Zahvaljujem, potpredsedniče, uvažene kolege i poštovani građani Srbije.

Ministre Mali, vi nekako izazivate krajnosti, ovi koji vas kritikuju umeju da budu brutalni, a ovi koji vas hvale takođe da preteraju, pa mi koji kasnije dođemo na red budemo u problemu da nađemo sredinu.

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu drugi put po redu, imali smo ovu situaciju i prošle godine, rezultat je ekonomskog napretka naše države u ovoj budžetskoj godini i važno je da imamo sredstva za dodatna ulaganja, u pre svega najznačajnije sektore društva.

Izuzetno teška 2020. godina zbog pandemije Kovida 19 negde je potpuno poremetila na svetskom nivou sve razvojne trendove i tu je, čini mi se, Srbija ostala u najboljoj poziciji u odnosu na ono što smo mogli da vidimo ili što ćemo tek gledati kada je u pitanju svetska scena.

Suštinski napredak, po meni, u ovoj fiskalnoj godini je smanjenje budžetskog deficita. Vi ste ga najavljivali, nisu vam svim verovali. Kroz ovaj rebalans se to verifikuje i to sa ključnom konstatacijom, zaista moram naglasiti, na početku pre svega ove diskusije. Ali, ako samo uporedimo ekonomsku statistiku za ove dve godine, jasno je da je Srbija veoma sigurnim koracima krenula ka ostvarenju svojih, pre svega, ranije planiranih razvojnih ciljeva, a to je brži privredni rast kroz direktne strane investicije i strateške infrastrukturne projekte, posebno u oblasti saobraćaja i energetike.

Istovremeno, ovaj rebalans vodi stabilizaciji javnih finansija koje su prethodne dve godine morale da se prilagođavaju ovoj sto puta pomenutoj novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa. Otuda i ta dinamičnost, pre svega u planiranju budžeta. Otuda i dva rebalansa u ovoj godini.

Ta brzina prilagođavanja novonastaloj situaciji i preusmeravanja velikog dela budžetskih sredstava u zaštitu zdravlja i života stanovništva od ove opake planetarne bolesti potvrđuje, čini mi se, najvažniju činjenicu, a to je dobra ekonomska politika države kojom je obezbeđen i veći rast BDP-a od planiranog za ovu godinu. Planirani rast je bio 6%, a ostvariće se čak 7% rasta BDP-a, što zaista suštinski dokazuje da se prosto vodila jedna odgovorna fiskalna politika, ali i da su makroekonomske mere Vlade dovele do ovog natprosečnog rezultata, koliko god to sada zvučalo možda preterano.

Možda bi mogli da kažemo da se tek u ovoj godini zapravo vidi kvalitet i rezultat prošlogodišnje ekonomske i socijalne politike i da tek sada imamo otprilike definiciju svega toga šta je zapravo pozitivni efekat odluke Vlade da svojim paketima mera pre svega utiče na drastično umanjenje onih negativnih efekata Kovida i za privredu, ali i za stanovništvo.

U ovoj godini se vidi pre svega efekat mera podrške privredi, od samostalnih trgovinskih radnji, pa sve do velikih preduzeća, jer mi se čini da su prosto oživeli, da ne kažem ono što su bile crne slutnje - preživeli apsolutno svi. Kod prošlogodišnjih rebalansa, a rekla sam da ih je takođe bilo dva, sećamo se tih različitih reakcija na mere Vlade, ali je sada sa ovim rebalansom jasno da su naši makroekonomski stratezi ipak dobro isplanirali te ekonomske trendove i zato smo i bili negde uspešniji u vreme Kovida od mnogih snažnijih i većih država i u regionu i u svetu.

Ovaj oktobarski rebalans predviđa smanjenje budžetskog deficita za oko 900 milijardi, ako se ne varam, mada ne volim da govorim o ciframa. Tu ste neprikosnoveni i prosto rizikujem da budem ispravljena, kao kolega Vujić. Najviše sredstava usmerava se u realizaciju kapitalnih investicija u oblasti saobraćaja i zdravstva i upravo su te kapitalne investicije one na kojima se upošljava najpre veliki broj ljudi i privrednih subjekata najrazličitijih profila i jedan od najvažnijih poreskih prihoda i faktora ubrzanog privrednog razvoja.

Za nas je važno i to što upravo u 2020. godini, godini akutnog Kovida, Srbija nije stala. Započeti su ili čak završeni mnogi kapitalni projekti kako u oblasti zdravstva, što je podiglo kapacitet našeg zdravstvenog sistema za suprotstavljanje Kovidu, tako i u oblasti putne i železničke infrastrukture, kao i u sektoru energetike, rekla bih u ovom momentu ne najmanje važan, da ne kažem najvažnijem.

Uprkos Kovidu, završena je kapitalna investicija Srbije u oblasti energetike, to je gasovod u dužini od 403 kilometra koji je deo turskog toka i koji je omogućio Srbiji da se pozicionira kao zemlja gasnog tranzita, što je posle proizvođača najbolja pozicija. Koliko je ova investicija od kapitalnog značaja potvrđuje se danas kada je počela ta postkovid svetska energetska kriza, koja je izazvala pre svega skok cena nafti i gasa i kada mnogo bogatije države prosto nisu obezbedile sigurno snabdevanje.

Veoma je važno i što je stavljeno u funkciju skladište gasa u Banatskom Dvoru, što je omogućilo pre svega da napravimo rezerve gasa po nižoj ceni, što nam sada omogućava dobar nivo energetske stabilnosti.

Na ove energetske projekte neki su prethodnih godina takođe imali primedbe, ali evo vreme daje odgovor da su svakako bile neopravdane. Gasna pozicija Srbije je bolja i to danas niko ne treba i ne može da dovede u pitanje.

Ovaj projekat potvrđuje i to da Srbija vodi dobru energetsku politiku koja nam omogućava i energetsku stabilnost i energetsku bezbednost koja je važna. I još jedna prednost Srbije jeste to što imamo uporište u različitim energetskim izvorima, dobro je da se i dalje radi na afirmaciji zelenih izvora energije, kao i na projektima modernizacije naših rudnika uglja i termoelektrana, kojima su neophodni, pre svega ekološki standardi. Znamo da je ta energetska tranzicija dug proces i da ne smemo zapostaviti ozelenjavanje, proizvodnju uglja i proizvodnja struje iz ovog izvora, ali na dobrom smo putu.

