Dotle ću valjda završiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka da lovac na lavove ne treba da troši municiju na zečeve. Ali, evo, ja ću odstupiti od te izreke i pričaću o određenim zečevima.

Juče sam ovde doneo jedan tenkić koji je bio namenjen Zdravku Ponošu i gospodinu Šutanovcu. Njihova reakcija na društvenim mrežama nije baš prijatna. Ali, ja ću ipak ponovo da pričam o zečevima a prištedeću malo municije i za lavove kada za to dođe vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja poruka gospodinu Šutanovcu i gospodinu Zdravku Ponošu je sledeća - da građani imaju pravo na zaštitu od agresije, da građani imaju pravo na suverenitet svoje zemlje, da građani imaju pravo na teritorijalni integritet svoje zemlje, a da im je to pravo uskratila bivša vlast oličena u Demokratskoj stranci.

Naime, poznato je da su se sa američkom ambasadom dogovorili da prilikom drugog izbora gospodina Tadića za predsednika Republike Albanci ne proglašavaju nezavisnost, jel tako kolega Martinoviću, sve dok se ne završi drugi krug izbora i gospodin Tadić ne postane ponovo predsednik Republike.

Zakletvu je Boris Tadić položio dao 14. februara 2008. godine. Albanci su poštovali dogovor koji su demokrate Borko Stefanović, Vuk Jeremić i ekipa napravili sa Amerikancima. Uticali su na Albance koji su nezavisnost proglasili 17. februara 208. godine. Pri tome, načelnik Generalštaba nije prstom mrdnuo. Šutanovac je imao neka druga posla, a Boris Tadić je pobegao u Rumuniju. Boris Tadić se zavukao u Rumuniju, a ovi miševi ili pacovi iz bivšeg režima su pobeli u nečije mišje i pacovske u rupe. Uglavnom, nikakve reakcije na veoma mogući gubitak dela teritorije Republike Srbije nije bilo. Za šta nam onda služi vojska? Za šta nam služe kasarne? Za šta nam služi naoružanje?

Boga mi, a da su i hteli da reaguju pitanje da li su imali sa čim, jer su se prethodno sa Amerikancima dogovorili da unište većinu oružja i naoružanja Vojske Srbije i Crne Gore, Vojske Jugoslavije, odnosno Vojske Republike Srbije koja je smetala NATO paktu, odnosno Amerikancima.

Posebno su na meti bili tenkovi. Ukupno je pretopljeno ili prodato preko 400 tenkova, 120 oklopnih transportera, 50 haubica, preko 9.500 raketa, ukupno preko 10.000 raketa, ali 9.500 raketa strela M2, ili kako se već zvala, 1.500 tona municije, 23.000 pušaka. Dakle, da sasvim možete da naoružate još jednu armiju u Republici Srbiji. Međutim, oni umesto dobro naoružane armije stvorili su dobro razoružanu armiju, umesto vojno neutralne napravili su vojno neutralizovanu državu. Da su hteli Šutanovac i muž Tadićeve svastike, tenkić, i da su hteli Zdravko Ponoš i ekipa nešto da reaguju više nisu imali sa čim, jer su se već dogovorili da je Ohajo važniji od Rusije i od nabavke oružja. Već su se dogovorili da dobro razoružaju našu vojsku. Da su hteli da brane teritorijalni integritet kakvi jesu pitanje je da li bi mogli, čime i sa kime da odbrane, jer nije bilo ni oružja, a, Boga mi, sve oficire koji su branili teritoriju Republike Srbije i teritoriju Republike Srpske su oterali u Hag. Sve što je Hag tražio oni su izručivali i time demotivisali i ostavili oficirski kadar od mogućnosti da brane svoju državu.

Oni su tada lansirali čuvene patike da bi sve zamaskirali. Dve devojke koje su ukrale patike su bile bitnije od toga što je Tadić pobegao u Rumuniju dok mu se zemlja, teritorija krunila. Bilo je bitnije od toga što Zdravko Ponoš i Šutanovac ne mrdaju malim prstom da zaštite državu Srbiju.

Naši građani, sem Zaštitnika građana, imaju vojsku koja ih štiti od svake moguće agresije. Amerikancima je posebno smetala ona strela M2 koja je rušila njihove tomahavke, koji su zahvalni ciljeve za tu vrstu raketa strela M2. Zato im je posebno smetao raketni sistem i gledali se to unište i da tako u nekoj drugoj mogućoj agresiji na lakši način sruše Republiku Srbiju, odnosno ugroze njenu teritoriju nekom novom agresijom.

Što se Zaštitnika građana tiče, nisam razumeo da li treba da ima 10 godina iskustva u radu ili 10 godina studentskog iskustva. Baš nisam dobro razumeo da li treba da ima 10 godina i više iskustva u studiranju ili na nekim…

(Aleksandar Martinović: Radnog iskustva.)

A, radnog iskustva, pa i studiranje je iskustvo.

Dakle, ja i dalje tvrdim da je Zaštitniku građana mnogo dve smene. Dakle, da, kao oni carinici što su rekli – šta da mu poklonimo za rođendan, ajde da mu damo još jednu smenu. Kao – nemoj, puno je dve smene.

