Hvala. Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ima za cilj unapređenje uslova za otpočinjanje poslova u skladu sa konceptom e-uprave i digitalizacije poslovanja privrede. Najznačajnija novina koju ovaj Predlog zakona donosi jeste elektronska forma prijave za osnivanje privrednog društva.

Uvođenje elektronske prijave je neophodno zbog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odredbama Zakona o elektronskoj upravi i uslugama od poverenja i nizom drugih zakona, kao i zbog otklanjanja pravnih praznina i problema koji su uočeni.

Elektronska prijava imaće niz pozitivnih efekata. Prvenstveno će biti ubrzan postupak registracije. Zatim, troškovi naknade za registraciju privrednih subjekata ukoliko se podnose u papiru, u onom klasičnom obliku, iznose 5.900 dinara, a izmenama ovog zakona iznos naknade za prijavu elektronskim putem biće čak 24% manji, odnosno iznosiće 4.500 dinara.

Još jedna od pogodnosti je i to što privredni subjekti neće morati da overavaju prijavu kod notara.

Za pripremu primene zakona u delu koji se tiče podnošenja prijave u elektronskoj formi određen je rok od 18 meseci. Smatram da je ovaj rok primeren i neophodan za informisanje i edukaciju privrednih subjekata, kako bi se na vreme pripremili za novi način poslovanja. To će rezultirati punom primenom zakona, čime on ispunjava svoju svrhu. Zašto to kažem?

Složićete se sa mnom da elektronska pismenost kod privrednih subjekata nije još uvek na zadovoljavajućem nivou, kao ni informisanost i obučenost službenika u javnoj upravi ili drugim institucijama. Primera radi, u pojedinim bankama službenici još uvek insistiraju da stranka priloži original traženog rešenja sa pečatom, iako je isti dostupan na satu APR-a.

Na kraju, želim da skrenem pažnju na organizacije jedinice APR-a kojih ima 14 na nivou Republike Srbije, ali nisu ravnomerno raspoređeni, što privrednim subjektima otežava obavljanje svakodnevnih administrativnih poslova. Recimo, ukoliko je privrednom subjektu iz, na primer, Novog Pazara hitno potreban izvod iz registra ili kopija rešenja ili izvod iz registra ponuđača, on mora da putuje u Kraljevo. Smatram da Novi Pazar kao regionalni privredni centar sa velikim brojem privrednih subjekata treba da ima organizacionu jedinicu u kojoj bi bila omogućena savetodavna pomoć.

Takođe, kad se govori o opštinskim kancelarijama koje ima čini mi se svaka lokalna samouprava u Republici Srbiji, one takođe nisu u mogućnosti da pruže neophodnu savetodavnu pravnu pomoć privrednim subjektima, već najčešće pružaju pomoć da se skine registracioni formular recimo sa sajta APR-a itd.

Smatram da bi zapošljavanje pravnika u ovakvim kancelarijama daleko unapredilo i pomoglo privrednim subjektima u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije Agencije za privredne registre. Ovim predlogom zakona uređuje se postupak registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata koji su u skladu sa posebnim zakonom predmet registracije.

Samo izmene i dopune zakona su rezultat potreba usklađivanja sa merama iz Akcionog plana uslovima poslovanja "Duing biznis liste" za period od 2020. do 2023. godine. I upravo ova "Duing biznis lista" je bila dokaz prvih uspeha naše države kada govorimo o postupku digitalizacije i unapređenja rada javne uprave. Setićete se da je Srbija po prvi put od dolaska SNS na čelo države, sa Aleksandrom Vučićem, zauzela 9. mesto na "Duing biznis listi", kada govorimo o brzini i načinu izdavanja građevinskih dozvola.

To je upravo bio prvi pokazatelj da želimo da napravimo potpunu razliku u odnosu na period do 2012. godine, kada je naša građevinska industrija bila na poslednjem mestu što se tiče uvećanja BDP i na ovaj način smo želeli da pokažemo da želimo da napravimo razliku u odnosu na režim tadašnje DS, kada su se građevinske dozvole izdavale samo onim licima koji su bili bliski tadašnjim čelnicima DS.

Upravo ovaj napredak nam je obezbedio razvitak naše građevinske infrastrukture, kako bi bio ostvaren rast naše privrede.

Same izmene i dopune zakona, kada govorimo o postupku registracije u APR-u, će doprineti bržem otvaranju malih i srednjih preduzeća, što će doprineti našem intenzivnijem privrednom rastu, a što će kasnije doprineti i većem rastu plata i penzija i mogućnosti da veću količinu novca ulažemo u naše kapitalne projekte, u infrastrukturu, što će opet na kraju dovesti do rasta BDP-a.

Najbolji primer tog rasta privredne prakse, odnosno privredne aktivnosti i dobre privredne prakse pokazuju i izveštaji renomiranih finansijskih institucija. Tu bih želeo da napomenem Izveštaj MMF-a, koji je za razliku, opet kažem, od perioda pre 2012. godine, u Srbiju dolazio samo sa dobrim i pozitivnim komentarima.