Pohvalila bih i to što se sa ovim rebalansom povećavaju sredstva za održavanje državnih puteva, za podršku u razvoju preduzetništva, za podsticaj u poljoprivredi i mere ruralnog razvoja, kao i za zelene politike, pre svega za podsticaj reciklaže i ponovnog korišćenja otpada.

Moja koleginica, Jelena Mihajlović je govorila i o sredstvima izdvojenim za kulturu, ja ne bi bila ja, ako ne bih u susret budžetu za 2022. godinu podsetila da ste obećali da ćete iz godine u godinu povećavati sredstva koja će biti opredeljena za kulturu. Tako da verujem da ćemo 2022. godine doći makar do 1,5% ukupnog iznosa budžetu. Znam da je izazov, ali ja verujem u vaša obećanja, ispostavilo se da uvek ispoštujete ono što kažete.

Drugi razdeo sa povećanjem sredstava jeste Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde se rebalansom opredeljuje preko 237 milijardi, što je otprilike za 65 milijardi više od budžetom opredeljenih sredstava i tu su u pitanju kapitalne investicije čija realizacija će u ovoj, ali i narednim godinama biti jedan od glavnih pokretača razvoja.

Čuli smo već, kolege su govorile o tome koji su to infrastrukturalni projekti, a i vi sami na Odboru za finansije i danas u svom uvodnom izlaganju.

Ono što ću istaći na kraju, možda ne kao najveće zadovoljstvo, jeste što posle nekoliko budžetskih ciklusa, kada je Vlada dobijala kritike od Fiskalnog saveta, ovoga puta je izostalo i to. Dobili smo pozitivnu ocenu, imali smo možda neku opasku koja se tiče transparentnosti, ali nju bi pre svela na neshvatanje momenta da nisu sve informacije baš za deljenje. O tome smo kolega Arsić i ja razgovarala, čak i kad je bio Odbor za privredu.

Dakle, Fiskalni savet čijim ste kritikama bili često izloženi opravdano ili neopravdano, kako god, ovoga puta je morao da da pozitivnu ocenu sa manje kritičkog osvrta. Kolege pre mene su rekle da ćemo svakako podržati Predlog rebalansa budžeta. Mislim da niste imali tu dilemu ni kada ste došli, pre svega zato što kada je rebalans ovog tipa u kome ne moramo da objašnjavamo da nam novca fali, nego da imamo na pretek, onda je podrška najmanje što poslanici mogu da pruže Vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta za 2021. godinu dovoljno govori o tome kakvi su bili ekonomski uspesi i kakvi su ekonomski rezultati Republike Srbije, ne samo u ovoj godini, nego predstavljaju jedan skup rezultata koji se odnosi na 2020. godinu koja je krizna godina, godina koja je bila obeležena žestokom pandemijskom krizom, koja je posle prelivena na globalni nivo i pojedinačni nivo nacionalnih država, gde je većina država u svetu zabeležila ogroman pad, kako bi se to ekonomski reklo, privrednog rasta. Neke zemlje u našem okruženju su zabeležile čak padove od po 15% BDP, zemlje kao što je Austrija je zabeležila istorijski loš rezultat po pitanju stope nezaposlenosti koji je prevazišao u jednom trenutku 2020. godine, 20%.

Za sve to vreme Srbija je uspela zahvaljujući jednoj promišljenoj ekonomskoj politici i strategiji i vas gospodine ministre, ali naravno uz palicu predsednika Republike Aleksandra Vučića da donese optimalne i dobre mere koje će imati, ne samo kratkoročni, nego koliko možemo da vidimo i dugoročni efekat, a on se ogleda u tome što će naša zemlja očigledno ove godine, na kraju ove godine biti šampion u rastu BDP. Kada uporedimo 2020. i 2021. godinu, kada izračunamo taj nivo privrednog rasta, Srbija je definitivno, Srbija će biti zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi.

To nije samo pitanje cifre, to nije pitanje da li će biti 7%, da li će biti 7,2%. Mi smatramo da će biti negde oko 7,5%. To jeste istorijski nivo kada je u pitanju rast BDP, to treba napomenuti, ali nešto što je još važnije od toga odnosi se na unapređenje privrednog ambijenta i ukupne ekonomske klime u našoj zemlji i na unošenje jedne velike doze optimizma po pitanju novih investicija, otvaranja novih radnih mesta. To može da se vidi na terenu, to možemo da vidimo svakodnevno da se u Srbiji gotovo svaki dan otvaraju nove fabrike u različitim delovima naše zemlje, otvaraju se nova radna mesta, otvaraju se novi tehnološki naučni parkovi. Naša zemlja napreduje po pitanju inovacija, uvođenja novih tehnologija, napreduje po pitanju nauke, naučnih dostignuća, istraživanja i naravno postajemo jedan svojevrsni ekonomski hab koji je vrlo interesantan za sve svetske meridijane i za kompanije koje dolaze u Srbiju iz svih zemalja na svetu.

Dakle, bez pravila i bez postavljanja pitanja o tome odakle dolaze i to smo na kraju krajeva i potvrdili kroz mnogobrojne međunarodne aktivnosti, kroz mnogobrojne aktivnosti našeg predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića na međunarodnom planu, koji je uspeo da za jedno vrlo kratko vreme napravi i stvori za našu zemlju nove partnere, da obnovi savezništva i da obnovi tradicionalna partnerstva sa mnogim zemljama. Tako da je još jedan potvrda takve promišljene i mudre spoljne politike, filigranski odmerene i Samit nesvrstanih zemalja koji je na šezdesetogodišnjicu osnivanja održan ovde u Beogradu, gde je bila prilika i prilika koju smo definitivno iskoristili da obnovimo i ekonomske odnose sa mnogim zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, da obnovimo politička savezništva, ali da ta politička savezništva usmerimo na ono što jeste dobrobit i blagostanje naših građana, na nove investicije, na jačanje trgovinske razmene i na jednostavno jednu sasvim novu političku doktrinu koju je uveo naš predsednik, a to je odbrana vitalnih i nacionalnih interesa.