I dalje mislim ono što sama i pre govorio, da plata Zaštitnika građana, koji uglavnom štiti svoju veliku platu, ne sme da bude veća od plate predsednika Skupštine, plate predsednika Republike, itd. i da oni ne mogu ovde da nastupaju prema nama sa visine svoje plate.

Ne tražim da mi imamo takvo visoke plate kao oni, nego da i oni dele sudbinu i hleb zajedno sa narodnim poslanicima koji prolaze kroz izborne cikluse, kampanje, domove kulture. Ja sam zaštitnik seljana, ja to priznajem.

Dakle, treba u izbornu kampanju da dođete da vidite kolege koje su prošle kroz sela kako duva, kako duva hladno u onim domovima kulture kad je izborna kampanja, kako seljaci umeju i da psuju, itd. Zaštitnik građana je zaštićen od svega toga i ona ima četiri, pet puta veću platu od predsednika Republike i predsednika Skupštine i nizašta ne odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja odgovorno tvrdim da sam primio više građana licem u lice i razgovarao sa njima o njihovim problemima nego Zaštitnik građana. Oni u onu statistiku stave i telefonske pozive koje su dobijali, onda nama to u izveštaj upakuju, ali ja tvrdim da Zaštitnik građana bez svojih pomoćnika i zamenika nije obavio sa građanima direktno razgovore više nego pojedini narodni poslanici.

Verujem da ima da ima dovoljno aktivnih narodnih poslanika koji takođe više građana prime i sa njima razgovaraju, što u Narodnoj skupštini, što kući, što u biračkoj bazi. Dakle, svako od nas na svoj način razgovara sa građanima. Telefonske razgovore koje dobijamo, mi ne knjižimo u razgovore sa građanima, nego otprilike znamo sa koliko građana smo razgovarali. Moj prosek je tri.

Ja ne verujem da Zaštitnik građana licem u lice primi tri građanina dnevno, ali zato ima tri ili četiri puta veću platu od narodnih poslanika, predsednika Skupštine, predsednika Republike. Nikada se neću složiti sa tim da ta nezavisna regulatorna tela i organi i njihovi zamenici imaju veće plate. Privilegija svakog od narodnih poslanika dolazi većinom svojim automobilom, a ovi imaju automobile, specijalizovane usluge i tako dalje, imaju i vole sve što vole mladi, a koliko ja vidim i pri tome kada dođu ovde u Skupštinu slušamo njihove izveštaje, i maltene prema nama gledaju sa visine, mi imamo četiri, pet puta veću platu, šta mi ima da razgovaramo sa ovom boranijom i tako dalje koji imaju četiri puta manju platu.

Zato kada budu neki zakoni na dnevnom redu o tim platnim razredima, dobro da vodimo računa i da vidimo da li će Zaštitnik građana, poverenik, zaverenik, onaj Šabić što je bio, da li će možda dati ostavku ukoliko plate svedemo na poslaničke i, evo, recimo na platu predsednika Narodne skupštine, a neka im ostanu sve one privilegije dobar automobil, benzin, sve na državni trošak, što narodni poslanici nemaju.

Narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini kad odu u menzu da se hrane, ja ne idem šest godina, uglavnom budu predmet rasprave u medijima i tako dalje, cenovnik i ne znam šta, mada mi nemamo svoj restoran, restoran pripada Upravi za zajedničke poslove koja je po istim cenama, sve republičke organe snabdeva, naš je samo prostor. Međutim, mi smo uvek predmet nekog gađenja. Gle, ministri i narodni poslanici imaju takve privilegije, međutim kada mi to malo razgrnemo dođemo do raznih nezavisnih regulatornih tela. Pogledajte malo, probajte da proverite, to je zabranjeno, da vidimo kolike plate imaju ove vođe nevladinih organizacija, posebno ovih koje finansira zapad, da podrže Ponoša, Šutanovca i tako dalje, tek ćemo tu dođi do stravičnih plata. Dakle, da rade za pet ili šest puta veću platu, da urušavaju imidž narodnih poslanika, a bogami i imidž države.

Dakle, moja poruka Zaštitniku građana je sledeća i prošli put sam pitao, nadam se da gleda prenose, s obzirom da se ovaj zakon tiče i njega, dakle, da nam odgovori, kada će početi da štiti prava građana po pitanju prenosa najvažnijih događaja, odnosno sportskih manifestacija koje pripadaju, spadaju u listu najvažnijih događaja od interesa za sve građane.

Zakon o elektronskim medijima, član 64. koji Šolak i Đilas nikako ne poštuju, kaže, da svi građani u Republici Srbiji imaju pravo na direktan prenos utakmica koje spadaju u listu najvažnijih događaja, kvalifikacija za svetsko i evropsko prvenstvo, a zadnjih četiri, pet godina tog prava su lišeni zato što zakon kaže da to isključivo pravo imaju mediji koji pokrivaju celu teritoriji Republike Srbije, imaju slobodan pristup. Time svi građani imaju pravo da prate sportske događaje, odnosno događaje sa liste najvažnijih događaja. Onda se pojavio Šolak i Đilas i sada to pravo ne postoji.

