Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ništa nije neuobičajeno da u oktobru ili u novembru mesecu imamo rebalans budžeta, dešava se to. Međutim, ovaj rebalans po mnogo čemu je drugačiji nego svi rebalansi kojima sam prisustvovao kada je bivši režim menjao svoje Zakone o budžetu.

Znate zbog čega su ono menjali Zakon o budžetu ili donosili rebalans kako se zove? Pa, zato što su im planirani prihodi bili manji od ostvarenih, pa su manjak u državnoj kasi morali da nadoknađuju podizanjem novih kredita i novim zaduživanjem građana Republike Srbije.

Sada imamo jedan sasvim drugačiji rebalans, sada imamo rebalans kada su prihodi koji su ostvareni veći od planiranih i da zbog toga iziskuje da se ti prihodi u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić preraspodele, ali velika je razlika između onih rebalansa budžeta i ovog današnjeg.

Kao i svakom rebalansu budžeta, tako i ovom prethodi neki zakon o budžetu. Sećam se, gospodine ministre, kako je bivši režim napadao naš Zakon o budžetu, kako su nam tvrdili da su očekivani poreski prihodi i kretanja naše privrede nerealno visoki i da ne mogu da se ostvare. Ali, dobro, hajde da kažemo to je bilo novembra, decembra meseca 2020. godine. To su isto govorili i u aprilu 2021. godine. To su nam isto prebacivali i vama i nama koji smo hteli da glasamo.

Tvrdili su da su prihodi prilično optimistični, da je trebalo da budu više konzervativni, da ne trebamo toliko da subvencionišemo privredu, da ne trebamo toliko da dajemo našim građanima, da je to bacanje para, za rad sticanja jeftinih političkih poena. Napadali su nas, i Fiskalni savet, napadala nas je ona Danica Popović, čini mi se, onaj plagijator, napadao nas je i Milojko Arsić. Oni su u stvari govorili ono što je od njih očekivao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, bivši režim. Na svaki način su pokušavali da prikažu politiku Vlade Republike Srbije, politiku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića ne uspešnom i ne odgovornom.

Sada imamo situaciju da milijardu i skoro 800 miliona evra imamo više ostvarenih prihoda nego što je to bilo planirano, a više su ostvareni zato što smo pre svega bili konzervativni, nismo baš mogli toliko da predvidimo kakva će biti kretanja s obzirom da još uvek epidemija korona virusom traje i da ona učestvuje ne samo na naše privredne tokove nego na privredne tokove u svetu. Možemo da kažemo da smo mogli sebi taj luksuz da dozvolimo, jer preraspoređujemo više naplaćena sredstva, više nego što smo očekivali, ne trebaju nam novi krediti, ne trebaju nam nova zaduženja.

To je važno da se istakne u ovom rebalansu budžeta. To je razlika između našeg rebalansa budžeta i rebalansa budžeta koji su donosili Tadić, Đilas i Jeremić, kod njih je uvek bilo novo zaduženje, kod njih privreda nije funkcionisala i zato smo imali takve rebalanse. Oni su, mogu da kažem, bili jako prisutni i 2008, 2009, 2010, 2011. godine, pa da kažem i 2012. godine, tada još niste bili ministar u Vladi. Kada smo pogledali naše javne finansije 30. juna 2012. godine. Znači, još uvek je bivši režim na vlasti, samo su izgubili predsedničke izbore i parlamentarne, ali još uvek vrše vlast. Ostvareno je 95% ukupno planiranog deficita, a samo 60% planiranih poreskih prihoda za period do 30. juna. Tako su oni vodili Srbiju.

Što je najgore, oni sada pokušavaju barem da stvore neku medijsku sliku pred građanima Srbije da bi oni sada bolje vodili Srbiju nego mi. Oni koji su nas doveli u jednu jako tešku situaciju. Evo, sada je uvek prisutna tema među građanima, ja mogu da kažem dve, koje su i te kako vezane za naš budžet, recimo, inflacija. Evo, i juče je to bilo na sednici Odbora za finansije, kolika je inflacija u Republici Srbiji, pa kako je sve poskupelo, pa kako je za to kriv ministar, kako je za to kriva Vlada, kako je za to kriv predsednik.

Pa, predlažu neke mere, kasnije ćemo malo o tome. Gospodine ministre, kažu jako visoka inflacija 5,7%. Ja se slažem nije mala, ali kakva je inflacija bila za vreme njihove vlasti.

U 2008. godini, građani to treba da znaju, pogotovo ovi mlađi, bili su mnogo mali, pa nisu znali da se to dešava u Srbiji i kakvi su ovi dok su na vlasti.

U 2008. godini inflacija na teritoriji Republike Srbije bila je 10,9% skoro dva puta više nego što je u 2021. godini.

U 2009. godini 10,1%, u 2010. 8,6%, u 2011, to je ona rekordna godina, kako oni kažu po stranim direktnim investicijama, ja bih voleo ministre da nam konačno neko i objasni zašto prodaju jednog trgovinskog lanca, vodimo kao direktnu stranu investiciju? Koja je to metodologija? Ali, 2011. godine inflacija je bila 11% to je kad su imali najveće strane investicije.

Evo, kako to izgleda od kada je SNS na vlasti.

