Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku.
Sledeći na listi predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, Viktor Jevtović.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Krkobabiću.

Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Pravosuđe i zakon su oduvek bili kamen temeljac državnog sistema, institucije koje su činile i čine osnov društva i pravednosti. Izborom novih sudija na ovu važnu funkciju stavlja se pred njih obaveza, ali i teret da svoju delatnost obavljaju u skladu sa načelima i zakletvom koju daju. Stara narodna kaže – ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga i istine, a mi danas kažemo – po Ustavu i po zakonu za razliku od bivšeg tajkunskog režima, koji je predvodio Dragan Đilas, gde su se sudije birale na sastancima mesnih, opštinskih odbora žutog preduzeća, u kafanama uz skupocene tompuse i alkohol, da ne govorim o skandaloznoj reformi 2010. godine gde 900 sudija i preko 700 poštenih i časnih tužalaca je dobilo otkaze, a razlog je bio to što se može istoj toj tajkunskoj pljačkaškoj kamarili, koja je bila i kadija i sudija, a da svoj lopovluk trajno obezbede, delegirali su svoje partijske poslušnike da oni određuju pravdu celoj Srbiji.

Posledice toga mi trpimo i danas, ali danas Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem više nije ona kaljuga u koju su nas gurnuli pohlepom i novcem u redu veličine od 619 miliona opijeni politikanti, koji su uništavali sve što im je palo šaka. Njihovi dugi prsti su opustošili državnu kasu, a sudije i tužioci postavljani po svom kriminalnom kalupu. Zataškavali su milionske pljačke, privatizacije žutog kartela na čelu sa Draganom Đilasom.

Danas toga nema i lopovima iz bivšeg režima je teško da se pomire sa tim. Sada te iste horde koje su pustošile napaćene građane Srbije opet putem svojih tajkunskih medija, svojom Marinikom iz Moravića, kao i lažovom Aleskićem, dokazanim ekspertom u devastaciji i pljački, Vukom ho Jeremićem, kolekcionarom skupocenih pića i novca, ozlojeđeni u svojoj mržnji prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, kao hijene napadaju i nemaju milosti jer pravda koju oni imaju u programu za Srbiju je nasilje i teror.

Uživajući podršku osuđivanih kriminalaca oni bez dokaza kidišu na sve što radi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji se herojski bori u ovom teškom vremenu ne samo za Srbiju, nego za čitav region, a oni u želji da bez izbora opet opustoše sve što je već u njihovom programu, a na delu već dokazano, Srbiju ponovo otkinu od sveta i šutnu je na dno, poniženu i na kolenima, narod Srbije više ne želi da trpi teror falangi i lopova, bitangi i želi da ide napred, da bude uvažavan kao suverena država kako u regionu, tako i u svetu, što se i videlo na poslednjem Samitu nesvrstanih gde je prisustvovalo preko 100 stranih delegacija i 40 šefova stranih diplomatija. To je politika Aleksandra Vučića, napredak i bolja budućnost za svu našu decu. To je ona ponosna Srbija koja bespovratno ide napred.

Ovim putem želim da apelujem na ceo svet i pružim punu podršku napaćenom narodu na KiM sa molbom da izdrži jer mi nemamo drugu zemlju sem Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku Viktoru Jevtoviću.
Ovim govorom završavamo prvi deo sednice. Zahvaljujem se i predstavnicima Visokog saveta sudstva.
Nastavljamo posle redovne pauze. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka Valtazara Bogišića, to gospodin Martinović često citira: „Zakon je za svakoga zakon.“ Dakle, i za sudije.

Ustav je zakon svih zakona, ako se slažemo oko toga. Ustav kaže sledeće, član 103. stav 2. - Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije, narodni poslanik ne može biti pozvan. Dakle, ne može biti pozvan, ne presuđen. Ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost.

E sad, ovaj Ustav važi za sve, sem za mene. Ali, ovde ne piše sem, ovde treba da se dopiše - sem ako se ne radi o Marijanu Rističeviću. Onda, u tom slučaju suspendovan je ovaj član.

Ima narodnih poslanika koji su bili sa mnom kada je krivičnu tužbu protiv mene podneo Saša Radulović za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine. Kao prilog u tužbi je bio prepis stenograma sa više sednica. Recimo, ja sam mu rekao kad me napadao ovde iz poslaničke klupe – šta si stao tu ispred mene kao ukočen paradajz. On je smatrao da se to radilo o njemu i da sam ja izvršio neko krivično delo, iako sam to uradio dok sam govorio na sednici Narodne skupštine, a on me ometao.

Najteža kvalifikacija mu je bila i najveći duševni bol zato što sam ja pominjao tamo neku grupu „kradulović del boj kompani“. On je smatrao da se to radi o njemu i da je to duševni bol, a uz tužbu je išao prepis stenograma. Tužba je bila napisana latinicom, pa sam ja, u skladu sa članom 10. Ustava: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo“, zatražio da mi se to dostavi na mom jeziku i na mom pismu.

Sudija je i za jednu i za drugu povredu Ustava, u Prvom osnovnom sudu, a to je sudija iz čuvene one reforme iz 2009. godine, koji je postao sudija na osnovu partijske knjižice, rekao otprilike ovako - pa, piše to u Ustavu, ali ja mislim drugačije. Za to čak imam i svedoke. I ništa se sudiji nije desilo. Visoki savet sudstva nije smatrao da je povreda Ustava povreda zakona i da je to razlog za odstranjivanje sudije sa pravosudne funkcije, jer to radi Visoki savet sudstva, a ne Narodna skupština.