Dakle, prenosi se na kablovskim televizijama koje ne pokrivaju celo tržište i Zaštitnik građana treba u ime građana koji su lišeni tog prava da kaže, proveri moje navode, pročita član 64. Zakona o elektronskim medijima, i kaže - ukoliko postoji zloupotreba podnosim, zbog zaštite građana, podnosim krivičnu prijavu Šolaku i Đilasu, pa ću onda razmisliti, možda, i da manje pričam o njegovoj malecnoj plati koja je četiri, pet puta veća nego naša. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Reč ima narodna poslanica Sandra Joković.

Zahvaljujem.

Danas raspravljamo o amandmanima na Zakon o Zaštitniku građana. Uloga Zaštitnika građana je važna za unapređenje našeg društva i zaštitu građanskih prva. Zaštitnik građana se stara o zaštiti, unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a i sam zakon upućuje Zaštitnika da posebnu pažnju posveti pravima pripadnika nacionalnih manjina, pravima deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i rodnoj ravnopravnosti.

Rešenje koje je pred nama sigurno će dati dodatnu podršku da Zaštitnik svoj posao obavlja efikasno, jer on može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva pred organima uprave, pa i po pitanju nacionalnih manjina.

Republika Srbija je od 2012. godine uložila znatno veliki napor da se romska nacionalna manjina što više integriše u našem društvu. Saradnja sa nacionalnim savetima je ključ, kao i razgovor, slušanje problema i zajednički rad na rešavanju istih. To je karakteristika politike SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato sam siguran da će Zaštitnik uzeti proaktivnu ulogu, jer okruženje u kome živimo, česte i nesvesne diskriminacije, netolerancije i netrpeljivosti prema onima koji su drugačiji, po nečemu različiti, da li je to boja kože, religija, ili poreklo.

Setimo se svi one sramne presude sudije koji se više bavio samopromocijom nego svojim pozivom, pozivom sudije i to prema romskom detetu. Pitam se da li bi takva presuda bila da nije bilo romsko dete u pitanju? Po njemu je normalno da romska deca budu prisiljena na odnos, budu prisiljena na brak, jer kako kaže taj sudija, to je normalna pojava kod pripadnika romske zajednice.

Kao pripadnica romske nacionalne manjine, želim da istaknem da rani brak, dečiji brak, nije u sklopu tradicije. Doživeli smo veliku uvredu, etiketiranje čitave zajednice, a to je nezamislivo i potpuno pogrešno, pogotovo kada se radi o deci. Ako se kreće od stereotipa i predrasuda, ide se ka diskriminaciji, zatim ka nasilju, a to ne smemo dozvoliti.

Prema tome, Zaštitnik građana je dužan da proaktivno reaguje.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Većina mojih kolega je danas govorila o tome šta je obeležilo mandat prethodnog Ombudsmana, Saše Jankovića, i zaista, mogao bih da se složim i saglasim sa svime što su oni rekli. Međutim, ako postoji nešto pohvalno što bi moglo o njemu da se kaže, ako tako mogu reći, jeste to što je skoro izjavio, a svi dobro znamo šta je izjavio, da postoje određene strukture i centri moći iz inostranstva i u Srbiji koji žele da sruše Aleksandra Vučića i da su i od njega tražili da bude deo te priče. Nije on tada ništa rekao novo, to je ono što mi svi znamo i o čemu narodni poslanici SNS i govore često ovde u ovom visokom domu, ali i gde god imaju priliku.

Svaka demokratska država treba da ima opoziciju i treba da ima konstruktivnu opoziciju koja će terati vlast da bude bolja u svim segmentima i koja će se truditi da daje neke planove, ideje i rešenja koja mogu biti korisna.

Međutim, ono što mi dobijamo od jednog dela naše opozicije jeste samo to da isključivo i samo su zagledani u zdravstveni i medicinski karton Aleksandra Vučića, čekajući da mu srce stane i da iskoriste tu morbidnu situaciju da se ponovo dočepaju vlasti, što je zaista, kažem, morbidno i u najmanju ruku skandalozno. Opet, rekoh da to je nešto o čemu mi pričamo i na šta ćemo stalno opominjati građane Republike Srbije.

Vi ste, gospođo Obradović, pomenuli danas u jednom delu svog izlaganja izveštaj Evropske komisije. Izveštaj Evropske komisije je bio objektivan i kroz analizu relevantnih aspekata pokazao je napredak Srbije u mnogim oblastima i, takođe, pokazao segmente na kojima je potrebno dodatno raditi. Ali, te inicijative zaista imaju potencijal da ukoliko budu sprovedene, dovedu do opipljivog napretka. Tu, pre svega, mislim i kao primer navodim ustavne reforme, koje su pri kraju, a koje su u skladu sa preporukama Venecijanske komisije i sprovođenje izborne reforme u skladu sa preporukama OEBS-a.

Ali, nekako imate jedan deo javnosti u kome kada dobijete tako jedan izveštaj Evropske komisije koji je pozitivan, on kao da ne važi. Onda kada je manje pozitivan ili kada je negativan što se tiče Srbije, e onda je super. Pa isto tako imate određene delove opozicije i određene predstavnike opozicije koji u Brisel idu isključivo i samo kada traže od Evropske komisije, od Brisela da izvrše određeni pritisak na Srbiju, pa tako idu i pitaju ih zašto se u Belorusiji uvode sankcije, a zašto se npr. u Srbiji ne uvode sankcije, ili su upotrebili sve svoje resurse da privole i privuku evroparlamentarce da posreduju ovde u dijalogu i kada su ljudi došli i rekli – okej, ljudi, postoje neki delovi u kojima možete da ostvarite neki napredak, ali izborni uslovi su dobri, treba da izađete na izbore.

