Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnikom, prošle nedelje sam govorio, podsetiću kratko na neke stvari, ali od prošle nedelje do danas su se dogodile neke nažalost ne baš tako divne stvari koje se tiču ovog zakona i koje se tiču i Zaštitnika i Poverenice, a bogami i Ministarstva za ljudska prava, tako da ja moram da ukažem na određene negativne pojave koje su baš u ovoj temi.
Naravno da je ovaj zakon dobar. Dobar je i onaj prethodni, ali ovaj je još bolji. I ovi prihvaćeni amandmani, govoriću samo jednom o svim ovim amandmanima, su dobri. Ali, opet moram da se obratim Zaštitniku građana, Poverenici, a bogami i ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji sam imao prošle nedelje prilike da čujem.
Prošle nedelje, podsetiću, tražio sam obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu ili šta će da preduzmu povodom ugroženih i zapostavljenih sloboda i prava predsednika Republike i članova njegove porodice, ali to se ticalo i ugroženih prava funkcionera SNS, birača SNS i članova SNS.
Svi ovi ljudi su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću jednostavno pitanje - ko štiti ugrožena i zapostavljena prava svih ovih lica koje sam naveo, predsednika, njegove porodice, funkcionera SNS, birača? Da li će predstavnici regulatornih tela i ministarstva koje sam naveo da kažu - da, njihova ljudska prava i slobode moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike ili samog položaja članova, recimo, SNS i funkcionera kao članova neke većine. Neću se složiti sa tim i mislim da se niko normalan ne bi složio sa ovom tvrdnjom.
Predsednika i njegovu porodicu najčešće štitimo mi, poslanici SNS, ali i funkcioneri SNS i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, nažalost, nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju uperenu protiv porodice predsednika Aleksandra Vučića i pri tome jedina njihova krivica je to što postoji i što nisu po volji Đilasovskoj opoziciji i njihovim jakim medijima.
Dakle, predsednik i njegova porodica nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, od politike nikada nisu stekli ništa. Predsednik se 27 ili 28 godina bavi politikom i nije stekao ništa na osnovu politike, niti bilo koje lice povezano s njim, a kamoli da je nešto ukrao. Prosto, predsednik Vučić i njegova porodica su čisti kao suza. Utoliko je čudnija ova dehumanizacija i diskriminacija.
Da vas obavestim, pogledao sam detaljno i hronološki unazad portale Zaštitnika građana i Poverenice i ustanovio sam, a i kroz raspravu koju sam slušao i prošle i ove nedelje, da se oni vrlo suženo i ekstremno restriktivno bave svojim poslom. Dakle, oni se ponašaju kao zaštitnik manjina i kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a Ministarstvo za ljudska prava se ponaša kao ministarstvo za ljudska prava manjina a ne svih građana. Prosto, naš Ustav predviđa da svi oni štite sve građane, a ne samo manjine, i manjinu i većinu. Oni to ne čine.
Evo jednog primera. Dakle, u februaru 2019. godine, dva puta je pokušana vandalizacija izloga Prajd info centra u Beogradu. Reagovali su, i to je ispravno, svi mediji i Zaštitnik građana. Međutim, moram da ukažem da prostorije i izlog Prajd info centra u Kralja Milana uopšte nisu oštećeni. Poverenica je rekla kratko - Poverenica osuđuje sinoćni napad na prostorije Prajd info centra u Beogradu, 1. mart 2020. godine.
Međutim, podsetiću na dvostruke standarde. Prostorije Srpske napredne stranke u poslednjih nekoliko godina su napadane preko 60 puta, sa nanetom ogromnom materijalnom štetom. Motivi su bili čisto politički i radi se o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. U jednom slučaju čak prostorije SNS su bile potpuno spaljene. Opozicioni mediji tokom ovih godina uopšte nisu reagovali ili osudili ove napade. Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili da osude napade na prostorije SNS. To sam i lično proverio pretragom aktivnosti i saopštenja ovih sajtova koje sam naveo.
U slučaju višegodišnjih napada na porodicu predsednika Vučića takođe. Mnogobrojni su napadi i na funkcionere vlasti iz SNS, a Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili. Jedna jedina prilika, pošto sam bio izvestilac povodom izveštaja regulatornih tela na proleće ove godine, pažljivo sam pročitao izveštaj Poverenice, dugačak je bio 150 strana, tamo se samo jednom rečenicom reklo da je primećena negativna pojava napada medijskih na porodicu predsednika Vučića. Jedna mala rečenica na 150 strana i to je sve.