Godina 2012. i 2013. 7,8% i to su bile najveće naše inflatorne godine, 2014. godine 2,9%, to je godina u kojoj započinjemo reformu našeg privrednog sistema i sređujemo naše javne finansije, 2015. godine 1,9%, 2016. godine 1,2%, 2017. godine 3%, 2018. godine 2%, 2019. godine 1,7%, 2020. godine 1,6%.

Kad bi sve ove godine, od kada je SNS na vlasti, ne računajući 2012. i 2013. godinu sabrao procente inflacije, bili bi manji nego bilo koja godina kada je na vlasti bio bivši režim i onda mi se pojavljuje neki Veselko, u nekoj TV emisiji, ne znam sad da li je Tadićev, Đilasov, Jeremićev, zaista ne znam, za mene su oni svi isto, svi su oni bivši režim, svi su potekli iz DS, to što sad imaju 16 stranaka, to je zato što jedan drugo očima ne mogu da vide, ali ako im se ukaže prilika da dođu na vlast, eto njih zajedno jedan drugom u krilu, verujte gospodine ministre, a neka veruju to i građani Republike Srbije.

Kaže on, recimo, evo, sad je prisutna i tema oko energenata, cena derivata nafte, kaže ovako – da su cene derivata nafte neopravdano visoke zato što Republika Srbija ima neopravdano visoko akcizu na derivate nafte.

To kaže čovek i najlakše je kad kažete – ej, ljudi gorivo vam je skupo, država mnogo uzima, otima od vas, zato je to gorivo skupo. Pa, gospodine ministre, i vi i ja znamo, da akcize otkad je SNS na derivate nafte nisu promenjene, isti su. Ništa nije promenjeno. To su njihove akcize, to su njihova zahvatanja.

Čini mi se da su u cene goriva bile 2012. godine jako slične današnjim. Znači, to nije ništa neuobičajeno, ali ako smo imali u mnogo čemu iste perfomanse kako to da recimo 2009. godine, rast BDP-a u Srbiji bude minus 2,7%, kažu svetska ekonomska kriza. Evo, i nas je zadesila svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa, ali mi smo imali minus 0,9% za razliku od njihovih minus 2,7%.

Godine 2010. 0,7% rast BDP-a, današnji rast je 7%. Deset puta bolje, a ekonomska kriza je još izraženija nego 2008. ili 2009. godine.

Godine 2011. rast BDP-a je 11%, 2012. godine, to je godina još njihove vlasti bez obzira što se tada izbili, minus 0,7%. Tako to izgleda kada je bivši režim vladao. Kako to oni misle da ubede građane Republike Srbije da su bolji i da za njih treba da glasaju na izborima.

E, sad, gospodine ministre, evo još jedan jako zanimljiv podatak svima je poznato, barem i ko se iole i malo bavi ekonomijom na teritoriji Republike Srbije da smo mi uvek imali veliki problem između uvoza i izvoza, odnosno da je naš uvoz bio višestruko veći od izvoza vaše privrede.

Uvoz, recimo, 2011. godine iznosio je 14 milijardi i 250 miliona evra, a izvoz Republike Srbije 2019. godine iznosi 17 milijardi 536 miliona. Mi danas imamo veći izvoz, nego što su te lopuže u bivšem režimu imale uvoz. Ili, možda to nikome neće značiti puno, izvoz 2008. godine je bio 7 milijardi i 422 miliona. Godine 2020. 17 milijardi i 54 miliona. Oni koji znaju da računaju, makar i na digitronu, znaju da je izvoz danas dva puta veći, više od dva puta veći nego što je bio za vreme bivšeg režima, a da uvoz nije porastao ni blizu dva puta.

To je novostvorena vrednost. Pa ne znam kako to oni misle da opravdaju, i kako misle da prikažu građanima da bi oni to vladali Srbijom bolje, nego što u ovom trenutku to radi aktuelna Vlada i aktuelni režim.

Broj zaposlenih lica, pazite na početku, lopovsko tajkunskog bivšeg režima, 2008. godine, 2 miliona 821 hiljada i sedam stotina. Znate koliko je bilo na kraju? Hoćemo 2011. ili 2012. godinu, vrlo je sličan rezultat, dva miliona 228.300 građana.

Razlika, 593 hiljade. Dakle, 593 hiljade građana Republike Srbije izgubilo je posao dok je vladao bivši režim. Pa gospodine ministre, hiljadu evra po glavi izgubljenog radnog mesta, toliko je Đilas zarađivao u tom periodu, malo više, 1200 evra po radnom mestu je postao bogatiji Đilas, za svako radno mesto koje je zatvoreno u Srbiji.

A zaradio je 650 miliona evra, pa vi izračunajte koliko je ljudi izgubilo posao i on bi vladao Srbijom bolje sada, nego što to radi aktuelni režim.

Danas, ajde 2020. godinu, znači 2012. godine je bilo dva miliona 228 hiljada, a 2020. godine, 2 miliona 894.800 imate zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, što je više za nekih 73 hiljade nego 2008. godine, a 600 hiljada više nego 2012. godine.

Ovo su tačni podaci i ne može niko da ih ospori. Onda ti, gospodine ministre, taj bivši režim, Đilasa, Tadića, Jeremića, kaže da mi ne znamo šta radimo, da mi ne umemo da vodimo državu. Pričaju o nekakvoj navodnoj diktaturi.

