Hvala, predsedavajući Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o biocidnim proizvodima.
Biocidni proizvodi su hemikalije koje suzbijaju organizme štetne za zdravlje ljudi i životinja ili organizme koji mogu da izazovu štetu na materijalima i proizvodima. Takvi proizvodi zbog svojih svojstava predstavljaju rizik za zdravlje ljudi i životinja, kao i za životnu sredinu. Zato su neophodna stroga pravila i procedure za procenu biocidnog proizvoda kako bi se utvrdilo da li je taj proizvod bezbedan za upotrebu. Ukoliko se proceni da je rizik koji biocidni proizvod predstavlja prihvatljiv, Ministarstvo zaštite životne sredine odobrava korišćenje i dostupnost proizvoda na tržištu.
Važeći zakon koji uređuje biocidne proizvode je donet 2009. godine i usklađen je sa Direktivom 98/8 EZ o stavljanju biocidnih proizvoda na tržište u meri u kojoj je to bilo opravdano i izvodljivo za Srbiju kao zemlju kandidata za pristupanje EU. Zahtevi koji su preuzeti nisu uslovljeni članstvom. Direktiva je stavljena van snage 2012. godine kada je Evropska komisija donela Uredbu o dostupnosti na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda. Uredbom su uvedeni i novi instrumenti i zahtevi koji omogućuju bolje upravljanje biocidnim proizvodima.
Osnovni cilj novog Zakona o biocidnim proizvodima jeste zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, održavanje i promocija konkurentnosti i naše industrije i priprema za poslovanje u okviru jedinstvenog tržišta EU, kao i poboljšanja transparentnosti.
Kada govorimo o evropskim integracijama i približavanju evropskom zakonodavstvu, situacija u oblasti hemikalija i biocidnih proizvoda se suštinski razlikuje u odnosu na druge sektore životne sredine. Hemikalije i biocidni proizvodi su uređeni uredbama koje se direktno primenjuju u svim državama članicama EU, a propisi kojima se uređuju ne odnose se samo na zaštitu zdravlja ljudi i životnu sredinu, već i na trgovinsku razmenu.
Novi Zakon o biocidnim proizvodima izrađen je kako bi se propisi u Srbiji usaglasili za zahtevima Uredbe o biocidnim proizvodima, a uvažavajući stav Evropske komisije iznet uz „klining izveštaj“ za Poglavlje 27 gde Republika Srbija treba da uskladi zakonodavstvo sa Uredbom o biocidnim proizvodima.
Potpuna harmonizacija sa Uredbom o biocidnim proizvodima nije moguća. Međutim, Predlogom zakona postignuta je maksimalna moguća usklađenost sa politikom i propisima EU u oblasti biocidnih proizvoda, dok se istovremeno uklanjaju nepotrebne prepreke u trgovini biocidnim proizvodima i tretiranim proizvodima.
Usaglašavanje sistema upravljanja biocidnim proizvodima sa pravnim tekovinama EU doprinosi boljoj zaštiti zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, obezbeđuje da nje na tržištu Srbije čine dostupnim samo biocidni proizvodi čije je korišćenje bezbedno i unapređuje trgovinsku razmenu.
Novim predlogom Zakona o biocidnim proizvodima uvode se i nova pravila za dostupnost na tržištu, korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda. Predlog se zasniva na načelu predostrožnosti kojim se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja i životne sredine, a naročito zaštita osetljivih grupa.
Preventivni pristup o upravljanju biocidnim proizvodima stavlja akcenat na procenu i odobravanje biocidnog proizvoda za predviđeni način korišćenja, kao i na informisanje korisnika o opasnostima biocidnim proizvodima i merama predostrožnosti za bezbedno korišćenje, putem obeležavanja na etiketi, uputstva za upotrebu i bezbednosnog lista. Na taj način se osigurava da na tržištu Republike Srbije budu i dostupni samo biocidni proizvodi koji nemaju štetne efekte na zdravlje ljudi i životinja ili neprihvatljive efekte na životnu sredinu.
Donošenjem predloženog Zakona o biocidnim proizvodima, ostvarujemo sledeće benefite: unapređujemo kontrolu dostupnosti na tržištu i korišćenja biocidnih proizvoda, obezbeđujemo da se na tržištu Republike Srbije čine dostupnim ne samo biocidni proizvodi čije je korišćenje bezbedno, doprinosimo boljoj zaštiti zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, stvaramo uslove da se poboljša trgovina biocidnim i tretiranim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama uz uklanjanje nepotrebnih trgovinskih barijera, obezbeđujemo adekvatnu pripremu nadležnog organa za upravljanje biocidnim proizvodima za sprovođenje uredbe o biocidnim proizvodima nakon pristupanje EU, kao industrije za primenu zahteva i nastavak poslovanja u skladu sa pravilima jedinstvenog evropskog tržišta, što je od suštinskog značaja za našu ekonomiju.
