Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/423-21

3. dan rada

28.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Muamer Zukorlić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, kada je u Narodnoj skupštini izlaganje koje nema nikakve veze sa tačkama dnevnog reda za koje sa ja obavezna da vam se obratim i dužna da vam odgovaram, onda one nisu moja nadležnosti, nego nadležnost predsedavajuće sednice Narodne skupštine.
Za sve što je vezano za dnevni red, za predloge zakona za koje sam obavezna ovde vam stojim na raspolaganju, ali za sav sadržaj koji nema veze sa dnevnim redom nisam. Potpredsednica je tu. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Nastavljamo.
Reč ima narodna poslanica Ivana Popović.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Popović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodi poslanici, biti preduzetnik nije lako, nije lako danas, nije bilo lako ni pre 100 godina onim starim zanatlijama, starim esnafima. Da pokrenete posao sami, da se borite sa svakodnevnim problemima sa kojima se susreće svaki preduzetnik i da budete sam svoj gazda svakako da nije lako. Zato ne bih se složila sa nekim od mojih prethodnih govornika, kolega, narodnih poslanika kada su rekli da su ovi zakoni koji su možda, kako su oni rekli, suvoparni i u to ime pozvala bih se na statistiku koju smo imali u ovom zakonu mogućnost da pročitamo, a koja nam govori da u ovom trenutku jednočlana društva su podnošene prijave lično u 78% slučajeva, a što se tiče elektronske prijave isključivo 8,33% i kada je višečlano društvo taj broj je još manji 3,9%.

Dakle, ovakve promene, promene kao što su ovi zakoni koje danas imamo na dnevnom redu, za privrednike, za preduzetnike, predstavljaju veliki korak napred, ogromne promene i ja kao preduzetnik takođe podržavam maksimalno sve ove zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Ono što je važno da kažemo jeste, da država danas stoji iza svoje privrede, stoji iza svojih, da kažemo, preduzetnika, vrednih i radnih ljudi naše zemlje, i najbolje smo to mogli da vidimo i kroz paket pomoći koji je u visini čak od osam milijardi evra, usmeren upravo prema našem stanovništvu i usmeren upravo prema našoj privredi.

Imali smo priliku relativno skoro i da čujemo ministra Sinišu Malog, kada nam je predstavljao rebalans budžeta za 2021. godinu, i mogli smo da vidimo da uprkos krizi, naša zemlja je i ovaj put pokazala pravovremeno i vrlo snažnu reakciju i pomogla našoj privredi. Zaista ne bih volela sada da oduzimam puno vremena i da nabrajam koje su sve to pomoći u okviru 2020. godine, usmerene, ali fokusiraću se isključivo na nekoliko njih, a to je tri puta po 50% minimalne zarade, koju smo imali u toku ove godine, imali smo dve pune plate za slobodne umetnike, imali smo dve pune plate koje su usmerene zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu, imali smo šest meseci pomoći od 600 evra našim svim autoprevoznicima, imali smo pomoć hotelijerima u visini od 350 evra za svaku sobu i 150 evra za svaki ležaj.

Složićete se sa mnom, to svakako jeste velika pomoć i to jesu ogromni novci i ono na šta sam ja posebno ponosna jeste što smo imali priliku da čujemo i od ministra Siniše Malog da se uprkos svim tim paketima pomoći naša makroekonomija nije uzdrmala nimalo. Naprotiv, mi smo trenutno na stabilnom nivou ispod mastrikta 58,2% je naš javni dug u ovom trenutku.

Naravno da nam je stabilna ekonomija u ovom trenutku govori i činjenica da smo u avgustu mesecu imali prosečnu platu preko 64 hiljade dinara i da ćemo do kraja godine u decembru mesecu imati 618 evra.

Naša zemlja nezaustavljivo zaista ide napred i ono na šta sam ja izuzetno ponosna jeste da sva ona obećanja koja mi damo našim građanima ta obećanja i ispunjavamo zahvaljujući jednoj odgovornoj, ekonomski odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada naše zemlje. Takva politika naravno stvara i vrlo pogodne uslove za strane direktne investicije, stvara i jako dobre uslove zbog toga što se mi trudimo da pojačamo i intenziviramo javne kapitalne investicije i mi možemo da vidimo takođe da je samo u prvih osam meseci ove godine čak 2,6 milijardi evra priliva bilo upravo iz tih stranih direktnih investicija, što je 52% više nego u prethodnoj godini, a možemo reći naravno da je još uvek ta kovid kriza prisutna među nama i da svakako privredni na globalnom nivou nije jednostavno.