Onog trenutka kada su to rekli, više nisu bili poželjni od strane tih istih. I svakoga dana ili svake nedelje u svojim medijima se trude da im stave do znanja da više nisu dobrodošli u Srbiju. E, to vam je slika i prilika današnje srpske opozicije.

Mi kao poslanici SNS zaista se trudimo da kada govorimo o nekim našim rezultatima, to potkrepimo činjenicama i ništa ne govorimo paušalno. Ako pričamo o ekonomskim rezultatima ili nekim reformama, uvek uzmemo kao tipičan primer onoga što radimo, uzmemo podršku MMF-a ili Svetske banke, ako hoćete. Ne postoje dve relevantnije svetske organizacije koje se bave tom problematikom od te dve organizacije. Ali, kada god oni nešto kažu pozitivno, ispadne od tog jednog dela javnosti koji sam pomenuo, kao i u slučaju Evropske komisije, da oni rade u korist Aleksandra Vučića. Ja se zaista pitam – pa ako svi i MMF i Svetska banka, Evropska komisija, ako svi rade u interesu Aleksandra Vučića, pa njemu zaista treba neko da javi da on nije predsednik samo Srbije, nego da je jedan od ljudi koji upravlja svetom. Ja ne mogu drugačiji zaključak da donesem na sve to.

Moram da kažem, takođe, da smo mi u martu mesecu, početkom ove godine, usvojili izveštaj Ombudsmana za 2020. godinu. Iskreno moram da priznam da tada nisam detaljno proučavao taj izveštaj, ali da sam u zadnjih nekoliko dana, jer sam znao čime ćemo se baviti, uspeo da pročitam ceo taj izveštaj. Zaista, video sam tu neke delove koji mi malo nisu jasni, za koje zaista smatram da je trebalo da budu bolje objašnjeni. Fizički i verbalni napad, omalovažavanje, ponižavanje, diskreditacija novinara su se nastavili u 2020. godini i nije zabeležen napredak u oblasti slobode govora i izražavanja. Pa, zašto je zabeležen porast napada na novinare u 2020. godini? Pa, zato što je u divljačkim nemirima u julu 2020. godine prebijeno i pretučeno više od 30 novinara. Pa, ko ih je pretukao? Pa, isti oni koji motornim testerama upadaju u RTS, koji prete novinarima koji neće da im odgovaraju na pitanja, koji obećavaju zatvaranje određenih medijskih kuća onog momenta kada dođu na vlast.

To su ti koji se bore za vladavinu prava i za slobodu medija u Srbiji. To su isti oni. Ja se nadam da će izveštaj Ombudsmana za 2021. godinu biti pozitivniji, jer ne postoji država zaista na ovom svetu u kojoj možete na jednoj televiziji, koja pretenduje na to da dobije nacionalnu frekvenciju, da psujete majku predsedniku države i da sve to prođe eto tako. Da nije ovde poslanika SNS i određenih funkcionera, to bi zaista prošlo nezapaženo. Ako nije sloboda govora da tako nešto izjavite, da tako nešto kažete, ja zaista ne znam šta je.

Imate onda jedan deo gde kaže Zaštitnik je ukazao na štetno tabloidno izveštavanje i objavljivanje imena i fotografija. Svakih sedam dana slika Danila Vučića na „Danas“, svakih sedam dana. Još napišu da je opasno izgovarati njegovo ime. Šta bi tek bilo da nije opasno izgovarati njegovo ime? Ako ga oni izgovaraju svakih sedam dana i crtaju mu metu, stavljajući njegove slike na naslovnim stranama, pa ne vidim da im nešto fali, nikome od njih, nikome od tih novinara. Dobiju apsolutno svaki odgovor na svako pitanje koje postave bilo kome od nas, pre svega, predsednika države.

Međutim, poštovana gospođo Obradović, pretpostavljam da je i vama to više zanimljivo i simpatično. Izbori su zaista vrlo brzo, izbori su u aprilu mesecu, na proleće i zaista je lepo gledati ove fragmentirane delove nekadašnje DS kako se ponovo okupljaju, kako idu u nekakve kolone. Zaista je svejedno da li će biti u jednoj, pet ili deset kolona. Tu je ideologija ista, program je isti, mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS, pokušaj traženja onih koji će im dati podršku i u svetu, pre svega mislim u Evropi, u regionu, za te njihove retrogradne stavove, pa tako dobijaju podršku od onih kojima smeta kada se Joanikije ustoličava na Cetinju, kojima je tzv. šverc koka-kole i fante na severu Kosova i Metohije dobra stvar, ali isto tako zaboravljaju da je ta država nastala na švercu narkotika, oružja i trgovine organima srpskog naroda, Srba pre svega. Zaista je lepo videti kako se svi oni okupljaju, kako se kriju iz raznih ekoloških pokreta i udruženja, trudeći se da na taj način uzdrmaju i sruše Aleksandra Vučića.