Drugi put, koliko sam čuo, tužio me Nikola Kojo za reči izgovorene za govornicom, zato što sam tvrdio da su on i ovi glumci koji stalno napadaju vlast i Vladu dobili od Filmskog centra Srbije sto i nešto miliona za razne filmove, a taj Filmski centar se finansira iz budžeta. Dakle, niko iz vlasti ne mrzi te glumce zato što su drugačije politički orijentisani, a dokaz za to su sredstva koja su oni dobili i koja iznose desetine miliona. Onaj Bjelogrlić je dobio preko 100 miliona, a ovaj dobio 20 miliona i hteo da snima neki film o tome kako srpski lekari, uz podršku policije, vade organe na crno i prodaju na crnom tržištu i to se dešava u Kliničkom centru Srbije. On je priložio uz tužbu video snimak sa sednice. Video snimak sa sednice! Koliko čujem, i tu hoće da mi sude.

Od gospodina Martinovića su tražili, ove Radulovićeve sudije, čudne sudije, da mi se ukine čak i imunitet, kao da sam ubio čoveka. Mada, ja se nisam pozivao na imunitet, jer Ustav ti garantuje imunitet po automatizmu. Ovo ustavno pravilo su upisali ustavotvorci da bi se zaštitila opozicija, da vlast ne može da progoni opoziciju ili nekog poslanika zbog toga što je izneo nešto što se vlastima ne sviđa. Ali, gle čuda, kod nas se sve obrnulo, kod nas se ispostavilo da opozicija, na čiju stranu se svrstavaju određene sudije koje su došle na te pozicije uz pomoć te vladajuće tadašnje stranke 2008/2009. ili 2010. godine i uglavnom se svrstale u tu kolonu. Recimo, u nekim sudovima možete, a to bi bio dobar predlog, veliki broj sudija su časne sudije i njima se izvinjavam, ali u nekim sudovima možete da oformite odbore Demokratske stranke. Pošto se Demokratska stranka raspala, najčvršći njihovi odbori su u pojedinim sudovima.

Lepo, recimo, u inđijskom sudu da sklopite lep odbor Demokratske stranke, jer sve se drugo raspalo, da bude daleko jači od onoga. Recimo, Nataša Kandić je predlagala sudije, pa su to postale sudije. Recimo, iz Sremske Mitrovice su baš dopali u Inđiju. Ako nema mesta, ako nisu dobri za Mitrovicu, ono za Inđiju će baš da budu dobri. E, tako se naše pravosuđe ponaša.

Znači, zakon je za svakoga zakon, Ustav je za svakoga Ustav. On treba da zaustavi, sa jedne strane, neograničene slobode, sa druge strane bezgranična prava i slobode, a sa druge strane da zaustavi vlast. Ali, kod nas izgleda da smo po pitanju Ustava i zakona samo mi predmet raznih političkih procesa, a da su svi drugi amnestirani kada uvrede, povrede, kada prete itd. To je otprilike neka vrsta umetničkog dela, duhovitosti, slobode, da može da se opsuje predsedniku majka, može svašta da se uradi. Mogu da se jedu ljudski ćevapi, može svašta da se dešava, ali sudije otprilike su nadležne, pojedine sudije, uglavnom za poslanike i političare vladajuće većine.

Šta reći o sudiji Majiću? Ja ne znam šta treba Visoki savet sudstva da doživi, a ovim sudijama predlažem da se nikako ne ugledaju na njega i na ove sudije o kojima ja govorim, nego da sude po zakonu, da poštuju Ustav i zakon, da pravda bude dostupna svima, da kažnjavaju krive, da štite nevine, a ne kao u slučaju Majića.

Zamislite sudiju kome je Vrhovni kasacioni sud dva puta proglasio povredu zakona. Dakle, Vrhovni kasacioni sud je napisao, odnosno rekao i napisao da je sudija Majić dva puta povredio zakon, prekršio zakon.

Prvi put je to bilo u suđenju „Gnjilanskoj grupi“. Vrhovni kasacioni sud je presudu koju je potpisao sudija Majić, kojom je oslobodio 11 albanskih terorista, koji su ubili 80 civila, nealbanske nacionalnosti, većinom srpske nacionalnosti, 34 se vodi kao nestalo, a još 153 je bilo protivpravno lišavano slobode i mučeno. I zamislite, on je našao za shodno da oslobodi okrivljene teroriste, zbog toga kako je naveo, se to desilo posle Kumanovskog sporazuma, pa je on mislio da to nije ratni zločin, nego tek tako je povredio zakon u korist optuženih, a na štetu oštećenih.

Vrlo lepo odigrano, u takvim situacijama kada se usvoji zaštita zakonitosti i kada se ustanovi da je došlo do povrede zakona od strane sudije, pošto to nije bilo na štetu okrivljenih, takav sudski postupak se ne ponavlja. Tako su se albanski teroristi dokopali slobode uz pomoć sudije Majića. Zašto je on to uradio, ne smem da pitam pošto, nego samo zašto? Da se razumemo. Pitao sam zašto je on to uradio? To sveti Bog zna.

Uglavnom, žrtve albanskih zločina nisu dočekale pravdu, zločinci nisu kažnjeni i zločin je prošao bez kazne, a našim oficirima, rukovodstvu, civilnom i vojnom, uglavnom sude i imate presude bez zločina, krivce bez zločina, a u ovom slučaju imate zločine gde su krivci oslobođeni, zločine bez krivaca, jer je sudija Majić našao za shodno da on to treba da oslobodi.