Priznaćete, u našoj zemlji uspeh se ne prašta i to najbolje možemo da vidimo u ovim opozicionim tajkunskim političkim vodama i njihovoj bratiji jer njima koliko možemo da vidimo smeta što je naša Srbija danas ekonomski snažna, smeta im što imamo stabilnu makroekonomiju, što nam rastu plate, što se grade putevi, fabrike, što se otvaraju nova radna mesta. Oni bi voleli bez programa, bez jasno definisanog plana za budućnost naše zemlje da se dočepaju vlasti da olešinare ono što smo zaista mukotrpnim trudom i jako teškom reformama postigli u prethodnom periodu, a zahvaljujući jednoj vrlo mudroj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ta politika brine se o svim segmentima našeg društva, brine se o svim delovima naše zemlje, samim tim i o digitalizaciji, o promenama, o medernizaciji naše države i u prilog tome svakako jesu i zakoni koji se danas nalaze na dnevnom redu, a to je svakako Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Mi u današnje vreme jesmo svedoci činjenice da držimo te mobilne telefone gotovo po vasceli dan u rukama i da to više nisu samo sprave sa kojima mi vršimo pozive ili razmenjujemo SMS poruke, to su postali aparati koji predstavljaju male baze ili ti banke podataka, naših raznih nekih aplikacija bez kojih mi danas ne možemo da zamislimo svoj život i iz tog razloga vidimo da upravo kroz ovakve zakone neophodno je da idemo u korak sa vremenom i neophodno je da zakonskim formama potporimo čitav taj digitalni napredak i zato mi je još jednom drago da smo upravo kroz ove zakone mi olakšali našim privrednicima, kako našim, ali tako i stranim privrednicima, stranim investitorima u našoj zemlji.

Mi imamo situaciju gde je proces registracije firme sada znatno pojednostavljen. Vi gotovo jednim klikom u jednom danu možete da pokrenete firmu i da negde razvijate dalje svoje ideje i vizije. To je nešto na čemu mi zaista treba da budemo ponosni i možemo time, naravno da očekujemo da će rejting naše države na Duing biznis listi takođe i da skoči.

Kao, što smo mogli da čujemo od mog uvaženog kolege, Vladimira Marinkovića, upravo pozicija naše zemlje na Duing biznis listi jeste nešto što je izuzetno važno stranim investitorima, kada dolaze u našu zemlju. Time vidimo da mi još jednom vodimo tu odgovornu, ekonomsku politiku i stvaramo pogodne uslove za poslovanje u našoj zemlji.

Ono što je izuzetno meni važno, a tiče se jedne teme, koja je ovih dana izuzetno i ne samo ovih dana, ali u poslednje vreme vrlo aktuelizovana, a to je upravo ta životna sredina i ekologija, mi kroz ovaj jedan mali, nebitan zakon, kao što su neke kolege rekle, imamo i tu stavku o kojoj smo razmišljali. Dakle, mi ćemo ovim zakonom smanjiti količinu te papirne dokumentacije, koja je neophodna da se predaje Agenciji za privredne registre i samim tim čuvati naše šume i čuvati našu životnu sredinu.

Takođe, o toj odgovornoj politici kojoj pripadam i ja, imamo situaciju da više zakonske promene i razni novi zakoni, koji dolaze, ne oštećuje naše građane. Dakle, mi ovim nećemo neki novi namet našim građanima staviti na pleća, već naprotiv, mi ćemo smanjiti te troškove koje oni imaju. Čak za 24% biće ta tarifa za pokretanje firme, znači za podnošenje, za otvaranje novog privrednog društva manja i tako će umesto tog papirnog formata, koji je iznosio 5.900 dinara, to sada iznositi 4.500 dinara, što složićete se sa mnom, za otvaranje jedne firme, za jedno legalizovanje čitavog tog postupka poslovanja, mogućnosti vaše sutra da napredujete i da se razvijate, zaista predstavlja izuzetno mali doprinos i mali iznos.

Ja se sećam vrlo dobro, kako je to bilo ranije i koliko je to bilo komplikovano, koliko vam je dokumentacije trebalo i koliko ste morali da šetate iz institucije u instituciju, da bi ste prikupili svu tu neophodnu dokumentaciju, pa da odvojite vreme da odete u APR, pa dok se onda posle ti dokumenti obrađuju i sve ostalo, ali, danas vi vrlo elegantno to sve možete da uradite, iz vašeg doma, ili sa bilo koje poziciji gde se nalazite, bukvalno jednim klikom. Ono što je važno, jeste da imamo i to centralizovanje podataka, tako da APR određene podatke vuče po automatizmu.

