Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, kada poslanik koji pokriva sve teme u parlamentu postane ministar, onda sam siguran da lako može da pokrije i sve resore u Vladi. Iskustvo koje vi imate ovde apsolutno nije malo. Doduše, i ja sam danas nešto čuo, nisam znao da se toliko baš razumete u struju, da umete da napravite to strujno kolo, ali obzirom na vaš resor koji vodite, sa delom tog resora ja se sigurno ne bih uhvatio u to kolo.
Kada su u pitanju ovi zakoni, ići ću onim redom kako ste i vi krenuli. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Složio bih se sa kolegama da su danas stvarno ove teme malo suvoparne, ali, naravno, nisu nevažne i nisu nebitne, moramo da se bavimo sa istim tim temama. Isto tako, naš je zadatak da dok vodimo tu diskusiju sa vama ovo spustimo i na neki nivo da svako od građana lakše može da razume o čemu pričamo i o čemu se danas ovde radi.
Konkretno, mi kao država dajemo garanciju za posao koji će elektroprivreda da uradi, posao vrednosti od 80 miliona evra. Konkretno, danas pričamo o toj tranši od 40 miliona evra. Ona se odnosi na nabavku, na instalaciju, na ugradnju i softvera i hardvera koji je direktno vezan za pametna brojila. U ovom slučaju će se ugraditi 205 hiljada pametnih brojila, odnosi se na gradove Niš, Čačak i Kraljevo.
Ono što je vrlo bitno zbog čega mi iz JS podržavamo ovaj zakon je to što je ovo podatak koji sam našao iz 2019. godine – gubici na mreži, pričam o niskonaponskoj struji, bili su veći od 11%. Ako bi to trebalo nominalno da iskažemo ovde, to je iznos preko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, imamo neke gubitke, različite stvari su u pitanju.
Ako treba da se uporedimo sa nekim evropskim standardima, pošto gubici svuda postoje, to je normalna stvar, prosto, takva materija je u pitanju, imamo situaciju da su kod njih evidentirani gubici do 4% i to se smatra opravdanim gubitkom. Znači, na ovih naših 11%, ovo što danas radimo i ono što će Elektroprivreda da radi u svakom slučaju nam svima ide u korist.
Ako bi ove gubitke o kojima sam malo pre pričao uporedili sa proizvodnjom Termoelektrane „Kostolac“, sveli bi se na istu cifru. Šta to znači? Da boljim uštedama, jednim domaćinskim ponašanjem, koje mi iz JS zagovaramo, ne samo da stvaramo veliku uštedu sa ovakvim projektima, nego imamo i ekološku korist, koja u startu možda nije vidljiva, ali ako uzmemo u obzir koliko jedna termoelektrana treba da nam zagadi vazduh, a sa ovakvim projektom potrebu te elektrane svodimo na minimum, onda je ovo još jedan od argumenata zašto podržavamo ovaj zakon.
Ono, ministarka, što nikako ne smemo da zaboravimo, ima veze sa ovom temom svakako, to je bombardovanje koje smo preživeli, pričam za ovo zadnje bombardovanje koje je išlo u korist teroristima, koji su nam pravili, i dan-danas prave, te probleme u našoj južnoj pokrajini. Jedno bombardovanje zbog koga smo svi zajedno mnogo trpeli. O žrtvama i o šteti tog bombardovanja je teško pričati i danas, zato što su žrtve velike, ne mislim samo o vojnim žrtvama, pre svega pričam i o civilnim žrtvama. Ali, ono što je vezano za ovu temu, to je ta šteta, materijalna šteta koju smo pretrpeli kada je u pitanju energetska mreža.
