Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, dosta toga smo čuli kada su u pitanju makro ekonomski pokazatelji koji u stvari govore koliko je Srbija napredovala.
S obzirom da sama činjenica da danas drugi put u ovoj godini razmatramo rebalans budžeta govori o tome da Srbija zaista grabi krupnim koracima napred, ali vrlo je važno da sagledamo sve aspekte tog napredovanja zato što su izazovi i ambijent u kome se naša privreda nalazi, naravno, sa velikim stepenom obazrivosti. Mislim da je tu u stvari suština ovog rebalansa, da mi danas imamo ovde prilike da kažemo koji su sve to izazovi sa kojima se na kraju krajeva i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i predsednik države suočavaju.
Jer, ono što je slika i prilika ovih rezultata, pokazuje da napredujemo sa visokim stopama rasta. Pokazuje da planirani deficit od 304,5 milijardi dinara, što iznosi 4,9% BDP, pokazuje da ovim rebalansom jednostavno se on spušta sa onih 6,9 na 4,5, pokazuje da prihodi rastu za 1,1 milijarde dinara, ali i da rashodi, ukupni izdaci upravo nam daju mogućnost na osnovu povećanih prihoda da investiramo u mnoge sektore u Srbiji i pokazuje da jednostavno građanima ulivamo poverenje da imaju sigurnost jednu iza koje država stoji kada su u pitanju podrška građanima, ali i otvaranje dobrog ambijenta kada je u pitanju ulaganje stranih i domaćih investicija.
Javni dug vidite da je u delu ispod tog Mastrihta 58,2%, što pokazuje u stvari da vodimo jednu odgovornu politiku, da zaduživanje koje Srbija vrši je u interesu najviše infrastrukturnih projekata, ulaganja za budućnost i pokazuje da u stvari taj priliv stranih direktnih investicija koji je 2,6 milijardi evra sada još imamo tri meseca praktično da sagledavamo koliki je taj obim investiranja u Srbiju, u stvari pokazuje da ćemo očito opet u regionu biti najbolja država kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija.
Rebalansom smo rekli da pored ovih marko-ekonomskih pokazatelja koji svi rastu i održivosti javnog duga, ali i ulaganja kada je u pitanju zaduživanje, mi na kraju možemo da zaključimo da javne investicije u svim sektorima dobijaju sada dodatna sredstva da se mnogi strateški projekti koje smo na početku ove godine zacrtali realizuju.
Podsetiću vas kada smo usvajali budžet početkom decembra prošle godine, svi su bili skeptični kada je u pitanju bio rast od 6%. Mi smo tada rekli da upravo činjenicu odakle crpimo taj svoj optimizam, mnogi novinari su tada to pitali zato što je tada Fiskalni savet govorio da od tri i po do četiri posto je realan rast u ovoj godini, mi smo upravo govorili da je to činjenica da kapitalne investicije su na rekordnom nivou i sada kažemo da su kapitalne investicije, kada govorimo o javnim ulaganjima, na 7,8% BDP na vrhuncu svog procenta, da to kada vidimo ko je sve infrastrukturne projekte kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, je naveo ministar ovde, nikada veće nisu bile. Da čak za vreme Tita nije se ovoliko gradilo kao sada.
Mislim da to treba ponavljati građanima zato što dok se ne uvere u to, dok ne krenu tim putevima oni jednostavno nemaju sliku da vide koliko je Srbija napredovala. Ono što je važno da kažemo da to nije zaustavilo ni Vladu Srbije, ni ministarstvo, ni predsednika Srbije da otvara nove fabrike kada su u pitanju novi investitori.
Prisetiću vas samo, za zadnjih mesec dana, da je gospodin Vučić bio i u Svilajncu kad se otvarala nova fabrika i u Aleksincu i u Novom Sadu kad se otvarala fabrika čokolade, ali imali smo prilike i pre četiri dana da vidimo da je državni vrh bio kada se otvarao praktično novi rudnik bakra, rudnik u Boru. Time u stvari pokazujemo da sve sektore jednako tretiramo.