Ono što je meni izuzetno drago u celoj toj stvari, jeste da ćete biti u mogućnosti i ako se nalazite van granica naše zemlje, ako ste državljanin neke druge zemlje, da u jednom danu možete da otvorite firmu u Republici Srbiji i da počnete da investirate svoj novac, gde po našem mišljenju jeste i najbolje.

Ono što meni negde daje iznova snagu svakog dana da se borim, jesu upravo te vizije i ideje, jesu upravo ti naši građani i izuzetno mi je drago kada možemo ovakvim zakonskim formama da im pomognemo i oni su prosto ljudi koji bara bar sa nama grade tu bolju budućnost naše zemlje. To najbolje možemo da vidimo i kroz otvaranje velikog broja novih firmi. Oni se bore da te svoje velike ili male ideje i vizije, spakovane u mnoštvo, ostvare i načine velika dela, koja su važna za našu zemlju i važna za našu ekonomiju, jer je neophodno da svi zajednički radimo.

Ono što bih ponovila još jedanput jeste da mi je drago da država danas stoji iza svojih privrednika, stoji iza svojih građana i pruža ima sve te neophodne preduslove da mogu da funkcionišu, jednu stabilnu makroekonomiju, jednu zdravu i ekonomski odgovornu politiku, koju moramo da naglasimo, predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji ima jasno definisanu viziju te stabilne i uspešne Srbije, Srbije koja nezaustavljivo ide napred i Srbije koja se brine za budućnost svojih građana. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici.

Po nekima, imamo po malo i jednu formalnu raspravu oko usvajanja dva zakona iz oblasti registracije privrednih subjekata, jedan zakon o davanju garancije Republike Srbije. Ja to ipak ne bih okarakterisao, kao nešto što je formalne prirode i vrlo rado bih, po ovim temama i nekim našim iskustvima, koje smo imali u prošlosti, popričao baš o ovakvim predlozima zakona.

Evo, jedan prilično interesantan detalj, pre nego što nastavim dalje, pošto se i dalje polemika vodi u našoj javnosti, oko čuvenih naknada za banke, da li banke imaju pravo, nemaju pravo, imamo čak i štrajkove advokatskih komora itd.

Samo bih da navedem šta piše u jednom delu ovog zakona, da su elementi ugovora, pa kaže - iznos zaduženja 40 miliona evra, period raspoloživosti zajma, datum plaćanja obaveza, isplata sredstava, zajam u tranšama, zajmoprimac za plaćanje 18, primena varijabilne kamatne stope, ali još nešto, na kraju ćemo da pročitamo i pristupna naknada koja se jednokratno plaća banci, iz sredstava zajma u iznosu od 1%.

Ljudi, ovo je međunarodni sporazum i vidimo da ni Republika Srbija ne može, kao ni bilo ko drugi, ni bilo koja druga država, ni bilo koje drugo pravno lice, fizičko lice da izbegne ovu obavezu, ovu odluku banaka da to radi. To nije bilo koja poslovna banka, koje su nemilosrdnije, nego Banka za obnovu i razvoj koja ima posebnu namenu kakve će projekte da finansira.

Ovo je oko toga da čini mi se u Srbiji sve vrlo lako može da preraste u političku temu i pitanje života i smrti, jer ako je ovo dozvoljeno, a naši sudovi i dalje budu tvrdili da nije, budite uvereni da će neko da zatraži zaštitu od međunarodnih pravnih institucija, a onda štetu koja će da nastane za Republiku Srbiju neće plaćati ni Advokatska komora, ni advokati, nego će plaćati Republika Srbija, naplaćujući porez od istih onih za koje se navodno neki advokatski lobi zalaže da ih zaštiti. Toliko o bankarskim naknadama. To piše u međunarodnim sporazumima.

Druga stvar, gospođo ministre, nije prvi put da imamo jedan ovakav zakon, sa jednim ovako sličnim obrazloženjem. Imali smo i 2010. godine. Neću da spominjem banku i EDB, čini mi se da je u pitanju bilo 90.000 brojila. Po meni neke odredbe u tom ugovoru nisu trebale da se nalaze, nije trebalo da se nalazi gde treba da budu deponovana sredstva naše Agencije za depozite, u kojim bankama, ali to je bilo precizirano. Na kraju se ispostavilo da smo morali da deponujemo naša sredstva kod banaka koje su povezana lica sa zajmodavcem, odnosno bankom od koje smo se mi zaduživali, pa smo se u stvari zaduživali sami od sebe, ali ni to nije bitno. Pristali smo na to, niko nam nije kriv. Ne mogu da krivim banku što smo na to pristali, nego nas.