Tu njihovu demokratiju, gospodine ministre, ja sam na svojoj koži osetio između dva kruga predsedničkih izbora. Držao sam Konferenciju za štampu, kada su me pred kamerama napali, fizički i mislite li da je to neka televizija prenela? Mislite da je to neki mediji objavio? Nije nijedan. Narodni poslanik napadnut, ne. O tome se nije govorilo. To je diktatura.

Diktatura je ono što su sprovodili Tadić, Jeremić, Đilas. Njih niko ne napada, mogu da govore, mogu da se okupljaju, sad, druga je stvar što ne mogu da skupe ljude jer im niko više i ne veruje, ali to nisu obeležja diktature.

Niko im nije kriv što je za vreme njihove vlasti 600.000 ljudi ostalo bez posla, što su zatvorene mnoge fabrike.

Evo, samo još jedan podatak. Vidite kako to izgleda, recimo, srednji kurs dinara prema evru - 2008. godine je bio 81 dinar i 40 para, tu je već došlo do poremećaja. Godine 2009. je 94 dinara, 2010. je 103 dinara, 2011. je 102 dinara, 2012. godine 6. avgusta, kada je sadašnji guverner ušao u Narodnu banku, kurs dinara prema evru je bio 119,80. Na današnji dan je 117,60. Manji je nego za vreme njihove vlasti.

Ovo je samo jedan mali deo razlike između nas i njih, jedan mali deo između njihovih dela i rezultata koje ima Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić. Ali i to što sam sad spomenuo je više nego dovoljno da se ova lopovska družina, kako god da se zovu, koju god koaliciju da prave, lopovska družina iz DS koju su tad predvodili Boris Tadić, Đilas i Jeremić više nikad ne vrati na vlast.

Onda imamo tu suludu situaciju da oni koji su opljačkali državu, Đilas posebno, pričaju o nekome, imaju pravo da kažu kako Poreska uprava treba da ispituje poslovanje, čak i sina predsednika Republike, samo govori o jednoj nemoći ali o nečemu još mnogo važnijem, a to je da ta ekipa da bi ponovo došla na vlast i ponovo krala od građana Republike Srbije ne bira sredstva, pa po cenu i fizičke likvidacije.

Međutim, građani Srbije, sasvim sam siguran da su to odavno prepoznali, a da ta družina može samo u svojim snovima da sanja da će ponovo da upravlja Srbijom, ponovo da otima od Srbije, ponovo da krade i ponovo da bude bogatija.