Do 2012. godine, a najviše u periodu od 2009. do 2012. godine, predstavnici MMF-a su u Srbiju dolazili kako bi nam govorili da treba da smanjimo plate, kako treba da smanjimo penzije, kako treba da izvršimo restrukturiranje javnih preduzeća, zato što u tom trenutku nemamo, odnosno ne vodimo domaćinsku politiku kada govorimo o finansijama i nemamo mogućnost da toliku količinu novca ulažemo u infrastrukturne projekte, a nemamo pogotovo mogućnost da izdvojimo više novca za plate i penzije, zato što su tadašnji predstavnici DS uzimali nedomaćinske kredite, kako bi obezbedili fluktuaciju novca u našoj zemlji i kako bi obezbedili da isplaćujemo plate i penzije mimo onoga što smo u tom trenutku zaradili.

Najbolji primer toga jeste i kredit koji je pre nekoliko nedelja vraćen od strane države Republike Srbije finansijskim institucijama, a koji je od strane bivšeg režima uziman sa kamatom od 7,5%. To je najbolji primer ekonomske politike koja se tada sprovodila, a zahvaljujući politici SNS i Aleksandra Vučića mi smo tu ekonomsku politiku promenili za 180 stepeni i danas možemo da se pohvalimo tim ekonomskim rezultatima.

Svakako da ti dobri komentari i te pohvale ne dolaze samo od strane Međunarodnog monetarnog fonda, nego dolaze i od strane Evropske komisija koja je u prethodnim danima objavila Izveštaj u kojem kaže da je država Republika Srbija ostvarila napredak u mnogim oblastima, da je ostvarila napredak u oblasti pravosuđa i da je ostvarila napredak u oblasti ekonomije. To najbolje pokazuje kojim putem se mi danas krećemo.

Ta privredna aktivnost, kao što sam rekao, utiče i na naš BDP. Mi smo očekivali, tokom početka ove godine i tokom celokupne godine, da će naš BDP iznositi od 6% do 6,5%, a sada imamo određene naznake i uveravanja da će taj BDP do kraja godine iznositi i 7,5%. To nam u praksi govori da ćemo mi moći već krajem godine da izdvojimo određena novčana sredstva za dodatno povećanje plata i penzija, ali istovremeno ćemo omogućiti da naša infrastruktura, da naša građevinska infrastruktura raste, da možemo više novca da izdvajamo za kapitalne projekte, što smo pokazivali krajem 2019. godine i u 2020. godini kada smo bili suočeni sa pandemijom korona virusa.

Tada je država preduzela ozbiljne korake i prepoznala da se privatni sektor suočava sa određenim posledicama pandemije korona virusa i tada smo mi odlučili da iznađemo rešenje kako bi taj pritisak sa privatnog sektora jednim delom preuzela država. Obezbedili smo do 2021. godine tri paketa finansijske pomoći, ukupnog iznosa osam milijardi evra, što je retko koja zemlja u okruženju i u Evropi uradila. Mi smo sistematski pomagali i privredu, pomagali smo i stanovništvo Republike Srbije. To na najbolji način pokazuje i finansijska jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra, a nastavili smo, ono što je mnogo bitnije, da ulažemo u našu infrastrukturu, da gradimo auto-puteve, da gradimo brze saobraćajnice, da gradimo bolnice. Te rezultate mi danas možemo da vidimo.

Mi danas obeležavamo godinu dana od početka rada Vlade. Zaista mislim da smo u prethodnih godinu dana uspeli da ostvarimo većinu stvari koje su se nalazile u ekspozeu premijerke Ane Brnabić koji je pročitan ovde u Domu Narodne skupštine u oktobru mesecu prošle godine.

Mi smo zaista dosta uradili i kada se radi o ekonomiji i kada se radi o zaštiti životne sredine i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i u pogledu zaštite određenih osnovnih prava koja su garantovana Ustavom i zakonom. O tome mi ne razgovaramo samo u Domu Narodne skupštine, nego se ti rezultati vide i u praksi.

Zaista imam potrebu, kada govorimo o onim uspesima koje smo ostvarili u oblasti zdravstva, jeste da smo se mi u periodu 2009. i 210. godine nalazili na poslednjem mestu, kada govorimo o oblasti zdravstvene zaštite. Na toj listi u pogledu pružanja zdravstvene zaštite smo se nalazili na poslednjem mestu, da bismo deset godina kasnije imali mogućnost da za samo četiri meseca izgradimo tri kovid bolnice, da obezbedimo četiri vrste vakcina i da obezbedimo najbolje, a mogu reći možda i najskuplje lekove od svih zemalja u okruženju za svoje sugrađane.

Ti rezultati se vide i kada predsednik Aleksandar Vučić otvara fabrike širom zemlje, u svim onim mestima u kojima su predstavnici bivšeg režima zatvarali te iste fabrike. Taj broj fabrika je danas povećan na skoro 200.