Elem, problem nastaje u samoj realizaciji ugovora. Po toj realizaciji ugovora, za vreme bivšeg režima, jedno brojilo je otprilike koštalo 150 do 160 evra, tog tipa. Naša EDB, po davanju saglasnosti Republike Srbije, odnosno Narodne skupštine, raspisuje javnu nabavku pa kaže da sva brojila moraju da se nalaze u trenutku zaključenja ugovora na raspolaganju EDB. Određuje se cena koja je tada tržišna itd. neke posebne mogućnosti i pogodnosti, gde se vidi da je sam postupak nabavke tih brojila za određeno lice koje se bavi tom delatnošću.

Ne leži vraže, bilo je tu puno zainteresovanih i onih koji su hteli da rade pošteno i onih koji su hteli da budu bogovi, mislim da mu je nadimak baš Bog, tako ga zovu, koji su hteli da budu bogovi i da zarade ekstra profit.

Taj postupak javne nabavke se prilično odužio. Imali smo komisiju koja je odlučivala u drugostepenim postupcima javne nabavke, koja čak o tome nije ni vodila računa, tako dalje i tako dalje. Posle par godina raznih pravnih, ekonomskih i bilo kojih drugih peripetija ugovor je napokon zaključen, brojila su sukcesivno isporučivana, po onoj standardizaciji koja je bila u prvobitnoj javnoj nabavci, samo gospođo ministre, to brojilo više nije koštalo 150 evra, koštalo je na tržištu 60-tak evra, za dobavljača značajno manje. Pa je gospodin Bog strpao prilično veliku sumu novca u džep. Da li je sa nekim to delio, verujem da jeste.

Zašto? Zato što je sve bilo predodređeno da on mora da dobije taj posao. Jer, znate šta? Ako se traži da od njega ima svih 90.000 brojila na raspolaganju, a on nigde ne dokumentuje da ima ta brojila, niti mu svih 90.000 brojila bude isporučeno u jednom danu, nego sukcesivno, znači da je to bio samo diskriminacioni, nezakonit uslov da on dobije javnu nabavku. Hajde i to da prihvatimo, ali zašto smo plaćali nešto tri puta više nego što je zaista koštalo? E, to je problem.

Uveren sam da zbog ovog iskustva sada „Elektrodistribucija Srbije“ neće ovakve stvari da radi. Ne sme više niko da se poigrava sa građanima. Nema te sulude odluke u ovom Ugovoru gde naši državni organi treba da deponuju svoja sredstva, kod kojih poslovnih banaka, koje kategorizacije itd.

Ali, na žalost to je ipak u nekoj prošlosti bilo i onda se čudimo kako to ispliva tu i tamo po neki milion na nekim egzotičnim destinacijama od bivšeg režima, plus tu bude i Dragan Đilas, ko zna šta ćemo naći sve i za Šolaka, možda je i on tu bio u ovom poslu sa brojilima, to ne mogu da tvrdim, ali znam da je krao struju. Krao struju jeste Šolak, sa njim Đilas, njih dvojica to je isto, ko nokat i meso.

E, sada hajde što su krali struju od „Elektrodistribucije Srbije“ nezakonito, nepošteno, za svaku osudu, krali su i od javnih preduzeća, čini mi se Toplifikaciju, ali ljudi da kradu i od stambenih zajednica, skupštine stanara, pa to je vrhunac bezobrazluka i lopovluka.

Znate koliko trebate da budete, koliko velika lopuža, koliko trebate da budete bezobrazni, pazite, pritom bogati, nisu siromašni, nije sirotinja koja krade, nego bogata lopuža koja krade od zajedničkog svetla, Šolak i Đilas.

Zamislite kako bi tek sad krali da imaju Srbiju na raspolaganju kakvu su imali ranije. Imaju više para, zato se i toliko bore za vlast i ne biraju sredstva, da li će, znaju da na izborima ne mogu da pobede, njima je jedino ili da ih neko dovede na vlast, nadali su se da će to biti Evropska unija, Evropski parlament, videli su da je taj plan propao. Sada se verovatno dogovaraju i razmišljaju da to bude nasilnim putem, nije im strano da im u tome pomognu i šiptarski teroristi, njima je bitna samo vlast, do Srbije nije stalo.

Što se tiče zakona, već sam nešto govorio na početku ove rasprave, zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u APR-u, svakako da Srbija kao zemlja koja ubrzano reformiše ne samo svoju privredu, reformiše svoje zakonodavstvo, reformiše uslove za obavljanje privrednih delatnosti i ambijent i svakako da ovaj zakon ide u tom pravcu. To je za svaku pohvalu, pokazuje da nešto čemu su se nama smejali pre samo nekoliko godina u Srbiji postaje zaista jedna ozbiljna realnost.