Dakle, došli smo do toga da niko ne štiti određena ugrožena prava većine. Prosto, Poverenik i Zaštitnik u suštini svojim radom i delovanjem, oni kažu da nisu nadležni, policija je, tačno, delom nadležna, ali ne za ovo, policija je nadležna i ona uglavnom detektuje počinioce ovih krivičnih dela i za to je nadležna. Međutim, policija nije nadležna za ugrožavanje ravnopravnosti i za diskriminaciju. Kada pogledamo niz godina ove fizičke napade na prostorije SNS, radi se upravo o novoj negativnoj pojavi ugrožavanja ravnopravnosti i o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. Onda, ispada da niko nije nadležan. To prosto nije tačno. Nije nadležna policija, tačno.
Nadležni su Zaštitnik, Poverenica i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ministarka Čomić, podsetiću vas sve, često kaže da su funkcioneri dužni da trpe. Da, dužni su da trpe kritiku, ali niko normalan nije dužan da trpi fizičke napade, pretnje smrću, dehumanizaciju i inkviziciju.
Još jedna stvar za Zaštitnika i Poverenicu, tiče se početka predizborne kampanje, to je ono što sam pomenuo na početku svog govora, početak predizborne kampanje, jer potpisani su svi sporazumi, oba koloseka dijaloga su dali rezultat, tu smo mi dali ključan doprinos, znači, u suštini, mi imamo nezvaničan početak predizborne kampanje koji je neslavni krenuo i počeo je nasiljem.
Dakle, početak predizborne kampanje u Zaječaru je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil gradonačelnika Ničića i njegove supruge. Obeležilo je i nasilje funkcionera lažnog ekologa Ćute Jovanovića u Loznici, kada su njegovi funkcioneri, nećete verovati, vitlali sekirama za račun Nemice Viole fon Kramon, koja je tada bila u poseti Loznici. Inače, ona je lobistkinja, glavna lobistkinja lažne države Kosovo. Ona je posetila Loznicu, prosto ne možemo da utvrdimo zbog čega je posetila Loznicu, očigledno se uključila u predizbornu kampanju na strani Zelenovića „ Ne davimo Beograd“ i ovog lažnog ekologa Ćute. Dakle, nemačka peta kolona u Loznici je vitlala sekirama i pretila građanima samo zbog toga što su Violi fon Kramon skandirali: „Kosovo je Srbija“.
U ovo nasilje treba ubrojati i slučaj, podsetiću vas to, Nikole Novakovića, sina potpredsednika Jeremićeve stranke Borislava Novakovića, i to je opet u vezi sa ovim prostorijama, koji je nedavno mrtav pijan uništio 30 kvadrata, to je 10 metara u dužini, u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, puta tri metra visine, izloga prostorija SNS u Novom Sadu, pri čemu je uništen i deo mobilijara tih prostorija.
Kao što vidimo, predizborna kampanja dela opozicije se zasniva na totalnom nasilju, paljenju imovine, izazivanju opšte opasnosti i na sekirama. Dakle, to je program Đilasa, Jeremića i ovog lažnog ekologa Ćute – paljenje, razbijanje, sekire.
U Zaječaru, podsetiću vas, policija je samo posle 12 sati posle izvršenog zločina uhapsila, zna se ime i prezime, osoba je stara 34 godine, Nenada Nikolova, koji je u potpunosti u policiji priznao izvršenje krivičnog dela, a iz fotografija sa društvenih mreža vidi se da je Nenad Nikolov militantna i veoma politički opredeljena osoba. Naime, Nenad Nikolov je posinak predsednika zaječarskog odbora Đilasove stranke Zorana Mančića i sin Đilasove funkcionerke Sofike Dimčić, Mančićeve supruge. Prosto, osnovno možemo da postavimo pitanje – da li je Dragan Đilas dao nalog svom Nenadu Nikolovu da zapali automobil Boška Ničića?
Evo još primera gde ne reaguje niko, ni Poverenica, ni Zaštitnik, ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, niti Udruženje novinara, i to se desilo upravo juče.
Upravo juče sam uhvatio Mariniku u najstrašnijim lažima. Ona je juče izdala halucinogeno saopštenje SSP-a i preko đilasovskih medija je od devet ujutru optužila predsednika Vučića, pazite, da je organizovao atentat na bivšeg predsednika Sindikata EPS-a Milana Đorđevića Đokina u Aranđelovcu. Marinika kaže u saopštenju, citiram: „Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću“, tako počinje, „sa svojim neistomišljenicima do sada ste se obračunavali medijski, a sada ste počeli i oružjem“. „Nakon što je nedavno“, nastavlja ona dalje, „smenjen i predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin otvorio aferu o prisluškivanju u EPS-u i nabavci tehnike za tajno prisluškivanje ljudi, na Đokina je pucano u Aranđelovcu sa dva metka upozorenja. Neko je zabranio pripadnicima UKP-a da izvrše uviđaj. Ko je izdao to naređenje?“, kraj citata.
Taj lažni spin, podsetiću vas, vrti se do sada 26 sati u đilasovskim i 28 sati u đilasovskim medijima. Sve ovo sam, inače, razobličio u dva teksta koja su juče objavljena i u „Informeru“ i na portalu „Embarga“ i na drugim.
