oni koji su bili opijeni snagom uverenja da baš njima sve pripada u ovoj zelji i da baš oni mogu da donose sve odluke u ovoj zemlji takođe su želeli da promene i određene ustavne tekovine i na taj način su želeli da promene i načelo podele vlasti koje je Ustavom definisana da se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a na taj način da bi sudsku vlast na određeni način pripojili izvršnoj vlasti, da oni sa svojih određenih izvršnih funkcija mogu direktno da utiču na sudsku vlast, na način donošenja odluka itd.

Ta njihova osionost i ta njihova osiona politika koja ih je krasila do 2012. godine je uspela da sprovede opšti reizbor sudija. Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu se nalazila Snežana Malović, ministarka iz redova DS, je oglasilo zajedno sa Visokim savetom sudstva oglas za opšti reizbor sudija po prvi put u savremenoj istoriji Srbije. O kakvom reizboru koji se tada dogodio, a danas vidimo njegove posledice, govorimo jeste što je nakon tog reizbora hiljadu i po nosilaca sudijskih funkcija, odnosno sudija i tužilaca ostalo na ulici, što nas je ta reforma koštala preko 44 miliona evra i što je ostavljena jedna zaista negativna slika kod svih međunarodnih institucija koje prate napredak u oblasti pravosuđa, kada govorimo o Republici Srbiji.

Tadašnji vrh DS, znajući za sve one negativne stvari kojima su se bavili od 2000. do 2012. godine, videli su u određenom trenutku da neće dobiti političku podršku koju oni očekuju na predstojećim izborima i znali su da će se u određenom trenutku postaviti pitanje i svih tih stvari koje su oni radili mimo zakona i želeli su za sebe i svoje političke komesare da obezbede određeni stepen abolicije, a ta abolicija najbolje može da se ostvari preko sudija i tužilaca, koje postavljate u reizboru sudija.

Od 2010. godine počinje borba sudija i tužilaca, a ja bih rekao da je ta borba više izgledala kao borba sa aždajom u vidu DS gde su ljudi koji su oglasili tu reformu, odnosno oglasili oglas za opšti izbor i sproveli reformu do kraja, unapred definisali pravila ko može da prođe, ko ne može da prođe i tada je počela borba sudija i tužilaca sa sistemom koji u tom trenutku nije ni na jedan način želeo da prizna svoju grešku.

Kada govorimo o sudijama i tužiocima, rezultati te reforme jesu da neki nisu ostvarili svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju zato što nisu doživeli da ih Ustavni sud vrati na posao, neki su doživeli da sa teškim zdravstvenim stanjem se vrate na svoj posao, a takođe su svi bili suočeni sa borbom da Ustavni sud dve godine nakon toga donese odluku, kada je izašao iz raklji DS, i da kaže da VSS i Ministarstvo pravde nisu sproveli tu reformu u skladu sa Ustavom i da im je bilo prekršeno njihovo osnovno pravo, Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na rad.

Zaista smo ovde u Narodnoj skupštini dosta puta govorili o toj reformi pravosuđa. Definisali smo osnovne greške koje je ta reforme, te greške koje su uticale da ta reforma pravosuđa, najblaže rečeno, bude katastrofalna, a to jesu da su korišćeni falsifikovani podaci, da nisu korišćeni oni podaci o učinku sudija i tužilaca koji su se nalazili u njihovim matičnim sudovima, da ste bili suočeni sa situacijom, ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da su morali da razvode svoje brakove, a da ne govorimo o načinu i sastavu prvog saziva VSS i drugog saziva VSS koji su donosili mnogo kriminalnije odluke, nego što su to bile odluke prilikom izbora sudija i tužilaca.

Kada govorimo o ljudima koji su učestvovali u toj sramnoj reformi pravosuđa, pa najbolji primer možemo danas da vidimo da je Nata Mesarević za taj reizbor nagrađena mesto predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To je ona sudija koja je vodila jedan od najvećih i najobimnijih postupaka u istoriji pravosuđa Republike Srbije, a kada je došla na izricanje presude i u mikrofon sudnice Specijalnog suda je rekla – ja ću sada da pročitam ovu presudu koju sam upravo dobila. Mislim da o njoj više ne moramo ništa da komentarišemo, koliko je ona negativnih odluka donela da bismo danas govorili o ovoj sramnoj reformi pravosuđa, a da ne govorimo o Snežani Malović koja je za svoje odluke bila tapšana od strane onih koji su predstavljali glavnu ideološku kapislu tadašnje DS, a nažalost, moram da kažem, pojedinci su bili nagrađeni mestima u osnovnim i višim i apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu zato što su na određeni način bili bliski DS.