Setite se samo kako su ismevali Anu Brnabić 2017. godine kada je u svom prvom ekspozeu Vladi Republike Srbije, kao mandatar za sastavljanje Vlade, govorilo o digitalizaciji, koliko je ona bitna za Republiku Srbiju. Podsmevali ste se, kao to je moguće u nekoj drugoj zemlji, u Srbiji nije.

U onoj Srbiji koju su oni vodili nije bilo moguće. Oni su tu Srbiju gurali u 18, 19. vek. U ovoj Srbiji koja je u 21. veku i te kako je moguće. Nama je baš ta digitalizacija javne uprave pomogla i kod vakcinacije našeg stanovništva izazvane pandemijom i kod pružanja pomoći, jednokratne pomoći. Bili smo primer, još uvek smo, mnogim razvijenim i bogatijim zemljama kako može da funkcioniše jedna dobra državna elektronska uprava. Daleko od toga da treba da se zaustavimo na ovome, trebamo da nastavimo još više da je reformišemo i da nikad više ne dozvolimo da pokuša neko da nas vrati u 19. vek kako su to oni radili.

Da vas podsetim, „Telekom“ kao internet provajder za vreme njihove vlasti nije ni postojao. Ako ste imali ugovore sa „Telekomom“ brzina protoka koja je jako bitna bila je jako skromna. Imovinom „Telekoma“, optikom kojom je raspolagao jednim delom „Telekom“, drugim delom „Pošte Srbije“, gazdovao je Šolak. Gde je on preko „SBB“ prodavao internet protok i zloupotrebljavao državne resurse, odnosno resurse naših javnih preduzeća da se on nenormalno bogati, a tu istu uslugu nisu pružala naša javna preduzeća koja su za to bila registrovana i to im je bila pretežna delatnost. Nije ni čudo što nismo mogli da imamo elektronsku upravu.

Zamislite vi to, zaključite ugovor sa „Telekomom“, vaš komšija zaključi ugovor sa „SBB“. „Telekom“ vama smanji protok da bi vaš komšija koji ima zakup sa „SBB“ imao neometan internet. Kad su isisali iz „Telekoma“ sve što god su mogli da isišu, hteli su da ga prodaju. Ona čuvena prodaja 2011. godine. Bili su spremni da ga prodaju navodno za 700, 800 miliona evra. Hteli oni da ga kupe preko povezanih lica i da nastave pljačku dalje. Kada se malo veća prašina u javnosti podigla oko toga i kada smo ih mi iz SNS opomenuli da nećemo da se složimo sa tim sa kim god da zaključe ugovor, od toga se barem privremeno odustalo. Zato je „Telekom“ doveden do prosjačkog štapa.

Kada je u pitanju Predlog izmene i dopune Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, to je nastavak ovog prethodnog zakona, ali bih opet hteo da podsetim građane, zašto mi taj zakon nismo imali 2010, 2011. godine? Zašto toga nije bilo? Zato što je to bio period sumnjivih završetka privatizacija.

Da vas podsetim kako su putarska preduzeća u Srbiji opljačkana. To nije moglo bez pomoći države. Ni onog ministra za privatizaciju, ni bez onih u tužilaštvu i u izvršnoj vlasti. Nije bilo moguće.

Zato je kapital prebacivan između više vlasnika, između više pravnih lica gde vlasnička struktura nije bila potpuno definisana, gde je Mišković rekao – pa, ja imam pravo, ja sam vlasnik jedne firme, ja sam vlasnik druge, mogu da prebacujem imovinu. Ma, ne možeš da prebacuješ imovinu. Svako je pravno lice za sebe i zato je potrebna ova evidencija.

Još nešto, voleo bih da mi bilo ko iz bivšeg režima odgovori kako je moguće da prodate imovinu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, da novac od prodaje te imovine ne bude uplaćen bilo kom obliku društva, fizičkog lica, pravnog lica na teritoriji Republike Srbije, nego da taj novac završi na Kipru, u Bugarskoj i Sloveniji i da kao vrhunski bezobrazluk to predstavite kao najveću stranu investiciju ikada u Srbiji?