Mogu slobodno da kažem da je uticaj na ovih sedam, sedam i po posto rasta BDP nešto što predstavlja, u stvari taj rezultat predstavlja najveći vid patriotizma u jednoj zemlji. Danas, u 21. veku u ovom globalizovanom svetu, u jednoj velikoj krizi u kojoj se svet nalazi, jedna mala zemlja koja je do juče bila vrlo siromašna, koja čak i prirodne resurse koje je imala, ljudske resurse koje je imala, nije umela i naravno političke elite nisu ni želele da iskoriste te resurse na pravi način, niti ih je to interesovalo, počinje da se modernizuje i počinje da stvara jednu ekonomski jaku, snažnu državu koja definitivno postaje jedina suverena država u ovom delu Evrope i držav au kojoj njen predsednik i lider može da donosi suverene odluke koje su u najboljem mogućem interesu njenih građana, a to jeste Srbija.

To se pokazalo mnogo puta koliko je taj u stvari ekonomski razvoj, ekonomski napredak značajan za celokupni razvoj društva, za celokupni razvoj zemlje i za naše geopolitičke pozicioniranje.

Prethodni govornici su na jedan sjajan način govorili o ključnim aspektima i parametrima koji se tiču ovog rebalansa budžeta u odnosu na uticaj na smanjenje fiskalnog deficita, o javnom dugu, o Mastrihtu, o našim obavezama koje imamo prema međunarodnim organizacijama i ekonomskim projekcijama.

Govoriću malo o uticaju ovog rebalansa budžeta i našeg ekonomskog napretka na geopolitiku naše zemlje, na sve ono što predstavlja izazov i što će predstavljati izazov za našu zemlju, a što se možda golim okom i ovako u svakodnevnom životu i ne vidi, nečemu čemu je i naša Vlada i naš predsednik izložen gotovo svakodnevno, a tiče se geopolitičkog pozicioniranja naše zemlje, odbrane naših vitalnih nacionalnih interesa, odbrane i borbe za Republiku Srpsku, za naš narod, srpski narod koji živi u regionu i za odbranu njegovih interesa i njegovog opstanka u zemljama gde on živi, gde egzistira i gde funkcioniše.

Ono što bih posebno napomenuo i gde je Vlada Republike Srbije, gde je naša država uradila puno po pitanju same nacionalne bezbednosti i ekonomske bezbednosti, dakle, privredne bezbednosti, to je polje energetike. Ja ću samo napomenuti jednu činjenicu, recimo, da je u samo nekoliko dana u SAD galon prirodnog gasa poskupeo sa 1,5 na 3,35 dolara. Možete zamisliti kakav bi skok, kakve bi turbulencije na tržištu izazvalo to da cena gasa u Srbiji ili, ne daj bože, nafte ili naftnih derivata poraste samo u nekoliko dana za 100 ili 150%, koliko bi to pomerilo tržišna kretanja i koliko bi poremetilo sve ono što smo planirali po pitanju privrednog rasta, privlačenje investicija i ono po čemu smo mi poznati, ne samo u Evropi, nego i u celom svetu, a to je da smo stabilna država, država u kojoj možete kada dođete da investirate, da projektujete kakva će biti njena fiskalna politika, kakvi će biti porezi i možete to da projektujete na jedan srednjoročan i dugoročan period.

Naravno da vi kao jedan dobar znalac, ja sam više puta govorio ovde u parlamentu da smatram da jeste jedan od najboljih ministara finansija u celoj Evropi, ste dobro projektovali i definisali politiku stabilnosti kao nešto što opredeljuje našu ekonomsku politiku i zato mi imamo toliku količinu investicija, zato se u Srbiju sliva 62% ukupnih investicija u zemlje zapadnog Balkana, zbog toga što ovde kada investitori dođu, da li iz Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, iz bilo koje države, znaju unapred, za godinu dve ili tri, kakva će biti poreska stopa, da se to neće menjati samo zbog toga što neko nema dovoljno znanja ili ima neku trenutnu političku ili dnevnopolitičku potrebu, već da se država vodi, posebno njena ekonomija, na jedan strateški, taktički, veoma promišljen način i tu smo mi u stvari zaslužili taj epitet jedne sigurne zone za investiranje, zbog toga što kada investirate u Srbiju, znate da vam je investicija sigurna i znate da to ne može da poremeti nikakav politički, posebno unutrašnji uticaj.

Mi smo obezbedili energente. Mi smo obezbedili vrlo korektne cene energenata, počevši od električne energije, gasa, naftnih derivata. Nismo dozvolili da zbog toga što imamo dosta velikih zaliha, pogotovo kada je u pitanju gas, to naravno ima najviše veze sa privredom, zbog toga što mnoge kompanije, mnogi proizvodni pogoni, u stvari zavise od toga kakvo će biti snabdevanje gasa i kakva će cena gasa biti. Tu se radi o jednoj strateškoj politici i o tome da se na vreme razmišljalo da može da dođe do jedne ovakve krize, gde se danas hvataju za glavu u jednoj Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji, kada divljaju cene gasa i kada oni koji su želeli da investiraju u nove pogone, u nova radna mesta sada moraju da se povlače ili moraju da povlače mnoge svoje planove i investicije, a samim tim i da to negativno utiče i na bruto domaći proizvod i na razvoj tih zemalja.

Srbija i građani Srbije, kako je to predsednik Aleksandar Vučić lepo rekao, ne treba da brinu oko toga, ne treba da brinu domaćinstva oko toga, ne treba privreda da brine oko toga. Zato je danas Srbija možda i jedina zemlja u Evropi u kojoj gotovo svake nedelje imate nekog novog investitora, svake nedelje dolazi neko novi da otvori neki novi pogon, novu fabriku, zainteresovan je da gradi u Srbiji. Mi imamo porast građevinske industrije gotovo za 100% na godišnjem nivou. Vrlo se lako to vidi i zaključi, kada pogledate broj građevinskih dozvola i uporedite ga sa prethodnim periodom i sa prethodnim godinama, jasno vam je da građevinska industrija, infrastruktura, putna industrija, jednostavno imaju taj kvantni skok koji je potreban i koji u stvari kreira radna mesta.

Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja je uspela da dovede ekonomiju do te situacije da ne bude drastičnog rasta nezaposlenosti. Štaviše, nama je potrebna radna snaga. S obzirom da smo i zaustavili taj "brain drain", zaustavili smo odliv mladih i obrazovanih ljudi u druge zemlje, posebno u zemlje Evropske unije, ja se bojim da će u narednom periodu, u narednih nekoliko godina, mi apsolutno već sada nemamo problem sa tim da može da se nađe posao u Srbiji, adekvatan posao, u skladu sa stručnom spremom i kvalifikacijama, bojim se da ćemo doći u situaciju da nećemo imati radne snage.