Međutim, ono što sam i ja siguran i ubeđen sam i vi, svi narodni poslanici, a i vi gospođo Obradović, jeste da samo vlast za SNS i Aleksandra Vučića na predstojećim izborima, koji nas očekuju u aprilu mesecu 2022. godine, su brana tim i takvima i samo su oni definitivno nešto što će sprečiti te retrogradne stavove, te retrogradne političare, te ljude koji su zavili u crno ovu državu do 2012. godine da se ponovo i opet dočepaju vlasti i ponovo sednu na leđa građanima Republike Srbije. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Srbljanoviću.

Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zaštitnik građana svakako jeste ustavna kategorija i očigledno je da su se od ustanovljenja stvorili uslovi da donesemo novi, moderniji zakon o Zaštitniku građana, usklađivanju njegovog posla sa Ustavom Republike Srbije, poboljšanje njegove efikasnosti u radu, ali i povećanje njegove odgovornosti za svoj rad.

Naime, već unazad nekoliko godina postoji jedna tendencija da se tzv. nezavisni državni organi postave kao četvrta grana vlasti. I na nama narodnim poslanicima i svim članovima Vlade jeste da se borimo da se poštuje Ustav Republike Srbije koji kaže da postoje tri grane vlasti, a to su zakonodavna, sudska i izvršna, da se te tri grane vlasti međusobno dopunjuju i nikakva četvrta grana vlasti ne postoji po našem Ustavu.

Postoje nezavisni državni organi. Jedan od nezavisnih državnih organa jeste i Zaštitnik građana, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, Agencija za energetiku, da ne nabrajam dalje. Međutim, imali smo ovde situaciju u Narodnoj skupštini da se nosioci određenih javnih funkcija poistovećuju sa državnim organom i postupaju kao državni organ pred Narodnom skupštinom koji se otuđio potpuno od Narodne skupštine. Po Ustavu i po zakonu svi ti nezavisni državni organi podnose izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini.

Šta to u suštini znači? Narodna skupština ima više nadležnosti i jedna od nadležnosti jeste i nadzor nad radom i Vlade i organa državne uprave i ministarstava. Narodna skupština nema kapacitet da to radi sama, pa za javne finansije imamo DRI, za ljudska prava, prava građana, rad određenih organa državne uprave koji je vezan za kršenje ljudskih prava, sloboda itd. imamo Zaštitnika građana. Oni u suštini pomažu, odnosno za Narodnu skupštinu rade neki posao. Prilikom izbora Zaštitnika građana, mi kao narodni poslanici deo suvereniteta koji smo dobili od građana prenosimo na Zaštitnika građana.

Sve sam ovo rekao, jer smo u prethodnim godinama imali jako loše iskustvo baš sa nosiocem funkcije Zaštitnika građana, koji se poistovetio sa funkcijom, koji je pomislio da za svoj rad ne odgovara nikome, da je on iznad zakona, da je iznad Ustava, da ima pravo da radi šta god hoće, da Narodna skupština nije taj državni organ kome on odgovara za svoj rad.

Gospođa ministar je bila tada narodni poslanik i jako dobro zna o čemu govorim i nekako, već unazad mesecima, postavlja se jedno pitanje – da li, recimo, članovi porodice predsednika Republike Aleksandra Vučića jesu građani Republike Srbije i da li imaju pravo da uživaju punu zaštitu svih državnih organa Republike Srbije?

Mogu da kažem da, prvo, mi koji se bavimo politikom i koji se nalazimo na javnim funkcijama, je to bio naš izbor. Naš posao podrazumeva da moramo da imamo i stomak za razne niske udarce kojima ćemo biti izloženi, da li od naših političkih protivnika za koje neki smatraju da smo im mi neprijatelji, da li od suda javnosti itd, ali članovi naših porodica nisu izabrali i odlučili da budu političari i samim tim njihovu bezbednost, njihovo dostojanstvo, njihov duševni mir niko nema pravo da ugrožava.

Sada vidite to prvo izopštavanje iz pravnog sistema i zaštite državnih organa, članova porodice predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića započeo je baš Zaštitnik građana, prvo ozbiljnije, prvo vidljivije. Čini mi se da je to bilo 2014, 2015. godine kada je Zaštitnik građana došao do zaključka da su bubrezi Andreja Vučića napali pendreke jedne odmetnute grupe žandarma.

Kako to zaista izgleda? Bilo je o tome polemike ovde u Narodnoj skupštini, čak je jednom i tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković rekao jednu rečenicu koju ja smatram vrhunskim bezobrazlukom, a to je otprilike glasilo ovako – da je Andrej Vučić od mene tražio pomoć i zaštitu ja bih mu pružio.

Ako pogledamo i Predlog zakona i važeći zakon po kome je postupao Saša Janković, Zaštitnik građana postupa po prijavi ili po sopstvenom saznanju i pokretanju postupka. Tadašnji Zaštitnik građana je smatrao da on nema obavezu da upotrebi sva zakonska ovlašćenja i zaštiti brata predsednika Republike, već je očekivao da to brat predsednika Republike traži od njega.