Ogluveo sam od poslanika bivšeg režima koji su se nalazili preko puta mene, o tome kako je najveća strana investicija bila prodaja „Delezu“ „Maksi“ kompanije od strane „Delta“ kompanije. Koja je to investicija? Da li je Srbija videla jedan evro od svoje imovine? Da podsetim samo, „Maksi“ nije kupljen iz privatizacije, „Maksi“ je kupljen na vrlo sumnjiv način, iz stečaja. Kada nešto kupujete iz stečaja, to je jako dobro za vas, jer je država sve očistila, sve dugove, ukoliko je nešto nezakonito urađeno prihvatila na sebe i vi dobijate klot firmu. Čini mi se da je on to kupio za nekih 300, 350 miliona, a prodao za dve milijarde. Sitnica! I to je najveća strana investicija?

Mislim da smo sa takvom praksom završili. Zašto ćemo to da spominjemo? Pa, zato što, pre svega, ne želimo da snosimo odgovornost za njihova nedela, a želimo i da prikažemo da naši građani Srbije znaju razliku između nas i njih i da kada su god raspisani izbori se odlučuju za te razlike. Da li žele Srbiju koja će da ide u 21. vek, koja će da se razvija, koja će da bude sve bogatija, ili će da glasaju za bivši režim koji Srbiju želi da vrati u 19. vek, da Srbija bude sve siromašnija, a oni sve bogatiji? Zato je taj problem i to je razlog zašto se bivši režim plaši svakih izbora i moli boga da ne dođe do njih?
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, kada god pričamo o privredi, kada pričamo o brojkama, ne možemo da ne istaknemo koliko smo mi, pre svega članovi SNS, da ne kažem funkcioneri, ponosni što imamo priliku da učestvujemo u svemu ovome što se dešava danas, ali i poslednjih godina i što smo u prilici da od Srbije konačno pravimo još jednu lepše i još jedno bolje mesto za život građana, ali i zato što smo u prilici da nakon pogrešne politike, katastrofalne, koja je vođena do 2012. godine, konačno u prilici da stvaramo zemlju po meri svih njenih građana.

Isto tako, ne možemo da se ne osvrnemo da sve što se dešava poslednjih godina nije veliki uspeh. Znate, kada nasledite državu koja je na ivici bankrota, kada od predstavnika režima DS dobijete praznu kasu na svakom nivou i kada dođete u situaciju da vam je zbog katastrofalnih privatizacija, ali i katastrofalnog poslovanja predstavnika tog režima DS oličenog u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, svim tim ljudima koji su bili deo DS, više od 500.000 ljudi je ostalo bez posla, realno kada sagledate, Vlada SNS i ljudi koji su tada preuzeli odgovornost za vođenje naše zemlje imali su mnogo težak zadatak.

Moramo biti ponosni na sve ono što smo danas postigli, gde smo od jedne zemlje koja je bila na kolenima, gde se ništa nije radilo sem što su se punili džepovi tadašnjih funkcionera, postali zemlja koja se razvija, koja se gradi, koje se izgrađuje i u koje se grade i nove bolnice, novi domovi zdravlja, autoputevi, gde ne postoji nijedan jedini deo naše zemlje u kome se nešto ne radi i ne razvija.

Najbolji dokaz tome jeste i diskusija koju smo vodili prošle nedelje kada je ministar Siniša Mali pred nama obrazlagao rebalans, gde samo u nekim egzaktnim podacima i nekim prostim brojkama možete videti da u prvih devet meseci imamo bolji rezultat od planiranog za čak 180 milijardi dinara, da nam je i porez na dohodak porastao, priliv tačnije, za 4,5 milijarde, porez na dobit pravnih lica za 44 milijarde skoro, dok je porez na dodatu vrednost u visini od 54 milijarde dinara. Svi ovi brojevi koji su za nekoga samo brojevi jasno pokazuju koliko odgovornom politikom u ovom teškom periodu, kada se ceo svet bori sa korona virusom, stvari kod nas napreduju i idu uzlaznom putanjom.

Ono što je jako bitno naglasiti jeste i da usled korona krize nismo imali ni masovna otpuštanja, nisu ljudi ostajali bez posla, već, eto, koliko smo jaki i moćni pokazuje i činjenica da, dok se ceo svet bori da zadrži radna mesta, sa velikom mukom u našoj zemlji se otvaraju nove fabrike, novi pogoni i ljudi se dodatno zapošljavaju. Ovo je sve na ponos svima nama koji smo tako nešto i obećavali 2012. i 2013. godine. Ponosni smo zato što data obećanja ispunjavamo.