Mi smo imali pre nekoliko dana otvaranje, odnosno postavljanje kamena temeljca za fabriku „Hans Grohe“ koja će zapošljavati preko 1.000 ljudi i imali smo otvaranje fabrike u Aleksincu koja će zapošljavati 700 ljudi, ali to možda danas nije toliko propraćeno medijski zato što se to nama dešava skoro svaki dan. Mi skoro svaki dan imamo nove vesti o tome da će se postaviti kamen temeljac za novu fabriku, da će početi izgradnja određene brze saobraćajnice. Evo, primer najbolji jeste što smo mi za skoro godinu dana počeli rehabilitovanje i izgradnju skoro 1.200 kilometara saobraćajnica širom Srbije i izmene i dopune ovog zakona će svakako doprineti tome da mi, kao zakonodavna vlast, damo mogućnost daljem privrednom rastu kako bismo omogućili nastavak investicija i kako bismo omogućili bolji život za sve građane Srbije.

Ono što sam želeo da kažem jeste da bismo mi danas, 2021. godine, značajnije napredovali da nismo imali takvu štetočinsku vlast kao do 2012. godine. Zaista verujem da smo uspeli za samo osam godina, zahvaljujući politici SNS i Aleksandra Vučića, da ovu zemlju na najbolji mogući način transformišemo i da postanemo jedna od zemalja koja je ne samo lider u okruženju, nego kada govorimo o ekonomiji, jedna od brzorastućih zemalja na teritoriji današnje Evrope. To je zahvaljujući, pre svega, odgovornoj, marljivoj politici Aleksandra Vučića i fiskalnoj konsolidaciji koju smo mi sproveli, a najveći teret su podneli naši najstariji sugrađani, a ja im se sa ovoga mesta zahvaljujem.

Kada govorimo o predstavnicima opozicije zbog kojih smo i došli u tu poziciju 2012. godine, ja bih želeo da kažem nekoliko reči. Neću uzimati mnogo vremena zbog mojih dragih kolega koji žele da uzmu učešće u ovoj debati.

Nas očekuju izbori za nešto više od 150 dana. Predstavnici opozicionih stranaka danas obećavaju građanima sve one stvari koje su obećavali u periodu od 2012. godine i kako će oni to uraditi čim dođu na vlast, ali jedini uslov jeste kada bi mogli da ti predstavnici opozicionih stranaka ne izađu na izbore, kada ne bi dobili glas građana i kada bi neko mogao dekretom da ih danas postavi na vlast.

Danas imamo situaciju na našoj političkoj sceni da imamo najavljivanje nekoliko kolona godinu dana nakon bojkota i te meni kolone više liče na pokušaj ujedinjavanja nekadašnjih restlova DS. Vi imate sa jedne strane, nadam se, gospođo Čomić, da se nećete naljutiti na mene kada kažem restlovi DS, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koji kažu – mi ćemo izaći na vlast da bi napravili jednu listu, a to su dva čoveka koji su nekada bili nekadašnji lideri DS, onda imate sa druge strane listu tzv. zelenih, a tu su Dobrica Veselinović, Lazović, Zelenović, opet čovek koji je blizak DS, i određeni pokreti koji se u ovoj predizbornoj kampanji ponašaju kao filijale određenih političkih stranaka koje danas ne mogu da dobiju podršku svojih građana.

Sa jedne strane imate bivšeg tajkuna, i to ne kažem ja, to ne kažu poslanici SNS, to kaže izveštaj Verice Barić. Utvrđeno je da su njegove firme, odnosno da je Dragan Đilas koristeći svoj službeni položaj u to vreme direktora Kancelarije predsednika Republike i kasnije gradonačelnika kako bi za svoje firme obezbedio najbolje poslove.

Sa druge strane, imate Vuka Jeremića koji je nakon toga što nije reizabran na mesto generalnog sekretara UN došao da se ovde bori da bi došao na vlast i da bi mogao da sačuva, odnosno opet ostvari sve beneficije koje je imao do 2012. godine.

Ja bih želeo da kažem da je meni nepojmljivo da neko pre godinu dana govori o tome kako izborni uslovi u Srbiji nisu dobri, kako izborni uslovi su bili bolji u njihovo vreme, a onda kada pozovu evroparlamentarce da im pomognu i kada ti evroparlamentarci vide sa kakvim diletantima imaju posla, oni, odnosno Dragan Đilas pre nekoliko dana održi konferenciju ispred Skupštine u Kralja Milana i kaže da je ogorčen ponašanjem evroparlamentaraca, tih istih koje je on pozivao, on je ogorčen njihovih ponašanjem i on će se boriti za slobodu svojim sredstvima. Kada govorimo o tim sredstvima, ja mislim da će on u određenom periodu ispred nas pozivati opet na određene nerede, na određene proteste, kao što je to bilo u julu mesecu 2020. godine.

