Zahvaljujem se potpredsedniku Krkobabiću.
Reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja podsetiću vas na reči predsednice Vlade Republike Srbije, koja je još u svom ekspozeu izjavila da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i da se intenzivno radi na planiranju i investicijama u ovaj sektor, kao i da su teme poput kvaliteta vazduha, zaštite vode i zemljišta od zagađenja postale nezaobilazne teme na putu daljeg razvoja naše države.

U prilog tome govori i činjenica da smo samo u ovom sazivu usvojili veliki broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje budžeta, kao što ste i vi sami rekli, za 2022. godinu koja izdvaja finansije u iznosu od skoro duplom od prošlogodišnjeg budžeta.

Kada govorimo o zakonodavnom okviru i strateškim ciljevima, važno je reći da sam tekst Ustava Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Danas, kada je postignuta ekonomska stabilnost, možemo u većoj meri da se posvetimo pitanjima zaštite životne sredine i ekološkoj održivosti naše zemlje, kao i borbi protiv klimatskih promena. Poslednji je čas da pobedimo u trci s vremenom, da bi buduće generacije imale zdraviju životnu sredinu.

Da je Srbija ozbiljno shvatila problem zaštite životne sredine i klimatskih promena, govori u prilog i prisustvo i obraćanje našeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu. U okviru ove konferencije održan je i interparlamentarni skup o klimatskim promenama, na kome je učestvovao i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, koji je ovom prilikom između ostalog izjavio da parlament ima veoma važnu ulogu i u skladu sa tim svako od nas narodnih poslanika trebalo bi da se aktivno uključi i da da svoj doprinos.

Predsednik Narodne skupštine je izjavio da je Srbija mala zemlja i nije među najvećim zagađivačima, ali već dugo učestvuje u globalnom naporu da se zaustavi štetno delovanje čoveka na našu okolinu i spremna je da se prilagodi odlukama koje se donose na svetskom nivou, pre svega o obnovljivim izvorima energije i smanjenju štetnih emisija.

Naša Vlada i resorno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine posvećeni su zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika i u tome se nalazi na pravom putu, putu stvaranja moderne, ekonomski stabilne i zdrave Srbije. I sve dok je tako, SPS će podržavati takvu politiku.

Dokaz da idemo u dobrom smeru je i Izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu, koja govori da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Uopšteno gledano, Srbija je ostvarila izuzetan napredak tokom izveštajnog perioda, uglavnom usvajanjem seta zakona, intenziviranju rada na sprovođenju i primeni pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a sve to, istakla bih, uprkos pandemiji koja je usporila funkcionisanje i mnogo razvijenih zemalja od Srbije.

Na globalnom nivou ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije. Koncept "Zelene ekonomije" ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, zaštitu zdravlja ljudi i socijalne jednakosti, a da se istovremeno smanje ekološki rizici na najmanju moguću meru. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja obavezu svih nas, kako institucija, tako i svih članova društva.

Održivi razvoj je dugoročni koncept koji podrazumeva stalni ekonomski rast, obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravedniju raspodelu bogatstva, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života, uz smanjenje nivoa zagađenja i sprečavanje budućih.

S obzirom da se na navedenim postulatima zasniva i politika partije kojoj ja pripadam - Socijalistička partija Srbije, socijalisti su veoma posvećeni temi održivog razvoja.

Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine sadrži izmene tri važna člana važećeg zakona. Zakon uređuje vrste aktivnosti postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, sadržaj zahteva i dokumentaciju koja se predaje uz zahtev, uslove koji se utvrđuju dozvolom, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Integrisane dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. One obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time spreče štetan efekat na nju, kao i na zdravlje ljudi. Jednom rečju, integrisanom dozvolom operateri dokazuju da su primenili sve neophodne mere i da su se usaglasili sa neophodnim standardima.

Najvažnije promene koje se odnose na izmenu zakona odnose se na postojanje potrebe da se produži rok za izdavanje dozvola koji je važećim zakonom bio do 31. decembra 2020. godine.

Predloženim izmenama važećeg zakona rok se pomera do 31. decembra 2024. godine imajući u vidu da je u predlogu pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i određen datum 1. januar 2025. godine.

Produženje roka je neophodno kako operateri ne bi snosili nepotrebne troškove, a državna uprava obezbedila administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.