Vi kada danas sedite, predstavnici VSS, ja znam da će mi pojedini građani Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos zameriti što to kažem, ali to jeste istina. Ja sam dosta puta u ovoj sali govorio o tome da trebamo da otvorimo sve karte koje se tiču pravosuđa i da nam predstavnici DS, tadašnje DS, pošto ova sada DS ni na jedan način ne liči, niti ima podršku kao što je imala tadašnja DS, odgovore ko je sedeo u Krunskoj ulici, sedištu DS, dve noći pred izbor sudija, ko je škrabao po tim spiskovima, ko je izbacivao te sudije i ko je davao te komentare iz vrha DS za određene sudije da su oni bili nekompetentni ili nestručni.

Kada otvorimo sve te stvari videćemo na koji način se sprovodila reforma pravosuđa, a ta reforma pravosuđa se sprovodila isključivo da bi se ostvarili interesi DS.

Ono što je najbitnije jeste da je sve nas ta reforma koštala 44 miliona evra, ali takođe danas vidimo da isti ti predstavnici DS koriste i troše silne milione kako bi o sebi uspeli da naprave neku dobru sliku, da građani o njima govore sve najlepše i to rade putem određenih fiktivnih pozajmica sa višemilionskim iznosima, ali to rade vrlo neuspešno.

I najbolji primer toga jesu danas i Dragan Đilas i njegova „Multikom grupa“, koja je dala veći broj fiktivnih pozajmica ljudima koji su bliski Draganu Đilasu i njihovim firmama kako bi kupili lojalnost i odanost i kako ne bi progovorili za sve one stvari za koje znaju da je Dragan Đilas radio dok je bio gradonačelnik Beograda.

Ja u svojoj ruci danas držim tu sramnu mapu na koji način je „Multikom grupa“ uplaćivala sebi bliskim ljudima i sebi bliskim i novinarima i PR agencijama i određenim političarima određene fiktivne pozajmice, kako bi kupila njihovu lojalnost.

Danas kada vidite da je određeni novčani iznos u vidu fiktivne pozajmice uplaćen od strane „Multikom grupe“ firmi „Ultradraj rentakar“, vama to i građanima Republike Srbije možda neće mnogo značiti. Ali, iza te firme „Ultradraj rentakar“ se krije ime Saše Bjelića, a to vam sigurno govori mnogo više, a to je čovek koji je danas zaposlen u „Multikom grupi“, koji je bio gradski menadžer u vreme vladavine Dragana Đilasa, optužen za zloupotrebu prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, a danas smo dobili i informaciju da je potvrđena optužnica protiv Saše Bjelića i drugih u predmetu Bulevar Kralja Aleksandra.

Takođe da je simptomatično da fiktivne pozajmice su odlazile i na račun Ljubana Pantića, visokog funkcionera Stranke slobode i pravde i to u iznosu od 100.000 evra. Čudno je, takođe, kako je firma direktno „Didžital Njuz“ dobila pozajmicu od „Multikom grupe“ u iznosu od 4,5 miliona dinara, a to je onaj portal, „Direktno“, odnosno ta firma je vlasnik portala „Direktno“ gde se vrši beskrupulozna kampanja i protiv svih predstavnika SNS, Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ono što je mnogo simptomatičnije jeste da je gospodin Dejan Bulatović, koji je isto takođe blizak saradnik Dragana Đilasa, to je onaj gospodin koji je jednom prilikom pozivao da će nakon svrgavanja ove vlasti svako naći svog naprednjaka, dobio od „Multikom grupe“ 50.000 evra i očigledno je da dobijete želju za jurnjavom naprednjaka kada vam Đilas uplati preko 50.000 evra.

Kada govorimo o pravosuđu, zaista me zanima kada će se uključiti nadležna tužilaštva, kada će se uključiti Uprava za sprečavanje novca, kada će se aktivirati Poreska uprava, da utvrdimo kako je Dragan Đilas preko „Multikom grupe“ uplaćivao tolike iznose na firme sebi bliskih ljudi, a da ni jedan evro od tih pozajmica nije vraćen?