Tada su specijalno za nas u Srbiji po prvi put isprobavane te grafitne bombe, ja sam to ovde jednom pričao dok je bila i ministarka energetike tu, te bombe su namenski pravljene da razore energetski sistem Srbije. Što bi mladi rekli, u tom trenutku posle bombardovanja energetski sistem Srbije vraćen je na fabrička podešavanja. Bukvalno je tada sve sravnjeno tada sa zemljom. Naravno, i takva zemlja, sa pre svega stručnim ljudima, inženjerima koje smo imali, danas nije sa nama gospodin Mrkonjić ovde, iz opravdanih razloga, i on je tada bio jedan od sinonima za nešto što se radi pre roka. Država je uspela za vrlo kratko vreme da revitalizuje i privredu i energetski sistem. Ono što smo tada naučili, a to je bilo, što mora uvek da bude stalno ispred nas kao neka vodilja, da moramo da se trudimo da energetski ni od koga ne zavisimo.
Znači, ta energetska nezavisnost je u stvari nešto što će da sačuva i našu privredu, zato mi je žao što danas nije ministarka privrede sa nama, a imao sam konkretno neke teme, da me ne shvatite pogrešno, ja ne sumnjam u vašu stručnost, to sam rekao na početku, ali prosto, eto, ona nije tu, pa ću malo i svoj govor drugačije da koncipiram.
Evo, vratiću se na ova brojila. Znači, u tim gubicima struje o kojima sam pričao postoje dva načina kako se ta struja gubi na niskonaponskoj mreži. To su tehnički i netehnički gubici.
Kada pričamo netehničkim gubicima, tu dolazimo do „pametnih brojila“, zato što su ti netehnički gubici podeljeni na tri dela, podeljeni su upravo na jedan deo koji se tiče direktno brojila, na jedan deo koji se tiče krađe struje i na pogrešno očitavanje.
Znači, da ne ponavljam sve ono što sam rekao, ovo je dobra stvar, ovo što danas glasamo treba sve češće da glasamo i da ne budu samo tri grada pokrivena sa ovakvim brojilima, investicije jesu velike, ali u nekoj bliskoj budućnosti bi trebalo da veći broj gradova ide istim ovim putem.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je pre par dana izjavila da neke potrebne investicije da bi bili apsolutno energetski nezavisni se kreću čak do 17 milijardi evra, to je ogroman iznos, ali ako uzmemo samo jedan od gubitaka koje sam naveo ovde na početku, to nisu sredstva koja treba izbegavati, svakako treba voditi razgovor u tom pravcu i sa MMF-om i sa Svetskom bankom.
Ono što je, kada je u pitanju ta energetska nezavisnost, sada situacija iz koje teško možemo da nađemo rešenje, ja sam siguran da će narednih dana o tome sve češće da se priča, a to je veštačko đubrivo. Sve fabrike u Evropi koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva su zbog ove situacije sa gasom i sa cenama, koje su trenutno ovakve kakve jesu, obustavile svoju proizvodnju. To hteli, ne hteli, ako nema direktne veze sa nama, indirektne će da ima, zato što i naši seljaci u procesu proizvodnje moraju da koriste veštačko đubrivo, tj. ne moraju da ga koriste, ali onda prinosi u organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji su značajano manji.
Mi smo u rebalansu budžeta koji smo juče usvojili dali dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, tako da iznos subvencija na različite načine u poljoprivredi prelazi 60 milijardi, ali niko nije očekivao da ćemo imati ovakvu situaciju sa veštačkim đubrivom.
Ja sam siguran da će dobri domaćini i poljoprivrednici da se snađu za ovu jesenju setvu, da će to nekako da premoste. Ono što sam hteo da kažem ministarki privrede, da je danas tu sa nama, ili ministru poljoprivredu, kada ga budem video ovde u parlamentu, je to da moramo na proleće da razmišljamo kako da pomognemo seljacima, tj. gospodinu seljaku, kako bi to rekao Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, da lakše dočeka to proleće i da mu omogućimo ili bar da mu umanjimo štetu, kada je u pitanju veštačko đubrimo.
Da ne širim puno ovu temu, poslanička grupa JS svakako podržava ovaj zakon.