Jedan od razloga za odlaganje roka je i pandemija koja je zaustavila i usporila mnoge društvene procese, ne samo kod nas, već na globalnom nivou.

Naglasiću da i mnoge razvijenije zemlje sa mnogo boljim administrativnim kapacitetima prosečno izdaju tri do četiri dozvole godišnje, što ukazuje na to da je obrada zahteva za dozvole izuzetno zahtevan, složen i stručan posao.

Zakonom je propisano da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup. Ministarstvo za zaštitu životne sredine uradilo je listo postojećih postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Na osnovu ove liste u Republici Srbiji postoji 227 postojećih postrojenja od kojih 28 pripadaju javnom sektoru, a 199 postrojenja privatnom sektoru.

Drugi razlog koji opravdava donošenje ovog zakona je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i drugim pravnim aktima, kao i vreme koje je neophodno da se obave pripreme za jačanje kapaciteta, edukaciju kadrova koja će se vršiti kroz realizaciju SIDA projekta „Zelena tranzicija i implementacija direktiva u industrijskim emisijama“.

Sve izdate dozvole podložne su reviziji najviše dva puta u toku važenja iste. Predlog zakona sadrži i određene terminološke promene, kao na primer da se za nova postrojenja prikaže saglasnost na odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa umesto saglasnosti na procenu opasnosti od udesa, a za postojeća postrojenja umesto procene opasnosti od udesa novi termin - saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita od velikog hemijskog udesa.

Da bi se sadašnje stanje popravilo i sprečile nepopravljive greške koje ugrožavaju zdravlje građana, moramo se svi udružiti i pridržavati pravila ponašanja, propisa i zakona koje nameće sadašnja situacija.

Primena ovog zakona staviće javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane, kao i očuvanje staništa ekosistema i vrsta i održavanja prirodnih ekoloških procesa koji mogu biti ugroženi emisijama iz industrijskih izvora.

Da bismo sačuvali i zaštitili našu životnu sredinu moramo biti mudru, dalekovidi i da svako od nas da svoj lični primer i doprinos.

Naravno, ne možemo da očekujemo da se problemi u vezi sa zaštitom životne sredine reše preko noći, jer su isti gomilani godinama. Pored toga, za njihovo rešavanje neophodne su i velike investicije, ali smo mi na dobrom putu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje da podrži Predlog ovog zakona.

Na samom kraju, spomenuću da mi je kao građanki Smedereva veoma drago kada sam pročitala na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine da je kineska kompanija „Hribis grup“ u Smederevu podnela zahtev za izdavanje integrisane dozvole, što je znak da brine ne samo o platama 5.000 zaposlenih, već i o zdravlju Smederevaca i zaštiti naše životne okoline.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je 20 minuta.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom potpuno novom zakonu koji reguliše biocidne proizvode. Hteo bi, zarad naših građana, da znaju o čemu se tu radi i šta su to biocidni proizvodi. Oni su neophodni za kontrolu organizama koji su nepoželjni ili imaju štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste ili proizvode na životinje ili životnu sredinu.

Njihov značaj svakodnevno raste zbog njihove široke primene u svakodnevnom životu. Koriste se, između ostalog, za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha, u domaćinstvima, u objektima javnog zdravlja i u drugim javnim objektima, u industrijskim objektima, u prehrambenoj industriji, na farmama. Osim toga, koriste se za održavanje lične higijene, a i za dezinfekciju zdrave kože ljudi, kao i za održavanje higijene životinja.

Takođe, biocidni proizvodi se koriste za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda, dok su originalne ambalaže za zaštitu drveta, kože, gume, papira, tekstila, za zaštitu vode ili drugih tečnosti u rashladnim i procesnim sistemima. Znači, ovde je reč o tome da zdravlje ljudi, životinja ili određenih dobara zaštitimo od raznih štetočina, štakora i slično.

Jedan od problema koji biocidni proizvodi imaju jeste to da štetočine i štakori postaju često rezistentni na same biocidne proizvede. Da prevedem građanima Srbije, postaju otporni na njih, tj. biocidni proizvod ne može nikakvo dejstvo da ostvari prema njima.