Još nešto, voleo bih da konačno i pravosudni i tužilački organi rade svoj posao. Jako željno mi iz Požarevca očekujemo i Đilasa i Jeremića u jednom naselju blizu Požarevca koji nam je ostavio knez Mihajlo Obrenović, a nije Ljubičevo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi gospodine Arsiću, ako mi dozvolite par stvari samo da ponovim ili da obrazložim zbog građana Srbije, jer ste krenuli da pričate o par tema koje su veoma važne, pogotovo kada su kurs i inflacija u pitanju.
Dakle, hajde da uporedimo taj način na koji je prethodna vlast reagovala na jednu po obimu i po svemu manju krizu 2008. i načinu na koji smo mi reagovali kada je izbila pandemija Korona virusa. Ovo je meni važno da svi građani Srbije razumeju.
Dakle, jedan od najvažnijih faktora koji utiče na visinu inflacije je upravo kurs. Sad pogledajte njihovu politiku, malopre ste izneli precizne informacije. Dakle, od 2008. pa do avgusta 2012. godine kurs je porastao sa 81 na 119 dinara za evro.
Zamislite samo, dakle, za samo četiri godine za 50% je porastao kurs, za toliko je oslabio dinar u odnosu na evro, za samo četiri godine. U isto vreme inflacija je bila dvocifrena. Sami ste rekli.
Samo da građani Srbije razumeju, pa to je upravo bila ekonomska politika prethodnog režima. Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, stavi pare na svoj račun i u svoj džep, a s druge strane vi kroz visoku stopu inflacije, kroz promenu kursa vi obesmišljavate svako povećanje plata i svako povećanje penzija i njihova politika i 2008. kada su dva puta povećali penzije i 2009. i 2010. kada su govorili o povećanju plata, o brizi koju imaju za građane Srbije, šta god da su povećali obesmislili su porastom inflacije, obesmislili su promenom kursa. U realnom iznosu građani Srbije imali su sve manje i manje i bili sve siromašniji.
To mi je važno da napomenem i kada govorite o dvocifrenim stopama inflacije 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, to su prosečne stope na nivou godine. Kada danas govorite o stopama inflacije, da, mi imamo veću stopu inflacije u avgustu i septembru mesecu, ali kada pogledate prosek i dalje je na ciljnom, targetiranom nivou Narodne banke, od oko 3% u proseku. Dakle, to je veoma važno da napomenem.
Za građane Srbije, da znaju, po projekciji i procenama Međunarodnog monetarnog fonda i svih relevantnih institucija ovde se radi o privremenom porastu inflacije, dakle, ne onom koji je izazvan strukturnim neravnotežama kao 2008. do 2012. godine, nego porastu inflacije koji je izazvan zbog poremećaja, prevashodno na troškovnoj strani, dakle na proizvoljnoj strani zbog poremećaja u lancima snabdevanja, koji su izazvani prevashodno globalnom pandemijom korona virusa.
Ono što je i predsednik, odnosno direktor, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Jan Kejs rekao u petak i predsedniku Vučiću – mi očekujemo da će već u drugom kvartalu naredne godine da se stabilizuju i cene energenata, i generalno inflacija, jer će se ti lanci snabdevanja konsolidovati na pravi način.
Dakle, to je veoma važno napomenuti, tu razliku. Njihova ekonomska politika da ne pusti kurs da raste, inflacija neka prži, što bi se reklo, građani sve siromašniji, zatvarane su tada fabrike, tada su 100.000 ljudi ostali bez posla. Pitajte samo privrednike, njihova glavna tema na kraju godine je bila – koliki će biti kurs, kolike će biti kursne razlike i kako će te kursne razlike da ubiju njihov bilans uspeha, odnosno ono za šta su radili tokom cele godine.
Sada ti strahovi ne postoje. Ekonomska politika je stabilna, kurs i u doba najveće globalne ekonomske krize, izazvane pandemijom korone virusa nije se menjao, inflacija je, takođe, stabilna. Imamo sada kratkoročne poremećaje, ali ne na štetu građana Srbije, s druge strane, tu je država koja kroz programe pomoći podržava i privredu i građane.
Dakle, ogromna razlika u ekonomskoj politici. Dakle, to prosto nije ni uporedivo. Drago mi je da ste pomenuli te ljude, jer su to sada veliki kritičari ove naše ekonomske politike, koja za rezultat ima nikada više stope rasta naše ekonomije, za rezultat ima nikada veće plate, sigurne i rastuće penzije, rekordnu zaposlenost, rekordni broj fabrika koje otvaramo, kilometre novih autoputeva, železnica, nove bolnice, nove vrtiće, dakle, borimo se za svako novo radno mesto, borimo se za živote, bolji standard naših građana Srbije, a ne kao što ste i sami rekli, kao neki Dragan Đilas koji je 619 miliona evra zaradio i strpao u svoje džepove tokom tih godina, od 2008. do 2012. godine, a građani trpeli i tu ogromnu inflaciju, i te ogromne skokove u kursu.
Tako da, apsolutno sam samo hteo to da ponovim još jednom, pogodili ste u metu u smislu razlike u njihovoj politici i našoj, to je taj deo monetarne politike, a fiskalna se tek razlikuje, a o tome ne bih želeo mnogo da duljim, imaćemo prilike i o tome da govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o rebalansu budžeta drugog u ovoj godini i svi ekonomski parametri pokazuju da je on opravdan, jer su ekonomije i radna mesta za vreme pandemije koja još uvek traje očuvana, da je privreda pokazala otpornost i nastavljamo sa daljim ekonomskim rezultatima.

Dva najvažnija razloga koja opravdavaju ovaj predloženi rebalans su povećanje kapitalnih investicija sa 7,2% na 7,8%. U konkretnim brojkama to zapravo znači da će 478 milijardi dinara samo iz budžeta biti uloženo u kapitalne investicije i drugi razlog je povećanje životnog standarda građana.

Sa zadovoljstvom moram da istaknem samo neke od kapitalnih investicija koje su predviđene ovim rebalansom budžeta, iako su to moje kolege i koleginice u današnjoj raspravi istakli. Dakle, nastavak izgradnje Moravskog koridora, izgradnja Dunavske magistrale i ostalih puteva koji će konačno, posle toliko vremena, umrežiti Srbiju, obilaznica oko Užica, Gornjeg Milanovca, Loznice, izgradnja odnosno rekonstrukcija devet domova zdravlja u Srbiji, u Grockoj, na Čukarici, u Rači, Somboru, Loznici i Medveđi.

Prvi put u istoriji Srbije možemo da se pohvalimo sa činjenicom da će kanalizacija i fabrike za prečišćavanje voda biti izgrađene u 70 lokalnih samouprava i prvi put, posle toliko obećanja, konačno imamo realnu mogućnost da će u novembru sledeće godine početi izgradnja metroa u Beogradu. To je samo deo kapitalnih investicija predviđenih ovim rebalansom, koji nezaustavljivo menjaju sliku Srbije.

Strane direktne investicije od početka godine do današnjeg dana bile su 2,4 milijarde evra. To je impozantna cifra ne samo za Srbiju, već za ceo region. Za prvih devet meseci budžet Srbije je bolji za 1,5 milijarde evra i to je zaista odlična vest za građane Srbije, iako je ova godina bila teška i izazovna, deficit će biti 4,9%, udeo javnog duga u BDP biće 58,2%, ukupan BDP do kraja godine biće 7,8%, uza najavljeno povećanje plata i penzija, po kojima će prosečna plata do kraja godine u Srbiji biti 620 evra, i sve su to rezultati koji ohrabruju i daju sigurnost građanima Srbije i koji ulivaju realnu nadu da će ekonomski projekat "Srbija 2025" zaista imati 900 evra prosečnu platu u Srbiji.