Uvek kada to spominjemo moramo da znamo i sledeću činjenicu, da građanin, pa bio to i brat predsednika Republike, nema pravo da upotrebi silu protiv državnog organa i da svakako nema srazmernu upotrebu sile u odnosu na palicu kojom raspolaže odmetnuti ili odmetnuti pripadnici žandarmerije.

Sada vidite dokle to ide dalje. Ne samo da nije pokrenuo taj postupak, već je počeo da pokreće postupak da mu se dostavi dokumentacija o disciplinskom postupku koje je sprovodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova vezano za taj incident. To bi možda imalo nekog smisla da i tužilac nije pokrenuo krivični postupak. Od tog trenutka nijedan državni organ pred kojim se vodi postupak za koji je tužilac zvanično dostavio Zahtev za sprovođenje i prikupljanje obaveštenja nema pravo bez tužioca, saglasnosti tužioca bilo koji papir da da bilo kom drugom državnom organu, pa čak i Saši Jankoviću.

Oko toga ovde se u Narodnoj skupštini napravila čitava jedna kampanja koju su narodni poslanici koji su podržavali bivši režim napravili da je u pitanju diktatura, jer znate trebalo je prikazati jako uspešno da su bubrezi Andreja Vučića napali pendreke žandarma.

To je taj početak zbog koga su članovi porodice Aleksandra Vučića i dan danas izloženi. Ne treba meni kasnije i naknadna pamet Saše Jankovića da on kaže kako su ga na to terali strani ambasadori. Mene naknadna pamet ne interesuje. Mene interesuje zašto je to prihvatio, zašto je to radio, zašto je u tome učestvovao i koji je bio krajnji cilj? Ovde vidimo da je krajnji cilj bio da se ugrozi sigurnost predsednikove porodice i uništi ugled te iste porodice.

Idemo dalje. Nije to jedini, bilo ih je još mnogo. Samo da podsetim da je napadao i Ministarstvo odbrane za jedan tragičan incident, gde je opet tražio da mu se dostave određena dokumenta iako je tužilaštvo vodilo svoj postupak.

Koliko je meni poznato i po sadašnjem zakonu, a i po Predlogu ovog zakona piše da Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Imali smo čak i ovde jednu sednicu nadležnog radnog tela u Narodnoj skupštini gde je Saša Janković ubeđivao narodne poslanike da on ima pravo na dokumenta iz istrage bez saglasnosti tužioca koji vodi istražni postupak. Tako to izgleda, četvrta grana vlasti, ne ferma nikoga, ni Narodnu skupštinu, ni Vladu, ni Ustavni sud, ni sud, ni tužioca.

To je valjda ta Srbija za koju se borio Saša Janković i to su ta naša iskustva. Bilo ih je još ne samo od Saše Jankovića, ali ovo je bio najdrastičniji primer kako se zloupotrebljava javna funkcija da bi se na neki nademokratski nasilan način promenila izborna volja građana Republike Srbije.

Znao je Saša Janković da ne može da pobedi Aleksandra Vučića na izborima za predsednika, ali je hteo i godinama je radio na tome da satanizuje i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i SNS, da izazove tu kritičnu masu koja bi na nasilnim putem dovela na vlast ili da podsetim neke kolege koji su tada bili poslanici u Narodnoj skupštini – znate li šta je tražio Saša Janković kada je izgubio predsedničke izbore? Da ga SNS, odnosno Aleksandar Vučić predloži za mandatara za sastav nove Vlade. Dotle je to išlo.

Sada ja postavljam jedno drugo pitanje – gde su ti naši nezavisni organi koji su zaduženi za odbranu ljudskih prava i sloboda? Ne očekujem to od nevladinog sektora. Oni primaju pare sa zapada da bi radili na tome, satanizovali i porodicu predsednika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Znam da i natpisi u novinama i nešto što se iznosi u javnost nije u nadležnosti određenih državnih organa koji se bave zaštitom ljudskih prava, ali zašto se ne oglašavaju, zašto ne osude, jer su se možda uplašili ili smatraju da nemaju obavezu pa ne treba to ni da rade?

Ne možete vi da štite ljudska prava i slobode građana do pola, nego ih ili štite ili ne štitite. To i jeste problem. Neka svaki Zaštitnik građana, ko god da bude bio izabran po ovom zakonu, ko god da bude bio u budućnosti, konačno to jednom shvati. Nema do pola. Ne radite vi taj posao da budete simpatični i da napadate državu, Vladu, Narodnu skupštinu i da vas narod zbog toga voli. Vi ste tu da štitite prava građana i onog iz najmanjeg i najudaljenijeg mesta u Srbiji, bilo kog građanina, bilo kog građanina na teritoriji grada Beograda, bilo kog građanina pa makar on bio i sin predsednika države. Nema do pola. Ili ili i ne samo Zaštitnik građana. Ima tu još funkcionera koji su zaduženi za određena prava, ravnopravnost i slobode itd. jer samo tako možemo da postignemo to da govor mržnje naiđe na osudu još većeg dela naše javnosti. Kada bude naišao na dovoljnu osudu naše javnosti onda će oni prestati.

Dokle toga ne bude mi uvek rizikujemo da se stvori neka kritična masa koja će da pomisli da ih je dovoljno pa da nam razvaljuje vrata Narodne skupštine, da upadaju u Narodnu skupštinu, da ponove 5. oktobar, da promene izbornu volju građana, da nasilno dođu na vlast.

