Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica i predstavnica SDPS Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Visoki savet sudstva je predložio kandidate koji treba da budu izabrani po prvi put za sudije u osnovnim sudovima u Novom Sadu, Senti, Loznici, Majdanpeku, Surdulici, prekršajnim u Bačkoj Palanci, Beogradu, Zaječaru, Kraljevu, Pančevu i u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Za nas narodne poslanike ovo treba da bude formalna stvar, jer glavna uloga pripada VSS koji izdvaja kandidate na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti, kvalifikacija i dostojnosti za stalnu sudijsku funkciju. Izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije je značaj imajući u vidu da je upravo u osnovnim sudovima najveći broj krivičnih predmeta.

Predsednici sudova su ti koji kvalitetnom analizom donose jasan sud o tome koji su to kandidati najbolji i koji treba da budu izabrani sa liste. Izbor sudija ne treba da bude političko pitanje, već pitanje od državnog značaja. Uloga sudije je da primeni zakone nedvosmisleno, jasno, neselektivno, jednak za sve. Na taj način stvaraju se jake institucije, a jake institucije čine jaku državu. Zakonodavni okvir je tak koji jamči nezavisnost sudija.

Zakonodavni okvir je taj koji jamči nezavisnost sudija. U prvom članu Zakona o sudijama stoji da je sudija nezavisan u postupanju i donošenju odluka, da sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih akata i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje i svoju nezavisnost i nepristrasnost, da vodi sudski postupak po svojoj savesti, poštujući procesna prava stranaka i obezbeđujući pravično suđenje.

Na osnovu svoje stručnosti, znanja, pripremljenosti, efikasnosti, integriteta, sudija će dati život zakonu i time istaći njegovu glavnu svrhu. Sudije moraju da poštuju i etički kodeks koji donosi Visoki savet sudstva. Prema tom kodeksu i državni organi i funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Veoma je važno uvek govoriti o zaštiti javnog reda i morala i zaštiti privatnosti učesnika u postupku. Uvek kada je reč o pravosuđu na dnevnom redu sednice, ističem da je i stav Socijaldemokratske partije Srbije da senzacionalizam nema opravdanje i da je važno sprečiti curenje informacija koje se tiču određenih sudskih postupaka.

Presudom javnosti bez sudske presude nanosi se velika šteta licima u postupku. Komentarisanje sudskih postupaka na tabloidan način ne sme da bude manir. Veoma značajan korak koji je napravljen za poboljšanje sudske vlasti je svakako inicijativa za promenu Ustava u delu pravosuđa. Konačan tekst Ustava će biti utvrđen pošto stigne mišljenje Venecijanske komisije, ali prema oceni Radne grupe predložena rešenja će sigurno dovesti do pozitivnih promena.

Jedno demokratski uređeno društveno ne podrazumeva slobodu koja je apsolutno, jer je upravo ograničena obavezama i odgovornošću svakog pojedinca. To bi ujedno predstavljalo i suštinu vladavine prava. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća na spisku je uvažena potpredsednica Narodne skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovani potpredsedniče.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pre nego što krenem o današnjoj temi, želim da se ispred Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije pridružim apelu kolega iz SPS i da pozovemo međunarodnu zajednicu i KFOR i NATO da hitno reaguju na alarmantnu situaciju koja se dešava u severnom delu Kosovske Mitrovice i da probaju da obuzdaju Kurtija. Ako je ovo samo neki politički marketing pred izbore koji ih očekuju 17. oktobra, ni malo nije naivno, jer, kao što smo mogli čuti i videti iz štampe, nažalost, ima i povređenih. Tako da, verujem da će državni vrh Republike Srbije što pre, na jedan demokratski način i miran način, odgovoriti na sve provokacije koje se dešavaju u našoj južnoj pokrajini.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda i izbora sudija koje se prvi put biraju na dužnost, za svaku državu koja teži da bude demokratska važno je da najpre ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz kojeg proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava. Naša zemlja upravo teži ka tome. Sudska vlast je nezavisna i tu ne sme doći ni do kakve zloupotrebe, jer je jedini interes ove države jednakost i ravnopravnost za sve građane.

Što se tiče predloženih kandidata, dobili smo njihove biografije. Neke su jako dobre, profesionalne i bogate biografije. Čuli smo da je bilo osporavanja od kolege iz SNS. U danu za glasanje ćemo se izjasniti za kandidate koji nisu dobili osporavanje.