Pored toga, donošenjem ovog Zakona o biocidnim proizvodima, potvrđuje se spremnost Republike Srbije da se unapredi sistem upravljanja biocidnim proizvodima i da svoju politiku u ovoj oblasti uskladi sa politikom i propisima EU, što je važno za napredak pregovora o pristupanju.
Poštovani poslanici, verujem da ćemo imati konstruktivnu raspravu o ovom predlogu zakona, a evo sledeće šta se nalazi takođe pred vama, jeste i Nacrt predloga izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, i jedan je od zakona od značaja za životnu sredinu i zdravlje građana.
Cilj donošenja ove izmene zakona je usklađivanje u oblasti donošenja integrisanih dozvola kako bi ista bila u skladu sa Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2008/1ES, koja propisuje obavezu pribavljanja integrisane dozvole. U narednom periodu predstoji nam i potpuno usklađivanje sa direktivom o industrijskim emisijama.
Predložen je i novi rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja i aktivnosti 31. decembar 2024. godine, s obzirom da je stari rok istekao 31. decembra 2020. godine. Rok se pomera usled sprečenosti operatera da svoje zahteve kompletiraju, s obzirom na složenost celokupne procedure. Potrebne su dozvole različitih nadležnih organa kako bi se priložio kompletan zahtev.
Takođe, predloženo je da se umesto saglasni na procenu opasnosti od udesa za nova postrojenja, prilaže saglasnost, odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa, a postojeća postrojenja umesto procena opasnosti od udesa prilaže saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se uređuje i zaštita od velikog hemijskog udesa.
Ove promene su samo terminološke, ali takođe i sadržaj dokumentacije koje se prilaže u zahtev se ne menja i ne postoji nova procedura. Promena je neophodna kako bi se na pravi način kontrolisala „ajpi pisi“ postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i kako bi se pratio njihov rad i isti usaglasio se standardima EU.
Predložena promena će imati obostrani pozitivan uticaj na operatere pre svega za koje se izdaje integrisana dozvola, a koji će imati dovoljno vremena za pribavljanje potrebne dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, ali i na nadležne organe za izdavanje integrisane dozvole, jer će sa novim rokom nadležnom organu obezbediti racionalan i opravdan period koji je potreban za izdavanje ove dozvole.
Samim tim posledično se obezbeđuje i pozitivan uticaj na životnu sredinu, kao i na kvalitet i na strukturu celokupnog ekosistema, kvalitet vode, vazduha, zemljišta, očuvanje bio-diverziteta, zaštita flore i faune i genetičkog diverziteta, ušteda privrednih resursa, energetska efikasnost i zaštita od buke i vibracija.
S obzirom da se oko izmena ova dva člana zakona vodi već nekoliko dana polemika u medijima, ja bih samo želela još preciznije da pojasnim iz kog razloga ovaj zakon nije potreban bio da ide na javnu raspravu, dakle, menjamo samo dva člana od toga je jedan član produženje roka.
Ja moram da se osvrnem i na početak kada je zakon donesen, znači, usvojen 2004. godine, a zatim izmene i dopune zakona 2015. godine, kada je rok za izdavanje integrisanih dozvola bio 31. decembar 2020. godine, koji je istekao.
Godine 2018. je urađena lista postrojenja i utvrđeno je, da je 227 postojećih takozvanih „ajpi pisi“ i postrojenja u energetskom sektoru, sektoru proizvodnje i prerade metala, mineralnoj industriji, hemijskoj industriji, sektoru upravljanja otpadom i ostalim aktivnostima upravo na ovoj listi. Ova lista će biti još dodatno ažurirana.
Moram da vas podsetim da od ukupno 46 izdatih integrisanih dozvola od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa, 39 je izdato u periodu od 2014. godine do danas, dok je za pet dozvola koje su izdate 2011. i 2012. godine urađena revizija. Isto tako da vas podsetim da od 2004. do 2011. godine nijedna nije izdata.
Budući da je u postojećem zakonu iz 2015. godine rok za izdavanje integrisanih dozvola istekao zaključno sa prošlom godinom, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisan je rok 31. decembar 2014. godine kako bi operateri imali dovoljno vremena da se usklade. Naravno, mi ćemo kao ministarstvo, donoseći posebne pravilnike napraviti čitavu dinamiku šta je to što je neophodno da operater uradi iz godine u godinu, kako bi do 2024. godine pribavio integrisanu dozvolu.
Nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu vezao i za ove izmene članova i za pomeranje rokova, da će te do razumeti i svakako se nadam da ćete u danu za glasanje usvojiti ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem ministarki na odličnom obrazloženju prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.