Zbog toga predsednik Aleksandar Vučić tako posvećeno radi na unapređenju demografskih karakteristika u zemlji i podsticanja rađanja, pronatalitetne politike koja je jako važna zbog toga što, naravno, ako nas bude više, imaćemo više i resursa, imaćemo više mogućnosti da obezbeđujemo dalju modernizaciju i rast i u narednom periodu.

Dakle, mislim da je ključna stvar koja je pokazala koliko je važno da ljudi koji su znalci, ljudi koji znaju šta je država upravo upravljaju državom, radi se o energetici, gde smo otvorili jednu mogućnost, to je predstavljeno ovde u rebalansu budžeta, da se finansira i napravi interkonekcija gasna sa Bugarskom. Da bi to bilo bliže i da bih bolje pojasnio građanima Republike Srbije, radi se o tome da Srbija hoće da diverzifikuje svoje snabdevanje gasom. Ta interkonekcija ka Bugarskoj će dovesti do toga da imamo nove puteve snabdevanja gasa, dakle, dobijaćemo gas iz Grčke, radi se konkretno o američkom gasu, i otvaramo Srbiju kao jednu zemlju koja je u stvari poprište konkurencije, jedno ozbiljno tržište za koje će se boriti veliki svetski igrači, kada je u pitanju prodaja i snabdevanje energentima. Naravno, što ima više konkurencije, to će biti bolje za naše građana. Što ima više konkurencije, biće bolje za našu privredu, zato što će jednostavno cene biti povoljnije, cene će biti bolje i, naravno, sami proizvodi će biti jeftiniji. To će uticati generalno na cene proizvoda i na unapređenje životnog standarda građana Republike Srbije.

Što se tiče ovog ekonomskog rasta i razvoja i ovog privrednog rasta od 7,5%, treba posebno napomenuti to da je u stvari to upravo izvor te suverenosti naše zemlje i to je izvor, to je ono o čemu je Vučić govorio 2014. godine, da samo na taj način, ako smo ekonomski osnaženi, ako smo vojno osnaženi, možemo da vodimo sopstvenu politiku i možemo samostalno da upravljamo svojom zemljom.

Želim da napomenem da je ova zemlja i da je naš predsednik bio u proteklih nekoliko godina izložen ogromnim pritiscima pojedinih stranih zemalja, stranih centara moći. Nažalost, u proteklih nekoliko meseci vidimo da se ta kampanja nastavlja ovde i na unutrašnjem planu, da su te akcije koordinisane, i to samo iz jednog prostog razloga - što ne mogu da manipulišu Vučićem, što ne mogu da mu narede i da mu kažu koji će ministar da bude za koji resor u Vladi Republike Srbije, već se te odluke donose u Srbiji, donose se u našim institucijama i, na kraju krajeva, donose ih građani i donosi ih narod Republike Srbije.

Podsetiću građane koliko je bilo pritisaka kada su dolazili Kinezi da investiraju ovde, na njihov tzv. maligni uticaj, na njihove investicije. Sada mi imamo negde oko šest milijardi evra projekata zajedničkih sa kompanijama iz NR Kine, koje zapošljavaju više desetina hiljada ljudi u našoj zemlji.

Kada je u pitanju Ruska Federacija, koliko je bilo pritisaka da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, da se usaglasi i upodobi spoljna politika naše zemlje sa spoljnom politikom Evropske unije. Vučić je rekao - ne, to nije interes našeg naroda, to nije interes naše zemlje, mi ćemo voditi računa o našem interesu i odupro se tom interesu. Zato što smo imali snage da se odupremo, zato što smo imali dovoljno novca da i sami pokrenemo neke projekte, ali i da privučemo neke druge kojima smo postali zanimljivi, zato što smo pokazali da sami možemo da se brinemo o sebi, a ne da tražimo od nekoga milostinju, kao što je to bilo u periodu između 2000. i 2012. godine, kada je naša ekonomija bila potpuno rasturena raznoraznim špekulantskim privatizacijama, pljačkama i svemu onome što je doprinelo da se unazadi naša zemlja na ekonomskom planu.

Vašingtonski sporazum. Gospodine ministre, bili ste u Vašingtonu? Niste slučajno bili tamo kada je taj sporazum potpisivan. Da li neko misli da bi Vučić uspeo da se izbori, da se tačka 10. izbaci iz Vašingtonskog sporazuma, da nije imao toliku podršku građana, da nije imao dovoljno snage, ali i poverenja u svoju zemlju i u snagu svoje zemlje, da možemo da nastavimo dalje i da možemo da se odupremo tim pritiscima?

Naravno, na kraju se vaša delegacija vratila sa jednim dobrim sporazumom. Konačno posle toliko godina delegacija naše zemlje se vraća sa dobrim sporazumom u našu zemlju koji će doprineti boljitku života građana naše zemlje i našeg naroda, novim investicijama, novim izvorima stabilnosti i naravno saradnji i novom poverenju između SAD i Srbije.

Briselski sporazum. Iako naravno jedan deo ovih sporazuma, veliki deo što se tiče druge strane se ne ispunjava, mi smo pokazali da smo ozbiljna zemlja, da smo pouzdan partner i sve je to uticalo na to da mi možemo da se odupremo pritiscima i da možemo da se izborimo sa tim pritiscima.

Na kraju da pomenem, i „Otvoreni Balkan“, kao jednu sjajnu inicijativu, kao jedan nastavak kontinuitet one njegove ideje iz 2016. godine, o carinskoj uniji, koja će definitivno doprineti tome da ova zemlja strateški može da napreduje sama. Naš jeste strateški spoljno-politički cilj EU, ali nas niko niti može da spreči da mi sarađujemo u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ sa Albanijom, Severnom Makedonijom i ko god hoće da se priključi tome kako bi mogli da razvijamo naše trgovinske i ekonomske odnose. Niko ne može da nas spreči da sarađujemo sa Višegradskom grupom, ja se čak lično kao poslanik i zalažem i ne krijem to da bi Srbija trebala da bude i deo Višegradske grupe, s obzirom da su to zemlje sa kojima Srbija nema nijedan politički problem, a ima puno, puno mogućnosti da ekonomski i na svaki drugi način sarađuje.