Na putu ka EU, čije osnovne vrednosti obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je u procesu pristupanja ovu oblast regulisala kroz Poglavlje 23 i opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem napravio izvesne pomake i nivoe pripremljenosti što se tiče vladavine prava. Srbija je u proteklih deset godina prošla sve uvodne reforme u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi, a kao krajnji cilj vidljiv je razvoj pravosuđa u našoj zemlji.

Želim da pohvalim i rad Visokog saveta sudstva koji je od krucijalnog i suštinskog značaja da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Upravo zato Visoki savet sudstva i bira i razrešava i vrši selekciju kandidata kroz jedan pragmatičan koncept i predlaže ih Narodnoj skupštini, izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i čitav niz konkretnih nadležnosti. Ovo je veoma odgovoran posao i njihova uloga je nemerljiva, ide u prilog izgradnji pravne države kakva je Srbija danas.

Možemo reći da je Srbija možda i lider u regionu kada je nezavisnost sudske grane u pitanju, jer danas u našoj zemlji sudija uživa potpunu slobodu prilikom donošenja odluka. Samo pre par godina imali smo situaciju iz decembra 2009. godine, kada je bukvalno u dva dana bez posla ostalo gotovo 1.000 sudija i tužilaca, bez zakonom predviđene procedure, objašnjenja i prava na žalbu, a glavni kriterijum za izbor sudija je bio ko je simpatizer koje stranke i nažalost to je dovelo i do same podele među sudijama. Napravljena je velika šteta našem društvu, reizbor je državu koštao preko 40 miliona evra, mnogim građanima je produžio već preduge sporove, donekle je poljuljalo veru u nezavisno pravosuđe. Iz jedne takve situacije došli smo do toga da možemo da u Skupštini danas na jedan demokratski način pričamo o manama i vrlinama našeg pravosudnog sistema.

Kada sam već spomenula dužinu sudskih procesa, sprovođenje Nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta upravo nadzire Vrhovni kasacioni sud i to ima pozitivan uticaj na efikasnost sudova u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i definicija starih predmeta sada uključuje predmete starije od tri godine. Stvarno je apsurdno da imamo sudske procese koji traju decenijama, da neko uz nasledstvo nasledi i sudske sporove. U poslednjih par godina imamo pokazatelje da prosek dužine sudskih sporova se smanjuje i to je dobro, jer tako se vraća i ugled sudstvu i poverenje građana u sudije i sam pravosudni sistem.

Srbija, inače, ima jasno definisane ciljeve koji se tiču borbe protiv organizovanog kriminala i u prilog tome ide i saradnja sa EVRODžAST-om. Mi smo u Skupštini prošle godine usvojili ovaj sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi. Otvoreni su i posebni sudovi koji se bave ovom tematikom organizovanog kriminala u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.

Pošto ja dolazim iz Kraljeva, želim da pohvalim da je 2017. godine rekonstruisana zgrada Osnovnog suda u Kraljevu. Ko je imao prilike da bude u Kraljevu ili možda da ima suđenje u Kraljevu zna kako je ta zgrada izgledala, pogotovo posle zemljotresa 2010. godine. Strategija EU za podršku Srbiji u reformi vladavine prava u skladu je sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa usvojene još 2013. godine i strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade sudova i tužilaštva, u cilju rešavanja problema manjka sudnica i tužilačkih kabineta, zahvaljujući čemu će svaki sudija imati više vremena za suđenje, imati vremena za saslušanje, odnosno saslušanja će biti skraćena i istražni postupci će biti značajno smanjeni.

Većina sudskih i tužilačkih objekata u Srbiji je stara između 20 i 30 godina i u proteklih dvadesetak i više godina je njihovo održavanje bilo minimalno i, kao što sam rekla, Osnovni sud u Kraljevu je tokom zemljotresa u novembru 2010. godine pretrpeo značajna oštećenja i sada je rekonstrukcijom proširen prostor i omogućeno je održavanje većeg broja suđenja.

Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kada je nezavisnost pravosuđa u pitanju. U prilog tome ide i cela procedura oko izmene Ustava i načina na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti. Ti predlozi i promene Ustava, da li je to biranje budućih sudija u redu ili nije, mogli ste čuti i od mog prethodnog govornika, odnosno advokata Tome File, ali pred nama su, kao što sam rekla, ustavne promene, u toku je pisanje ustavnih amandmana i njihovu konačnu ocenu daće Venecijanska komisija. To je upravo put kojim se menja Ustav, a ne kao 2006. godine kada smo imali situaciju da je prvo promenjen Ustav, usvojeni ustavni amandmani, pa se tek onda tražila ocena Venecijanske komisije.