Ustanovljeno je, i policija je izdala takođe svoje saopštenje, da je sve u Tepićkinom saopštenju laž. Policija je uviđajem, znači bilo je uviđaja, utvrdila da je neko, pazite, u Aranđelovcu, verovatno iz praćke, metalnom kuglicom razbio staklo ulaznih vrata nekog kafića u kome se uopšte nije nalazio ovaj narečeni Đorđević, koji je u to vreme bio u TV studiju. Niti je, dakle, bilo pucanja, niti vatrenog oružja, niti dva metka. Dakle, niti je lice koje Marinika pominje da je na njega pucano bilo u tom objektu. Dakle, nije se desilo ništa što bi moglo ovog Đorđevića da poveže sa bilo čim što je ona navela.
Neko je, dakle, razbio staklo na ulaznim vratima nekog kafića u Aranđelovcu. Onda i javnost i mi ili bilo ko treba da poveruje ovom Đorđeviću, koji je notorni lažov, koji je pre nedelju dana lansirao fantastične laži o tome da je neko organizovao prisluškivanje u EPS-u, zamislite ovo, i da je EPS prisluškivao, to su izmislili potpuno, mogli su i da stave neku drugu, člana porodice, odnosno oca predsednika Vučića, da bi laž bila još neverovatnija. Dakle, umesto izvinjenja, mi u ovih 28 sati dobijamo dalje zatrpavanje lažima, novim lažima, spinovima.
Pitanje za Mariniku – gde vi vidite dva metka, pucnjeve upozorenja, Vučićevu odgovornost, zaveru u EPS-u? Da li će Marinika, pošto je razobličena potpuno, uputiti izvinjenje zbog laži koje je juče iznela? Neće, kao što nije uputila izvinjenje ni povodom onih drogiranih kokošaka u Moroviću, kada se umesto farme kokošaka njoj priviđala farma marihuane. Nikada se nije izvinila za to. Ona će nastaviti i nastavlja u ovih 28 sati da spinuje tu izmišljotinu.
Dakle, prosto da kažemo, Marinika je nezadovoljna zbog toga što neće biti, to je povezano sa izborima, kandidatkinja za predsednicu Srbije ili gradonačelnicu Beograda, jer je čak i njen „Multikom“ poslodavac Đilas uvideo da bi ona propala na tim izborima i da je narod neće. Stoga je Đilas objavio da će Marinika biti nosilac liste SSP, što bi narod rekao – s konja na magarca, tačnije – s konja na bicikl, kako je Mariniku opisao njen nesuđeni potpredsednik stranke Nikola Jovanović.
A kako Marinika u svom bezumnom pismu bezrazložno pominje članove porodice predsednika Vučića, opet, po ko zna koji put, i opet ih provlači kroz blato, poručujem joj da ćemo mi iz SNS sa ponosom reći da ne znamo i da nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece njenog poslodavca Đilasa, niti imena njegovih roditelja, da ne znamo ni imena nijedno od dvoje Marinikine dece, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako Marinika i njena bratija čine Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.
Ovi primeri nasilja i laži koje sam izneo prvo pokazuju da niko od nadležnih ovih zaštitničkih institucija ne reaguje. Drugo, pokazuju da u Srbiji deo opozicije i njihovi mediji deluju prosto kao inkvizicija, i to kao stvarna inkvizicija, a pojedinci deluju protiv nas kao inkvizitori. I tako imamo lov na političke veštice, spaljivanje političkih veštica i u Zaječaru i spaljivanje prostorija SNS, imamo dehumanizaciju po osnovu političke ili porodične pripadnosti.
Za kraj, ovakav početak predizborne kampanje veoma zabrinjava. Kao što vidite, nasilje i destrukciju izazivaju stranke koje su same sebe isključile iz dijaloga o izborima. Dakle, to su SSP, Narodna stranka i Ćutin pokret i sve je upereno protiv SNS i građana. A šta će tek ovaj ekstremni deo opozicije da preduzima u narednim mesecima kada se kampanja zahukta, kada na početku kampanje rade ovo?
Da podsetim kako delujemo mi iz SNS i kako deluje predsednik Vučić. Mi nastupamo isključivo konstruktivno. Dakle, obezbedili smo uspeh oba koloseka dijaloga o izborima uz zadovoljstvo predstavnika EU parlamenta. Na dan kada su ove ekstremističke stranke izvele ova dva napada o kojima sam govorio u Zaječaru i u Loznici, na taj dan predsednik Vučić je predstavio nove moderne dabldeker vozove koji će novim srpskim prugama ići i 200 kilometara na sat. Prvi takvi vozovi će na proleće 2022. godine ići prugom Beograd-Novi Sad, koja se privodi kraju.
Dakle, predsednik Vučić gradi Srbiju, štiti Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.