To je ta Srbija od koje je Vučić napravio jednu zemlju koja je prihvatljiva za sve i za one na istoku i za one na zapadu, koja je, kada je trebalo oduprela se određenim pritiscima zarad blagostanja i zarad interesa sopstvenog naroda. To pokazuje šta je pravi lider, to pokazuje šta je jedna ozbiljna suverena država u ovo vreme u 21. veku, koji vodi jedan suvereni i ozbiljni lideri. Zato, naravno, po najnovijim istraživanju koje sam imao priliku juče da vidim, predsednik Aleksandar Vučić, kao ličnost i istorijsku podršku naših građana, 150 dana pred izbore, preko 70% kao ličnost ima po istraživanju Agencije „Faktor plus“.

To dovoljno govori o tome na kom putu se nalazi Srbija, koliko je taj put dobar, pozitivan i koliko u stvari i političke i ekonomske i sve druge reforme će tek biti izvedene i koliko će Srbija napredovati zbog toga što ono što radi SNS i Aleksandar Vučić prepoznaje naš narod, vidi to na terenu, vidi to u svakodnevnom životu na kraju krajeva, vidi to u kući, vidi to na njegovom radnom mestu i na kraju vidi to u novčaniku kroz ovo povećanje zarada jednokratne pomoći.

Ovi što se bune protiv ovih helikopter para, koji imaju naravno po nekoliko hiljada evra platu, naravno oni se i bune protiv toga, ali ne shvataju koliko je važno i koliko je za jednu državu značajno da napravi dobar ambijent i dobru klimu kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju zapošljavanje i nove investicije.

Mi ćemo nastaviti snažno da podržavamo ovakvu vrstu reformske politike koja beleži ogromne rezultate, niti drugog izbora imao, imamo izbor da se Srbija modernizuje, imamo izbor da sledimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića, ta politika daje rezultate i mi ćemo naravno ovde u parlamentu nastaviti tu politiku da sledimo. Hvala.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ništa nije neuobičajeno da u oktobru ili u novembru mesecu imamo rebalans budžeta, dešava se to. Međutim, ovaj rebalans po mnogo čemu je drugačiji nego svi rebalansi kojima sam prisustvovao kada je bivši režim menjao svoje Zakone o budžetu.

Znate zbog čega su ono menjali Zakon o budžetu ili donosili rebalans kako se zove? Pa, zato što su im planirani prihodi bili manji od ostvarenih, pa su manjak u državnoj kasi morali da nadoknađuju podizanjem novih kredita i novim zaduživanjem građana Republike Srbije.

Sada imamo jedan sasvim drugačiji rebalans, sada imamo rebalans kada su prihodi koji su ostvareni veći od planiranih i da zbog toga iziskuje da se ti prihodi u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić preraspodele, ali velika je razlika između onih rebalansa budžeta i ovog današnjeg.

Kao i svakom rebalansu budžeta, tako i ovom prethodi neki zakon o budžetu. Sećam se, gospodine ministre, kako je bivši režim napadao naš Zakon o budžetu, kako su nam tvrdili da su očekivani poreski prihodi i kretanja naše privrede nerealno visoki i da ne mogu da se ostvare. Ali, dobro, hajde da kažemo to je bilo novembra, decembra meseca 2020. godine. To su isto govorili i u aprilu 2021. godine. To su nam isto prebacivali i vama i nama koji smo hteli da glasamo.

Tvrdili su da su prihodi prilično optimistični, da je trebalo da budu više konzervativni, da ne trebamo toliko da subvencionišemo privredu, da ne trebamo toliko da dajemo našim građanima, da je to bacanje para, za rad sticanja jeftinih političkih poena. Napadali su nas, i Fiskalni savet, napadala nas je ona Danica Popović, čini mi se, onaj plagijator, napadao nas je i Milojko Arsić. Oni su u stvari govorili ono što je od njih očekivao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, bivši režim. Na svaki način su pokušavali da prikažu politiku Vlade Republike Srbije, politiku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića ne uspešnom i ne odgovornom.

Sada imamo situaciju da milijardu i skoro 800 miliona evra imamo više ostvarenih prihoda nego što je to bilo planirano, a više su ostvareni zato što smo pre svega bili konzervativni, nismo baš mogli toliko da predvidimo kakva će biti kretanja s obzirom da još uvek epidemija korona virusom traje i da ona učestvuje ne samo na naše privredne tokove nego na privredne tokove u svetu. Možemo da kažemo da smo mogli sebi taj luksuz da dozvolimo, jer preraspoređujemo više naplaćena sredstva, više nego što smo očekivali, ne trebaju nam novi krediti, ne trebaju nam nova zaduženja.

To je važno da se istakne u ovom rebalansu budžeta. To je razlika između našeg rebalansa budžeta i rebalansa budžeta koji su donosili Tadić, Đilas i Jeremić, kod njih je uvek bilo novo zaduženje, kod njih privreda nije funkcionisala i zato smo imali takve rebalanse. Oni su, mogu da kažem, bili jako prisutni i 2008, 2009, 2010, 2011. godine, pa da kažem i 2012. godine, tada još niste bili ministar u Vladi. Kada smo pogledali naše javne finansije 30. juna 2012. godine. Znači, još uvek je bivši režim na vlasti, samo su izgubili predsedničke izbore i parlamentarne, ali još uvek vrše vlast. Ostvareno je 95% ukupno planiranog deficita, a samo 60% planiranih poreskih prihoda za period do 30. juna. Tako su oni vodili Srbiju.

Što je najgore, oni sada pokušavaju barem da stvore neku medijsku sliku pred građanima Srbije da bi oni sada bolje vodili Srbiju nego mi. Oni koji su nas doveli u jednu jako tešku situaciju. Evo, sada je uvek prisutna tema među građanima, ja mogu da kažem dve, koje su i te kako vezane za naš budžet, recimo, inflacija. Evo, i juče je to bilo na sednici Odbora za finansije, kolika je inflacija u Republici Srbiji, pa kako je sve poskupelo, pa kako je za to kriv ministar, kako je za to kriva Vlada, kako je za to kriv predsednik.

Pa, predlažu neke mere, kasnije ćemo malo o tome. Gospodine ministre, kažu jako visoka inflacija 5,7%. Ja se slažem nije mala, ali kakva je inflacija bila za vreme njihove vlasti.

U 2008. godini, građani to treba da znaju, pogotovo ovi mlađi, bili su mnogo mali, pa nisu znali da se to dešava u Srbiji i kakvi su ovi dok su na vlasti.