Gospođo Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima koji su stigli na predlog Vlade, tačnije resornog Ministarstva zaštite životne sredine. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da ovi predlogu jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i sada nam ostaje da o njima raspravljamo u plenumu i da na pravi način prestavimo građanima Srbije zbog čega su ova zakonska rešenja važna.

Ako ćemo govoriti o biocidnim proizvodima, treba istaći da su od velikog značaja u borbi protiv Kovida 19, jer su to hemikalije koje suzbijaju organizme koji su štetni za zdravlje ljudi i životinja. Koriste se sa dezinfekciju površina, ali i kože ljudi, opreme, ali i objekata, što je naročito značajno sada u borbi protiv Kovida 19, kao što su škole, obdaništa, bolnice, fabrike itd.

Sa druge strane, zbog osobina koje imaju ovakvi proizvodi mogu biti i štetni po ljude i životinje i životnu sredinu. Zbog toga postoji potreba da se njihova upotreba zakonski reguliše kako bi se sprečili svi eventualni štetni uticaji.

Kada pomenemo zaštitu životne sredine, možemo da kažemo da je to tema koja je svakako obeležila poslednju godinu u Srbiji. Mislim da se nikada ranije nije ovoliko govorilo o zaštiti životne sredine, ali se svakako nikada ranije nije ovoliko ni radilo na promovisanju zaštite životne sredine. Svesni smo da postoji mnogo problema koji čekaju rešavanje iz oblasti zaštite životne sredine i dobro je što je to jedan od prioriteta rada Vlade Srbije. To nam govore i sredstva koja su opredeljena za sprovođenje plana zaštite životne sredine za tekuću godinu, a verujem da ćemo o tome moći da govori i u okviru rasprave o budžetu za 2022. godinu.

Želim da istaknem i važnost rada na terenu. To je vaše ministarstvo pokazalo. Želim da se zahvalim na saradnji sa lokalnim samoupravama, jer smo svi svesni da je drugačije kada se ministar lično uveri u probleme i kroz saradnju sa gradskim i opštinskim rukovodstvima da podršku republike da se ti problemi reše.