Vrhovni kasacioni sud je rekao da je došlo do povrede zakona od strane sudije, ali gle čuda, u takvim slučajevima treba razrešiti, gospodine Arsiću – jel tako, treba razrešiti sudiju koji je povredio zakon. Posebno u slučaju kada su žrtve bile 80 osoba koje su ubijene, 34 je nestalo, a 153 su protivpravno zatvarane i mučene.

U takvim situacijama, to je tako teška povreda da to nije slučajno moglo da prođe nekažnjeno. E, gle čuda, 2017. godine isti sudija ponovo ima povredu zakona i opet ne kažem to ja, već Vrhovni kasacioni sud, sastavljen, valjda, od najboljih sudija. Ako, oni kažu da je sudija Majić ponovo povredio zakon, onda je to za mene više nego tačno, s obzirom da mu se to dešava drugi put.

On je u slučaju obljube deteta od 13 godina zaključio, a pri tome po meni izazvao i neku vrstu segregacije romske nacionalne manjine, smatrao je da, pošto se radi o maloletnici staroj 13 godina, a ovaj nije maloletnik, D. Č. 24 godine i sudija Miodrag Majić je smatrao da nema krivičnog dela, odnosno oslobodio je D. Č. za to krivično delo zato što on misli da su i optuženi i devojčica pripadnici romske nacionalne manjine u kojoj su polni odnosi sa decom prihvatljivi.

Jel tako gospodine Ackoviću? Takvu je on presudu doneo. Tako je on štitio romsku nacionalnu manjinu. Po meni je narušio ravnopravnost građana, a na određeni način vrlo, vrlo loše postupio prema jednoj nacionalnoj manjini, govoreći da je to za njih uobičajeno itd. Vrhovni kasacioni sud je rekao da je povređen zakon, da je sudija povredio zakon i sudiji se ništa nije desilo.

Gle čuda, taj sudija ima neku nevladinu organizaciju, pre bih rekao anti vladinu, CEPRIS jel tako, u kojoj redovno kritikuje Narodnu skupštinu, bavi se politikom, ide u političke emisije kod Olje Bećković itd, učestvuje u raspravi i političkim raspravama u medijima, a da pri tome nije tražio dozvolu nadležnog starešine u sudu, što je obaveza. Oni kažu da je to prevaziđeno. Nema veze što je to pravilo, ali oni kažu da je to prevaziđeno. I tako nastupa, kritikuje Skupštinu.

Kada je već donosio ovakve presude, on bi da naruči zakone koji bi mu bili prihvatljivi i ako su zakonodavci, tj. Narodna skupština i ukoliko krene da radi naš posao, mi bi onda trebali da idemo, zamisliste sada, da idemo mi da donosimo presude. Sigurno bi donosili bolje presude nego sudija Majić, sigurno da ne bi oslobodili 11 terorista za ubistvo najmanje 80 ljudi i to na najsuroviji način. Sigurno ne bi oslobodili pedofila iako bi radili njegov posao. Mi ne radimo njegov posao.

On se zanosio mišlju i njegovi politički istomišljenici da bi on mogao da bude i dobar kandidat protiv nas, pa se eto, nevoljno odrekao i kaže –evo, neću da budem kandidat iako se bavio politikom.

Ovim sudijama koji će biti izabrani, želim da ne ponavljaju greške koje je činio sudija Majić, a ima još takvih sudija. Rekao sam, čast sudijama koji časno i pošteno rade svoj. Posao raditi na način na koji to radi Majić, to nije sudijski posao, to je nešto što sudije nikako ne smeju da čine.

Takođe sam nezadovoljan zato što su sudije recimo, blagonaklone prema Šolaku i Đilasu. To što Šolak i Đilas nisu u zatvoru, to nije dokaz njihove nevinosti, to je dokaz krivice suda. Dakle, ne njihove nevinosti, već krivice nadležnih sudova i sudija koje su njihovim stazama i bogazama došli na funkciju, čuvenoj deponiji pravosuđa 2008. i 2009. godine, kada je partija rešila da osnuje svoje sudove, posebno u Beogradu, jer su mu tu bili najvažniji.

Evo sinoć je bio televizijski prenos na Šolakovoj televiziji. To je događaj sa liste najvažnijih događaja, koji je utvrdio REM. U Zakonu o medijima član 64. piše da događaje sa najvažnije liste događaja od interesa za sve građane, mogu da prenose isključivo televizijski kanali koji pokrivaju celu teritoriji Republike Srbije i imaju slobodan pristup. To znači da može i na antenu. Gle čuda, u zakonu to piše, isključivo pravo su mogli da ostvare pet ili šest nacionalnih kanala koji pokrivaju celu teritoriju. Međutim, desilo se, kažu – oni su kupili prava, pa eto oni kao emituju na delu teritorije Republike Srbije, što je povreda zakona. Niko iz tužilaštva, iz pravosuđa ne reaguje na to, sve je dopušteno. Pri tome se emituju reklame, a to su prekogranične televizije, „Junajted grupa“, „Junajted medija“, emituju se reklame za skupe pare i na takav način uzima deo marketinškog tržišta.

U zakonu takođe piše, član 27. Zakona o oglašavanju da televizije koje reemituju program, a to su ove televizije „Junajted grupe“, ne mogu da emituju marketing, sem onog koji je za izvorni deo programa iz zemlje odakle se reemituje program. Dakle, oni emitovanjem domaćih reklama, otimaju hleb domaćim televizijama, učestvuju u marketinškom tržištu, uzimaju deo novca iako nisu registrovani na teritoriji Srbije, jer navodno reemituju taj program.