U 2008. godini inflacija na teritoriji Republike Srbije bila je 10,9% skoro dva puta više nego što je u 2021. godini.

U 2009. godini 10,1%, u 2010. 8,6%, u 2011, to je ona rekordna godina, kako oni kažu po stranim direktnim investicijama, ja bih voleo ministre da nam konačno neko i objasni zašto prodaju jednog trgovinskog lanca, vodimo kao direktnu stranu investiciju? Koja je to metodologija? Ali, 2011. godine inflacija je bila 11% to je kad su imali najveće strane investicije.

Evo, kako to izgleda od kada je SNS na vlasti.

Godina 2012. i 2013. 7,8% i to su bile najveće naše inflatorne godine, 2014. godine 2,9%, to je godina u kojoj započinjemo reformu našeg privrednog sistema i sređujemo naše javne finansije, 2015. godine 1,9%, 2016. godine 1,2%, 2017. godine 3%, 2018. godine 2%, 2019. godine 1,7%, 2020. godine 1,6%.

Kad bi sve ove godine, od kada je SNS na vlasti, ne računajući 2012. i 2013. godinu sabrao procente inflacije, bili bi manji nego bilo koja godina kada je na vlasti bio bivši režim i onda mi se pojavljuje neki Veselko, u nekoj TV emisiji, ne znam sad da li je Tadićev, Đilasov, Jeremićev, zaista ne znam, za mene su oni svi isto, svi su oni bivši režim, svi su potekli iz DS, to što sad imaju 16 stranaka, to je zato što jedan drugo očima ne mogu da vide, ali ako im se ukaže prilika da dođu na vlast, eto njih zajedno jedan drugom u krilu, verujte gospodine ministre, a neka veruju to i građani Republike Srbije.

Kaže on, recimo, evo, sad je prisutna i tema oko energenata, cena derivata nafte, kaže ovako – da su cene derivata nafte neopravdano visoke zato što Republika Srbija ima neopravdano visoko akcizu na derivate nafte.

To kaže čovek i najlakše je kad kažete – ej, ljudi gorivo vam je skupo, država mnogo uzima, otima od vas, zato je to gorivo skupo. Pa, gospodine ministre, i vi i ja znamo, da akcize otkad je SNS na derivate nafte nisu promenjene, isti su. Ništa nije promenjeno. To su njihove akcize, to su njihova zahvatanja.

Čini mi se da su u cene goriva bile 2012. godine jako slične današnjim. Znači, to nije ništa neuobičajeno, ali ako smo imali u mnogo čemu iste perfomanse kako to da recimo 2009. godine, rast BDP-a u Srbiji bude minus 2,7%, kažu svetska ekonomska kriza. Evo, i nas je zadesila svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa, ali mi smo imali minus 0,9% za razliku od njihovih minus 2,7%.

Godine 2010. 0,7% rast BDP-a, današnji rast je 7%. Deset puta bolje, a ekonomska kriza je još izraženija nego 2008. ili 2009. godine.

Godine 2011. rast BDP-a je 11%, 2012. godine, to je godina još njihove vlasti bez obzira što se tada izbili, minus 0,7%. Tako to izgleda kada je bivši režim vladao. Kako to oni misle da ubede građane Republike Srbije da su bolji i da za njih treba da glasaju na izborima.

E, sad, gospodine ministre, evo još jedan jako zanimljiv podatak svima je poznato, barem i ko se iole i malo bavi ekonomijom na teritoriji Republike Srbije da smo mi uvek imali veliki problem između uvoza i izvoza, odnosno da je naš uvoz bio višestruko veći od izvoza vaše privrede.

Uvoz, recimo, 2011. godine iznosio je 14 milijardi i 250 miliona evra, a izvoz Republike Srbije 2019. godine iznosi 17 milijardi 536 miliona. Mi danas imamo veći izvoz, nego što su te lopuže u bivšem režimu imale uvoz. Ili, možda to nikome neće značiti puno, izvoz 2008. godine je bio 7 milijardi i 422 miliona. Godine 2020. 17 milijardi i 54 miliona. Oni koji znaju da računaju, makar i na digitronu, znaju da je izvoz danas dva puta veći, više od dva puta veći nego što je bio za vreme bivšeg režima, a da uvoz nije porastao ni blizu dva puta.

To je novostvorena vrednost. Pa ne znam kako to oni misle da opravdaju, i kako misle da prikažu građanima da bi oni to vladali Srbijom bolje, nego što u ovom trenutku to radi aktuelna Vlada i aktuelni režim.

Broj zaposlenih lica, pazite na početku, lopovsko tajkunskog bivšeg režima, 2008. godine, 2 miliona 821 hiljada i sedam stotina. Znate koliko je bilo na kraju? Hoćemo 2011. ili 2012. godinu, vrlo je sličan rezultat, dva miliona 228.300 građana.

Razlika, 593 hiljade. Dakle, 593 hiljade građana Republike Srbije izgubilo je posao dok je vladao bivši režim. Pa gospodine ministre, hiljadu evra po glavi izgubljenog radnog mesta, toliko je Đilas zarađivao u tom periodu, malo više, 1200 evra po radnom mestu je postao bogatiji Đilas, za svako radno mesto koje je zatvoreno u Srbiji.

A zaradio je 650 miliona evra, pa vi izračunajte koliko je ljudi izgubilo posao i on bi vladao Srbijom bolje sada, nego što to radi aktuelni režim.

Danas, ajde 2020. godinu, znači 2012. godine je bilo dva miliona 228 hiljada, a 2020. godine, 2 miliona 894.800 imate zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, što je više za nekih 73 hiljade nego 2008. godine, a 600 hiljada više nego 2012. godine.

Ovo su tačni podaci i ne može niko da ih ospori. Onda ti, gospodine ministre, taj bivši režim, Đilasa, Tadića, Jeremića, kaže da mi ne znamo šta radimo, da mi ne umemo da vodimo državu. Pričaju o nekakvoj navodnoj diktaturi.

Tu njihovu demokratiju, gospodine ministre, ja sam na svojoj koži osetio između dva kruga predsedničkih izbora. Držao sam Konferenciju za štampu, kada su me pred kamerama napali, fizički i mislite li da je to neka televizija prenela? Mislite da je to neki mediji objavio? Nije nijedan. Narodni poslanik napadnut, ne. O tome se nije govorilo. To je diktatura.