Na početku smo mogli i od vas, gospođo Vujović, da čujemo da recimo 28 fabrika za preradu otpadnih voda nedostaje jedinicama lokalnih samouprava, tu je naravno i prateća infrastruktura, primarna i sekundarna kanalizaciona mreža, očekuje nas izgradnja regionalnih centara za reciklažu kada govorimo o čvrstom otpadu.

Gradovi i opštine su dobile mogućnost da konkurišu projektima kod vašeg ministarstva za zamenu kotlarnica u institucijama čiji su osnivači gradovi, opštine, naravno građani su dobili mogućnost da konkurišu kod jedinica lokalne samouprave, kako bi se radilo i na smanjenju aero zagađenja. To su sve stvari sa kojima bi trebalo da se upoznaju građani Srbije.

Dakle, pokrenuto je mnogo projekata. Pitanje ekologije i zaštite životne sredine je ozbiljno shvaćeno i da bi se išlo u planiranom smeru smatram da bi trebalo da podržimo i ove predloge koji su danas pred nama kako bi Ministarstvo zaštite životne sredine moglo sa Vladom Srbije i dalje da radi na pitanjima koja su od ključnog značaja za građane Srbije. Hvala.

Reč ima predsednik Odbora za zaštitu životne sredine dr Ljubinko Rakonjac.

Hvala poštovani potpredsedniče.

Poštovana ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što pređem na izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine želim da zdravim glavu porodici gospodina Zukorlića, odnosno da izjavim duboko saučešće i da kažem da je to veliki gubitak za celu Peštarsko-sjeničku visoravan i za okolna mesta, a takođe i za celu Srbiju.

Odbor za zaštitu životne sredine je juče na sednici 8. novembra 2021. godine razmatrao dva predloga zakona, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Izvestilac na samoj sednici Odbora bila je gospođa Aleksandra Imširagić Đurić, koja je zaista detaljno, razložno i po svim tačkama Predloga zakona detaljno objasnila narodnim poslanicima, a u nekim segmentima i šire pojasnila neka rešenja iz predloga zakona.

Što se tiče Zakona o bicidnim proizvodima o njima ću govoriti ranije, kao ovlašćeni predlagač, a sada ću se samo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, da je cilj izmene ovog zakona produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, uključujući postrojenje za koje će se pregovarati tranzicioni period da EU.

Usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, u delu koji se odnosi na dokumentaciju, koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, Zakon o zaštiti životne sredine u članu 58. propisuje da operater postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u jednakim ili većim količinama od propisanih dužan da dostavi obaveštenje, odnosno izradi politiku prevencije udesa ili izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa.

Ovim zakonom se ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Uostalom, o tome je i sama ministarka govorila.

Imajući u vidu određena pitanja koja su se pojavila u toku sprovođenja zakona, ocenjeno je da je potrebno da se ona preciziraju u tekstu zakona što je i učinjeno nakon što su razmotreni predlozi i sugestije zainteresovanih strana operatera postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije i zato je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine koji je zasedao juče, predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o biocidnim proizvodima koji je, kao što smo čuli, donet još 2009. godine je na potpuno nov način uredio stavljanju u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije i tada je u tom zakonu, trenutno važećem, bilo u potpunosti transponovana većina uslova iz direktive 98-9 Evropskog parlamenta i Saveta iz davne 1998. godine o stavljanju tih biocidnih proizvoda na tržište.

Međutim, kao što smo čuli juče na sednici Odbora za evropske integracije, u međuvremenu je ova direktiva svuda stavljena van snage, dakle na teritoriji EU i od 1. septembra 2013. godine se primenjuje Uredba 528-2012 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2012. godine, doneta 22. maja, o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda ili jednostavno tzv. uredba o biocidnim proizvodima.

Donošenje upravo ove uredbe je ukazalo na neophodnost harmonizacije pravila za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda na nivou same EU, posebno radi osiguranja jedinstvenih uslova poslovanja u okviru jedinstvenog tržišta EU.