Jedinstvena Srbija podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve, gde je poštovanje vladavine prava osnov za funkcionisanje svih segmenata društva. U danu za glasanje ćemo se izjasniti o predloženim kandidatima koji nisu osporeni od strane drugih kolega. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženoj potpredsednici Narodne skupštine.

Sledeća na listi je Dubravka Kralj, ispred Poslaničkog kluba SPS.

Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dobar dan svima.

Danas je na dnevnom redu, kao što su kolege već rekle, izbor sudija u više osnovnih prekršajnih i jednom privrednom sudu u Srbiji. Međutim, pre nego što počnem svoje izlaganje o temi dnevnog reda, ja prosto ne mogu a da se ne osvrnem na najveći diplomatski događaj u svetu, koji se prethodnih dana održao u našoj zemlji, u našoj Srbiji, a naravno da mislim na samit Pokreta nesvrstanih, što smatram da je zaista jedan spektakl u međunarodnoj diplomatiji.

Ponosna sam što je svečana večera održana baš ovde u Narodnoj skupštini i što je predsednik Narodne skupštine bio domaćin. Mislim da kao poslanik SPS, koju predvodi Ivica Dačić, sa ponosom mogu da govorim o Pokretu nesvrstanih, ne samo zbog uloge koju je on imao u organizaciji celog tog događaja, već i zato što je kao ministar spoljnih poslova i lično posetio većinu tih zemalja, što je održavao kontakte sa njima i jednim delom na prizmi tog udruženja uspeo da izdejstvuje da 19 zemalja povuče priznanje tzv. Kosova. Zbog toga ja smatram da će on u istoriji ostati upamćen kao najuspešniji ministar spoljnih poslova i težak je zadatak svih onih koji su sada i koji će u budućnosti biti na toj funkciji da premaše takve rezultate.

Generalno, politika SPS jeste da čuvamo kontakte koji su nam ostavljeni u nasleđe. Dakle, Srbija kao sukcesor bivše Jugoslavije, kao što je nasledila obaveze, svakako da ima i pravo da koristi svo nasleđe bivše države, pa i kontakte sa zemljama nesvrstanih, što naravno i treba raditi.

Mi čuvamo naše nasleđe, baštinimo one dobre stvari i na tom temelju kreiramo budućnost i zalažemo se za izgradnju jednog socijalno pravednog društva koje će činiti jednaki ljudi. I naravno da u izgradnji jednog takvog društva značajnu ulogu imaju sudije i celokupno pravosuđe.

Ovaj uvod koji su činili nesvrstani uopšte nije slučajan, zato što smatram da i sudije, poput zemalja koje su činile Grupu nesvrstanih, treba da budu baš takve, da ne stanu ni na čiju stranu, ni stranu istoka ni zapada, već treba da budu isključivo na strani zakona. Ne ni na strani tužioca, ni tuženog, ni okrivljenog, ni oštećenog, ni poverioca, ni dužnika, pa ni vlasti, niti opozicije, već samo i isključivo na strani zakona, da ne podležu bilo kakvim pritiscima. Smatram da jedan pravi sudija ne sme ni da se boji ni da se saoseća.

Znam da je to sada meni sa ovog mesta možda lako da kažem, ali u tome i jeste težina sudijskog poziva. Mislim da je to mnogo teže nego biti poslanik, jer mi ovde donosimo zakone apstraktno, generalno rukovođeni najboljim interesom naše zemlje, ali konkretna primena tih zakona, na konkretne slučajeve, što konkretno određuje sudbine ljudi, jeste na sudijama. Mi ovde iz Narodne skupštine ne možemo, poput sudija koje primenjuju pravo, da osetimo suze oštećenog ili krivnju okrivljenog. Ja zbog toga smatram da je u toj raspodeli državne vlasti najteža i najosetljivija uloga data baš sudovima. Već jednom sam rekla, ali ću i ovog puta izraziti poštovanje prema svim sudijama.

Moje osnovne poruke za kandidate koji će biti izabrani jeste da nakon stupanja na sudijsku funkciju ne sude po svom najboljem znanju, nego po onom znanju koje je najbolje moguće, budući da će, ukoliko ustavne promene budu sprovedene, biti ukinut ovaj probni period, tj. ovaj prvi izbor na tri godine, već će funkcija biti stalna od samog izbora. Poručujem im da ih ta stalnost sudijske funkcije ne opušta, već da ih naprotiv obavezuje na jedno stalno usavršavanje i permanentno unapređenje njihovog rada. Naravno, poruka je i da tokom svog rada čuvaju dostojanstvo svih stranaka koje se bilo kojim povodom pojave pred sudom, jer mislim da građani Srbije to zaslužuju.