Ova dva sad stvarno jesu suvoparna, ali i o njima moramo da pričamo. To je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kada je u pitanju Agencija za privredne registre, ovaj problem koji smo imali sa pandemijom koja nas je snašla je sigurno ostavilo velike posledice i na njih. Zašto to kažem? Zato što je posao koji Agencija za privredne registre obavlja izuzetno obiman. Mi danas tretiramo samo jedan mali deo njihovih obaveza, ali Agencija za privredne registre stvarno ima veliki obim delovanja i poslova koje radi.
Dozvolićete mi, pošto ima dosta brojeva, ovo prosto nije ni moguće sve zapamtiti, ja sam uzeo opet presek tu, 2019. godinu, pre ove pandemije, kada su još neke stvari bile lagano merljive i kada smo mogli da ispratimo ritam šta se dešava u kontinuitetu.
Znači, u Srbiji je u 2019. godini osnovano 9.157 privrednih društva, što je u tom trenutku za 3,82% više nego ranije godine, osnovano je i 37.160 preduzetničkih radnji. Od ukupno više od 46.000 novoregistrovanih firmi putem e-registracije, u tom trenutku osnovano je 359 privrednih društava i 2.031 preduzetnik. Šta to znači? Da će sad to sve da bude sa procentima u poređenju sa tom 2019. godinom drugačije, zato što je sada jedini način da izvršimo registraciju nekog privrednog društva elektronskim putem.
U toj prethodnoj godini, znači 2018. godini, osnovane su 303 zadruge, 77 ogranaka stranih preduzeća, 37 predstavništava ino-firmi itd. Najviše firmi registrovano je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, izgradnju zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, zatim su otvoreni restorani, kafići, firme za drumski prevoz tereta, računarsko programiranje, trgovinu automobilima, frizerski saloni i kozmetički saloni. Među preduzetnicima najviše ih je bilo registrovano za računarsko programiranje, ugostiteljstvo, konsultantske aktivnosti, potom slede vlasnici frizerskih i kozmetičkih salona.
Ovo nije loše kad se spomene zato što prosto za neke stvari sam ja bio iznenađen kada sam čitao, pa eto prosto ljudima koji žele da se bave nekim preduzetništvom, nekim privatnim poslom ovakve statistike koje su lako dostupne mogu da daju neku novu ideju.
Iz privrednih subjekata su tokom 2019. godine izbrisana 27.163 privredna društva, od čega je najveći deo, oko 22.400 društava, obrisano nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Ovo će da ima veze i sa sledećom tačkom o kojoj ću da pričam.
Prvog dana 2019. godine, koju sam uzeo za reper, u Srbiji je bilo ukupno registrovano 119.557 privrednih društava i 271.210 preduzetnika.
Prema podacima iz APR-a za poslednjih pet godina broj osnovanih privrednih društava u Srbiji povećan je za 19,94% a, preduzetnika za 11,14%. Šta to znači? Sa jedne strane ako racionalno sada pristupamo temi koja je na dnevnom redu, svakako ćemo svima da olakšamo posao. Nesporno je da ćemo da smanjimo troškove.
Ono što sada ja hoću da pitam, moram da pitav vas, zato što nemam sagovornika iz konkretnog ministarstva, jedna od tema koju smo otvorili i na Odboru za finansije u tom trenutku, mi smo imali ministre, imali smo ljude iz Agencije i ono što smo svi hvalili to su rokovi koji su pomereni, tj. za prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, znači rokovi su pomereni i tu se privrednim subjektima izlazi u susret i to je dobro, zato što se rokovi pre svega tiču njihovih obaveza. Zamoliću samo da ispratite.
Znači, kada su obaveze privrednih društava u pitanju koji oni nesporno moraju da izvršavaju, jer je to u skladu sa zakonom, rokovi su ima relaksirani. To je dobro, ali gde ja lično vidim sada jednu manu i mi smo u okviru naše poslaničke grupe Jedinstvene Srbije o tome pričali, pa vas molim da probate bar da nađete neko racionalno objašnjenje ili da u nekom narednom periodu to bolje sagledamo u odnosu na efekte koje ćemo da imamo u toku sprovođenja elektronskog prijavljivanja, a to je sledeća stvar.