Očigledno je da je Dragan Đilas danas „beli medved“, za koga se ne interesuju ni mediji, ni nadležni pravosudni organi. Kada govorim o medijima, meni je to potpuno jasno zato što on danas u vlasništvu ima i svoje televizije i svoje portale i svoje sajtove i to me ne brine, jer on na taj način pokazuje da se najbolje snalazi u medijima, kao što se snalazio i do 2012. godine, kada je stekao putem reklama i putem određenih sekundi, preprodajom sekundi na RTS-u, stekao enormno bogatstvo.

Očigledno je i da je reforma pravosuđa iz 2009. godine ostavila posledice i 10 godina kasnije i da određene sudije i tužioci nisu imuni na žuto-plavu boju, a to su boje nekadašnje Demokratske stranke, koja im je u određenim slučajevima obezbedila avanzovanje.

Ja se zaista nadam, još jedanput apelujem na sva nadležna tužilaštva da će da se uključe i da ispitamo sve ove stvari koje se tiču „Multikom grupe“ i drugih ljudi koji su bili bliski tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu i da vidimo na koji način se to uplaćuju fiktivne pozajmice, zato što ako uplatite fiktivne pozajmice, zajmodavac ukoliko je prekršio određene odredbe Zakona o platnom prometu, na taj način mora da plati porez na odbitak, a ukoliko je zajmoprimac, u ovom slučaju Saša Bijelić, direktno i ostale firme, a takođe da ukažem i određene PR agencije i određeni glumci, ako su primili takve fiktivne pozajmice oni moraju to jasno definišu da li je to uplata, da li je to poklon i na kraju poslovne godine i da na to plate porez.

Zato apelujem još jednom da se uključe svi nadležni organi da konačno dobijemo rezultat svih ovih fiktivnih pozajmica, koje, opet kažem, nije vraćen ni jedan evro od strane onih kojima su te pozajmice bile upućene.

Ja bih takođe želeo da pri kaju ove rasprave, želeo bih predstavnicima VSS da iznesem neka moja viđenja. U ovom Predlogu koji ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim nekoliko kandidata koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju.

To su: Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, Milijana Jovnaš, sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Zaječaru, kao i Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu.

Ja te kandidate koje ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim iz razloga zato što kandidati ne ispunjavaju osnovne elementarne bezbednosne kriterijume. Zaista bih zamolio, odnosno ovo nije prvi put da osporavamo određene kandidate, to smo radili i u nekim prethodnim sednicama, ali bih isto tako zamolio VSS da vodi računa, ali nemojte ovo da shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali da kada definišete određene predloge odluka o izboru sudija koji se biraju na prvi put, da malo detaljnije, na jedan malo sažetiji način vidite ko su kandidati, kakve oni kvalitete imaju i da takve kandidate uputite Narodnoj skupštini na odlučivanje.

U svakom slučaju, nadam se da će moje kolege u Danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da će takođe odlučivati i o ovim sudijama koje sam ja tokom današnjeg izlaganja osporio.

Isto želim da kažem da za ovaj Predlog odluke ću glasati sa nadom da će pravosudni sistem ostati nezavisan, objektivan i nepristrasan, za razliku od onog vremena kada je pravosuđe bilo oruđe propale politike Demokratske stranke i njenih tajkuna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Toma Fila. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, uvažene koleginice i kolege, predstavnici naroda, naglašavam naroda, pošto se među nama poslanicima SPS niko nije javio sa primedbom na Predlog za današnji izbor sudija, u Danu za glasanje mi ćemo glasati za ove kandidate koji nisu osporeni od uvaženog kolege, a glasaćemo shodno koalicionom sporazumu, onako kako je predložio SNS.

Sada ću da pređem na ono o čemu hoću da govorim. Aristotel, veliki grčki filozof, je bio vaspitač Aleksandra Makedonskog, odnosno Aleksandra Velikog, kako hoćete. Kada je Aleksandar Veliki dorastao da ide u rat, Aristotel mu je poklonio jedan mač. Aleksandar je primio mač, pročitao je Aristotelovu poruku koja je glasila - I to će proći. Jasno je šta je hteo da kaže i gore i dole.

Ovo je moto mog obraćanja ovoj Narodnoj skupštini i građanima Srbije - I to će proći.

Što se predloženih kandidata tiče, nemamo nikakve primedbe. Jedino što postoje podaci koji bi za mene bili važni, a nedostaju, je koliko dugo su studirali i koja im je prosečna ocena?