Diktatura je ono što su sprovodili Tadić, Jeremić, Đilas. Njih niko ne napada, mogu da govore, mogu da se okupljaju, sad, druga je stvar što ne mogu da skupe ljude jer im niko više i ne veruje, ali to nisu obeležja diktature.

Niko im nije kriv što je za vreme njihove vlasti 600.000 ljudi ostalo bez posla, što su zatvorene mnoge fabrike.

Evo, samo još jedan podatak. Vidite kako to izgleda, recimo, srednji kurs dinara prema evru - 2008. godine je bio 81 dinar i 40 para, tu je već došlo do poremećaja. Godine 2009. je 94 dinara, 2010. je 103 dinara, 2011. je 102 dinara, 2012. godine 6. avgusta, kada je sadašnji guverner ušao u Narodnu banku, kurs dinara prema evru je bio 119,80. Na današnji dan je 117,60. Manji je nego za vreme njihove vlasti.

Ovo je samo jedan mali deo razlike između nas i njih, jedan mali deo između njihovih dela i rezultata koje ima Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić. Ali i to što sam sad spomenuo je više nego dovoljno da se ova lopovska družina, kako god da se zovu, koju god koaliciju da prave, lopovska družina iz DS koju su tad predvodili Boris Tadić, Đilas i Jeremić više nikad ne vrati na vlast.

Onda imamo tu suludu situaciju da oni koji su opljačkali državu, Đilas posebno, pričaju o nekome, imaju pravo da kažu kako Poreska uprava treba da ispituje poslovanje, čak i sina predsednika Republike, samo govori o jednoj nemoći ali o nečemu još mnogo važnijem, a to je da ta ekipa da bi ponovo došla na vlast i ponovo krala od građana Republike Srbije ne bira sredstva, pa po cenu i fizičke likvidacije.

Međutim, građani Srbije, sasvim sam siguran da su to odavno prepoznali, a da ta družina može samo u svojim snovima da sanja da će ponovo da upravlja Srbijom, ponovo da otima od Srbije, ponovo da krade i ponovo da bude bogatija.

Još nešto, voleo bih da konačno i pravosudni i tužilački organi rade svoj posao. Jako željno mi iz Požarevca očekujemo i Đilasa i Jeremića u jednom naselju blizu Požarevca koji nam je ostavio knez Mihajlo Obrenović, a nije Ljubičevo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi gospodine Arsiću, ako mi dozvolite par stvari samo da ponovim ili da obrazložim zbog građana Srbije, jer ste krenuli da pričate o par tema koje su veoma važne, pogotovo kada su kurs i inflacija u pitanju.
Dakle, hajde da uporedimo taj način na koji je prethodna vlast reagovala na jednu po obimu i po svemu manju krizu 2008. i načinu na koji smo mi reagovali kada je izbila pandemija Korona virusa. Ovo je meni važno da svi građani Srbije razumeju.
Dakle, jedan od najvažnijih faktora koji utiče na visinu inflacije je upravo kurs. Sad pogledajte njihovu politiku, malopre ste izneli precizne informacije. Dakle, od 2008. pa do avgusta 2012. godine kurs je porastao sa 81 na 119 dinara za evro.
Zamislite samo, dakle, za samo četiri godine za 50% je porastao kurs, za toliko je oslabio dinar u odnosu na evro, za samo četiri godine. U isto vreme inflacija je bila dvocifrena. Sami ste rekli.
Samo da građani Srbije razumeju, pa to je upravo bila ekonomska politika prethodnog režima. Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, stavi pare na svoj račun i u svoj džep, a s druge strane vi kroz visoku stopu inflacije, kroz promenu kursa vi obesmišljavate svako povećanje plata i svako povećanje penzija i njihova politika i 2008. kada su dva puta povećali penzije i 2009. i 2010. kada su govorili o povećanju plata, o brizi koju imaju za građane Srbije, šta god da su povećali obesmislili su porastom inflacije, obesmislili su promenom kursa. U realnom iznosu građani Srbije imali su sve manje i manje i bili sve siromašniji.
To mi je važno da napomenem i kada govorite o dvocifrenim stopama inflacije 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, to su prosečne stope na nivou godine. Kada danas govorite o stopama inflacije, da, mi imamo veću stopu inflacije u avgustu i septembru mesecu, ali kada pogledate prosek i dalje je na ciljnom, targetiranom nivou Narodne banke, od oko 3% u proseku. Dakle, to je veoma važno da napomenem.
Za građane Srbije, da znaju, po projekciji i procenama Međunarodnog monetarnog fonda i svih relevantnih institucija ovde se radi o privremenom porastu inflacije, dakle, ne onom koji je izazvan strukturnim neravnotežama kao 2008. do 2012. godine, nego porastu inflacije koji je izazvan zbog poremećaja, prevashodno na troškovnoj strani, dakle na proizvoljnoj strani zbog poremećaja u lancima snabdevanja, koji su izazvani prevashodno globalnom pandemijom korona virusa.
Ono što je i predsednik, odnosno direktor, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Jan Kejs rekao u petak i predsedniku Vučiću – mi očekujemo da će već u drugom kvartalu naredne godine da se stabilizuju i cene energenata, i generalno inflacija, jer će se ti lanci snabdevanja konsolidovati na pravi način.
Dakle, to je veoma važno napomenuti, tu razliku. Njihova ekonomska politika da ne pusti kurs da raste, inflacija neka prži, što bi se reklo, građani sve siromašniji, zatvarane su tada fabrike, tada su 100.000 ljudi ostali bez posla. Pitajte samo privrednike, njihova glavna tema na kraju godine je bila – koliki će biti kurs, kolike će biti kursne razlike i kako će te kursne razlike da ubiju njihov bilans uspeha, odnosno ono za šta su radili tokom cele godine.
Sada ti strahovi ne postoje. Ekonomska politika je stabilna, kurs i u doba najveće globalne ekonomske krize, izazvane pandemijom korone virusa nije se menjao, inflacija je, takođe, stabilna. Imamo sada kratkoročne poremećaje, ali ne na štetu građana Srbije, s druge strane, tu je država koja kroz programe pomoći podržava i privredu i građane.
Dakle, ogromna razlika u ekonomskoj politici. Dakle, to prosto nije ni uporedivo. Drago mi je da ste pomenuli te ljude, jer su to sada veliki kritičari ove naše ekonomske politike, koja za rezultat ima nikada više stope rasta naše ekonomije, za rezultat ima nikada veće plate, sigurne i rastuće penzije, rekordnu zaposlenost, rekordni broj fabrika koje otvaramo, kilometre novih autoputeva, železnica, nove bolnice, nove vrtiće, dakle, borimo se za svako novo radno mesto, borimo se za živote, bolji standard naših građana Srbije, a ne kao što ste i sami rekli, kao neki Dragan Đilas koji je 619 miliona evra zaradio i strpao u svoje džepove tokom tih godina, od 2008. do 2012. godine, a građani trpeli i tu ogromnu inflaciju, i te ogromne skokove u kursu.
Tako da, apsolutno sam samo hteo to da ponovim još jednom, pogodili ste u metu u smislu razlike u njihovoj politici i našoj, to je taj deo monetarne politike, a fiskalna se tek razlikuje, a o tome ne bih želeo mnogo da duljim, imaćemo prilike i o tome da govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o rebalansu budžeta drugog u ovoj godini i svi ekonomski parametri pokazuju da je on opravdan, jer su ekonomije i radna mesta za vreme pandemije koja još uvek traje očuvana, da je privreda pokazala otpornost i nastavljamo sa daljim ekonomskim rezultatima.