Kada pričamo i o „Zelenoj agendi“ i o zaštiti životne sredine, o kome svi govore, a verujte mi, mislim da su mnoge evropske države htele da zamene temu, koje u stvari svoje ekonomske probleme vide kroz rešavanje i ulaganje u zelenu ekonomiju, mislim da je Srbija otišla opet ispred svega. Prvo, zato što je još prošle godine i Planom Srbija 2025 jednostavno objedinila sve projekte koji se odnose na ulaganje u komunalnu infrastrukturu, upravljanje otpadnim vodama, upravljanje otpadom i onaj deo koji se odnosi na izgradnju kolektora. Samim tim se ona već pripremila tim projektima, i pre same korone, za razvoj ovog sektora koji obuhvata, naravno, prihode svih lokalnih samouprava i rashode, odnosno investicije.
Time smo u stvari bili korak ispred kada je nastupila korona kada su u pitanju ovi projekti. Ona je samo zaustavili vremenski realizaciju ovih projekata, ali, kao što vidite, s obzirom da je došla godina posle korone, u kojoj je Srbija pokazala da se brzo oporavila od toga i uspela da visoke stope rasta zaista bude priznata i od strane svih međunarodnih institucija, a pre svega MMF, jer ste uspeli da odbranite i kao Ministarstvo finansija, Vlada i kao NBS da priznaju realna rast na 6,5%, što ne znači da ćemo ovu godinu završiti s tim procentom, nego sigurno većim, ali jednostavno se pokazalo da su ovi projekti u toku. Znači, oni su već započeli, jer sam postupak ulaganja počinje onoga trenutka kada započinjete sa tehničkom dokumentacijom. Sama izgradnja i realizacija naravno da će ići u sledećim godinama, ali jako je važno da smo mi preduhitrili u stvari sam ekonomski krah sa ovim projektima i nismo dozvolili da čeka neko drugo vreme, nego smo to na vreme započeli.
Kada pričamo o kapitalnim investicijama u saobraćajnoj infrastrukturi, očito je projekat metroa jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Mi pričamo o tome 70 godina. Kada slušamo ovde da su to neki predizborni projekti, verujte mi, i u prošlom sazivu i u pretprošlom sazivu Skupštine, kada su tu sedeli neki koji sada vode svoje kampanje na Tviteru, isto smo to slušali, da se mi bavimo predizbornom kampanjom, da ništa ne radimo. Međutim, sada 2021. godine vi vidite da Srbija potpuno drugačije izgleda, a tek će izgledati sa izgradnjom infrastrukturnih projekata prva linija metroa, pa 2023. druga linija metroa.
Mislim da i svi oni koji se ne slažu sa politikom i SNS i Aleksandra Vučića moraju da priznaju razvoj Srbije. Moraju da priznaju i ekonomski razvoj i infrastrukturni razvoj, kako god hoćete, i društveni razvoj same Srbije. To je ono što u stvari nije u izveštajima i Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija, a vidimo da nam ipak priznaju da je država uspela da sačuva svoju ekonomsku stabilnost i da je uspela jednostavno da se u tom delu razvija, bez obzira na sve izazove koje smo imali kada je u pitanju, a i dan danas imamo kad je u pitanju pandemija Kovid-19.
Ono što je nama najvažnije, to je da su prihodi sve veći, da je učešće kada pričamo o kapitalnim investicijama nikad veće, da je razvoj tržišta kada pričamo o zelenoj ekonomiji, kroz emitovanje zelene obveznice, od velikog značaja. To nijedna država u regionu nije uradila. To su samo uradile najrazvijenije države koje su odavno započele ovu oblast da razvijaju.
Kad pričamo o putnoj, digitalnoj i energetskoj tranziciji, moram da kažem da je EU pokrenula ova pitanja. Mislim da Srbija sa svojim projektima parira rame uz rame razvijenim državama u ovom sektoru. Jednostavno, Srbija nije sedela skrštenih ruku, nego je dosta radila u svakom od ovih segmenata.