Kada govorimo o tim zelenim pokretima, i o tome sam stalno govorio i kolege moje iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu su često govorile, vi ćete imati slučaj da će svi zeleni pokreti, sve zelene stranke imati istu političku mantru kao što imaju SSP, kao što ima Narodna stranka Vuka Jeremića, zato što su oni videli da ne mogu da dobiju podršku od građana, da ne mogu da pređu onaj magični cenzus od 3%, iako oni u svojim istraživanjima, koje daju preko novina koje se štampaju u Hrvatskoj, odnosno u Osjeku, stalno govore o tome kako imaju podršku preko 20 ili 30%, oni će sve vreme praviti proteste, pozivati ljude na nasilne promene, kako bi tim istim ljudima, restlovima nekadašnje DS, obezbedili da dođu na vlast bez volje građana.

Nadam se, završavam, zaista da je kulturna i pristojna Srbija shvatila šta žele da urade nekadašnji restlovi bivšeg tajkunskog režima, i da ćemo na predstojećim izborima podržati politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer samo na taj način možemo da nastavimo politiku kojom ćemo obezbediti ubrzani privredni rast, doneti nam nove direktne strane investicije po kojima smo mi danas lideri na Zapadnom Balkanu, i politika koja će obezbediti bolji život za sve naše sugrađane. Hvala.

Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, kada je u Narodnoj skupštini izlaganje koje nema nikakve veze sa tačkama dnevnog reda za koje sa ja obavezna da vam se obratim i dužna da vam odgovaram, onda one nisu moja nadležnosti, nego nadležnost predsedavajuće sednice Narodne skupštine.
Za sve što je vezano za dnevni red, za predloge zakona za koje sam obavezna ovde vam stojim na raspolaganju, ali za sav sadržaj koji nema veze sa dnevnim redom nisam. Potpredsednica je tu. Hvala vam.

Nastavljamo.
Reč ima narodna poslanica Ivana Popović.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodi poslanici, biti preduzetnik nije lako, nije lako danas, nije bilo lako ni pre 100 godina onim starim zanatlijama, starim esnafima. Da pokrenete posao sami, da se borite sa svakodnevnim problemima sa kojima se susreće svaki preduzetnik i da budete sam svoj gazda svakako da nije lako. Zato ne bih se složila sa nekim od mojih prethodnih govornika, kolega, narodnih poslanika kada su rekli da su ovi zakoni koji su možda, kako su oni rekli, suvoparni i u to ime pozvala bih se na statistiku koju smo imali u ovom zakonu mogućnost da pročitamo, a koja nam govori da u ovom trenutku jednočlana društva su podnošene prijave lično u 78% slučajeva, a što se tiče elektronske prijave isključivo 8,33% i kada je višečlano društvo taj broj je još manji 3,9%.

Dakle, ovakve promene, promene kao što su ovi zakoni koje danas imamo na dnevnom redu, za privrednike, za preduzetnike, predstavljaju veliki korak napred, ogromne promene i ja kao preduzetnik takođe podržavam maksimalno sve ove zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Ono što je važno da kažemo jeste, da država danas stoji iza svoje privrede, stoji iza svojih, da kažemo, preduzetnika, vrednih i radnih ljudi naše zemlje, i najbolje smo to mogli da vidimo i kroz paket pomoći koji je u visini čak od osam milijardi evra, usmeren upravo prema našem stanovništvu i usmeren upravo prema našoj privredi.

Imali smo priliku relativno skoro i da čujemo ministra Sinišu Malog, kada nam je predstavljao rebalans budžeta za 2021. godinu, i mogli smo da vidimo da uprkos krizi, naša zemlja je i ovaj put pokazala pravovremeno i vrlo snažnu reakciju i pomogla našoj privredi. Zaista ne bih volela sada da oduzimam puno vremena i da nabrajam koje su sve to pomoći u okviru 2020. godine, usmerene, ali fokusiraću se isključivo na nekoliko njih, a to je tri puta po 50% minimalne zarade, koju smo imali u toku ove godine, imali smo dve pune plate za slobodne umetnike, imali smo dve pune plate koje su usmerene zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu, imali smo šest meseci pomoći od 600 evra našim svim autoprevoznicima, imali smo pomoć hotelijerima u visini od 350 evra za svaku sobu i 150 evra za svaki ležaj.

Složićete se sa mnom, to svakako jeste velika pomoć i to jesu ogromni novci i ono na šta sam ja posebno ponosna jeste što smo imali priliku da čujemo i od ministra Siniše Malog da se uprkos svim tim paketima pomoći naša makroekonomija nije uzdrmala nimalo. Naprotiv, mi smo trenutno na stabilnom nivou ispod mastrikta 58,2% je naš javni dug u ovom trenutku.

Naravno da nam je stabilna ekonomija u ovom trenutku govori i činjenica da smo u avgustu mesecu imali prosečnu platu preko 64 hiljade dinara i da ćemo do kraja godine u decembru mesecu imati 618 evra.