Dva najvažnija razloga koja opravdavaju ovaj predloženi rebalans su povećanje kapitalnih investicija sa 7,2% na 7,8%. U konkretnim brojkama to zapravo znači da će 478 milijardi dinara samo iz budžeta biti uloženo u kapitalne investicije i drugi razlog je povećanje životnog standarda građana.

Sa zadovoljstvom moram da istaknem samo neke od kapitalnih investicija koje su predviđene ovim rebalansom budžeta, iako su to moje kolege i koleginice u današnjoj raspravi istakli. Dakle, nastavak izgradnje Moravskog koridora, izgradnja Dunavske magistrale i ostalih puteva koji će konačno, posle toliko vremena, umrežiti Srbiju, obilaznica oko Užica, Gornjeg Milanovca, Loznice, izgradnja odnosno rekonstrukcija devet domova zdravlja u Srbiji, u Grockoj, na Čukarici, u Rači, Somboru, Loznici i Medveđi.

Prvi put u istoriji Srbije možemo da se pohvalimo sa činjenicom da će kanalizacija i fabrike za prečišćavanje voda biti izgrađene u 70 lokalnih samouprava i prvi put, posle toliko obećanja, konačno imamo realnu mogućnost da će u novembru sledeće godine početi izgradnja metroa u Beogradu. To je samo deo kapitalnih investicija predviđenih ovim rebalansom, koji nezaustavljivo menjaju sliku Srbije.

Strane direktne investicije od početka godine do današnjeg dana bile su 2,4 milijarde evra. To je impozantna cifra ne samo za Srbiju, već za ceo region. Za prvih devet meseci budžet Srbije je bolji za 1,5 milijarde evra i to je zaista odlična vest za građane Srbije, iako je ova godina bila teška i izazovna, deficit će biti 4,9%, udeo javnog duga u BDP biće 58,2%, ukupan BDP do kraja godine biće 7,8%, uza najavljeno povećanje plata i penzija, po kojima će prosečna plata do kraja godine u Srbiji biti 620 evra, i sve su to rezultati koji ohrabruju i daju sigurnost građanima Srbije i koji ulivaju realnu nadu da će ekonomski projekat "Srbija 2025" zaista imati 900 evra prosečnu platu u Srbiji.

Veoma je važno što ste istakli jutros prilikom obrazlaganja ovog rebalansa budžeta da su sve obaveze države Srbije, Vlade Srbije, i prema građanima i prema stranim investitorima i domaćim, naravno, bili ispunjeni u dan. To stvara jedno poverenje, jednu poslovnu klimu koja je neophodna za dalji razvoj ekonomije Srbije.

Neverovatno zvuči da u ovom trenutku, pred kraj godine, mi imamo 300 milijardi dinara u budžetu, da je država potpuno likvidna i da su to sve zaista činjenice koje ukazuju da se ekonomija u Srbiji oporavila brže od očekivanog i da ćemo po stopi rasta biti u tri zemlje u Evropi.

Sve su ovo realni pokazatelji koji na neki način ohrabruju građane Srbije da se ne plaše i predstojeće energetske krize od koje mnoge zemlje u svetu strahuju i pokazalo se, zaista, iako je taj projekat bio teško izvodljiv i skup, da je Južni tok bio odličan pogodak zašto se Srbija pridružila kada je u pitanju snabdevanje građana Srbije energentima.

Po mom mišljenju, zbog toga su u narednom periodu važna tri prioriteta - ekonomska stabilnost, brži privredni rast i sprovođenje reformi. To su tri prioriteta koja su važna za bolji životni standard svih građana.

Ne mogu a da ne kažem u ovoj raspravi danas da su nedopustivi pokušaji da se svi napori i rezultati koje Srbija postiže u ekonomiji i na koju ukazuje i poslednji izveštaj Evropske komisije i MMF i Svetska banka, da se ti rezultati stave u drugi plan zbog konstantnog napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Složila bih se sa vašom ocenom, ministre Mali, da se protiv predsednika Vučića već duže vremena vodi specijalni rat i da na to ukazuju konstantni napadi hrvatskih medija na Vučićevu porodicu.

U kriminalizaciji predsednika i njegove porodice utrkuju se i pojedini predstavnici opozicije koji definitivno znaju da ih građani neće ni u tragovima, jer kada su imali priliku da to pokažu, pokazali su na loš način koliko im je do građana Srbije stalo.

Sa prezirom moram da kažem da se nigde na svetu ne pokazuje toliko mržnje prema uspehu koji pokazuje naša zemlja kao kod nas, koliko to dežurni mrzitelji u svakoj svojoj napisanoj reči pokazuju. Ali sam isto tako sigurna da neće biti potrebno ni 619 godina, niti svo vreme ovog sveta, da građani Srbije poveruju jednu jedinu reč koju oni kažu ili koju oni napišu.

Ovo su konkretni rezultati, rebalans pokazuje u koliko se projekata ulaže, građani sve vide a izbori su veoma blizu. U danu za glasanje ću podržati predloženi rebalans i prateće zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik dr Boban Birmančević. Izvolite.