To je jedini način da bivši režim dođe na vlast, da Đilas dođe na vlast, da Šolak dođe na vlast, Jeremić da dođe na vlast. Pa, izvinite gospodo nezavisni, zaboravite na četvrtu granu vlasti i konačno budite dovoljno hrabri da radite svoj posao za koji vas mi narodni poslanici biramo i nemojte do pola, ili ga radite ili ne radite, a onda podnesete ostavku ako nećete da ga radite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Sledeći narodni poslanik je Milan Jugović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni sugrađani, Predlog zakona o Zaštitniku građana koji je danas pred nama je izuzetno važan za naše društvo, za našu zemlju i mislim da ćemo njegovim usvajanjem danas dodatno ojačati, uvećati demokratski kapacitet, odnosno potencijal naše zemlje, da ćemo dodatno osnažiti poverenje naših građana u institucije svoje države. Tako da će, naravno, kao i sve moje kolege, svesrdno podržati ovaj predlog zakona koji je pred nama.

Ono na šta bih ja želeo da ukažem je da svi građani Srbije treba da imaju podjednak tretman pred državnim organima, da imaju ista prava, da imaju jednako pravo na zaštitu. Ne smeju u Srbiji danas postojati građani prvog i građani drugog reda. Ne smeju postojati građani koji ne mogu da ostvare svoja ljudska prava, a nažalost, to se dešava i to u slučaju porodice našeg predsednika Aleksandra Vučića, gde je njegova porodica, slobodno mogu reći, duži niz godina izložena fabrikovanim lažima, izmišljenim aferama, hajki, satanizaciji od strane opozicije, pa čak i crtanju mete, odnosno proglašavanjem pre svih, sina predsednika Vučića i njegovog brata za legitimne mete, kao tobožnjim saradnicima kojekakvih kriminalnih grupacija.

Bez obzira, što je nekoliko kolega danas postavilo pitanje da li će državni organi reagovati na ovakve stvari, i ja ću postaviti isto pitanje, da je sreće da ne postavlja niko ili eventualno jedan kolega, državni organi reagovali i niko ne pominje tu temu, ali nažalost, bez obzira što poslanici SNS uporno iz sednice u sednicu ponavljaju, mole organe da rade svoj posao, za sada do toga nije došlo.

Kolega Bakarac je naveo jedan dobar primer u današnjoj diskusiji, kada je pomenuo da je, čini mi se 2019. godine, Prajd Info Centar, odnosno izlog, ne razbijen, već da li je oštećen delimično itd, podigle su se sve nevladine organizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnost itd. Mi ne tražimo ništa više ni manje, samo da se i u slučaju porodice predsednika Vučića zakon doslovno primenjuje ili bar približno, kao u ovom primeru koji sam naveo.

Ista ta opozicija koja ugrožava osnovna ljudska prava predsednikovoj porodici, žali se na neadekvatne, da kažemo, izborne uslove. To je ona opozicija, ili tačnije rečeno, deo opozicije koji nije smeo da izađe na prethodne izbore. To je onaj deo opozicije koji želi na vlast nekako bez izbora. To je onaj deo opozicije koji je na sav glas zvao strance da posreduju u međustranačkom dijalogu, a kada nisu došli do očekivanog ishoda, sada im ni ti isti stranci ne valjaju. To je deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš i ostala ekipa iz bivšeg režima.

Slobodno mogu reći da izborni uslovi u Srbiji nikada nisu bili bolji, pogotovo kada je u pitanju opozicija ili deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa, jer je to grupacija koja ima ogroman novac, koja poseduje televizije, štampane medije, portale, prisutni su na društvenim mrežama itd.

Naravno, njima to nije dovoljno. Za njih je jedino prihvatljivo, jedino zadovoljavajuće da neko dođe i kaže – Đilase, evo ti vlast bez izbora, i on da nastavi da pljačka građane Srbije tamo gde je stao 2012. godine, odnosno 2013. godine.

Taman kada građani Srbije pomisle da su neki pripadnici opozicije poodavno dotakli dno u svom beščašću, politikanstvu, u trgovini nacionalnim interesima, oni nas nažalost uvek negativno iznenade. Nakon što su pre desetak godina, u vreme Đilasa, Jeremića i ostalih uvedene granice između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, postavljeno je ono katastrofalno pitanje o ispravnosti, odnosno legitimnosti proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova zbog čega Albanci danas u Prištini slave Vuka Jeremića.

Dešava se da, primera radi, Nebojša Zelenović, propali šabački političar i tobožnji ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta odu još korak dalje. Neko je u današnjoj diskusiji takođe pomenuo, čini mi se da je u pitanju kolega Bakarec, da su Zelenović i Ćuta u svoju predizbornu kampanju uključili i Violu fon Kramon, političarku iz jedne druge evropske države, političarku koja apsolutno nema šta da traži na našoj političkoj sceni.