Ono što je jako bitno naglasiti kada govorimo o privredi, opet je tu novac u pitanju, jeste i činjenica da smo proteklih nedelja, meseci, pa bogami i proteklu celu godinu proveli u tome da slušamo da ljudi koji su našu zemlju upropastili, a bili su deo Demokratske stranke, su nam pričali kako se mi zadužujemo, kako ne znamo šta radimo i kako ćemo upropastiti našu zemlju, a podaci pokazuju da smo i danas posle ovog rebalansa ispod 60% učešća u javnom dugu u BDP-u, što je još jednom najbolji dokaz koliko se ti ljudi u nedostatku bilo kakvih argumenata, politike, programa, ali pre svega rezultata onda kada su bili na vlasti, služe neistinama i na svaki način pokušavaju da bace senku na sve ono što je dobro i što se danas dešava u našoj zemlji.

Uveren sam da ćemo i sa ovim predlozima i zakonima koji se donose, ne samo ove nedelje, već u celom ovom mandatu, unaprediti život građana Srbije i da ćemo olakšati njihov život u svakom pogledu i smislu. Ali, isto tako sam i pobornik onoga što je kolega Kesar pominjao u svom izlaganju, da moramo ipak da se osvrnemo na neke segmente koji su u ne tako davnoj prošlosti doveli nas do toga da se mi kao zemlja borimo i izborimo sa svim nedaćama koje je SNS nasledila kao neka stranka koja je odgovorna i želi da se bori za interes građana, a ne tajkuna i ne za svoj lični interes.

Kolega Kesar je pominjao samo neke stvari koje su se dešavale, a tiču se Dragana Đilasa, čoveka koji danas pokušava da vedri i oblači samo uz pomoć novca koji je pokupio od građana Srbije. Mislim da je u tom svom izlaganju bio, šta više, po mom nekom skromnom mišljenju, blag. Znate, nas su ovde izabrali da sedimo u ovim klupama građani na izborima. Mislim da svaki poslanik mora da ima slobodu da u zaštiti interesa građana Srbije, ljudi koji su glasali za njega i onih ljudi koji uopšte nisu izašli na izbore ili su glasali za nekog drugog, bude iskren, pošten i da se bori za interese tih građana.

Mislim da u svojim diskusijama mi kao narodni poslanici imamo pravo da kažemo sve ono što nas zanima, da pitamo sve ono što nas zanima, ali isto tako i da prenesemo ono što od nas traže građani. Mislim da u ovih godinu dana, koliko smo narodni poslanici, malo je previše tog nekog disciplinovanja nas kao narodnih poslanika.

Mislim da nije to dobro, jer ako nas disciplinuju razne nevladine organizacije, ako svaki novinar u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ima pravo i dozvoljava sebi za pravo da nas na najgori mogući način vređa, nipodaštava, mislim da nije dobro da ljudi koje smo mi izabrali da pomognu građanima Srbije i rade u njihovom interesu disciplinuju nas kao narodne poslanike.

Uz dužno poštovanje, pre svega vama ministarka, mislim da kolega Kesar, ali ni jedan narodni poslanik ne kaže nešto radi svoj ličnog interesa ili ubeđenja da će to njemu ne znam ni ja šta pomoći ili doneti. Mi smo ovde predstavnici građana i zato ova diskusija koju je gospodin Kesar vodio je bila u interesu tome da samo napravimo paralelu šta se to dešavalo prethodnih godina, a kakva je situacija danas.

Žao mi je, poštovana predsedavajuća ovaj deo se odnosi na vas, ja znam da je ministarka možda imala i najbolju nameru, ali i na vas se odnosio deo da je u jednom trenutku diskusija koja je vođena, ministarka Čomić nije nadležna, pa ste vi kao predsedavajuća morali da opomenete gospodina Kesara i da ga vratite na temu dnevnog reda.

Ne možemo oko toga da se složimo, jer sve što se tiče novca, privrede, budžeta, razvoja naše zemlje je usko vezano i sa onim što smo mi nasledili. Ja znam da se u periodu 2008. godine, i verujem da ste tu možda, eto malo odlutali od teme današnjeg dnevnog reda i u svom nastupu kao ministarka se poneli kao predsedavajući Skupštine, iz perioda kada ste udaljavali cele poslaničke grupe sa sednice, mislim da nije dobro da sa pozicije ministra, tj. ministarke, sad je politički korektno, da na taj način se obratite narodnom poslaniku koji ništa ružno nije rekao, šta više rekao je samo istinu. Ja ću sa time završiti.

Da, sve ono što je radio Dragan Đilas u proteklom periodu se odrazilo na sve ono što smo mi nasledili, i na dugove, i na probleme, i na borbu sa tim da u svakom kraju naše zemlje uradimo ponešto. Vi to dobro znate, jer ste bili tada u vlasti, znate koliko se ništa nije radilo u dobrobit Srbije, u dobrobiti i korist građana Srbije.