Pravosuđe je ogledalo pravne države i građani najčešće kroz rad sudova percipiraju odnos države prema njima i zbog toga taj odnos sudija prema strankama koje se pojavljuju pred sudom mora da bude korektan i motivisan samo i isključivo doslednom primenom zakona. I naravno, mora se dalje raditi na čuvanju poverenja koje građani imaju u pravosuđe.

Problem koji nije nov, dešava se već duže vremena, jeste veoma neusaglašena i kontradiktorna sudska praksa koja mislim da kod građana izaziva konfuziju, jer ne znam kako vi običnim građanima koji su laici, nemaju pravničko znanje, kako oni mogu da razumeju potpuno različite sudske odluke koje se donose povodom istovetnih tužbenih zahteva, pa makar i u prvom stepenu? Hoću da kažem da, recimo, u ovim sporovima koji se vode povodom troškova obrade kredita, građani podnose istovetne tužbe na zahteve a dobijaju različite odluke, pa makar to bilo i u prvom i samo u prvom stepenu, što mislim da nije u redu.

Zbog toga smatram da bi na daljem usaglašavanju sudske prakse trebalo raditi, da li kroz aktivniju ulogu Vrhovnog kasacionog suda ili kroz izmene propisa, u smislu da značaj zadatka Vrhovnog kasacionog suda da usaglašava sudsku praksu nije dovoljno prepoznat kroz naše propise.

Meni je žao što svoje mesto u tekstu ustavnih amandmana nije našla odredba o sudskoj praksi kao dopunskom izvoru prava, iako se stvarno slažem da bi to u našem pravnom sistemu bio kuriozitet koji bi zahtevao dalju razradu, ali mislim da bi na duge staze to bilo i te kako korisno za naše pravosuđe.

Pomenula sam ove troškove obrade kredita koji su i dalje onako najaktuelniji sporovi, ali i najproblematičniji, pa makar sa aspekta preopterećenosti sudova. Znamo da su neki sudovi potpuno blokirani, tj. u velikoj meri im je otežano funkcionisanje, što se dalje odražava na suđenje u razumnom roku, odnosno na česta prekoračenja tog roka koji bi se smatrao razumnim. Znam da je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav, naravno da taj stav poštujem, međutim, ne znam da li je sadržinski, i to je sa aspekta interesa građana najbolje.

Recimo, ja sam rešenje tog problema videla u donošenju zakona kojim bi se propisale obaveze banaka da građanima koji bi im se neposredno obraćali isplate glavnicu tih troškova koji su naplaćeni, da im se kamata oprosti, to sad nije stručni termin, da se kamata na taj iznos otpiše, i da to bude procesna pretpostavka za podnošenje tužbe. Dakle, da se to reši na relaciji banaka i klijenata, da se iznos ograniči samo na glavnicu, odnosno iznos koji je od klijenta naplaćen ili da se taj iznos uračuna u isplatu drugih dugovanja koja građani imaju prema banci i da se uopšte isključi potreba vođenja sudskih postupaka po tom osnovu. To rešenje se, recimo, opet ne bi sviđalo advokatima, jer bi onda isključilo njih kao posrednike između klijenta i banke, odnosno oni kroz pokretanje sudskih postupaka ostvaruju određeni profit, ali mislim da kada bi rešenje bilo ovakvo onda ne bi imali alibi u interesima građana.

Predlažem kolegama, deluje mi da me je većina čula, da se razmisli o donošenju jednog takvog rešenja. Mislim da bi bilo korisno i za građane, dok za banke ne bi predstavljalo veliko opterećenje, čak sam čula da su neke banke već i ponudile da se okončaju sudski sporovi, a da se taj iznos isplati.

U svakom slučaju, od budućih sudija SPS očekuje da kao novoizabrani pokažu jedan veći nivo ažurnosti u radu, jer kao što sam rekla, za građane je veoma važno da se suđenja odvijaju u jednom razumnom roku i da suđenje bude efikasno.

Potpuno sam svesna da nije sve odgovornost samo na sudijama, da svakako bi trebalo i modernizovati sam proces suđenja, unaprediti građansko-procesno zakonodavstvo na čemu se i radi, da treba i popuniti slobodna sudijska mesta što se opet već radi. Ovo je ko zna koji izbor sudija. Sigurna sam da će taj trend prijema novih sudija biti nastavljen, što će se sve odraziti na veću efikasnost rada sudova, ali i same sudije treba da pokažu jednu efikasnost u radu.