Dolazim iz Loznice, grada čiji su stanovnici kroz svoju prošlost u slobodnu, celovitost i nezavisnost Srbije utkali hiljade života, od Prvog srpskog ustanka, od Cerske, Gučevske bitke iz Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata kada je Loznica bila prvo oslobođeno mesto u porobljenoj, okupiranoj Evropi 31. avgusta 1941. godine. U takav jedan slobodarski kraj propali šabački političar, Nebojša Zelenović, tobožnji ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta, dakle, koji u svojoj politici imaju program, odnosno daju podršku tzv. lažnoj državi Kosovo, daju podršku i zalažu se za saradnju, kako oni kažu, institucija nezavisnih država Srbije i Kosova.

Dakle, pomenuta gospoda u Loznicu i selo Gornje Nedeljice dovedu plaćenog albanskog lobistu, odnosno lobistkinju, promotera nezavisnosti lažne države Kosovo, Violu fon Kramon. Dakle, Zelenović koga su su Šapčani oterali na izborima sa vlasti, sada dolaze u Loznicu i brine se tobož za životnu sredinu u kojoj će živeti Lozničani, stanovnici Jadra, Viola fon Kramon, plaćeno lobistikinja koja se zalaže za otimanje dela teritorije naše zemlje takođe tobož se brine za životnu sredinu u kojoj će živeti stanovnici ovog dela Srbije.

Da li iko ko se vodi zdravim razumom može poverovati u iskrenost i čestitost namera pomenute gospode? Možda bi i mogli poverovati u iskrenost namera Viole fon Kramon da je sa mesta gde je zborovala u Gornjim Nedeljicama otišla samo tri ili četiri kilometra dalje, u Draginac, u mesto gde je, pazite, čudne li koincidencije, pre 80 godina, podsetiću gospođa Kramon je pre tri ili četiri dana, dakle 28. oktobra boravila u Loznici, gde je pre 80 godina takođe u oktobru mesecu u Dragincu streljano 2.950 seljaka, žena i dece, ili da nastavi u susedno selo Cikote gde je streljano 396 civila, ili dalje u sledeće selo Krivajicu gde je streljano 78 ljudi, pri čemu polovina dece mlađeg uzrasta.

Dakle, ova gospoda, zborujući na mestu u blizini najvećeg stratišta seljaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu, tobož brine se za životnu sredinu u kojoj žive građani ovog dela Srbije, daje im savet itd. Naravno, kolega Bakarec je pominjao da su njihovi pratioci sekirom nasrnuli na građane koji su se okupili, koji su negodovali zbog njihovog dolaska, jer to je ipak uvreda i za srpske žrtve i za srpski narod u celini.

Ono što bih takođe hteo da kažem ovom prilikom, da Nebojša Zelenović treba da shvati, bar bi trebao da shvati koliko je dugo u politici da ga ne žele ni Šapčani, ni Lozničani, ni građani bilo kog drugog dela Srbije, jer njegov lopovluk dok je bio gradonačelnik Šapca nije zaboravljen. Osuđen je za nenamensko trošenje sredstava građana Šapca. Nije zaboravljena ni podrška lažnoj državi Kosovo. Nije zaboravljena ni 2018. godina kada je Nebojša Zelenović posetio Kosovo, posetio Peć, odnosno albanskog gradonačelnika Peći Gazmenda Muhadžirija, gde su zajedno sedeli ispod albanske zastave, zastave takozvanog Kosova i grba takozvanog Kosova, ponizeći na taj način i svoju zemlju i svoj narod.

Pre nekih par minuta čujem, u Loznicu, u moj grad došla Marinika Tepić, kaže da promoviše dan posle, da takođe ukaže na eventualne ekološke probleme građanima Loznice itd, itd. Neće biti nikakvog dana posle. Dan posle smo videli 2012. godine, kada su građani poslali bivši režim u istoriju. Videli smo taj dan posle šta smo zatekli u Srbiji, uništene fabrike, radnike na ulici. Između ostalih, kada je u pitanju moja Loznica, fabrike „Viskoza“, „FAK“ i ostale koje su bile zakatančene, a koje je zakatančio Dragan Đilas i režim čiji je on bio deo.

Možda mi nismo dovoljno informisani, možda mi nismo dovoljno inteligentni, pametni. Možda su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali bili vizionari, možda su želeli da građani Loznice i čitave Srbije žive u zdravoj, ekološkoj sredini, pa su nam zato izašli u susret i uništili sve te fabrike, pa su zato sve te radnike ostavili na ulici da bez posla, ali udišu svež i čist vazduh.

Na sreću, građani Srbije su takve odavno pročitali i te vizionare nikada više neće vratiti na vlast. Te vizionare koji su uništili našu privredu, uništili našu ekonomiju, uništili našu vojsku. Uprkos njihovim željama i nadanjima da će ih neki strani ambasadori vratiti na vlast, do toga neće doći, jer u Srbiji se danas na vlast dolazi isključivo voljom građana i nikada se više neće vratiti vreme kada će Vladu Srbije formirati strane ambasade i tajkuni, već isključivo građani Srbije na izborima.

Dugi niz godina unazad, a verujem i u budućnosti, građani prepoznaju politiku SNS, politiku Aleksandra Vučića, jer je to politika koja garantuje svima nama svetliju budućnost i duboko sam uveren da će ta politika i nadalje dobijati veliku podršku građana Srbije. zahvaljujem.

Hvala, gospodine Jugoviću.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.