To znači da ovi koji plaćaju sve obaveze i koji su registrovani u Srbiji, koji posluju po zakonu, gube deo novca, što naravno utiče i na slobodu medijskog izveštavanja, jer nema slobode medija bez izvornih prihoda koje ostvaruju od marketinga, čime mogu da čuvaju svoju uređivačku politiku od uticaja. Recimo opština koje raspisuju konkurse itd. ukoliko nemate deo marketinškog tržišta, možete da poslujete samo na osnovu konkursa za mediji koje lokalne samouprave objavljuju. I niko iz pravosuđa ne reaguje. Preporučujem ovim sudijama novoizabranim da ipak malo obrate pažnju na to.

Inače se radi o kanalima koji su samo fiktivno registrovani u Luksemburgu, a recimo, konvencija koja je potvrđena u ovom parlamentu zakonom, Konvencija o prekograničnim televizijama sama kaže da prekogranične televizije emituju program odande u zakonu član 24. kaže ovako – ako jedna televizija iz inostranstva gađa svojim programom, pretežno ili u celini, državu u kojoj se vrši prijem, tim programom ukoliko gađa, ako je taj program namenjen državi u kojoj se vrši prijem, to se smatra zloupotrebom prava.

Ne treba da vam dokazujem da je to 100% sigurno, „N1“ televizija, „Nova S“ i još neki Šolakovi i Đilasovi kanali koji krše i Konvenciju o prekograničnim televizijama koja je zakonom potvrđena ovde, a ti zakoni koji se potvrde ovde međunarodni su stariji čak i od nacionalnog zakonodavstva, I ako tamo piše da ukoliko jedna televizija prekogranična gađa isključivo i pretežno programom tržište druge zemlje i program namenjuje toj zemlji u kojoj se vrši prijem, onda se to smatra zloupotrebom prava, jer se to čini da bi se izbegle obaveze i registracija u toj zemlji.

U ovom trenutku to Šolak čini onako kako hoće, uzeo je marketinško tržište, prepravio je prave prekogranične kanale „Foks“, „Histori“, „Sinestar“ itd, to su prekogranični kanali u kojima, gle čuda, ne idu izvorne reklame, već imate reklamu 599 dinara itd. Koji to kanali iz Amerike vrše reklame, ili iz nekih drugih zemalja, izvorne reklame sa cenovnikom „Maksi“, ne znam, 599, 399 dinara itd.

Očigledno da prekraja prekogranične kanale, čime se gubi status reemitovanja i niko od tužilaštva ne reaguje, i stoga je opozicija uvalila one u REM, pošto nadležnost nad elektronskim medijima nije na Skupštini, nije na Vladi, nije na Ministarstvu, nad regulatornim telom i otad onoliko buka da se Đilasu i Šolaku obezbedi preko Tanje Fajon, one međunarodne evropske delegacije, da im se obezbedi da imaju pet članova u savetu REM-a, da bi se na takav način obezbedio Šolak i Đilas.

Mi nemamo problem sa opozicijom, imamo problem sa Šolakovim biznisom i Đilasovim preduzećem i dnevno nezakonito reemituju dve stotine hiljada sekundi. Samo da je dva evra sekund, a na RTS-u se kreću i do 100, dakle, samo da je dva evra sekund, četiri stotine hiljada evra dnevno se uzme od domaćih medija nezakonito za medije koje su navodno prekogranični ili su prekogranični prekrojeni kanali u korist „Dajrekt medije“, „CAS medije“, „Junajted medije“ i „Junajted grupe“. To je tako nabacano. Ko je koga tu osnovao, uglavnom vlasnici su Šolak i Đilas. Dnevno uzmu toliko, to je puta 365 dana, 150 miliona evra uzmu godišnje i time finansiraju i pozajmljuju novac, time finansiraju svoje pristalice koje izmišljaju, lažu, kleveću itd, koji ne napadaju vlast, njima je cilj napad na državu i oni se naprosto nutkaju da priznaju Kosovo, da unitarizuju Bosnu, samo da im neko dozvoli da nasilno promene vlast, a to su pokušali prošle godine da učine finansirajući ih isključivo novcem o kojem sam ja pričao, koji je nezakonito stečen.

Kaže izreka, opet Valtazara Bogišića, je li tako, gospodine Martinoviću – najveća je nepravda kad neko od zla dela svog još kakvu korist ima. Svi naši gledaoci mogu da prepoznaju Dragana Đilasa u toj izreci. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavniče predlagača, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i naravno narode Republike Srbije, pred nama je danas jedna tema koja uskoro neće biti pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, te je ovo jedan od poslednjih puta da možemo da se obratimo na tu temu, a to je izbor sudija osnovnih i prekršajnih sudova, o čemu će kasnije biti reči.

Pre svega, par reči o kandidatima koji su danas na dnevnom redu. I oni kandidati koji su osporeni i oni koji nisu završili državni pravni fakultet, što je veoma dobro, to ne govorim zato što ja mrzim privatne fakultete, taman posla, već zato što su to kandidati koji su studirali na budžetu Republike Srbije. Iako im je već Srbija platila školovanje, oni treba da ostanu ovde, da ovde žive i rade i kreiraju svoju budućnost, jer je to situacija gde svi dobijamo. I Srbija će dobiti kvalitetne sudije na tim pozicijama koje su veoma bitne, a i oni sami će ostati u našoj zemlji da žive, rade i grade svoju budućnost.