Nažalost, imamo situaciju da kada su u pitanju i ljudi i oni postaju rezistentni, odnosno otporni recimo na zakon. Bivši režim i predstavnici bivšeg režima su otporni na zakonske propise kojima se reguliše zloupotreba ovlašćenja. Postali su otporni i na to da objasne kako su zaradili 600 miliona evra za četiri godine vlasti.

Da stvar bude još gora, postaju otporni i na demokratiju. Kao političarima, to zaista nije normalno. Ali, šta to znači postojati otporan na demokratiju? To znači da ste odustali od toga da na vlast dođete na izborima, već očekujete da vas na vlast neko dovede, da li nasilnim putem, tako što se pali Skupština Srbije, osvajaju državne institucije, upada se sa motornim testerama na javni servis. To su ti oblici kako se dolazi na vlast bez demokratije.

Drugi način jeste da vas neka druga zemlja, neka druga sila vojnim putem takođe dovede na vlast, ili određenim pritiskom, uvođenjem sankcija itd. Međutim, kada se uvode sankcije ili se vrši oružana agresija na neku zemlju, ko najviše ispašta? Pa, najviše ispaštaju građani te zemlje? Kada su sankcije građani su, i to prvo oni najsiromašniji, oni su prvi na udaru, a kasnije oni koji imaju nešto više novca. Oni koji imaju 600 miliona evra, oni nemaju nikakvih posledica od bilo kakvih sankcija, jer sa 600 miliona evra sebi mogu da obezbede prilično lagodan život, bez obzira da li postoje biocidna sredstva ili ne.

E, sada, pošto i to evoluirate, onda krenete da vas dovedu na vlast neke, ne samo druge države, nego i neke regionalne organizacije, kao što je to EU. Pa, setite se samo kako su Dragan Đilas i bivši režim klečali pred evroposlanicima, kako su tražili da Aleksandra Vučića ponize, kako su tražili da ga proglase diktatorom, kako ovde u zemlji nema vladavine prava, nema demokratije, kako je diktatura itd.

Mučili su se oni to neko vreme sa tim evropskim poslanicima. Ovi su videli da je to luda kuća kada je bivši režim u pitanju, odustali od toga i, da kažem, nešto malo ublažili tu svoju sliku o Srbiji. Rekli su Đilasu da može na vlast samo da dođe izborima, da su izborni uslovi u Republici Srbiji prihvatljivi po evropskim standardima i da će morati da se kandiduje da li za predsednika Republike, da li za gradonačelnika, da li da nosi ili predvodi svoju listu kandidata za narodne poslanike.

E, sada, u svojoj rezistentnosti, odnosno otpornosti Dragan Đilas ide i dalje. Pošto je shvatio da ovde nema dovoljno ljudi sa motornim testerama koji će da upadaju u državne institucije i javni servis da bi, je li, pravili voditeljkama frizure motornim testerama, pošto je ukapirao da ne može više ni EU, nema želje da mu pomogne, on je otišao za Ameriku. Otišao je Americi da traži podršku, da ga opet sankcijama ili bombardovanjem neko dovede ovde na vlast.

To što je razgovarao sa američkim pomoćnikom državnog sekretara ili nekim drugim, ja zaista nemam ništa protiv i to je poželjno. Ko god da ode treba da razgovara, kome god da se ukaže prilika. Ali, da li vi možete da pronađete makar jednog jedinog poslanika iz vremena od 2008. do 2012. godine, narodnog poslanika tadašnje opozicije, da pronađete da je negde on van Srbije rekao da je Dragan Đilas lopov, da je Boris Tadić diktator, da je Vuk Jeremić izdajnik? Da li možete da pronađete nekog takvog poslanika? Ja vam tvrdim da ne.

Tadašnja opozicija, kojoj je pripadala i Srpska napredna stranka, nije ružne stvari pričala o svojim državnim funkcionerima, ma koliko te ružne stvari bile istinite. Istinito je da je Dragan Đilas bio najobičnija lopuža i da to hoće ponovo da bude. Istina je da je Tadić pobegao iz Srbije kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Istina je da je Vuk Jeremić izdajnik koji je postavio granicu između Srba i Srba, ovih koji žive u unutrašnjosti Srbije i onih Srba koji žive na teritorije naše autonomne pokrajine. Ali, nikome od poslanika nije padalo na pamet da van Srbije govore da su oni izdajnici.