Ova moja primedba je zasnovana na onome što smo mi učili na Pravnom fakultetu, to je bilo kad niko od vas nije ni rođen bio u to vreme, ali mi smo učili na Pravnom fakultetu, jer su nam profesori tako govorili "Bog na nebu, sud na zemlji", shvatajući i želeći da elita Pravnog fakulteta odlazi u pravosuđe.

To nažalost nije tako. Odavno nije tako. Sprovedene su svojevremeno takve reforme po znacima navoda u pravosuđu koji su izazvale katastrofalne posledice po pravosuđe, a ugled pravosuđa danas nikad nije bio niži. Verujte mi, branio sam i u vreme komunizma, ali ovo nikada nisam video. Kako onda da verujem? Kako da verujem da će 11 ljudi koji predlažu ovi amandmani birati bolje od nas 250 koji ćemo biti iz više partija? Neće ovaj parlament trajati večito, do aprila. Doći će i opozicija i onda ćemo razgovarati, ali greške, zapamtite ono što je strašno, greške traju do penzije. Tih 11 ljudi ako pogreše mi moramo da trpimo 40 godina lošeg sudiju, nemoralnog i glupog ako hoćete, jer rešenje koje se pominje u ustavnim amandmanima jeste da će u buduće Visoki savet sudstva birati sudije počev od prvog izbora, a to je 11 ljudi ili je alternativa 10 plus predsednik Vrhovnog suda, to je onda 10 i to je, mislim, pogrešno, ali nije ni važno.

Moja je ideja bila da i dalje prvi izbor sudija bude u nadležnosti Narodne skupštine i da dalji izbori i unapređenja budu stvar pravosuđa i nisam bio usamljen u toj ideji. Verujte mi da mnogo ima ljudi koji misle isto kao i ja u strahu od greške, od greške koju će ovih 11 ljudi napraviti, od toga pet po nečijoj milosti će biti izabrani.

Taj prvi izbor bi se vršio o proceduri koja bi bila promenjena i u kojoj bi se za funkcije u pravosuđu birala pravnička elita, najpametniji i najbolji studenti, najbolji pripravnici, sada se to zovu sudski pomoćnici, koji bi bili adekvatno plaćeni, jer morate shvatiti pravosuđe je osnova pravnog poretka i čuvar pravne države. Nema pravosuđa, nema ni države, nema pravne države. Katastrofa je ako se to ne radi, a mi prepuštamo nekim ljudima da to rade.

Stalno govorim i tvrdiću do kraja, to nije tako daleko doduše srećom, i sada tvrdim da tako značajne ljude mora birati Skupština koja predstavlja narod, pa nas je narod izabrao na slobodnim i ne slobodnim, kako god hoćemo, izborima, neko učestvovao neko nije i učestvovaće jednog dana svi i oni će birati, a Skupština predstavlja narod. Nas je narod izabrao. Mi narodu odgovaramo, a ne 11 ljudi, od kojih je pet izabrano ipak od Narodne skupštine, ali dvotrećinskom većinom i pitanje je ko će i kako će imati u kombinaciji.

Ne zaboravite i to da se presude donose u ime naroda, a pitam se – u ime kog naroda ako će sudije birati 11 ljudi koji za svoje odluke o izboru sudija ne odgovaraju nikome živom, ni narodu, za razliku od narodnih poslanika koji su izabrani od strane naroda i odgovaraju narodu jer neće nas glasati idući put ako biramo ljude bez vrednosti. U Ustavu piše da moramo da biramo u Skupštini dostojne ljude, tih 11 će birati ovih pet članova da budu dostojni izbora. Zar mi biramo nedostojne ljude? Zato odgovaramo narodu da ne biramo fukaru nego moramo da biramo ljude koji vrede i svaki izbor nas mi stojimo iza toga.

Odgovaram za svaku većinu u kojoj učestvujem. Ova Skupština će biti zapamćena ne po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, protiv koga sam naravno, ali će biti po izmeni Ustava i dajte to da uradimo kako treba.

Presuda se donosi u ime naroda. Pitam se – u ime kog naroda ako sudije bira 11 ljudi? Za razliku od narodnih poslanika koji su izabrani od naroda, u predlogu amandmana 1. koji se odnosi na član 4. Ustava uvodi se podela vlasti, kao što je Monteskje napisao – na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. To je oduvek bilo. Uvek trojstvo. Sada piše da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, da bi se u sledećoj rečenici zaključilo – sudska vlast je nezavisna. Šta to treba da znači? Kako ta tri oblika vlasti se zasnivaju na međusobnom proveravanju i ravnoteži, na koji način, kako, a onda – sudska vlast je nezavisna. Znači, mi smo zavisni i ova druga i vlast jeste i treba da bude zavisna od Skupštine, ali kako se to mi zajedno proveravamo i poveravamo i imamo međusobnu ravnotežu i proveru? Kako?