Od sudija naravno očekujemo i da dosledno primenjuju zakone, da na taj način obezbede pravnu sigurnost, koja je za jednu ozbiljnu državu i te kako važna, uz sve ostale aspekte čije je ispunjenje neophodno da bi se građani osećali sigurno.

Poslednjih dana je veoma aktuelna tema i ta energetska sigurnost. Zašto da ne prokomentarišem, tj. ne istaknem ili pohvalim sve ono što je naša država po tom pitanju radila i naravno naš direktor, gospodin Dušan Bajatović, šta je sve urađeno po pitanju zadržavanja cene gasa za domaćinstva, po pitanju balkanskog toka, pa i po pitanju pregovora o novom sporazumu i pregovora o novoj ceni koja će opet biti na niskom nivou.

To su zaista važne stvari, kao što je važno što je naša država energetski nezavisna, ali isto tako treba da se odlikuje i nezavisnim pravosuđem. U tom kontekstu, kao što sam već spomenula, ustavne promene koje za cilj imaju unapređenje nezavisnosti pravosuđa, gospodin Fila je pomenuo već ta pitanja, recimo on je, kao što smo videli, žestok protivnik toga da se izbor sudija izmesti iz Narodne skupštine, što svakako teorijski ima svoje opravdanje. Ali, ako ovako realno i praktično sagledamo da li poslanici zaista biraju sudije, jer vi kada pogledate ove biografije, ja ove kandidate stvarno ne poznajem, niti sam se raspitivala o njima, evo kandidatkinja pod brojem jedan, mogu samo da izračunam da je ona završila fakultet sa 23 godine, znači studirala je u roku na državnom fakultetu u Novom Sadu, pravosudni ispit je položila za dve godine i četiri meseca.

Dakle, to su tokom obrazovanja rezultati koji su dobri. Ne znamo prosečnu ocenu. Radno iskustvo je takođe korektno. Ima preporuku tužilaštva u kom je radila. Eto, ništa od toga nije garancije, ipak je njen izbor, čini mi se da je kandidatkinja broj jedan bila osporena, znači ništa od ovoga nije garancija, sve su samo indicije. Mi kandidate ne poznajemo. Nije nađen mehanizam putem koga bi mi mogli lično njih da upoznamo, da intervjuišemo. O njihovom radu znamo samo da su položili sudijski ispit sa najvišom ocenom. Ostaje nam da verujemo u preporuku koju su kandidati dobili od kolega. Eto, jedino kroz podatke koje bismo dobili od nekih drugih državnih organa koji sprovode bezbednosne promene.

Svakako mislim da to nije dovoljno podataka na osnovu kojih bi poslanik mogao da odluči da li će glasati ili ne. Neke indicije ovde fale, kao što je gospodin Fila rekao, fali i prosečna ocena. Ovu dužinu studiranja mi sami možemo da računamo, njenu efikasnost u radu, kvalitet odluka. Opet zaključke o tome izvodimo iz činjenice da su preporučeni od strane kolega i sudova u kojima su radili.

Zbog svega toga ja mislim da je ipak bolje da se izbor izmesti iz Narodne skupštine u Visoki savet sudstva, jer mislim da je ipak bolje da kolege biraju kolege u smislu da mogu neposrednije i sa više činjenica da ocenjuju njihov rad. Nekako, imam poverenja da će taj izbor biti korektan.

U svakom slučaju, ko god bude birao sudije, od njih se očekuje jednaka uloga u izgradnji pravne države i izgradnji jednog efikasnog mehanizma za ispravljanje društvenih nepravdi, a taj mehanizam jeste efikasno pravosuđe. Već sam jednom rekla, vakcinom protiv korone, efikasnim pravosuđem protiv nezakonitih, kriminalnih, koruptivnih akata.

Svim kandidatima koji budu izabrani želim mnogo uspeha u radu, a svojim kolegama se zahvaljujem na pažljivom slušanju.

Hvala, uvaženoj koleginici.

Sledeći na listi, predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, doktor Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, svedoci smo strašnih dešavanja na severu Kosova i Metohije. Srećko Sofronijević, iz Zvečana je mučki ranjen sa leđa, lekari mu se bore za život, daj Bože da preživi i da daj Bože da se ovakva dešavanja više ne događaju.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandra Vučić uputio se ka Raški gde će se sastati sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Nije slučajno ovo što se sada dešava pred izbore na Kosovu i Metohiji, koji treba da prođu u jednoj mirnoj i demokratskog atmosferi, mi imamo divljanje i terorističke aktivnosti jedinice ROSU i svih njihovih saradnika koji se sada dešavaju u Severnoj Mitrovici. Reagovala je naša premijerka, Ana Brnabić i uputila je jedan apel svetskoj javnosti da međunarodna zajednica NATO i KFOR hitno reaguju da zaštite srpsko stanovništvo i sve druge građane na severu Kosmeta, da reaguju i da spreče dalje divljanje, dalje pokušaje ubistva i pucnjave od strane pripadnika ROSU.