Ono što mislimo da je kao jedan od mogućih izazova i problema koji se već javljaju u razvijenim državama je pitanje same inflacije, poskupljenje hrane, jer mi smo svi ovde svesni toga kao narodni poslanici u razgovoru sa građanima, čega se oni plaše. Znači, podizanje cene hrane, goriva, nafte, uopšte energenata, zatim, deo koji se odnosi na građevinski materijal. To je ono što mislim da je država dosta toga uradila, samo što jednostavno građani nemaju baš potpunu informaciju i sliku koliko je, recimo, i NBS na tržištu kapitala pokušala i sačuvala od udara tržište kapitala u Srbiji. Zato mi danas imamo projektovanu inflaciju koja je rebalansom bila 2,6% u aprilu, podignuta za 1%. Ona je sada trenutno na 5,7%, ali ona se još uvek kreće u granicama realnog.
S druge strane, kurs, kada pričamo o deviznom kursu i uopšte o tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija, govorimo o tome da Narodna banka zaista čuva devizni kurs. Zašto? Ne želi da obezvredi jednostavno novac koji i građani Srbije i kroz svoje plate i investitori kroz određeni vid ulaganja ovde da obezvredi, nego jednostavno želi da zadrži na onom nivou koji može da se bori sa svim ovim problemima koji utiču negativno na današnji život.
Ono što ste imali prilike da čujete od ministra finansija, to je da su inflacije u razvijenim država i EU i sveta gotovo dvostruko veće, negde i trostruko veće nego u Srbiji. To znači da se jednostavno država bori sa svim ovim udarcima, sa svim problemima sa kojima se suočava. Zbog toga rezultati, o kojima je juče Narodna banka rekla da trenutno na kraju septembra su rezerve iznosile 16,8 milijardi evra i 30,3 tona zlata, pokazuju u stvari gotovo višestruko puta veće rezerve nego što je Srbija imala 2012. godine.
To pokazuje da Srbija vodi jednu kredibilnu, odgovornu politiku i svi oni elementi o kojima smo do sada govorili konkretno u brojkama, da se ja sada ne bih ponavljala kao poslednji ovlašćeni predlagača od poslaničkih grupa, pokazuju u stvari da je rebalans odlika dobrih rezultata, odnosno dobrog poslovanja, domaćinskog poslovanja kada je u pitanju budžet Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije i kompletno svih institucija.
Zašto? Zato što nekada zaboravljamo šta su to dobri rezultati. Srbija jednostavno nije naviknuta da uvek ima dobre rezultate. Nekako smo uvek samokritični prema sebi, mnogo više nego što bi trebali. Ali, nemojte da zaboravite da je Srbija pre ove krize imala četiri godine uzastopce suficit, a nakon toga ima kontrolisani deficit. Jedino je deficit bio nešto veći prošle godine kada je u pitanju bila pandemija. Sada se on jednostavno smanjuje, tako da će dogodine biti sveden na 3%, čak i smanjen javni dug na 55,5% i to je ono što pokazuje u stvari da vodite jednu odgovornu i domaćinsku politiku.
Kada govorimo o osnovnim karakteristikama privrednih kretanja, to je, recimo, interesantno možda i za naše privrednike i za građane koji slušaju ovu raspravu, realni rast BDP-a u trećem kvartalu, nakon završetka avgusta meseca, iznosio je 13,7%, što je više od ocene kada je u pitanju taj međugodišnji rast. Šta je održalo u stvari jako dobre rezultate? Pre svega, industrijska proizvodnja, u avgustu kada posmatrate rast, je vođena u tri sektora industrije, a to su prerađivačka industrija koja je gledala kako će to rasti, zatim farmaceutska industrija i saobraćajna sredstva.
Ono što je jako važno, jeste što je za period januar-avgust ove godine industrijska proizvodnja, recimo, zabeležila međugodišnji rast od 6,9%, kada je u pitanju prerađivačka 7,8%, energetika 5,8% i rudarstvo 0,9%.