Šta je uradio Đilas pre nekoliko dana? Pazite jednu od reakcija kada je rečeno ovde od predstavnika sadašnje vlasti – Srbija ima mnogo jači kokus u kongresu i senatu nego Đilas, nego što imaju albanski lobisti, kosovski lobisti, bošnjački lobisti. Oni postavljaju pitanje, Đilas preko svojih portala i medija postavlja sledeće pitanje – a odakle će to Srbija da plati? Da li ćemo da platimo iz budžeta, tj. parama svih građana Srbije, ili ćemo da platimo iz nekih crnih fondova?

Pazite, tu barabu nije sramota da tako nešto pita. Znači, jedna od najvećih lopuža u Srbiji pita da li ćemo mi da trošimo pare građana Srbije da zaštitimo državni interes. Pazite, lopuža najobičnija to pita. Najobičnija lopuža.

Samo moram nešto i da kažem. Kada se borite za nešto ispravno, ne treba vam novac. Kada se borite, recimo, i kažete da poštujete teritorijalni integritet Kine, kada se borite i kažite da poštujete teritorijalni integritet Španije, kada kažete da poštujete teritorijalni integritet Kipra, i da ne nabrajam dalje, za to vam ne treba novac. Ali, kada kažete da je Kosovo nezavisna država, na štetu svog saveznika iz dva svetska rata, e onda se to plaća, e onda to košta jer, jelte, neko ima neka svoja moralna načela kojih će da se odrekne za novac. I to je ta priča koja je u američkom kongresu. Ali hajde da postavimo pitanje ko to plaća. Plaća, u najvećem broju slučajeva, albanska mafija. Ako albanska mafija to plaća, kakav je to novac? Od prodaje droge, oružja, belog roblja.

Sada zamislite Dragana Đilasa, ide sa takvim ljudima da razgovara, da napišu pismo predsedniku SAD. Je l' to normalno? Pa to može samo čovek koji ne voli svoju zemlju, ne voli svoj narod i čovek koji mnogo više voli novac nego bilo šta drugo. Možemo mi zakone da donosimo o biocidima kakve god hoćemo, biocid za Dragana Đilasa samo su izbori, ali izbori na koje on ne sme da izađe, jer će stalno da moli nekog. Sada ne znam, proći će isto sa SAD kao što je prošao sa EU. Ne znam od koga će sledećeg da traži pomoć da ga dovede na vlast. Jedino da pronađe vanzemaljce. Ali, budite uvereni, ni oni neće da ga dovedu, ne žele ga ni oni u svom društvu, takve ljude svi izbegavaju i neće ih ni građani Srbije.

Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodi poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, proteklih dana svi smo čuli glavnu poruku učesnika Konferencije o klimatskim promenama koja se održava u Glazgovu, a ona glasi: „Za spas planete ostalo je još malo vremena“.

Zato bih se u kontekstu današnje rasprave osvrnula upravo na ono životno pitanje čovečanstva. Danas se ceo svet složio oko toga da su klimatske promene već vidno preoblikovale planetu Zemlju, a da smo mi, ljudi, kao moderna civilizacija, u najvećoj meri doprineli ovakvom procesu i da smo stoga odgovorni za dalju sudbinu života na Zemlji. Zato ćemo morati da podelimo odgovornost i damo svoj doprinos za njeno očuvanje.

Naš današnji konkretan doprinos u tom cilju biće donošenje zakona o izmenama Zakona o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. I nauka i politika su se složile da jedino integrativnim pristupom možemo staviti pod kontrolu sve razvojne procese koji direktno utiču na zagađenje životne sredine. U tom smislu, neophodne su radikalne i sistemske promene u pristupu samoj ekologiji i u tim promenama moramo aktivno i svesno učestvovati i mi, odnosno Srbija, i ako ne spadamo u velike svetske zagađivače. To je naša obaveza koja proističe iz dokumenata Ujedinjenih nacija, ali i iz evropske agende. Upravo ovim izmenama zakona će se obezbediti uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije za obavljanje onih delatnosti koje su potencijalni ili stvarni zagađivači životne sredine.

Integrisane dozvole se izdaju za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra i one upravo treba da obezbede sveobuhvatnu zaštitu vode, vazduha i zemljišta od zagađivanja, zatim prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. Ovakav pristup je nesumnjivo potreba vremena u kome živimo, jer je čovek, u nameri da stvori što više materijalnog bogatstva, u jednom trenutku zavladao prirodom, otuđio se i potpuno zaboravio da je i njegov život uslovljen životom prirode.