Veoma je važno što ste istakli jutros prilikom obrazlaganja ovog rebalansa budžeta da su sve obaveze države Srbije, Vlade Srbije, i prema građanima i prema stranim investitorima i domaćim, naravno, bili ispunjeni u dan. To stvara jedno poverenje, jednu poslovnu klimu koja je neophodna za dalji razvoj ekonomije Srbije.

Neverovatno zvuči da u ovom trenutku, pred kraj godine, mi imamo 300 milijardi dinara u budžetu, da je država potpuno likvidna i da su to sve zaista činjenice koje ukazuju da se ekonomija u Srbiji oporavila brže od očekivanog i da ćemo po stopi rasta biti u tri zemlje u Evropi.

Sve su ovo realni pokazatelji koji na neki način ohrabruju građane Srbije da se ne plaše i predstojeće energetske krize od koje mnoge zemlje u svetu strahuju i pokazalo se, zaista, iako je taj projekat bio teško izvodljiv i skup, da je Južni tok bio odličan pogodak zašto se Srbija pridružila kada je u pitanju snabdevanje građana Srbije energentima.

Po mom mišljenju, zbog toga su u narednom periodu važna tri prioriteta - ekonomska stabilnost, brži privredni rast i sprovođenje reformi. To su tri prioriteta koja su važna za bolji životni standard svih građana.

Ne mogu a da ne kažem u ovoj raspravi danas da su nedopustivi pokušaji da se svi napori i rezultati koje Srbija postiže u ekonomiji i na koju ukazuje i poslednji izveštaj Evropske komisije i MMF i Svetska banka, da se ti rezultati stave u drugi plan zbog konstantnog napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Složila bih se sa vašom ocenom, ministre Mali, da se protiv predsednika Vučića već duže vremena vodi specijalni rat i da na to ukazuju konstantni napadi hrvatskih medija na Vučićevu porodicu.

U kriminalizaciji predsednika i njegove porodice utrkuju se i pojedini predstavnici opozicije koji definitivno znaju da ih građani neće ni u tragovima, jer kada su imali priliku da to pokažu, pokazali su na loš način koliko im je do građana Srbije stalo.

Sa prezirom moram da kažem da se nigde na svetu ne pokazuje toliko mržnje prema uspehu koji pokazuje naša zemlja kao kod nas, koliko to dežurni mrzitelji u svakoj svojoj napisanoj reči pokazuju. Ali sam isto tako sigurna da neće biti potrebno ni 619 godina, niti svo vreme ovog sveta, da građani Srbije poveruju jednu jedinu reč koju oni kažu ili koju oni napišu.

Ovo su konkretni rezultati, rebalans pokazuje u koliko se projekata ulaže, građani sve vide a izbori su veoma blizu. U danu za glasanje ću podržati predloženi rebalans i prateće zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik dr Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, rebalans budžeta koji je danas na dnevnom redu može se posmatrati i kao rebalans budućnosti Srbije, imajući u vidu da u ovom trenutku pričamo o novoj vrednosti, o nove 183 milijarde dinara, koje će kroz ovaj rebalans biti raspoređene i raspodeljene u najboljem interesu svih onih koji žive u Srbiji i budžet koji iz godine u godinu pomera lestvicu na gore. Svaki sledeći rebalans pokazuje da mi kao država idemo još brže i još jače i bolje, kako smo i najavljivali u kampanjama u prethodnim godinama.

Da može i brže, jače i bolje, pokazuje i ova revizija, ali 183 milijardi ili oko 1,5 milijardi evra će biti podeljene ravnopravno prema potrebama. To se pre svega odnosi na tri milijarde koje se odnose na fiskalizaciju. Konačno svi privredni subjekti će izvršiti fiskalizaciju, a da to bude plaćeno iz budžeta. Dakle, 2,7 milijardi će ponovo ući i pojačati poljoprivredu, bez obzira na sva davanja koja smo imali i u redovnom budžetu i u prethodnim rebalansima budžeta. Ekologija, energetska efikasnost, fabrika vakcina.

Fabrika vakcina u Srbiji kao fabrika koja će pokazati da je ovo Srbija budućnosti, Srbija koja zaista misli o svakom građaninu, ali pre svega, misli to da uradi iz sopstvenih izvora i iz sopstvenih sredstava.

Ono što često napadaju, pa i Fiskalni savet je na tom stavu, da se određena sredstva ne troše dovoljno transparentno, sigurno da nisu u pravu i žao mi je što predsednik saveta nije tu. Ono što hoću da kažem je da svaka odluka vezana za podsticaje, vezana za Kancelariju za javna ulaganja, je odluka koja se tri puta meri a jednom seče. Čisto da znate, upravo ovo ministarstvo i ovaj ministar ne dozvoljava da se bilo koja odluka donese kada su kapitalne investicije u pitanju i kada su podsticajne mere u pitanju, a da za te mere i za te podsticaje nema sredstava u budžetu.

Ono što ovaj rebalans takođe pokazuje, pokazuje i da smo kao država, kao Vlada Republike Srbije, ali i kao Narodna skupština, na pravom putu, da je politika Aleksandra Vučića politika koja je uspela da se izbori sa svim problemima, a zaista ih je bilo puno.