Obzirom da sada jedini način da registrujemo privredno lice je elektronskim putem. Malopre je kolega pričao o svom gradu gde je rekao da se desila situacija da je nestala struja što nije nemoguća stvar, ali postoji i još nekoliko situacija koje ne moram sada da nabrajam, a opet se tiču kako mogu sada prosto da kažem, tog tehničkog ili hardverskog dela, da vrlo lako ministarka, možemo da dovedemo pravno lice u situaciju da nema mogućnost da registruje svoje pravno lice.
Dozvolite samo dok završim sa pitanjem, pa možda ministarki ne treba pomoć. Znači, šta je sada situacija? Mi bismo time nekom ugrozili pravo na rad, jer ako mu iz tehničkog razloga onemogućimo otvaranje privrednog društva, preduzetničke radnje ili šta god, onda mi kao oni koji trebaju da donose zakone i da stvari dovode u pravo stanje, onda bi mi sa izmenama koje ne bi bile usvojene po pitanju ovog problema, mi bi kršili zakon. Znači, ne bismo neko davali pravo na rad.
Molim vas da o tome razmislite, vidim da ima tu kolega iz Agencije. Ja nisam amandmanski hteo da reagujem na ovo, prosto mislim funkcionišemo vrlo korektno kao poslaničke grupe. Imali smo do sada vrlo dobru komunikaciju sa resornim ministarstvima, pa eto, uzmite ovo u obzir, ne morate ni odmah da odreagujete, ali kroz provođenje ovog zakona ukoliko vidite da je ovo što pričam smisleno, onda dajte da nešto uradimo da nam to ne stvara probleme.
Kada je u pitanju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je mlad zakon, taze donesen, usavršavamo ga i siguran sam da će on još nekoliko puta da dođe ovde zato što situacije koje su na terenu malo drugačije diktiraju uslove poslovanja i onda onim ljudima koji ne ulazi iz najčasnijih namera u formiranje privrednog društva koji svesno osnivaju privredna društva da bi oprali neki novac, da bi se bavili najprostije rečeno kriminalom, moramo da nađemo način kako da im stanemo na put.
Danas je kolega Bane rekao da kada pričamo o tom nekom, nije o tom nekom, to je ozbiljan problem modernog društva o terorizmu, ovde kada kažemo pranje novca, nekako odmah se nadovezuje zarez, pa se kaže terorizam. Iskren da budem, nisam siguran da u Srbiji se pre svega novac na ovakav način ispumpava da bi se neko bavio terorizmom, više se tu radi o mitu, o korupciji, o nekim zloupotrebama itd. ali za razliku od ovih terorista o kojima je kolega pričao koji mogu takav novac da unesu u Srbiju, ja nemam taj
strah da će teroristi da unesu novac u Srbiju. Ono što je kod nas očigledno, to je da teroristi iz Srbije iznose novac na različite ofšor kompanije, na različite destinacije i to je ono što mi konstantnim usklađivanjem ovog i slični zakona moramo u jednom trenutku da sprečimo.
Nažalost imao sam jedno ružno iskustvo i moja porodica, kada su u pitanju te fantomske firme, tako da i sa ovim zakonom mi stvari ispravljamo, ali mašta onih, kako da vam kažem, nepostojanje straha za bavljenje kriminalom uvek mogu da nađu, kako se to prosto kaže, rupu u zakonu.
Ovo je dobro što danas radimo, zato mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije ovo podržavamo, ali svakako moramo, pre svega vi, a i mi zajedno sa vama uvek da budemo spremni da nađemo te i da presretnemo te njihove ideje i da svaki put zakon bude sve bolji i bolji. Ponavljam još jedanput poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.