Jasno je da u tome ima jednu od ključnih uloga i Aljbin Kurti i njegovi saborci, ali sada je vreme da se pokažu međunarodne institucije sa svojom brzom i hitnom reakcijom. Srbija je brzo odreagovala, predsednik se uputio ka Raški, ka kopnenoj zoni bezbednosti, premijerka je reagovala. Imali smo prilike da čujemo i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodina Petra Petkovića i nadamo se da ovakva dešavanja više neće da se događaju i da će sada da shvati svetska zajednica kada razgovara sa Beogradom, kada razgovara sa Srbijom, kada razgovara sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ko je taj koji je za politiku mira, a ko je taj koji je za terorizam.

Mi sve vreme, ne ovih dana, ne ovih nedelja, mesecima i godinama šaljemo jednu poruku mira i stabilnosti i na području južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, i na području celog Balkana, cele jugoistočne Evrope. Naš predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa svojim saradnicima pokrenuo je jednu celu diplomatsku ofanzivu, diplomatsku ofanzivu povezivanja naroda i država, ofanzivu koja vodi u još veći mir i stabilnost. Onda danas oko 9.00 časova, imali smo prilike da vidimo i da čujemo šta se desilo.

Da li treba još neki Srbin na Kosovu da bude mučki ranjen sa leđa da bi međunarodna zajednica reagovala? Sada je prilika da međunarodna zajednica, to jest konkretno NATO i KFOR izvedu svoje snage i spreče pripadnike ROSU da ovo rade. Zašto? Kome je kriv Srećko Sofronijević? Što je Srbin. Što je iz Zvečana. Što se nalazi u Severnoj Mitrovici. Što ima svoje mišljenje. Kriv je samo zato što je Srbin.

Verujte mi, mi iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, smo najblaže rečeno šokirani ovim što se dešava na severu Kosova, jer je sada jasno ko hoće haos, a ko hoće mir. Aljbin Kurti i njegovi saborci i njegovi mentori hoće haos, a mi predvođeni predsednikom Vučićem hoćemo mir. Zato podržavamo i ovaj apel premijerke Ane Brnabić i ovo što je rekao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković i ovaj sjajan potez i svaku reakciju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Koliko smo mi za politiku mira i koliko mi gledamo da pružamo ruku svima to pokazuje i evo, ovaj sada što smo imali Samit nesvrstanih. Dakle, Srbija je ta, Beograd je taj okuplja i sa zapada i sa istoka, i zapadne sile i istočne sile i nesvrstane. Znači, pokazali smo da smo kao država toliko sazreli da imamo najbolju diplomatiju u novijoj srpskoj modernoj istoriji, koju sjajno sprovodi Aleksandar Vučić.

Pružili smo ruku svima, i zato se opet vraća na ova dešavanja, jer Srećko Sofronijević zaslužuje, da se ponovi i danas nekoliko puta, a nadam se, da će lekari učiniti sve što je do njih i da će Bog da mu pomogne i da će da preživi. Moramo uvek da podsetimo za šta smo mi, a za šta su oni koji su protiv nas.

Da li će i sada portali Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, krenuti da opet kritikuju i osporavaju i predsednika Vučića i premijerku Anu Brnabić, i direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, zbog ovih aktivnosti, i akcija, izgovorenih reči u odbrani srpskog naroda na KiM? Da li će opet krenuti ovi mediji okupljeni oko opozicije, Dragana Đilasa, Jeremića i Šolaka, da li će krenuti da nas napadaju, da smo mi nacionalisti, da mi ne želimo mir? Da li će krenuti opet da lažu. Mogu. Ali, narod danas shvata na osnovu svega ovoga ko je za politiku mira, a od koga tražimo pomoć.

Prema tome, nadam se da će NATO i KFOR reagovati. Krajnje je vreme, a još idu izbori na KiM.

Da se vratim na izbor sudija, na odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Mi smo ovde dobili obrazloženje i biografije.

Želeo bih u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da osporim još dva kandidata, to je gospođa Nina Atanacković Sulomar, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, koja je kandidat za sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Senti, i želeo bih da osporim kandidata Milanu Petrović, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, koja je predlog da se izabere prvi put na sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Bačkoj Palanci.