Naša zemlja nezaustavljivo zaista ide napred i ono na šta sam ja izuzetno ponosna jeste da sva ona obećanja koja mi damo našim građanima ta obećanja i ispunjavamo zahvaljujući jednoj odgovornoj, ekonomski odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada naše zemlje. Takva politika naravno stvara i vrlo pogodne uslove za strane direktne investicije, stvara i jako dobre uslove zbog toga što se mi trudimo da pojačamo i intenziviramo javne kapitalne investicije i mi možemo da vidimo takođe da je samo u prvih osam meseci ove godine čak 2,6 milijardi evra priliva bilo upravo iz tih stranih direktnih investicija, što je 52% više nego u prethodnoj godini, a možemo reći naravno da je još uvek ta kovid kriza prisutna među nama i da svakako privredni na globalnom nivou nije jednostavno.

Priznaćete, u našoj zemlji uspeh se ne prašta i to najbolje možemo da vidimo u ovim opozicionim tajkunskim političkim vodama i njihovoj bratiji jer njima koliko možemo da vidimo smeta što je naša Srbija danas ekonomski snažna, smeta im što imamo stabilnu makroekonomiju, što nam rastu plate, što se grade putevi, fabrike, što se otvaraju nova radna mesta. Oni bi voleli bez programa, bez jasno definisanog plana za budućnost naše zemlje da se dočepaju vlasti da olešinare ono što smo zaista mukotrpnim trudom i jako teškom reformama postigli u prethodnom periodu, a zahvaljujući jednoj vrlo mudroj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ta politika brine se o svim segmentima našeg društva, brine se o svim delovima naše zemlje, samim tim i o digitalizaciji, o promenama, o medernizaciji naše države i u prilog tome svakako jesu i zakoni koji se danas nalaze na dnevnom redu, a to je svakako Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Mi u današnje vreme jesmo svedoci činjenice da držimo te mobilne telefone gotovo po vasceli dan u rukama i da to više nisu samo sprave sa kojima mi vršimo pozive ili razmenjujemo SMS poruke, to su postali aparati koji predstavljaju male baze ili ti banke podataka, naših raznih nekih aplikacija bez kojih mi danas ne možemo da zamislimo svoj život i iz tog razloga vidimo da upravo kroz ovakve zakone neophodno je da idemo u korak sa vremenom i neophodno je da zakonskim formama potporimo čitav taj digitalni napredak i zato mi je još jednom drago da smo upravo kroz ove zakone mi olakšali našim privrednicima, kako našim, ali tako i stranim privrednicima, stranim investitorima u našoj zemlji.

Mi imamo situaciju gde je proces registracije firme sada znatno pojednostavljen. Vi gotovo jednim klikom u jednom danu možete da pokrenete firmu i da negde razvijate dalje svoje ideje i vizije. To je nešto na čemu mi zaista treba da budemo ponosni i možemo time, naravno da očekujemo da će rejting naše države na Duing biznis listi takođe i da skoči.

Kao, što smo mogli da čujemo od mog uvaženog kolege, Vladimira Marinkovića, upravo pozicija naše zemlje na Duing biznis listi jeste nešto što je izuzetno važno stranim investitorima, kada dolaze u našu zemlju. Time vidimo da mi još jednom vodimo tu odgovornu, ekonomsku politiku i stvaramo pogodne uslove za poslovanje u našoj zemlji.

Ono što je izuzetno meni važno, a tiče se jedne teme, koja je ovih dana izuzetno i ne samo ovih dana, ali u poslednje vreme vrlo aktuelizovana, a to je upravo ta životna sredina i ekologija, mi kroz ovaj jedan mali, nebitan zakon, kao što su neke kolege rekle, imamo i tu stavku o kojoj smo razmišljali. Dakle, mi ćemo ovim zakonom smanjiti količinu te papirne dokumentacije, koja je neophodna da se predaje Agenciji za privredne registre i samim tim čuvati naše šume i čuvati našu životnu sredinu.

Takođe, o toj odgovornoj politici kojoj pripadam i ja, imamo situaciju da više zakonske promene i razni novi zakoni, koji dolaze, ne oštećuje naše građane. Dakle, mi ovim nećemo neki novi namet našim građanima staviti na pleća, već naprotiv, mi ćemo smanjiti te troškove koje oni imaju. Čak za 24% biće ta tarifa za pokretanje firme, znači za podnošenje, za otvaranje novog privrednog društva manja i tako će umesto tog papirnog formata, koji je iznosio 5.900 dinara, to sada iznositi 4.500 dinara, što složićete se sa mnom, za otvaranje jedne firme, za jedno legalizovanje čitavog tog postupka poslovanja, mogućnosti vaše sutra da napredujete i da se razvijate, zaista predstavlja izuzetno mali doprinos i mali iznos.

Ja se sećam vrlo dobro, kako je to bilo ranije i koliko je to bilo komplikovano, koliko vam je dokumentacije trebalo i koliko ste morali da šetate iz institucije u instituciju, da bi ste prikupili svu tu neophodnu dokumentaciju, pa da odvojite vreme da odete u APR, pa dok se onda posle ti dokumenti obrađuju i sve ostalo, ali, danas vi vrlo elegantno to sve možete da uradite, iz vašeg doma, ili sa bilo koje poziciji gde se nalazite, bukvalno jednim klikom. Ono što je važno, jeste da imamo i to centralizovanje podataka, tako da APR određene podatke vuče po automatizmu.