Svi kandidati su nedugo nakon diplomiranja položili i pravosudni ispit, koji je najveća muka u životu svakog pravnika, te im ja zaista čestitam na tome. Verujem da je bilo teško boriti se da postignu taj uspeh.

Dakle, kada budemo glasali, onima koje budemo izabrali želim puno sreće u daljem radu, želim im da imaju puno znanja u svom radu, da ostanu čvrsto na zemlji pre svega, jer je sudijska funkcija veoma bitna i veoma teška funkcija, ali želim i da sude uvek po slovu zakona i da ne zaborave da donose presude u ime naroda. Jer iako su naše vlasti nezavisne, mi svi potičemo, dakle, i mi ovde narodni poslanici i sudije u sudu, svi potičemo od jedne vrhovne vlasti, a to je narod, te im želim da donose zaista presude i suštinski u ime tog naroda i da to nikada u svom radu ne zaborave.

Rekao sam da je ovo jedna od poslednjih prilika da govorimo o ovoj temi. To je zato što smo mi kao Narodna skupština, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo pokrenuli postupak promene Ustava u delu pravosuđa, odnosno baš u tom delu kako se biraju sudije Republike Srbije i u budućnosti će to činiti Visoki savet sudstva, odnosno za tužioce Visoki savet tužilaca, a mi ćemo samo birati par kandidata koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Zaista mislim da je to dobro rešenje, zato što time i povećavamo nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa u našoj zemlji, ali ostajemo i dalje u kontaktu sa time ko bira sudije u ovoj zemlji, da ne bude da se sudije biraju same, jer bi to neminovno vodilo jednoj svojevrsnoj autokratiji.

Podsetiću, iako su sve tri grane vlasti u Republici Srbiji nezavisne, u članu 4. Ustava je propisano da se odnos između vlasti zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli i upravo je ovo sistem preko kojeg se ta ravnoteža i kontrola može ostvariti.

Uvek kada govorimo o promeni Ustava Republike Srbije treba da napomenemo par bitnih stvari. Dakle, svima su ti ustavni amandmani dostupni na sajtu Narodne skupštine, kao i sva javna slušanja. Svaka reč koja je rečena tamo vam je svima dostupna. Tu možete videti, prema tim amandmanima, da nema nikakve promene u preambuli Ustava naše zemlje, što smo utvrdili od samog početka od kada smo spomenuli da želimo da promenimo Ustav u tom delu. Dakle, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Takođe, ono što je bitno, oko čega su se naše sudije na javnim slušanjima najviše brinule, to je da ne dođe do ponovnog katastrofalnog reizbora sudija, kao što se to dogodilo 2009. godine, kada je to uradila prethodna vlast, pa je u jednom danu, pazite, samo u jednom danu, bez posla ostalo skoro hiljadu naših sudija protiv slova zakona i protiv odredbi našeg Ustava i to je na kraju koštalo naše građane, dakle, baš vas koji ovo gledate i slušate, 40 miliona evra, a mi koji idemo po sudovima znamo da se posledice toga osećaju i dan-danas, da postoji ta zagušenost sudova i da neki predmeti traju godinama, upravo zbog toga što je urađeno pre 12 ili 11 godina.

Ono što je utisak sa tih javnih slušanja, po čemu su ona bila avangarda, jeste da je kriterijum za formiranje radne grupe, pazite, to su oni ljudi koji su pisali ustavne amandmane, zamislite, nisu mogli da veruju da je kriterijum za ulazak u Radnu grupu bio znanje, da imaju znanje iz oblasti ustavnog prava i ništa više, nikakav politički kriterijum, nikoga to nije zanimalo. Naravno, ovako dobri ustavni amandmani su plod toga i svi su bili iznenađeni, kažu da je to avangarda, a trebalo bi da bude sasvim normalno i sasvim prirodno.

Dobili smo pozitivno mišljenje Evropske unije na ove amandmane, odnosno radnog tela Evropske unije, imali smo video sastanak sa njima, kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i to je veoma bitno.

Moramo uvek napomenuti da mi ne želimo da promenimo deo Ustava zbog Evropske unije, mi želimo da ga promenimo baš zbog našeg naroda, zbog naših građana. Zašto? Pa, dakle, u narednim godinama EU će uložiti u Balkan skoro 30 milijardi evra i ako povećamo nezavisnost pravosuđa, odnosno vladavinu prava sigurno ćemo dobiti veći deo tog novca, a mi iako i dalje ekonomski napredujemo nismo bogata zemlja i taj novac bi nam svakako dobro došao.

Naravno, nismo ni slepi kao zemlja, mi vidimo da oni ne daju neke rokove kada će to učiniti, vidimo i da se neke zemlje čak i protive tome da se EU proširi, te mi se jako dopada naša inicijativa „Otvoreni Balkan“, gde mi sami pravimo, dakle, Srbija je lider, pravimo svojevrsnu EU u malom, na samom Balkanu.

Videli smo prethodnih dana da je Srbija bila domaćin Samita nesvrstanih, te da je čak 125 zemalja sveta došlo u Srbiju, dakle, 125 zemalja u samo nekoliko dana, te pokazujemo da je Srbija prava kosmopolitska zemlja, da vodimo politiku mira i stabilnosti, saradnje i budućnosti i to pokazujemo i svojim delima, a ne rečima i tužno je i žalosno što takvu politiku nismo imali još pre 30 godina. Zamislite kakva bismo zemlja bili tek danas. Ne bi bilo ni onih ratova, ne bi, verujem, bilo ni bombardovanja i bili bismo mnogo bogatiji. Imali bismo čak i više uspeha nego što ga sada imamo, ali to neka ide na čast onima koji su zemlju vodili u tom periodu.