Kao što se na vojnim školama izučava Cerska bitka, kako smo to uspeli da pobedimo tako veliku silu, tako će se u godinama iza nas izučavati kako je Aleksandar Vučić uspeo da ovu tešku ekonomsku krizu iskoristi kao prednost i da kroz ekonomsku krizu izađemo kao pobednici.

Kada se pojavila pandemija sve države i u okruženju, ali i u Evropi i u svetu su pandemiju iskoristile u svojoj nemoći, u nemoći da svojom politikom odgovore na pravi način, iskoristili kao izgovor da ne mogu dalje i da ne znaju šta će. Samo su država Srbija i Aleksandar Vučić pandemiju prepoznali kao priliku da još više pojačaju investicije, nova radna mesta i izgradnju i kapitalne projekte. Ti kapitalni projekti će sigurno obeležiti posebno period pandemije.

Fabrike koje su izgrađene u ovom periodu, bolnice, pre svega kovid bolnice, i putevi, autoputevi o kojima je neko mogao samo da sanja, čak nisu mogli predizborno da obećaju, a lagali su naveliko. E, to nisu mogli ni predizborno da obećaju, a to što oni nisu mogli predizborno da obećaju Aleksandar Vučić je sproveo u delo.

Ono što je takođe bitno to je da opomene koje dolaze, pod znacima navoda opomene, i mišljenja da nešto nije dobro iz Fiskalnog saveta, pa ima i nešto dobro i u tome da se kontroliše i ono što treba i što ne treba. Bez obzira na to što priča Fiskalni savet, jasan je i ovaj rebalans, jasna je i politika Aleksandra Vučića, a to je politika poštenog odnosa prema građanima.

Optimizam koji je prisutan u Srbiji, kada je budžet u pitanju, je realan i projekti koji se planiraju i na nivou budžeta Republike Srbije, ali, bitno je to reći, i na nivou opštinskih i gradskih budžeta je politika realnih projekata, da planiramo samo ono za šta imamo sredstva, da planiramo samo ono što možemo platiti i da planiramo samo ono što je u interesu građana.

Ono što nije jasno Đilasu, Tadiću, Jeremiću, da nekog ne preskočim iz te lopovske ekipe, to je kako neko sa ovakvim budžetom i sa ovakvim sredstvima uspeva da napravi ovolike kapitalne projekte, puteve, bolnice, škole, sportske objekte.

Ono što ćemo raditi u oblasti sporta je tek posebna priča. Zaista svako ko zna, a zna se da ništa nije rađeno u prethodnom periodu, da su sportski objekti bili urušeni, da su nam sela polu napuštena, a u onim mestima gde su se oni malo duže zadržali na vlasti kao da je vreme stalo. Ostali su u 20. veku i čini mi se da iz tog 20. veka neće ni da izađu, imajući u vidu da im je jedina politika politika – mrzim Vučića. Oni neka mrze između sebe koliko hoće, a politika laži, politika lažnih obećanja i priče da će biti nešto što nikada nije bilo, a to što oni obećavaju obećavaju njihovu vlast koja se pokazala kao najgora u novijoj istoriji naše lepe države Srbije. Ta njihova politika laži jednostavno je osuđena na propast. Između ostalog, nemaju ni podršku. Između sebe ne mogu da se dogovore ni šta hoće, ni gde idu, a kamoli da u tom pravcu usmere svoje građane.

Ono što je još bitno, i polako ću privesti kraju jer su moje kolege bile vrlo iscrpne u toku današnje diskusije, to je da napomenem, to treba ponavljati, da smo deficit koji je bio planiran, odnosno da je deficit manji od 5%, 4,9%, a bio je planiran na 6,9%. Možete li da zamislite budžet koji je restriktivan u smislu rashoda i koji se planira na realnim osnovama, koji je uvećan za 183 milijarde?

Istovremeno, zaista je informacija koju građani Srbije treba da znaju, a to je da u ovom trenutku država Srbija ima 16,8 milijardi evra deviznih rezervi, da imamo 36,9 tona zlata kao podlogu da pokažemo koliko je ova država jaka, koliko je ova država ozbiljna, a imali smo 15. Kao poređenje na današnji dan, država koja se nalazi u našem komšiluku, koja se nalazi u EU nema ni grama tog zlata u rezervi. To je država Hrvatska.

E, pa onda ti koji, između ostalog, kao glavnu politiku takođe forsiraju politiku – mrzim Vučića, neka vide sa sobom šta će. Građani Srbije vole Vučića, vole ono što on radi i sigurni su u budućnost Srbije i svoju budućnost. Ono što očekujemo to je da u narednom periodu ova granica trošenja i rasta budžeta bude još podignuta na prvoj sledećoj sednici. Videćemo već krajem godine budžet za iduću godinu, ali ono što je sigurno to je sigurnost Srbije, sigurna politika Aleksandra Vučića i budućnost za koju će se pobrinuti naši građani jer će svojim glasovima glasati za Aleksandra Vučića, a to je svakako i sadašnjost, ali i budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Birmančeviću.
Sledeći je narodni poslanik dr Petar Vesović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas se pred nama nalazi rebalans budžeta za 2021. godinu i to je nastavak jedne progresivne ekonomske politike koju danas vodi Republika Srbija. Pandemija korona virusom traje unazad više od godinu i po dana i korona virus je zaista među sve nas i u celom svetu izmenio način na koji živimo, ali izmeni i ekonomske i privredne uslove u kojima sve države postoje i posluju. Čak ni one najveće i najrazvijenije zemlje nisu uspele da nađu pravi modalitet kako da se bore sa koronom i našle su se u prilici da imaju veliki gubitak radnih mesta i da imaju zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona.