Ono što je meni izuzetno drago u celoj toj stvari, jeste da ćete biti u mogućnosti i ako se nalazite van granica naše zemlje, ako ste državljanin neke druge zemlje, da u jednom danu možete da otvorite firmu u Republici Srbiji i da počnete da investirate svoj novac, gde po našem mišljenju jeste i najbolje.

Ono što meni negde daje iznova snagu svakog dana da se borim, jesu upravo te vizije i ideje, jesu upravo ti naši građani i izuzetno mi je drago kada možemo ovakvim zakonskim formama da im pomognemo i oni su prosto ljudi koji bara bar sa nama grade tu bolju budućnost naše zemlje. To najbolje možemo da vidimo i kroz otvaranje velikog broja novih firmi. Oni se bore da te svoje velike ili male ideje i vizije, spakovane u mnoštvo, ostvare i načine velika dela, koja su važna za našu zemlju i važna za našu ekonomiju, jer je neophodno da svi zajednički radimo.

Ono što bih ponovila još jedanput jeste da mi je drago da država danas stoji iza svojih privrednika, stoji iza svojih građana i pruža ima sve te neophodne preduslove da mogu da funkcionišu, jednu stabilnu makroekonomiju, jednu zdravu i ekonomski odgovornu politiku, koju moramo da naglasimo, predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji ima jasno definisanu viziju te stabilne i uspešne Srbije, Srbije koja nezaustavljivo ide napred i Srbije koja se brine za budućnost svojih građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici.

Po nekima, imamo po malo i jednu formalnu raspravu oko usvajanja dva zakona iz oblasti registracije privrednih subjekata, jedan zakon o davanju garancije Republike Srbije. Ja to ipak ne bih okarakterisao, kao nešto što je formalne prirode i vrlo rado bih, po ovim temama i nekim našim iskustvima, koje smo imali u prošlosti, popričao baš o ovakvim predlozima zakona.

Evo, jedan prilično interesantan detalj, pre nego što nastavim dalje, pošto se i dalje polemika vodi u našoj javnosti, oko čuvenih naknada za banke, da li banke imaju pravo, nemaju pravo, imamo čak i štrajkove advokatskih komora itd.

Samo bih da navedem šta piše u jednom delu ovog zakona, da su elementi ugovora, pa kaže - iznos zaduženja 40 miliona evra, period raspoloživosti zajma, datum plaćanja obaveza, isplata sredstava, zajam u tranšama, zajmoprimac za plaćanje 18, primena varijabilne kamatne stope, ali još nešto, na kraju ćemo da pročitamo i pristupna naknada koja se jednokratno plaća banci, iz sredstava zajma u iznosu od 1%.

Ljudi, ovo je međunarodni sporazum i vidimo da ni Republika Srbija ne može, kao ni bilo ko drugi, ni bilo koja druga država, ni bilo koje drugo pravno lice, fizičko lice da izbegne ovu obavezu, ovu odluku banaka da to radi. To nije bilo koja poslovna banka, koje su nemilosrdnije, nego Banka za obnovu i razvoj koja ima posebnu namenu kakve će projekte da finansira.

Ovo je oko toga da čini mi se u Srbiji sve vrlo lako može da preraste u političku temu i pitanje života i smrti, jer ako je ovo dozvoljeno, a naši sudovi i dalje budu tvrdili da nije, budite uvereni da će neko da zatraži zaštitu od međunarodnih pravnih institucija, a onda štetu koja će da nastane za Republiku Srbiju neće plaćati ni Advokatska komora, ni advokati, nego će plaćati Republika Srbija, naplaćujući porez od istih onih za koje se navodno neki advokatski lobi zalaže da ih zaštiti. Toliko o bankarskim naknadama. To piše u međunarodnim sporazumima.

Druga stvar, gospođo ministre, nije prvi put da imamo jedan ovakav zakon, sa jednim ovako sličnim obrazloženjem. Imali smo i 2010. godine. Neću da spominjem banku i EDB, čini mi se da je u pitanju bilo 90.000 brojila. Po meni neke odredbe u tom ugovoru nisu trebale da se nalaze, nije trebalo da se nalazi gde treba da budu deponovana sredstva naše Agencije za depozite, u kojim bankama, ali to je bilo precizirano. Na kraju se ispostavilo da smo morali da deponujemo naša sredstva kod banaka koje su povezana lica sa zajmodavcem, odnosno bankom od koje smo se mi zaduživali, pa smo se u stvari zaduživali sami od sebe, ali ni to nije bitno. Pristali smo na to, niko nam nije kriv. Ne mogu da krivim banku što smo na to pristali, nego nas.