Razlog za osporavanje i Nine Atanacković Sulomar i za Milanu Petrović je isti onaj razlog zbog kojih moj dragi kolega Dejan Kesar osporio predlog ovih drugih kandidata, i predlažem da posebno glasamo o njima. Razlozi su isti, kao i oni razlozi koje je gospodin Kesar naveo za one kandidate, da ne nabrajam ponovo imena, koji su takođe, osporeni.

Mi iz SNS, se zalažemo za jako pravosuđe i to smo pokazali, kao što smo imali prilike da vidimo koliko se mi zalažemo za mir i stabilnost, za jaku ekonomiju, za jak zdravstveni sistem, za pomoć svima u regionu, i onima koji su nam do juče bili i protivnici, neprijatelji, nas to ne interesuje, mi pomažemo svima. Isto tako se zalažemo za jake državne institucije u Republici Srbiji, zalažemo se za jak pravosudni sistem, i zbog pravde u Srbiji, ali i zbog borbe protiv mafije.

Imali smo prilike da vidimo pre nekoliko dana i obraćanje guvernera NBS, gospođe Jorgovanke Tabaković, koja je jasno podsetila na neka dešavanja, tj. na nereakciju određenih državnih institucija kada su u pitanju pozajmice Dragana Đilasa. Pridružujem se tom njenom apelu, i smatram da treba da se proveri svaka pozajmica Dragana Đilasa, i da sve institucije tu treba da reaguju.

Ako svi mi polažemo računa pred zakonom i pred narodom, zašto to ne bi i Dragan Đilas. Dakle, vreme je da konačno znamo sve. Ali, isto tako je i vreme da državne institucije, koje su bile malo uspavane, probude, i da reaguju, kako institucije u zemlji, tako i slične institucije u inostranstvu. Zašto?

Ako ovde govorimo o izboru sudija, ako govorimo o poštovanju pravde i prava, ako govorimo o borbi protiv mafije, jedni od ključnih ljudi u toj borbi ste upravo vi sudije.

Ali, sudija mora pored toga, što treba da sudi u skladu sa Ustavom, da ima brilijantnu biografiju, itd, da bude izabran, on treba da bude hrabar, on treba da bude čestit, on treba da bude nezavistan.

Koliko se SNS bori za nezavisnost pravosuđa, to smo pokazali u proteklih devet godina, jer opet ću da podsetim, a što je podsetio i moj kolega Dejan Kesar, kako su se to sudije i predsednici sudova, birali na opštinskim odborima DS do 2012. godine. Kako se uništavalo pravosuđe 2009. i 2010. godine.

Koliko je novoj vlasti 2012. godine trebalo da se oporavi i da da jednu potporu za normalnu reformu pravosuđa i da se spasi što se spasiti može.

Vi, iz Visokog saveta sudstva, odlično zanate, ko vam je pružio ruku da radite svoj posao nezavisno, a ko je vaše kolege otpuštao, kinjio, pretio hapšenjem, otpuštao i nije im dozvoljavao da sude.

Onda smo imali situaciju da sudija po istom tužbenom zahtevu donese jedna sudija jednu presudu, drugi sudija sasvim drugu, različitu presudu, a treći odlaže to u nedogled. Jedan haos u pravosuđu.

Ali, nije taj haos baš svima da nije odgovarao, ogovarao je taj haos u pravosuđu onima koji su otimali od države i građana. Odgovarao je Draganu Đilasu, odgovarao je Borisu Tadiću, Vuku Jeremiću. Odgovarao je onima koji se nisu borili ni za državni ni nacionalne interese, koji se nisu borili ni za naš narod na KiM, nego su se borili za svoje džepove da budu puniji, a zato im je trebalo razoreno pravosuđe.

E mi iz SNS i naši koalicioni partneri se zalažemo za jako pravosuđe i zato se zalažemo da se sve istrage u borbi protiv mafije i ove korupcionaške afere Dragana Đilasa i drugih, da se istraže do kraja, zato što smo mi za pravdu, zato što smo mi za poštovanje prava, i u Srbiji i u regionu, i zato što smo mi iz SNS, i mi koji volimo da bude naša država Srbija što jača, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, mi želimo da se svaki stanovnik Republike Srbije, koji je živeo u Beogradu, u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini, u južnoj srpskoj pokrajini KiM, centralnoj i zapadnoj i istočnoj Srbiji, da se oseća bezbedno i sigurno, da se bezbedno i sigurno osećaju svi građani Srbije, da se bezbedno i sigurno osećaju i naši građani u Severnoj Mitrovici, da se više ne desi slučaj Srećka Sofronijevića, koji je danas nevin, mučki, ranjen s leđa, a ništa nije kriv. Bio je kriv, samo zato što je Srbin.