Za razliku od njih Srbija je jednom odgovornom i politikom planiranja od 2012. godine, pa i danas, uspela da osigura privrednu i ekonomsku stabilnost i bezbednost. Srbija i naša ekonomija su uspele da u doba najveće pandemije i u doba jednog velikog ekonomskog kolapsa održe mir i stabilnost u našoj privredi i ekonomiji, da obezbedi sigurne i stabilne državne rezerve. Uspeli smo da privučemo najveći broj direktnih stranih investicija u Republici Srbiji, ali smo, takođe, najbitnije uspeli da očuvamo broj radnih mesta, uspeli smo da značajno povećamo plate i penzije, a država je imala dovoljno novca da pored pandemije i ove velike krize pomogne direktnim davanjima svim građanima Srbije i to ukupno za dve godine po 200 evra, a još više one koji su najugroženiji, a to su oni nezapošljeni i naši penzioneri.

Država nije stala na tome. U doba pandemije Republika Srbija je uspela da poveća ulaganja, kako u zdravstvu, obnavljajući, ulažući u zdravstvene centre i bolnice, ali i izgradnjom onih projekata koji su davno bili zaboravljeni, kao što su bili Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš koji je više od 30 godina stajao nedovršen, zatim Klinički centar Vojvodine, a u doba pandemije kada smo imali veliki broj obolelih i kada su nam bili potrebni novi kapaciteti i pored sve krize, uspeli smo da izdvojimo dovoljno novca da sagradimo tri potpuno nove, savremene i funkcionalne bolnice koje se bave lečenjem kovid pacijenata.

Kao neko ko dolazi iz Prokuplja, zaista sam ponosan što je Prokuplje unazad nekoliko godina, a sve zahvaljujući ozbiljnoj politici predsednika Aleksandra Vučića, ali i ozbiljnih ljudi u Prokuplju, pre svega prof. Darka Laketića, uspeo da privuče više od 60 miliona evra direktnih investicija u naš grad, i to je ono na šta smo zaista ponosni. Jedan grad koji ima godišnji budžet od preko dva miliona dinara za nekoliko godina uspeo je da uloži preko 60 miliona evra u rekonstrukciju gimnazije, rekonstrukciju, izgradnju novog zdravstvenog centra, nove pijace, da izgradi nove vrtiće, da spremi za otvaranje potpuno novu industrijsku zonu, ali i u dogovoru sa državom da obezbedi i izgradnju autoputa Niš – Priština, odnosno „autoput mira“ koji će značajno uticati na razvoj ne samo Toplice i Prokuplja, već i cele Srbije i koji će nastaviti proklamovanu politiku mira predsednika Republike da u Srbiji, pored svega što smo prošli sa regionom, želi da gradi mir, da gradi budućnost, a to je pre svega ekonomskom saradnjom i pomirljivim tonovima koje Srbija danas pruža.

Grad Prokuplje će uskoro biti bogatiji za jedan zdravstveni centar. To je novi, potpuno savremeni Zdravstveni centar Prokuplje koji se prostire na preko 30 hiljada metara kvadratnih.

To je bio zdravstveni centar koji je započet još osamdesetih godina koji nikada nije bio dovršen. To je zdravstveni centar koji su mnogi obećavali, ali niko to obećanje nije mogao da ispuni. Jedini predsednik koji je to sa sigurnošću obećao i čije se obećanje ispunjava jeste predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Za nekoliko dana treba da počne i druga faza izgradnje zdravstvenog centra koja je obuhvaćena i rebalansom današnjeg budžeta. Zaista sam na to ponosan i to su investicije od preko 5,5 miliona evra. To podrazumeva potpuno unutrašnje uređenje zdravstvenog centra i naknadnu nabavku najsavremenije opreme. Biće to zdravstveni centar koji će biti najsavremeniji u ovom delu Balkana, gde ćemo vitalne parametre pacijenata pratiti na narukvici, gde ćemo imati svu savremenu dijagnostičku opremu i svu opremu koja je neophodna da pružimo na zdrave i pomoć građanima Srbije.

Zaista su na sve ovo građani Prokuplja ponosni, ne samo Prokuplja, već cele Toplice, a to su opštine Blace, Kuršumlija i Žitorađa. To je nešto što će uticati, tj. zdravstveni centar koji će uticati i pružati zdravlje i pomoć našoj budućnosti, našoj deci, ali i našim očevima i nama kada budemo ostarili.

Pored toga, još jedan veoma važan projekat je obuhvaćen rebalansom budžeta, a to je izgradnja kanalizacione mreže i sistema prečišćavanja otpadnih voda. To je jedan od velikih projekata koji će uticati na zdravu životnu sredinu, a posebno koji će očuvati našu, posebno koji će očuvati našu Toplicu, a to je reka na koju je ponosan ceo Toplički okrug.