Naravno da je u ovom trećem kvartalu, pošto je leto, došlo do velikog rasta usluga, kada je u pitanju trgovina, turizam i saobraćaj. Zatim, industrija je išla svojim rastom nekim od 2,6%, a građevina, normalno, je otišla na 17,7%, rast imala, upravo što je povećalo i potrošnju za 11,9%. Strane direktne investicije, naravno, u tom trećem kvartalu su porasle za 22,5%.
Šta vam to govori? Da nije bilo osnova za ovakav veliki rast uopšte ovih sektora, ne bi mogli danas uopšte da razgovaramo ni o rebalansu budžeta, ne bi mogli da kažemo da su porasli prihodi. Kada govorimo, recimo, o zapošljavanju, najinteresantnije je da je broj zaposlenih povećan za 3%, a kada govorimo o nezaposlenosti za 2,2%. Znači, za period januar-jul 2021. godine došlo je do rasta zarada u bruto iznosu od 5,8%, odnosno u neto iznosu 6% su realno povećane, a u maju je prosečna bruto zarada bila na 4,2%, a neto na 4,4%.
Šta to pokazuje? Ovo pokazuje, u stvari, da smo mi korak po korak, na svakom kvartalu u stvari rasli i sa svojom potrošnjom i sa svojim prihodima. To je ono što u stvari je nama stvorilo uslove da danas, kada imamo i deo pritisaka, kada je u pitanju i sama inflacija i kada su u pitanju i sama ulaganja, mi to jednostavno možemo mnogo lakše da podnesemo, jer uvek je problem kada dođe taj septembar, uvek su tada mnogo veći troškovi i uvek tada negde stanovnici, odnosno građani Srbije se brinu kako će dočekati zimu. Sada, sa ovim rezultatima, mislim da nemamo potrebe da imamo nepoverenje, zato što je država izašla sa tim da jednostavno ima i stoji iza svakog čoveka koji živi ovde.
Ono što je za nas najvažnije, to je da kada govorimo uopšte o likvidnosti Srbije, ono što je najvažnije, a to je da u datom trenutku uvek imate, kao država, na računu budžeta određena sredstva, da biste ukoliko treba nešto i promptno reagovali, imate tekuće budžetske rezerve, što pokazuje takođe jedan vid stabilnosti.
Znači, 372 milijarde dinara je likvidnost definisana tačno na računu do danas i to je ono što pokazuje, u stvari, da ne treba da brinemo i kada pričamo o minimalnom ličnom dohotku, koji će dogodine biti 35.000 dinara, i kada govorimo o prosečnom ličnom dohotku, koji će preći 619 evra sledeće godine 1. januara. Znači, to takođe pokazuje da su svi parametri u uzlaznoj liniji.
Naša ekonomska politika je usmerena prema svakom čoveku i svakom građaninu, ali je usmerena takođe i prema tome da moramo da razvijamo državu za budućnost, da moramo da razmišljamo i o mladima, da moramo da razmišljamo i o obrazovanju i o školstvu, u vreme kada su sve države u krizi, kada je u pitanju i zdravstvena kriza, za koju se mislilo da će prestati u ovoj godini i da će nekako sve države izaći iz ovog problema. Međutim, pokazalo se da neke stvari ne možete da kontrolišete, niti da predviđate sa sigurnošću od 100%.
Mi sada već imamo najavu takozvane energetske krize, znači, krize koja govori o tome da će cena električne energije i cena gasa na svetskom nivou, a pogotovo kada govorimo o Evropskoj uniji, dostići određene svoje maksimume, napraviti kompletan poremećaj na tržištu kapitala, zato što ova cena direktno utiče i na cenu hrane i na cenu svih roba i usluga. Ali ono što nama stvara veliku sigurnost, to je što je Srbija uspela da izgradi deo gasovoda, takozvani „Turski tok“, odnosno „Balkanski tok“, sa mogućnošću diverzifikacije, znači priključenja i svih drugih tokova, koji će biti upravo izgradnjom ovog interkonektora, koji finansiramo sada iz ovog rebalansa budžeta.