Dakle, mi pokazujemo da vodimo jasnu politiku mira i saradnje, politiku budućnosti i ekonomije, a u to vreme, evo, baš jutros se vidi da se na Kosovu i Metohiji njihovi lideri bave nečim potpuno drugim, dakle, potpunom nekom destrukcijom svakog mira. Dakle, videli smo one jedinice ROSU koje su jutros pokazale da su malo jače od kisele vode, verovatno. Videli smo da se goloruki srpski narod ne plaši njihovih jedinica, dakle, koliko srce i koliku hrabrost ima naš narod to je neverovatno, ja im se zaista divim i oni su se svi zajedno skupili da upadnu u jednu apoteku. Sad se postavlja pitanje šta bi bilo da su bile dve srpske apoteke, da li bi smeli da upadnu ili bi se uplašili i otišli i zaplenili su iz te apoteke neku robu koju oni ne vole, možda neki plazma keks ili smoki.

Ovaj napad koji se dogodio, napad na Srećka Sofronijevića vam nećemo oprostiti, to je Srbin koji je upucan iz jednog zločina koji je počinio a taj zločin je taj što je Srbin. Ja sam čuo da je on operisan i da će biti dobro i veoma mi je drago zbog toga, želim mu brz oporavak a mi ćemo se kao zemlja potruditi da čitava Evropa čuje za ovaj napad na njega, da vide s kime imamo posla i neće biti zaboravljen.

Želim našem narodu da poručim da smo ostanu smireni i staloženi. Zašto? Šiptari ovim zveckanjem oružjem žele da izazovu oružanu akciju Srbije. Oni žele da mi uzvratimo, da bi onda imali neki izgovor da nas napadnu i da se dogode neki novi napadi i pogromi Srba kao što se to dogodilo 2004. godine, te želim svim Srbima i na Kosovu i Metohiji i ostatku Srbije da poručim samo da ostanu smireni i staloženi.

Ima ko da se bori za vas, ima ko da se bori za Srbiju i za svoj narod, ima ko da se bori za lepšu budućnost naše zemlje i za bolje sutra i nas i naše dece. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Mirković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost niko nije mogao da predvidi ono što se danas desilo na teritoriji Kosova i Metohije, tako da ja svoje izlaganje moram početi sa osvrtom na napad na Srbe.

Dodatnu težinu ima i to što sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i, evo, u proteklih nekoliko sati zaista dosta poziva sam dobio i primio i samo bih apelovao na sve naše ljude da ostanu mirni, da ne dozvole ovo što Kurti pokušava već danima i nedeljama unazad da dođe do eskalacije sukoba. Želim našem narodu da poručim da svakako nisu sami i da imaju punu podršku svih nas, a što je najbolje i pokazao predsednik Aleksandar Vučić koji se trenutno nalazi u Raškoj i na sastanku je sa predstavnicima Srba.

Situacija je jako složena i teška, ali uveren sam da za razliku od nekih prošlih vremena kada Srbija nije umela, znala, ni htela da reaguje, kada nije mogla ni da sačuva ni živote naših ljudi, ni da obezbedi sigurnost, ovaj put Srbija će to umeti i znati. Predsednik, Aleksandar Vučić je još jednom ponovio da međunarodna zajednica mora da reaguje i mi tu poruku želimo danas još jednom da pošaljemo i NATO i KFOR je dužan da zaštiti naš narod, a ukoliko oni to ne budu bili u mogućnosti u roku od 24 sata, bilo kakvog pogroma, pokušaja pogroma, to će uraditi naša zemlja.

Želim mnogo zdravlja našem narodu i mnogo mira i da ovakve stvari već jednom međunarodna zajednica prestane da toleriše, da prestane da priča da je neophodno da se uzdrže obe strane od nasilja ili bilo kakvih provokacija, jer Srbija nikoga ne provocira niti naš narod, već su oni goloruki bili izloženi napadu oružanih snaga ROSU ili kako se oni već dalje nazivaju.

Žalosno je što međunarodna zajednica očigledno trenutno, da li ne želi ili nije u stanju da zauzda Kurtija, koji na ovaj način sebi želi da napravi još jedan politički marketing pred predstojeće izbore. Ali, svakako nije normalno da taj politički marketing sprovodi na način koji se danas dešava, a to je da je još jedan Srbin ranjen, da je bio u životnoj opasnosti, da je operisan, apsolutno je nedopustivo da bilo ko iz međunarodne zajednice sve ovo nemo posmatra.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da su pre svega kolege koji su bili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili sve ono o čemu se ovde danas radi i dešava, ali mislim da je i kolega Rističević izvukao jednu jako bitnu paralelu i zašto mi danas pričamo na ovaj način i diskutujemo o sudijama. Prosto, moramo, jer građani od nas to zahtevaju. Zašto? Ovde ste bili u prilici da čujete više puta i temu one reforme pravosuđa koja se dešavala 2011/2012. godine, mogli ste da čujete na koji način je blizu hiljadu ljudi u jednom danu ostalo na ulici. Ono što je mnogo zabrinjavajuće jeste činjenica da ste mogli da čujete kako su se sudije birale.