Čitav prošli vek i ovo moderno doba odlikuju se ljudskim aktivnostima koje su upravo u funkciji tehnološkog progresa i uvećanja ekonomskog rasta i razvoja, što sa druge strane značajno doprinosi degradaciji životne sredine, kao i nedostatku zdravog i čistog vazduha.

Zbog toga zaštita životne sredine predstavlja veliki i neodložan problem koji zahteva globalno rešenje u predstojećem periodu. I Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa problemima kao što su prekomerno zagađen vazduh u velikim gradovima, a to je, prema statistici, 14 mesta u Srbiji. Tu su i problemi zagađenja vode i nedostajućih sistema za prečišćavanje, zatim zagađenje zemljišta i nedovoljno dobro recikliranog otpada.

Jasno je da se dosadašnji razvoj nusproizvoda i raznih tehnoloških procesa u vidu raznovrsnih zagađenja vraća u naš ekosistem, što više nisu prihvatljivi standardi sa aspekta očuvanja životne sredine u kojoj živimo, pa i samog opstanka čovečanstva. Enormni porast ekonomske aktivnosti u celom svetu za posledicu ima jedan od najopasnijih neželjenih efekata, a to je drastično povećanje emisije CO2, koji ima katastrofalne posledice po životnu sredinu.

Prema najnovijim podacima, na godišnjem nivou u atmosferu se emituje 60 milijardi tona CO2, ugljen-dioksida, a samo Srbija emituje 60 miliona tona CO2. To sa svetskog aspekta nije mnogo, ali što se nas samih tiče uopšte nije malo i zato moramo ozbiljno raditi na smanjenju emisije štetnih gasova. Uostalom, vazduh je jedinstven omotač oko naše planete i gde god i koliko god da je zagađenje, ne treba potcenjivati ovaj problem.

Osnovni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji jesu zastarele termoelektrane, milioni privatnih ložišta na drva i ugalj, spaljivanje otpada i plastike, kao i stariji automobili.

Kada govorimo o termoelektranama koje koriste ugalj, podaci pokazuju da ih u Evropi ima ukupno 20, od toga 18 na Balkanu, a osam u Srbiji. S obzirom na to da naša zemlja ima i druge energetske potencijale u vidu solarne energije, biomase, vetroparkova, skoro sam sigurna da ćemo u bliskoj budućnosti iskoristiti sve to i smanjiti upotrebu uglja, tj. okrenuti se modernim tehnologijama korišćenja, kako bi pre svega imali čist vazduh i zdravu životnu sredinu.

Dodala bih da nisu samo termoelektrane i korišćenje uglja zagađivači vazduha, pa bih pomenula i zagađivače plastičnim otpadom, što je, složićete se, kriza svetskih razmera, pa se stoga na listi najvećih svetskih zagađivača nalaze svetski brendovi i multinacionalne kompanije.

Svi mi zajedno sa Vladom Republike Srbije radimo na očuvanju i zaštiti životne sredine, i ne samo Vlada Republike Srbije, već i resorno ministarstvo pokazalo je političku volju i snagu da se započne rešavanje ovog velikog ekološkog problema. Analiza rađena sa Ujedinjenim nacijama pokazala je da u Srbiji postoji još sedam ovakvih lokacija. Rešavanje lokalnih koji su istovremeno i globalni problemi jedan je od zadataka koji moramo do 2030. godine da završimo, odnosno da pre svega sredimo naše dvorište, kako nas sve ovo ne bi koštalo mnogo više.

Zaštita životne sredine zahteva pre svega svesne i odgovorne pojedince, sa osećajem za percepciju ugroženosti, što treba da rezultira adekvatnim ekološkim ponašanjem, kao elementom svesti. Zato je potrebno jačanje ekološke svesti koja podrazumeva usaglašavanje individualnog i opštedruštvenog ponašanja, u skladu sa aktivnom i aktuelnom ekološkom situacijom. Ako se ekološki ne osvesti, čovečanstvo je osuđeno na nestanak, a ekološka svest čovečanstva jeste i ekološka svest svakog pojedinca.

Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati i ovaj i sve ostale predloge zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicom, kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, zaštita zdravlja ljudi je prioritet broj jedan koji je uspostavila Vlada Republike Srbije, a po predlogu predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zaštita zdravlja ljudi jeste prioritet broj jedan, a kroz zaštitu vode, kroz zaštitu zemljišta, kroz zaštitu vazduha i te kako doprinosimo i zdravlju ljudi.

Oba ova današnja zakona koja su na dnevnom redu i te kako utiču na poboljšanje kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije i kada je u pitanju poboljšanje vazduha, zemljišta i vode, ali i kada je u pitanju i plasiranje biocidnih proizvoda na tržištu, odnosno kada je u pitanju povećanje bezbednosti građana, podizanje svesti građana, kada se na tržištu nađe biocidni proizvod.

Zakon o biocidnim proizvodima, on je sistemski nov, ima jasne korake, jasne procedure, u postupku izdavanja odobrenja za stavljanje na tržište biocidnog proizvoda, kako ne bi došlo do rizika po život i zdravlje ljudi. Ovim zakonom precizno su utvrđene nadležnosti kontrola nad sprovođenjem ovog zakona, ali i prekršajna odgovornost svih onih koji krše navedeni zakon.

Moram da kažem da je zaštita životne sredine na vrlo visokoj listi prioriteta ove Vlade. To pokazuje da je Republika Srbija politički napredovala, da je Republika Srbija demokratsko i zrelo društvo i da se na dnevnom redu našla i zaštita životne sredine, odnosno ekologija. Da je zaštita životne sredine visoko na prioritetima Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, govori i podatak da je tokom ove godine prvi put na međunarodnom finansijskom tržištu emitovane su zelene obveznice u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i sa najnižom kamatnom stopom od jednog procenta. Sva ova sredstva biće upravo upotrebljena na unapređenje životne sredine i na unapređenje ekologije.

Pedeset godina nije ulagano ni u vodovodnu, ni u kanalizacionu mrežu, 50 godina nije ulagano u kotlarnice, 50 godina sakupljane su i čuvane deponije, niko nije vodio računa o njima.

Ono što moram da istaknem, uvažena gospođo Vujović, to je da ste odmah po preuzimanju nadležnog Ministarstva otišli na teren, otišli na lice mesta, otišli tamo gde su se dešavali ekcesi, ali nisu se ekcesi dešavali samo u mandatu ove Vlade i vašeg vođenja resornog ministarstva, ti ekcesi su bili više decenijski i navešću dva ekcesa.

Jedan ekces je plivajuća deponija smeća na Potpećkom jezeru. U pitanju je bilo više hiljada kubika otpada koje su naravno, nesavesni građani bacali, verovatno u najbliže potoke, a onda je od potoka dolazilo do reke, od reke do Potpećkog jezera. Više hiljada kubika tog smeća u vrlo kratkom vremenskom periodu je očišćeno, ne samo da je očišćeno i deponovano u regionalnu deponiju Duboko Užice, već ste nastavili da radite dalje, tako da su danas postavljene lančanice, upravo da bi se sakupljao taj otpad i da bi komunalne službe opština Priboj, Prijepolje, Nova Varoš mogli da sakupljaju na vreme taj otpad kako se više to nikada ne bi ponovilo.

Drugi problem koji ste rešili, a takođe se radi o više decenijskom problemu to je deponija smeća Stanjevine kod Prijepolja. Deponija Stanjevine bila je u stvari jedna prava ekološka bomba. Inače, deponija se nalazi na glavnom magistralnom putu od Beograda prema južnom Jadranu. To je put koji vodi prema manastiru Mileševa. To je put koji vodi prema fresci belog anđela, koji je pod zaštitom UNESKO. To ruglo, zahvaljujući vašem angažovanju i vašim svakodnevnim radom na terenu za vrlo kratki vremenski period ne samo da je uklonjeno, nego je potpuno sanirano i rekultivisano, zasađena je trava, zasađeni su četinari, urađen je potporni zid, jer se ispod deponije protiče reka Lim.

Ono što moram da istaknem, to je da privremena deponija Duboki potok u Druglićima kod Priboja, sada se koristi za odlaganje čvrstog otpada, ali to je samo privremeno rešenje, jer zahvaljujući Vladi Republike Srbije, vašem ministarstvu, ali i lokalnim samoupravama, Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, radi se transfer stanica Banjica u Novoj Varoši koja će kasnije postati u stvari jedan od osam regionalnih reciklažnih centara.