Zašto je sad to važno? Važno je zato što ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je upravo pokušao da objasni šta se dešava na svetskom tržištu kapitala kada je u pitanju i cena električne energije i cena gasa. Privreda ne može da radi bez gasa, ne samo naša, nego i privreda Evropske unije. Evropska unija svoje probleme rešava već godinama, ali kako će ona rešiti, to je od manjeg značaja od toga kako ćemo mi rešiti taj problem. I 25. novembar mislim da je jako važan datum, kada će se gospodin Vučić sastati sa gospodinom Putinom, jer i svi svetski ekonomisti danas govore da je glavna ličnost u ovom trenutku u svetu gospodin Putin, koji je politička ličnost koja je na čelu jedne države koja poseduje sve rezerve prirodnog gasa i koji praktično određuje na koji način će pregovarati sa kojom i državom i u koju cenu ugovarati gasa.
Ono što je naš očito cilj i koji je gospodin Vučić rekao, to je da pokušamo da se izborimo za tzv. naftnu formulu koja bi nam omogućila da imamo najpovoljnije cene gasa u odnosu na sve ostale. Ali ta najpovoljnija cena takođe će biti veća nego što sada plaćamo – 270 evra na hiljadu kubika gasa. To je ono u stvari što pokazuje zašto je Srbija vodila jednu krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku. Mi smo se opredelili za evropske integracije, ali nikada nismo hteli da imamo loše odnose sa bilo kojom državom. Gradili smo i nastavili da imamo istorijsko dobre odnose i sa Ruskom Federacijom, ali smo izgradili nove odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina. Zato imamo zaista dobre odnose i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture i imali smo ovde prilike i da ratifikujemo sporazume koji će zaista omogućiti razvoj brzih pruga, kada je u pitanju pruga Beograd-Budimpešta.
Ono što je za nas jako važno, kada pogledate razmenu Srbije sa svetom, kada se odnosi na ukupnu trgovinsku razmenu za osam meseci, videćete da je ona bila skoro 31,6 milijardi evra, što je 25,8% više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz i uvoz Srbije u ovom periodu beleže rast čak 28,5%, a rast je visok usled činjenice da su u baznom periodu tokovi, kada pričamo o trgovini, nastavljeni i najveći bili kada je u pitanju Republika Kina – 36,2%, kada pričamo o odnosu osam meseci prošle godine i ove godine, kao i sa Turskom 30,5%, sa Evropskom unijom 27,2%, a sa zemljama CEFTA-e 28,4%. Trgovinska razmena sa Rusijom nastavlja da beleži pad, i to je minus 3,8%, kada je u pitanju uvoz iz Rusije. Ali zbog toga, kada budemo imali novi sporazum koji se odnosi na gasni sporazum za sledeću godinu, verujem da će ovi procenti rasti.
Zašto sada govorimo koliko je kompleksnost u stvari u pitanju, kada pričamo uopšte o kreiranju budžeta i uopšte vođenju i ekonomske politike Srbije? Vidite da bilateralni i multilateralni odnosi sa državama i Evropske unije, na kraju krajeva, i sveta su jako važni, da imate odgovorne političare koji će voditi ovu državu.
Zamislite, recimo, da sada ne vodi Srbiju gospodin Vučić, nego vodi, recimo, kao što je vodio, Boris Tadić. Mi bismo danas bili u velikom problemu, kada je u pitanju uopšte rad privrede, kada je u pitanju grejanje u našim domovima, kada je u pitanju cena električne energije, znači, snabdevanje. To je ono što mislim da svi treba da se zamisle malo kada budu sledeće godine donosili odluke za koga će se opredeliti kao građani Srbije da ih vodi u budućnost. Mislim da je današnja rasprava o rebalansu budžeta samo jedan koraka u kojima mi treba da donesemo odluku kako želimo da živimo u budućnosti.
Zbog toga u danu za glasanje predlažem svim poslanicima, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj rebalans budžeta. Hvala.