Kao zdravstveni radnik moram da napomenem i nešto što je izuzetno značajno za sve nas, a to je da je Republika Srbija opredelila velika sredstva, preko 30 miliona evra, za obnavljanje i za uređenje Instituta Torlak. Institut Torlak je izgrađen 1930. godine, i on je zlatnim slovima upisan u medicinu Jugoslavije. To je jedan institut koji se bavi izučavanjem virusa, mikroba i koji je stvorio najpoznatije i najcenjenije, jednu od najsigurnijih i najbezbednijih vakcina, koje su spasile milione života, ne samo ljudi u Jugoslaviji, već i onih nesvrstanih i onih slabije razvijenih država.

Nažalost, posle 2000. godine imali smo situaciju da određeni korumpirani političari kojima je bio i veći interes da oni zarade novac i da obezbede tržište Torlakovih vakcina nekim velikim farmaceutskim kućama, uticali su tako da se Torlak uništi i da se smanjenim dotiranjem i postavljanjem nestručnog kadra na čelo Torlaka rasipa stručni kadar koji je funkcionisao u Torlaku.

Danas, pre samo nekoliko dana profesorka Danica Grujičić je vakcinisana prvom vakcinom koja je proizvedena na Torlaku. To je vakcina protiv korona virusa i to je vakcina koja je potpuno bezbedna i koja je potpuno sigurna i koju su stvorili i proizveli naši ljudi. Ja sam na to zaista ponosan.

Moram da napomenem da je Srbija bila prva država u Evropi koja je za svoje građane obavila preko četiri vrste različitih vakcina. Mi smo bili među prvima u Evropi koji smo vakcinisali najveći broj građana tom vakcinom, ali sada imamo problem da u Srbiji danas svakodnevno imamo preko sedam hiljada obolelih od korona virusa. Prosto mi je nemoguće da naši građani više veruju kvazi stručnjacima na Jutjubu, prevedenim klipovima koji se nalaze na Jutjubu, nekim tekstovima ljudi koji se nalaze na Instagramu nego što veruju stručnjacima koji govore i koji se svakodnevno bore protiv korone.

Moje kolege već godinu i po dana unazad se zaista bore za svaki život, bore se za svakog građanina Srbije. Oni su dan i noć u skafanderima, dan i noć nose maske. Zamislite kako je danas nositi skafander na minus četiri, pet stepeni, a kako je bilo letos nositi skafander na plus 40 stepeni. Moj drug je pre nekoliko dana izašao iz bolnice. Tamo je bio ukupno 30 dana, 10 dana je bio u intenzivnoj nezi. Lečenje u intenzivnoj nezi koštalo je preko 850 hiljada dinara. Bili su uključeni oni najskuplji lekovi koje mnoge države danas svojim građanima ne mogu da priušte. Nama nije žao da pomognemo našim građanima, da obezbedimo najjeftinije i najskuplje lekove, da obezbedimo i savremenu terapiju i onu koja je neophodna i koja može da im pomogne. Nama je žao što ljudi i danas umiru od korone, što ljudi i dalje ne veruju da korona postoji, ne veruju u vakcinu, a prosto postoji jedno prosto rešenje a to je da se svi vakcinišemo.

Umesto da danas imamo preko 80% vakcinisanih, mi se borimo da pređemo preko 54% građana koji su vakcinisani. Meni je toga zaista žao. Ne verujem da i dalje postoje ljudi koji govore da vakcina ubija, da će vakcina izazvati ne znam sterilitet, da se u njoj nalazi grofen i mnogi druge materije ili strukture, ne znam šta već sve navode, a da je jedna Francuska vakcinisala preko 60 miliona ljudi, da je Nemačka vakcinisala preko 70% građana, kao i Švedska, kao i druge države i da one danas poništavaju sve mere, a da mi moramo da uvodimo kovid propusnice.

Moramo da uvedemo kovid propusnice zato što imamo preko sedam hiljada obolelih svakog dana, zato što imamo preko 250 ljudi na respiratorima, svakog dana umire preko 50 ljudi. Mi moramo da reagujemo. Da se ja pitam, ja bih kovid propusnice produžio 24 sata dnevno, da svi ljudi koji imaju mogućnosti da se vakcinišu ili da se svakodnevno testiraju kako bismo osigurali bezbednost svih građana.

Pozivam sve ljude koji ne veruju u vakcinu, koji ne veruju u njenu delotvornost da odu do prve crvene kovid zone, da pitaju onog lekara koji nakon 24 sata dežura iznureni izađe i krene kući svojoj porodici i svojoj deci, da pitaju one pacijente koji su se borili za svoj život da li korona postoji, da li je vakcina lek ili ubica. Siguran sam da će se njihov odgovor složiti sa mnom, a to je da vakcina postoji i da vakcina ubija. Borba sa koronom je jako teška, a posledice su još teže, a te posledice najčešće osećaju mladi ljudi i svi ćemo se zajedno složiti da je vakcina lek i da svi zajedno treba da se vakcinišemo i da je jedini izlaz da primimo vakcinu.

Primio sam sve tri doze vakcine kao i moje kolege i moja porodica i zaista vas sve pozivam da pomognete zdravstvenom sistemu u Srbiji i da nam pomognete da ovu borbu završimo i da pobedimo. Hvala.