Da, bitno je da znamo, konačno i da saznamo, zašto je Dragan Đilas na svojim računima širom sveta rasturio 68 miliona evra. Zašto je to bitno? Pa, zato što smo mogli za te pare, koje su pokupljene od građana Srbije, da uradimo nešto i u periodu dok je DS bila na vlasti.

Ovo sam morao da kažem pre svega kao narodni poslanik, jer već godinu dana i nešto trpimo razno razne disciplinovanje ljudi po društvenim mrežama. Nije to problem u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ali znate malo je problematično kada ministri koji moraju da budu na istom putu, koji moraju da rade zajedno sa nama kao jedan veliki tim u interesu građana Srbije, nas disciplinuju i sugerišu nam šta mogu, šta bi mi kao poslanici morali, ili bi trebalo da kažemo ili ne.

Uz dužno poštovanje mislim da to posao ministra nije, već da se bavi svim onim što je u nadležnosti njegovog ministarstva, a da kada ovde dođe predstavi ili zameni nadležnog ministra, ali da u toj diskusiji budemo konstruktivni, a ne da se sve svede samo na suštu kritiku zbog nečeg što nam se svidelo ili nije svidelo u izlaganju narodnog poslanika, koji je uzgred rečeno samo rekao istinu da ste i vi u tom periodu bili deo DS, što nije nikakva tajna, niti novost.

Tako da vas molim poštovana predsedavajuća i poštovana ministarko, uz dužno poštovanje, da u narednom periodu ovakve stvari izbegnemo, jer vi kao Vlada, vi kao ministarka u Vladi, koju smo mi ovde izglasali, za razliku od vas, nas građani direktno izabrali, molim vas samo da imate malo više poštovanja i uvažavanja, jer svi kao jedan tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, u interesu same Srbije sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, nije na meni, ni na ministarki, ni na nikom od vas, da procenimo ko će o čemu da priča tokom svoje diskusije, verujem da ste svi dovoljno politički potkovani i ja sam to i procenila tokom
prethodne diskusije, odnosno diskusija nekoliko ranije, da je kolega povezao temu dnevnog reda sa onim što je pričao i van činjenice, da je pričao van teme dnevnog reda, ali je činjenica da se direktno obratio i ministarki koja je trenutno prisutna i koja svakako kao neko ko brani ovaj zakon u svakom momentu ima pravo da zatraži reč po Poslovniku. Ja sam joj dala, kao što ću i sada.
Ministarka Čomić, izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Zahvaljujem.
Naš je nesporazum banalan, ali dubok. Prozvana direktno, rekla sam sasvim jednostavno lako proverljivu stvar. Moje mesto ovde i moja obaveza kao članice Vlade je za teme dnevnog reda, za sve što se u ovoj Narodnoj skupštini govori van teme dnevnog reda odgovorna je predsedavajuća Narodne skupštine, odnosno potpredsednica Narodne skupštine.
To je proverljivo u Poslovniku Narodne skupštine. Proverljivo je kod predsedavajućeg, kao što je malo pre rekla, i stoga je ovaj naš nesporazum banalan, ali dubok. Nikada sebi neću dozvoliti da izađem iz onoga što je okvir i nadležnost članice Vlade koja se dobrovoljno podvrgava nadzoru i kontroli Narodne skupštine. Kao što nikada sebi neću dozvoliti da prekršim bilo koju odredbu Poslovnika Narodne skupštine, a one me obavezuju da ako sam direktno prozvana od strane narodnih poslanika da dam direktan odgovor.
Za sve druge primedbe koje imate na rad ministarstva ili na mene lično, slobodni ste da pokrenete Ustavom propisane procedure o odgovornosti članice Vlade za ophođenje u Narodnoj skupštini. Sve što ću ja raditi u ovoj Skupštini, Vladi biće striktno poštovanje odredbi koje me obavezuju kao članicu Vlade koja kaže, ako ste me prozvali nemam nadležnost da govorim ovde mimo dnevnog reda. Kada govorite mimo dnevnog reda, za to je nadležna predsedavajuća sednicom Narodne skupštine.
Hvala vam, sa nadom da ćemo i dalje živahno raspravljati o nesporazumima koji su banalni, ali duboki. Da sam na vašem mestu iskoristila bih ovo vreme za vrlo detaljna pitanja o zakonima koji su na dnevnom redu, sa nadom da će članica Vlade koju smatrate nepoželjnom u Narodnoj skupštini biti nesposobna da vam odgovori. To bi bilo mnogo zanimljivije, živahnije i veselije za rad sednice Narodne skupštine. Hvala vam.