Moram da napomenem da je ministarstvo, odnosno Vlada u regionalnu deponiju Duboko u Užicu za proširenje dela deponije kako bi na adekvatan način mogla da se odlaže otpad, ali da bi se zaštitilo i od klizišta, uložila 96 miliona dinara.

Sve su ovo pokazatelji koji u stvari govore o tome da ova Vlada na adekvatan način brine o svim krajevima, svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, ne samo u Beogradu već i u krajevima u kojima se do 2012. godine uglavnom žuti tajkuni dolazili da bi bacali prašinu narodu u oči, da bi ih lagali i posle toga od toga ništa nije bilo.

Danas za razliku od tog vremena, u ovim opštinama jugozapadne Srbije radi se i gradi se. Moram da kažem da je u Priboju izgrađena i toplana, jedna od dve u Srbiji, na drvnu seču, na biomasu, stanovi su građanima sada topliji i danju i noću, građani se više ne smrzavaju, ali takođe moram da istaknem da je predsednik Aleksandar Vučić, prilikom obilaska Priboja, Prijepolja, Nove Varoši u maju mesecu rekao da će sa Zlatibora biti omogućena gasifikacija i biti sprovedene cevi do Priboja, Prijepolja i Nove Varoši, da će gas doći, a samim dolaskom gasa, naravno da sve to znači čistiji vazduh, ali i dolazak novih investitora i vraćanje života u ove pogranične opštine.

Takođe, ono što bih želela da istaknem, to je da oni koji su bili na vlasti do 2012. godine, predvođeni tajkunom Draganom Đilasom, kada je u pitanju ekologija, sve što su uradili to su vodili kampanju pod nazivom „Očistimo Srbiju“, ali umesto da su čistili Srbiju oni su u stvari očistili budžet. Procenjuje se da su samo kroz tu kampanju očistili budžet Srbije za 25 miliona evra. Naravno, za žuta tajkunska preduzeća predvođeno tajkunom, Draganom Đilasom, to nam je dobro poznato, jer sve što je radio, radio je za rad sopstvenih džepova i svojih računa na raznim belosvetskim destinacijama, ništa u korist i u ime građana Srbije.

Poštovani građani, možete da zamislite koliko ništa treba da budete pa da kao tajkun, Dragan Đilas, odete u inostranstvo u SAD, tražite sankcije za svoj narod i svoju državu, svoj narod kriminalizujete, posebno narod u AP Kosovo i Metohija. Narod u AP Kosovo i Metohija koji brani svoj kućni prag, koji živi u stvari na svom kućnom pragu vekovima, koji živi u srcu Evrope, ali narod za koji čitav svet treba da zna da su mu ugrožena osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na kretanje, pravo na slobodu govora.

Tajkun Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, otišli su u SAD da bi blatili sopstveni narod i državu. To je sramno. Poštovani građani, da li znate koliko ljudsko dno, moralno dno i ljudsko ništavilo treba da budete, pa da napadate decu, decu predsednika Republike Aleksandra Vučića, dete koje ima samo tri godine, malog Vukana i koji je izgleda kriv samo zato što mu je otac Aleksandar Vučić.

Poštovani građani, da li znate da je tajkun Dragan Đilas i njegova vlast postavila granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Poštovani građani, da li znate da i u vreme vlasti žutih tajkuna Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića, da je predsednik Republike Boris Tadić otišao, odnosno pobegao u inostranstvo, čini mi se u Rumuniju, dok je bilo proglašenje, takozvanog nezavisnog Kosova?

Poštovani građani, da li znate da žuto tajkunsko preduzeće i danas uz sprezi sa virusom smrti, a na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borkom Stefanovićem, radi protiv srpskog naroda, srpske države, zajedno naravno, sa albanskim lobistima, sa onim albanskim lobistima koji pucaju u leđa srpskim mladićima koji ubijaju decu, kupajući se na srpskim rekama, oni su u savezu sa njima.

Dragan Đilas, tajkun obogatio se i stekao 617 miliona evra u vreme dok je vršio vlast i naravno da njegov jedini interes jesu njegovi sopstveni džepovi, nikako interes naroda i nikako interes građana, jer u njegovo vreme narod i građani bili su siromašni. On je bio bogat. U njegovo vreme građani Srbije bili su gladni, a on je letovao po raznim belosvetskim destinacijama i punio svoje sopstvene džepove.