Prema tome, očekujemo reakciju nadležnih institucija, očekujemo reakciju međunarodne zajednice NATO i KFORA, a isto tako očekujemo od vas sudija da radite u skladu sa Ustavom, da radite u interesu Republike Srbije, a Srbija je danas sve jača i jača zahvaljujući odličnoj politici koju vodi i sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi narodni poslaniče.
Sledeći je prof. dr Jahja Fehratović. Profesore, samo kratko, imate 3 minuta, da obratite pažnju na vreme. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Prilikom izbora sudija, vrlo važan faktor mora imati i pored stručnih kompetencija, i čast i čestitost ljudi koji se predlažu na ove funkcije.

Imali smo prilike videti, da na žalost, u svim slučajevima nije tako i zato narodni poslanici imaju ove ograde kada kažu da nemaju dovoljno uvida u sve ono što jeste sudija, da bi mogli snositi odgovornost za njihova imenovanja, pa tako imamo sve one slučajeve koje ste čuli danas od akademika Zukorlića, o Tutinu, ili ono što se događalo u Sjenici da osumnjičeni sa nanogicom sudija iz osnovnog suda u Sjenici, i dalje sudi ljudima i tu nemamo ni „č“ od čestitosti i časti.

Isto tako, nismo to imali ni u prethodnim slučajevima kada je isti ovaj koji je ojadio državu za milijardu i nešto više dinara, Đuro Obradović trgovao sa lokalnim sudijama u Sjenici, otimajući od radnika „PIK Pešter“ ono što su oni decenijama zarađivali i ono što su trebali ostaviti u nasleđe generacijama koje slede.

Zato je vrlo važno da se sve to ima u vidu kada se imenuju sudije i da se naravno, svi oni koji zloupotrebljavaju časnu i čestitu poziciju sudija i koji bacaju tamne senke na sve one koji decenijama grade vlastito ime, odgovornih sudija, sklone iz sistema sudstva, da oni koji su skloni primanju mita, korupcije itd. ne budu više sastavni deo ni sudstva, ni tužilaštva. Samo tako će se vratiti poverenje građana u ove vrlo važne stubove države i društva.

Kada sam spomenuo Sjenicu i „PIK Pešter“ i Đuru Obradovića protiv koga se vode veliki postupci pred nadležnim organima za ono što je uradio „BD Agro“, sa tadašnjim zaposlenima Ministarstva privrede iz 2006. do 2008. godine, imam obavezu da vam pročitam i poruku jednog od radnika „PIK Peštera“ koji je on takođe, kupio u tom periodu i koje je uništio.

Radnici „PIK Pešter AD“ su preko suda trebali da budu izmireni ličnim dohocima, porezima i doprinosima, otpremninama, prodajom onog zemljišta u selu Krstac, ali sprega sudija, Katastra, tadašnjih lokalnih političara iz reda SDA to nisu uspeli da budu.

Naravno da je tim resornim ministarstvom od 2006. godine do danas upravljalo do tih perioda kada je gospodin Obradović zloupotrebljavao sve ono što je zloupotrebio i mnogo korumpiranih ljudi koji su zajedno sa njim, preko 40 miliona evra ojadili „PIK Pešter“ i radnike ovog privrednog kombinata, kao što su ojadili „BD Agro“ Dobanovci, „Ineks“ iz Nove Varoši, Novi Bečej, itd.

Dakle, ovde nije samo u pitanju individualna sudbina pojedinaca kojima je neki sudija svojim koruptivnim i nečasnim radnjama doprineo da se unište životi, već je pitanje sudbina jednog ogromnog kolektiva koji je bio na raspolaganju i koji je bio privredna grana razvitka jednog celog kraja. Upravo zato što nismo imali sudije u tadašnjem periodu koji su bili časni, pošteni i čestito obavljali svoj posao, već koji su kako se špekuliše, za po 35 ari, 40 ari ili hektar državnog zemljišta koje su dobijali na poklon od Obradovića i drugih, bukvalno dozvolili ovu pljačku naroda.

Imamo danas socijalne slučajeve od nekadašnjih radnika, imamo jedno devastirano preduzeće koje je uništeno i zato je vrlo važno kod izbora sudija da se vodi računa o njihovoj časti, čestitosti i tome da dosledno i transparentno rade svoj posao.

Zahvaljujem.