Elem, problem nastaje u samoj realizaciji ugovora. Po toj realizaciji ugovora, za vreme bivšeg režima, jedno brojilo je otprilike koštalo 150 do 160 evra, tog tipa. Naša EDB, po davanju saglasnosti Republike Srbije, odnosno Narodne skupštine, raspisuje javnu nabavku pa kaže da sva brojila moraju da se nalaze u trenutku zaključenja ugovora na raspolaganju EDB. Određuje se cena koja je tada tržišna itd. neke posebne mogućnosti i pogodnosti, gde se vidi da je sam postupak nabavke tih brojila za određeno lice koje se bavi tom delatnošću.

Ne leži vraže, bilo je tu puno zainteresovanih i onih koji su hteli da rade pošteno i onih koji su hteli da budu bogovi, mislim da mu je nadimak baš Bog, tako ga zovu, koji su hteli da budu bogovi i da zarade ekstra profit.

Taj postupak javne nabavke se prilično odužio. Imali smo komisiju koja je odlučivala u drugostepenim postupcima javne nabavke, koja čak o tome nije ni vodila računa, tako dalje i tako dalje. Posle par godina raznih pravnih, ekonomskih i bilo kojih drugih peripetija ugovor je napokon zaključen, brojila su sukcesivno isporučivana, po onoj standardizaciji koja je bila u prvobitnoj javnoj nabavci, samo gospođo ministre, to brojilo više nije koštalo 150 evra, koštalo je na tržištu 60-tak evra, za dobavljača značajno manje. Pa je gospodin Bog strpao prilično veliku sumu novca u džep. Da li je sa nekim to delio, verujem da jeste.

Zašto? Zato što je sve bilo predodređeno da on mora da dobije taj posao. Jer, znate šta? Ako se traži da od njega ima svih 90.000 brojila na raspolaganju, a on nigde ne dokumentuje da ima ta brojila, niti mu svih 90.000 brojila bude isporučeno u jednom danu, nego sukcesivno, znači da je to bio samo diskriminacioni, nezakonit uslov da on dobije javnu nabavku. Hajde i to da prihvatimo, ali zašto smo plaćali nešto tri puta više nego što je zaista koštalo? E, to je problem.

Uveren sam da zbog ovog iskustva sada „Elektrodistribucija Srbije“ neće ovakve stvari da radi. Ne sme više niko da se poigrava sa građanima. Nema te sulude odluke u ovom Ugovoru gde naši državni organi treba da deponuju svoja sredstva, kod kojih poslovnih banaka, koje kategorizacije itd.

Ali, na žalost to je ipak u nekoj prošlosti bilo i onda se čudimo kako to ispliva tu i tamo po neki milion na nekim egzotičnim destinacijama od bivšeg režima, plus tu bude i Dragan Đilas, ko zna šta ćemo naći sve i za Šolaka, možda je i on tu bio u ovom poslu sa brojilima, to ne mogu da tvrdim, ali znam da je krao struju. Krao struju jeste Šolak, sa njim Đilas, njih dvojica to je isto, ko nokat i meso.

E, sada hajde što su krali struju od „Elektrodistribucije Srbije“ nezakonito, nepošteno, za svaku osudu, krali su i od javnih preduzeća, čini mi se Toplifikaciju, ali ljudi da kradu i od stambenih zajednica, skupštine stanara, pa to je vrhunac bezobrazluka i lopovluka.

Znate koliko trebate da budete, koliko velika lopuža, koliko trebate da budete bezobrazni, pazite, pritom bogati, nisu siromašni, nije sirotinja koja krade, nego bogata lopuža koja krade od zajedničkog svetla, Šolak i Đilas.

Zamislite kako bi tek sad krali da imaju Srbiju na raspolaganju kakvu su imali ranije. Imaju više para, zato se i toliko bore za vlast i ne biraju sredstva, da li će, znaju da na izborima ne mogu da pobede, njima je jedino ili da ih neko dovede na vlast, nadali su se da će to biti Evropska unija, Evropski parlament, videli su da je taj plan propao. Sada se verovatno dogovaraju i razmišljaju da to bude nasilnim putem, nije im strano da im u tome pomognu i šiptarski teroristi, njima je bitna samo vlast, do Srbije nije stalo.

Što se tiče zakona, već sam nešto govorio na početku ove rasprave, zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u APR-u, svakako da Srbija kao zemlja koja ubrzano reformiše ne samo svoju privredu, reformiše svoje zakonodavstvo, reformiše uslove za obavljanje privrednih delatnosti i ambijent i svakako da ovaj zakon ide u tom pravcu. To je za svaku pohvalu, pokazuje da nešto čemu su se nama smejali pre samo nekoliko godina u Srbiji postaje zaista jedna ozbiljna realnost.

Setite se samo kako su ismevali Anu Brnabić 2017. godine kada je u svom prvom ekspozeu Vladi Republike Srbije, kao mandatar za sastavljanje Vlade, govorilo o digitalizaciji, koliko je ona bitna za Republiku Srbiju. Podsmevali ste se, kao to je moguće u nekoj drugoj zemlji, u Srbiji nije.