Ne zna se ni kako to utiče na to, to međusobno proveravanje i ravnoteža, pa onda iza sledeća rečenica – sudska vlast je nezavisna. Znači, ovo ništa ne znači. To je priča kao što piše o dostojnosti itd. To su priče da bi se pričale. Stoji u Ustavu da bi bilo …

Ovi amandmani će očigledno proći, kao što je Aristotel i rekao, to se odnosi i na nas, jer i mi ćemo proći, ni mi nismo večni. Svako ko misli da će večito biti na vlasti je u zabludi. Molim vas, i u trojstvu postoji, i u crkvi postoji trojstvo i oni vam govore službu Božiju – u ime Oca, Sina i Svetog duha. Postoji i u vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Postoji međutim i u sudstvu. U sudstvu postoje tužioci, postoje sudije, ali postoje i advokati.

Uz rizik da ću nekome da se zamerim kada govorimo o advokaturi jer sam ipak poslanik SPS, a posle advokat, ipak to moram da kažem – advokatura se u ovim amandmanima i ne spominje, a neizostavan je deo pravosuđa. Ne zaboravite da su u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva do ovih amandmana bili i predstavnici advokata. Sada ih nema.

U komunizmu su tako mislili da sud može bez advokata, jer oni su najpametniji, pa nisu uspeli. Pa su pokušali i u demokratskom sistemu, pa su čak mene nagovarali pošto sam savetnik Ivice Dačića da treba da budem na strani protiv advokata, ali nisam hteo. Komunisti su mislili da može sud bez advokata, ali su i komunisti shvatili da ne može i zato je advokatura bila nezavisna i sada bi trebalo da bude nezavisna.

U amandmanu 13. koji se odnosi na član 151. Ustava govori se i šta se radi ako ne uspe izbor pet članova Visokog saveta sudstva. Tada se bira komisija koju čini predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i glasaju većinom glasova. Opet ni ovde nema advokata koji su deo pravosuđa, deo tog trojstva.

Zar je to bio problem da se umesto Zaštitnika građana koji nema veze sa pravosuđem, ali neka bude i on ako to nekome znači, da bude umesto ili uz i predstavnik, odnosno predsednik Advokatske komore da bude član te komisije, da se čuje i glas advokature. Ali i to će proći, kao da advokatura nije sastavni deo pravosuđa.

Mislim da način odlučivanja u Visokom savetu sudstva, osam glasova, ne treba rešavati ustavnom materijom, to je dakle moje mišljenje, već zakonom, jer ukoliko se uoče teškoće, može da se blokira i taj Visoki savet sudstva, a to je teško promeniti onda u Ustavu, pa je bolje da bude zakonom, jednostavnije je da se to prilagodi.

Lično sam protiv alternative na strani 5., gde je uloga Vrhovnog suda, koji bira predsednika Vrhovnog suda. Pa, ne može da bude u Visokom savetu sudstva predsednik Vrhovnog suda i da bira sam pet članova, ukoliko zapne u Skupštini. To je dualitet koji je nemoguć pravdi.

Nadam se da sam vam šest minuta poklonio, da ne morate da me slušate.

Hvala vam lepo na pažnji.

Zahvaljujem kolega.
Po Poslovniku, reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Povreda Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ne mislim da ste to učinili vi, niti prethodni govornik, ali ono što se danas dešava na prostoru severne Kosovske Mitrovice je svakako narušavanje dostojanstva i Narodne skupštine Republike Srbije, jer svako od nas je potpisao, svako od nas 250 je potpisao jednu istu zakletvu u kojoj se kaže da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, a onim što se danas dešava na prostoru Kosova i Metohije je blago rečeno narušen Ustav Republike Srbije. Mislim da treba povodom toga i da se oglasimo.

Naime, u Severnoj Mitrovici, u toku je akcija kosovske policije koja koristi šok bombe i suzavac a nekoliko stotina građana je blokiralo više ulica i čuju se sirene za uzbunu. Navodno, reč je o akciji za sprečavanje krijumčarenja robe, a u Severnoj Mitrovici i Zvečanu stigli su i pripadnici ROSU.