Mislim da smo o tome mnogo puta čuli i mislim da je čak gospodin, Milićeviće ovde iznosio i papire i zapisnike sa sednica opštinskih odbora DS iz pojedinih gradova gde je u donjem levom uglu bio pečat opštinskog odbora DS iz grada u kome se on nalazi, a u donjem desnom uglu pečat od suda, što je apsolutno nedopustivo. Danas imate situaciju da neke sudije koje su izabrane po tome da li je član, funkcioner DS ili mu je supruga ili brat funkcioner DS, jedino je to bio parametar i reper da li će neko biti sudija ili ne.

Nažalost, neki od tih sudija i danas obavljaju te funkcije, a svojim nečinjenjem dozvoljavaju da se neke stvari druge dešavaju. Eto, tako nas građani pitaju, zašto još uvek neko ko je evidentno oštetio građane Srbije kojih ima preko 60 miliona evra na 53 računa u više od 17 različitih zemalja, nije odgovarao. Zašto mnogi drugi funkcioneri DS koji su došli na vlast goli i bosi, narodski rečeno, koji nisu imali ni dinar ušteđevine, danas su jedni od najbogatijih ljudi u našoj zemlji. Najteže je ipak objasniti to kako Dragan Đilas uspeva da izbegne to pitanje i odgovor na ta pitanja već jako dugo.

Znate, ako uđete u politiku sa 70 hiljada ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB i za deset godina izađete sa 22 miliona evra samo u nekretninama. Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama ima prijavljenih i to je u 2018. godini prijavio kao kandidat za gradonačelnika, nameće se pitanje kako i na koji način ste se tako obogatili. Ovo pitanje, mi kao predstavnici SNS postavljamo godinama unazad, ali nažalost odgovor ne dobijamo, iako ga građani znaju, a znamo ga i mi, da je to samo došlo na taj način što je zloupotrebio svoju poziciju i gradonačelnika i državnog funkcionera tako što je trgovao sekundama sa državnim televizijama i sa svojom privatnom firmom tako što je kao gradonačelnik prodavao i preprodavao sekunde reklamnog prostora i na RTS ali i na Studiju „B“ koji je gradska televizija.

Kada smo pričali o svemu ovome tada smo dobili nekakav šturi odgovor da će nam se Đilas obratiti i da će nam kazati sve što ima i da će nam dati odgovor na svako naše pitanje, ali nikako da dođe do tog dana.

Ono što je posebno interesantno jeste pojavljivanje novih podataka o malverzacijama Dragana Đilasa, koji se isto tako tiču i pravosuđa i sudija. Mislim da je u subotu došlo do javnosti da su procurele informacije da je jedan dnevni list izašao sa konkretnim podacima. Naime veritas papiri pokazuju jasno koga, kako i na koji način Dragan Đilas finansira. Tu imate preko dvadeset različitih firmi iza kojih stoje tzv. nezavisni analitičari, razne marketinške agencije, pojedini mediji, udruženja novinara, ali isto tako i pojedini političari, koji su iz njegovog neposrednog okruženja.

U tim transakcijama Dragan Đilas im je pozajmio, ako se to može tako reći, pozajmio, ali suštinski poklonio više od dva miliona evra i na taj način je sebi stvorio mašineriju koja će raditi za njega i u njegovu korist. Ovo je bitno naglasiti iz prostog razloga, zato što tih dva miliona evra nije on zaradio kao preduzetnik, već su to pare koje su otete od građana i Beograda, ali i od građana Srbije.

Ja sam neko ko dolazi iz Beograda i kome je lokalna politika jako bliska, kada pričamo o gradu Beogradu, u više navrata sugerisao, pozivao nadležne institucije da ispitaju sve navode o kojima mi imamo saznanja. Na žalost, šablon se ponavlja i videćete iz ova tri primera, koliko u stvari Dragan Đilas misli da se sve parama može rešiti.

Naime, Dragan Đilas je prema ovim podacima pozajmljivao pare različitim licima, ali ono što nama upada u oko, jeste činjenica da je svom dojučerašnjem saborcu, koji je organizovao proteste u Mladenovcu, a mislim da mu je i danas jedan od značajnijih funkcionera, radi se o Dejanu Čokiću, bivšem predsedniku opštine Mladenovac. On je tom čoveku pozajmio tri miliona dinara. Ali, ono što je zanimljivo, Dejan Čokić je ostao u Mladenovcu upamćen, evo tu su kolege iz Mladenovca pa oni mogu da me isprave, kao neko ko je oličenje korupcije, zakulisnih radnji i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, Dejan Čokić je bio predsednik opštine Mladenovac, a paralelno sa tim je imao i benzinske pumpe. Neko bi rekao nije tu ništa sporno. Međutim, svaki službeni automobil opštine Mladenovac je bio dužan i obavezan da gorivo sipa na njegovim pumpama. Ono što je posebno interesantno da je Agencija za borbu protiv korupcije uvidela bezbroj prekršaja, isto tako i ne prijavljene imovine, pa posle mnogih mera, jer su doneli preporuku da bude smenjen sa mesta predsednika opštine, a kasnije je bio i hapšen, čini mi se da je godinu dana, gospodine Spasojeviću, bio i procesuiran.