U onoj Srbiji koju su oni vodili nije bilo moguće. Oni su tu Srbiju gurali u 18, 19. vek. U ovoj Srbiji koja je u 21. veku i te kako je moguće. Nama je baš ta digitalizacija javne uprave pomogla i kod vakcinacije našeg stanovništva izazvane pandemijom i kod pružanja pomoći, jednokratne pomoći. Bili smo primer, još uvek smo, mnogim razvijenim i bogatijim zemljama kako može da funkcioniše jedna dobra državna elektronska uprava. Daleko od toga da treba da se zaustavimo na ovome, trebamo da nastavimo još više da je reformišemo i da nikad više ne dozvolimo da pokuša neko da nas vrati u 19. vek kako su to oni radili.

Da vas podsetim, „Telekom“ kao internet provajder za vreme njihove vlasti nije ni postojao. Ako ste imali ugovore sa „Telekomom“ brzina protoka koja je jako bitna bila je jako skromna. Imovinom „Telekoma“, optikom kojom je raspolagao jednim delom „Telekom“, drugim delom „Pošte Srbije“, gazdovao je Šolak. Gde je on preko „SBB“ prodavao internet protok i zloupotrebljavao državne resurse, odnosno resurse naših javnih preduzeća da se on nenormalno bogati, a tu istu uslugu nisu pružala naša javna preduzeća koja su za to bila registrovana i to im je bila pretežna delatnost. Nije ni čudo što nismo mogli da imamo elektronsku upravu.

Zamislite vi to, zaključite ugovor sa „Telekomom“, vaš komšija zaključi ugovor sa „SBB“. „Telekom“ vama smanji protok da bi vaš komšija koji ima zakup sa „SBB“ imao neometan internet. Kad su isisali iz „Telekoma“ sve što god su mogli da isišu, hteli su da ga prodaju. Ona čuvena prodaja 2011. godine. Bili su spremni da ga prodaju navodno za 700, 800 miliona evra. Hteli oni da ga kupe preko povezanih lica i da nastave pljačku dalje. Kada se malo veća prašina u javnosti podigla oko toga i kada smo ih mi iz SNS opomenuli da nećemo da se složimo sa tim sa kim god da zaključe ugovor, od toga se barem privremeno odustalo. Zato je „Telekom“ doveden do prosjačkog štapa.

Kada je u pitanju Predlog izmene i dopune Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, to je nastavak ovog prethodnog zakona, ali bih opet hteo da podsetim građane, zašto mi taj zakon nismo imali 2010, 2011. godine? Zašto toga nije bilo? Zato što je to bio period sumnjivih završetka privatizacija.

Da vas podsetim kako su putarska preduzeća u Srbiji opljačkana. To nije moglo bez pomoći države. Ni onog ministra za privatizaciju, ni bez onih u tužilaštvu i u izvršnoj vlasti. Nije bilo moguće.

Zato je kapital prebacivan između više vlasnika, između više pravnih lica gde vlasnička struktura nije bila potpuno definisana, gde je Mišković rekao – pa, ja imam pravo, ja sam vlasnik jedne firme, ja sam vlasnik druge, mogu da prebacujem imovinu. Ma, ne možeš da prebacuješ imovinu. Svako je pravno lice za sebe i zato je potrebna ova evidencija.

Još nešto, voleo bih da mi bilo ko iz bivšeg režima odgovori kako je moguće da prodate imovinu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, da novac od prodaje te imovine ne bude uplaćen bilo kom obliku društva, fizičkog lica, pravnog lica na teritoriji Republike Srbije, nego da taj novac završi na Kipru, u Bugarskoj i Sloveniji i da kao vrhunski bezobrazluk to predstavite kao najveću stranu investiciju ikada u Srbiji?

Ogluveo sam od poslanika bivšeg režima koji su se nalazili preko puta mene, o tome kako je najveća strana investicija bila prodaja „Delezu“ „Maksi“ kompanije od strane „Delta“ kompanije. Koja je to investicija? Da li je Srbija videla jedan evro od svoje imovine? Da podsetim samo, „Maksi“ nije kupljen iz privatizacije, „Maksi“ je kupljen na vrlo sumnjiv način, iz stečaja. Kada nešto kupujete iz stečaja, to je jako dobro za vas, jer je država sve očistila, sve dugove, ukoliko je nešto nezakonito urađeno prihvatila na sebe i vi dobijate klot firmu. Čini mi se da je on to kupio za nekih 300, 350 miliona, a prodao za dve milijarde. Sitnica! I to je najveća strana investicija?

Mislim da smo sa takvom praksom završili. Zašto ćemo to da spominjemo? Pa, zato što, pre svega, ne želimo da snosimo odgovornost za njihova nedela, a želimo i da prikažemo da naši građani Srbije znaju razliku između nas i njih i da kada su god raspisani izbori se odlučuju za te razlike. Da li žele Srbiju koja će da ide u 21. vek, koja će da se razvija, koja će da bude sve bogatija, ili će da glasaju za bivši režim koji Srbiju želi da vrati u 19. vek, da Srbija bude sve siromašnija, a oni sve bogatiji? Zato je taj problem i to je razlog zašto se bivši režim plaši svakih izbora i moli boga da ne dođe do njih?