Kao što znamo, u okviru pregovora o pristupanju EU na bilateralnom sastanku analitičkog pregleda zakonodavstva, Republika Srbija je sa jedne strane izvestila EU o statusu usklađenosti svojih propisa kojima se uređuje ova tematika, dakle biocidni proizvodi, kao i o svojoj nameri da u narednom periodu osigura dalje usklađivanje sa zahtevima spomenute Uredbe o biocidnim proizvodima.

Stoga i u samom izveštaju o skriningu iliti o skrining izveštaju za Poglavlje 27, Evropska komisija je eksplicitno, dakle detaljno navela da je neophodno da naša zemlja, Republika Srbija, nastavi proces usklađivanja propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi, sa Uredbom o biocidnim proizvodima, s tim da treba naglasiti, pošto ova uredba 528 iz 2012. godine reguliše samo unutrašnje tržište EU, potpuna harmonizacija kada pričamo o zemlji koja je kandidat, ima status kandidata za pristupanje EU, potpuno usklađivanje jednostavno nije moguće i upravo je zbog toga rađen i „Tvining“ projekat pod nazivom „Dalji razvoj upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“, i tom prilikom je izvršena dodatna analiza, identifikovani su zahtevi, kako je moguće preuzeti u naše zakonodavstvo ove odredbe, izrađene su preporuke za usklađivanje našeg pravnog okvira za upravljanje biocidnim proizvodima sa zahtevima ove uredbe i tako je novi, odnosno Predlog zakona o biocidnim proizvodima koji se nalazi pred nama, sa njim je zapravo urađena maksimalna moguća usklađenost sa spomenutom uredbom.

Odbor za evropske integracije i narodni poslanici, članovi Odbora, smatraju da je donošenje ovog zakona važno i u svetlu preporuka o kojima danas dosta razgovaramo zbog skorog pojavljivanja, objavljivanja izveštaja Evropske komisije, i znamo da je deo ovog izveštaja i preporuka Evropske komisije da je Republika Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 4, zelena agenda održiva povezanost, a posebno značajno sa ovog stanovišta je Poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine da bi se sa jedne strane zaokružio set zakona kojima se štiti životna sredina, zdravlje ljudi i životinja.

Naravno, svi smo mi, ja verujem i sama ministarka i ministarstvo i saradnici, svesni toga da pregovori o ovom poglavlju neće biti laki, ni jeftini, ni laki. Kada pričamo samo o usklađivanju sa Kiom, potrebno je doneti 700 propisa da bi se Srbija uskladila sa standardima EU.

Sa druge strane, najveći benefit, o tome smo slušali juče, koji se ostvaruje od usklađivanja propisa u ovoj oblasti, treba da bude sama mogućnost da što više biocidnih proizvoda koji su već odobreni u EU, mogu da se nađu i koriste i na tržištu Republike Srbije kroz postupak priznavanja, odobrenja.

Stoga, Odbor za evropske integracije podržava ovaj predlog.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem uvaženoj potpredsednici Kovač.
Prelazimo na predstavnike poslaničkih klubova.
Reč ima uvaženi Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja ću kao zamenik šefa Poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, iz pijeteta i poštovanja prema sada pokojnom mom prijatelju, kolegi, predsedniku stranke, muftije gospodina Zukorlića, vreme koje je bilo predviđeno od 20 minuta za našu poslaničku grupu, to vreme ostaviti, zato što je on kao čovek, kao poslanik ovde u Skupštini sve to vreme do prošle nedelje koristio, a samo u znak poštovanja, uvažavanja i širenja ljubavi i saradnje između svih naših građana, bilo koje da su vere, da li su pravoslavne, da li su muslimanske vere.

Još jednom, ja ću ovo vreme ostaviti u čast pokojnog Muamera Zukorlića.

Zahvaljujem.
Na redu je uvažena narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.