Dakle, ovom čoveku koji je najbolji pokazatelj kako se zloupotrebljava službeni položaj, Dragan Đilas je pozajmio tri miliona dinara. I to nije sve. Čokić u svom bogatstvu ima i više od 2.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, koji nikada nigde nije prijavljivao i nije mogao da objasni odakle mu. Takođe, poznat je i po tome što je opštinsko zemljište i imanje prodavao i preprodavao, čini mi se tastu. Izvinjavam se ne radi se o tastu, radi se o bratu.

Dakle, imate situaciju da je opštinsko zemljište i nekretnine opštine Mladenovac prodavao bratu.

Izvinjavam se što sam njegovog tasta optužio, moja je greška. Drugi funkcioner, onaj Veselinović je tastu prodavao auto sindikata, tj. auto je kupio od svog tasta za potrebe sindikata kako bi pare ostale u porodici i preduzeću.

Ono što je dalje simptomatično jeste i drugi funkcioner stranke Slobode i pravde, radi se o potpredsedniku Bulatoviću koji je zadužen za poljoprivredu, a koji je 2019. godine prodao svoju stranku Zelenih, Draganu Đilasu.

Zašto? Zato što je za registraciju stranaka potrebno 10.000 potpisa, a Dragan Đilas to nije mogao u tom trenutku da obezbedi, a pogotovo ne bi mogao ni sada, pa je tako preuzeo stranku od Bulatovića i na taj način oformio stranku Slobode i pravde.

Zašto vam sve ovo govorim? Ja sam i 2019. godine govorio da je on tu stranku prodao Draganu Đilasu.

Simptomatično je da je skoro šest miliona dinara Dragan Đilas ovom istom Bulatoviću pozajmio, baš te 2019. godine. Dakle, baš te 2019. godine, kada je nastala stranka Slobode i pravde iz stranke Zelenih, Dragan Đilas, Bulatoviću pozajmljuje šest miliona dinara.

Vrhunac svega ovoga o čemu ja pričam jeste i pozajmica koja je jedna od najvećih na ovoj listi, a tiče se Aleksandra Bjelića. Aleksandar Bjelić je poznat kao najbliži saradnik Dragana Đilasa u gradu Beogradu, bio je hapšen u aferi „Bulevara kralja Aleksandra“, iako smo više puta o tome diskutovali, na žalost nekog konačnog rezultata nije bilo.

Da ne bude da samo kritički se osvrćem na sve ovo, na kraju svog izlaganja ću nešto i pohvaliti.

Naime, Aleksandar Bjelić je od Dragana Đilasa dobio 36 miliona dinara. Da biste znali o čemu se radi, taj čovek je u celom mandatu Dragana Đilasa bio njegov najbliži saradnik, učestvovali su u koje-kakvim mahinacijama i Dragan Đilas ga se nikada nije odrekao. Pokušao je da opravda sve te njegove grehove.

Međutim nije uspeo, iako u prvom talasu su građani bili nezadovoljni, pre svega zato što su posečeni oni platani i zato što ništa nije urađeno transparentno, a Aleksandar Bjelić je tada učestvovao u čuvenoj aferi, gde je pronevereno čak 6 miliona evra. Zašto vam sve ovo pričam?

Da ne bude da imamo samo kritike koje se tiču određenog rada pravosuđa i toga što ljudi koji su se evidentno obogatili na račun građana Srbije, nisu dokazali to svoje bogatstvo ili nisu odgovorili na pitanje kako su se to obogatili, evo da malo nešto i pohvalim.

Danas je potvrđena optužnica protiv ovog istog Aleksandra Bjelića, za proneveru tih sredstava i to nam uliva jedan novi nivo poverenja, pre svega građana u pravosuđe i to nam pokazuje da ipak ne možete da proneverite toliki novac, a da prođete nekažnjeno.

Da bi građani Beograda i Srbije, znali o čemu se radi, naime, te godine 2011. kada je rađena rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, znate i sami da postoji i Zakon o javnim nabavkama i da postoji Zakon o budžetskom sistemu, naime , ponuda koje su ponudile firme „Svitelski i Pul“, je bila da će te radove izvršiti za 1,1 milijardu dinara. Ponuda „Balkan gradnje“ je bila u iznosu 1,7 milijardi dinara, i nikome nije bilo jasno, zašto je, i ako mnogo skuplja ponuda prošla i dobila posao.

Ono što posebno upada u oči građanima, ali i svima koji se i malo bave ovim poslom, jeste činjenica da su informaciju ko je dobio posao, firma „Svitelski i pul“, dobila tek 31. decembra, iako je ugovor sa firmom „Balkan gradnja“, potpisan, čak devet dana ranije.

Ako to nije dovoljno, da se zapitamo o čemu se radi, najbolje pokazuje primer gde knjige, zapisnici, dnevnik radova, nisu vođeni kako treba. Zašto?

Nijedna stranica nije bila overena pečatom, i zato što nikada niste mogli da vidite ni strukturu ni materijala, kao ni firme koje su to isporučile i uradile, da sve ovo nije prazna priča, videlo se i tih godina kada su nadležne institucije upozoravale da sve ovo nije dobro i da se radi o mnogobrojnim prekršajima.

Ja sam uveren da ćemo sudije koje budemo izabrali u danu za glasanje, poučene nekim negativnim primerima, obavljati svoj posao onako kako treba, i donositi presude u ime naroda. Na kraju krajeva, svi smo ovde zbog građana Srbije i svi mi ovde kao jedan veliki tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, i naše zemlje, a uveren sam da svako ko želi dobro našoj zemlji, mora da poštuje zakon i da ga ne posmatra selektivno, već da sudi onako po pravu i zakonu, a pre svega u interesu naše zemlje i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.