Jedan Srbin, prema poslednjim informacijama, danas prilikom nasilnog upadanja jedinice ROSU u Kosovskoj Mitrovici je ranjen. Prema nezvaničnim informacijama za sada nepoznati muškarac pogođen je u leđa, a metak mu je izašao na grudi. Hitno je primljen u bolnicu i njegovo stanje je zabrinjavajuće. U gradu se čuju rafali i situacija je dramatična.

Tim povodom, naravno, odmah se oglasila premijerka Ana Brnabić, zahtevajući da na ovakav zločin hitno reaguju međunarodna zajednica NATO i KFOR sa čime se mi u potpunosti slažemo i pozivamo kao poslanička grupa, a nadam se da će to učiniti i ostale poslaničke grupe, pozvati međunarodnu organizaciju i EU da prestanu sa dvostrukim standardima i dvostrukim aršinima i zauzdaju Kurtija.

Predsednik Vučić, kao pravi državnik, se hitno uputio u Rašku na sastanak sa Srbima na prostoru Kosova i Metohije, što u potpunosti podržavamo i dajemo apsolutnu podršku.

Premijerka Ana Brnabić je, kao što sam rekao, reagovala danas posle jutrašnje akcije, pozvala policiju i pozvala na reakciju. Ovakvo ponašanje, definitivno, prevršilo je svaku meru i za svaku je osudu.

Mi socijalisti, PG Socijalističke partije Srbije osuđuje ovo nasilje koje se svakodnevno dešava Srbima na Kosovu i Metohiji, to je nedopustivo i ne vodi rešavanju problema. Ovo je izazivanje nemira, mogao bih reći sa sigurnošću i predratno stanje.

Pitam i to dokle će Međunarodna zajednica da ćuti? Pitam nije li to patološki strah od ugleda Srbije ili njihove potrebe da silom dođu do boljih rezultata na lokalnim izborima ili možda od strah od Konferencije nesvrstanih na kojoj je Srbija okupila preko 105 država i međunarodnih organizacija? Misle li da ovakvom silom mogu da dođu do svojih ciljeva?

Ovo sam samo želeo da učinim kao apel, jer smatram da je to obaveza nas kao predstavnika građana i koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem kolega Milićeviću.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog za izbor sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, njih 17. Mi smo dobili stručne biografije kandidata iako verovatno poslanici koji dolaze iz mesta gde se i biraju sami kandidati, bolje i poznaju kandidate, nama ostaje da na neki način uz poverenje, uz ono što predlaže VSS i stručne biografije, očekujemo i nadamo se da će sudije koje po prvi put stupaju na ovu veoma važnu i odgovornu funkciju, imati na umu da zapravo suditi nekom ili doneti presudu za ili protivno zahtevu određenog građanina, jeste veoma značajna i odgovorna funkcija i mnogo više da kažemo od klasičnog radnog mesta.

Ono što bih želela je da iskoristim priliku i da sa ovog mesta poručim budućim sudijama koje budu izabrane, da vode računa o tome kako i na koji način se pravda i pravo sprovode, jer ustavna podela vlasti u Republici Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, gde se sudska vlast definiše kao nezavisna ili neovisna od bilo kakvog uticaja je srž efikasnog i pravednog sudstva, ako hoćemo na kraju krajeva, zato što su upravo građani direktno u situaciji da im se presudi na jedan ili drugi način.

Ukoliko sudija nastoji i daje sve od sebe da bude nezavistan, da ne dozvoli da uticaji sa strane na to utiču, sigurno će u svojoj misiji uspeti. Nekada može biti produkt da kažem, zanemarljiva ljudska greška, može biti produkt nesmotrene odluke, ali sigurna sam do to tako često neće biti ukoliko se ne umeša neko sa strane ko ne bi smeo. Kao što nažalost vrlo često čujemo da u krajevima koji su slabije razvijeni, za koje možemo reći da su na neki način na marginama nekada i samog interesovanja se zapravo dešavaju klasične zloupotrebe sudijski funkcija od strane ljudi koji su očito podlegli pritiscima različitih kriminalnih grupa. Vrlo često smo iznosili primere iz Sjenice. Danas smo čuli dosta toga o sudstvu u Tutinu i zapravo bi se na ove izjave trebalo reagovati, jer poverenje u sudstvo se gubi onog momenta kada sudije podlegnu korupciji, podlegnu radnjama koje se ne bi smele dešavati.

U tom svetlu i poruka novoizabranim sudijama da ovu funkciju obavljaju časno i pošteno u interesu sprovođenja prava, pravde i u interesu građana. Hvala.