Ali, Dragan Đilas zaboravlja da se novcem ne može kupiti sve, novcem se ne može kupiti čast, obraz i dostojanstvo. Dragan Đilas zaboravlja da je vrhovni sudija svim političkim partijama, narod Srbije, građani Republike Srbije, a ne strane ambasade i ne strane države, građani Srbije na slobodnim demokratskim izborima svojom voljom biraju one koji će ih voditi u bolju budućnost, bolju budućnost za njihovu decu, bolju budućnost za čitavu Srbiju.

To je politika Aleksandra Vučića, politika SNS, mira, bezbednosti i prosperiteta i sigurno građani na predstojećim izborima svoju volju, odnosno svoj glas daće Aleksandru Vučiću, jer ta politika nema alternativu.

Zahvaljujem.

Samo da naglasim da je preostalo vreme za poslaničku grupu 12 i po minuta.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, uvažena ministarko Vujović, drago mi je da vas vidim ponovo ovde i vi ste često gost ovog doma, a to znači da se radi na zakonima i to je dobro. To je dobar put i dobar pravac.

Želim da na samom početku iskoristim i da u svoje lično ime, i danas su to mnogi ovde pomenuli, da uručim saučešće porodici Zukorlić i svim Bošnjacima Srbije. Mislim da smo jednog značajnog kolegu ovde, našeg narodnog poslanika izgubili i da ćemo ga se sigurno svih zajedno dugo, dugo sećati.

Danas su na dnevnom redu dva važna zakona iz oblasti zaštite zdravlja, stanovništva i zaštite životne sredine, ali bih se i ja, kao i jedan broj kolega poslanika baš zbog toga osvrnuo na najveći svetski skup posvećen klimatskim promenama na našoj planeti. U pitanju je Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održana ovih dana u Glazgovu.

Dovoljno je što iz medijskih informacija sa ovog značajnog skupa dobijamo vesti da su se svi zabrinuli zbog posledica klimatskih promena izazvanih emisijom štetnih gasova na našoj planeti, pre svega Co2 , što za posledicu ima globalno otopljavanje. Lično mislim, pošto su se mnogo zabrinuli da treba to da u delu pokažu i da investiraju u sve zemlje na svetu, posebno na deo Zapadnog Balkana i da se pomogne u rešavanju ekoloških problema koje imamo svi zajedno.

Ugljen dioksid i drugi gasovi sa efektom staklene bašte koji se oslobađaju u atmosferu iz različitih ljudskih delatnosti izazivaju globalno zagrevanje. Sve to ima uticaj sa sve ozbiljnijim i manje očekivanim posledicama na životne ekosisteme i biodiverzitet, posebno na zdravlje ljudi, ekonomiju i privredu.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou, a poslednja decenija je najtoplija u zadnjih 150 godina. I u Srbiji je primetan porast ekstremnih vremenskih prilika i njihovih pogubnih efekata. Nakon 2000. godine, zabeleženo je 10 najtoplijih godina od kako su u Srbiji počela meteorološka merenja.

Doprinos svetskom zalaganju za smanjenje emisije štetnih gasova svojim učešćem na samitu u Glazgovu dali su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ivica Dačić. Mislim da je veoma važno da Srbija koja posmatrano svetskim parametrima nije veliki zagađivač da svoj doprinos ostvarenju globalnog cilja, a to je da se dugoročno spreči dalje globalno otopljavanje, odnosno porast temperature na našoj planeti za više od 1,5 celzijus, a predviđa se 2 za Srbiju. U protivnom, čovek će svojom namerom i neodgovornošću uništiti život na zemlji.

Kao što se saopštava iz Glazgova, potrebno je drastično smanjenje emisije otrovnih gasova smanjivanjem upotrebe uglja kao energenta, jer je najveći emiter štetnih gasova. Bilo je govora o tome da su na planeti najveći zagađivači energetski sektor, industrija i saobraćaj, što je posledica ljudskog nekontrolisanog delovanja na prirodu, a sve zbog sticanja bogatstva. Drugi smer akcije za smanjenje zagađenja jeste pošumljavanje i mislim da je ovo veoma značajan segment.

Podsetićemo da su šume pluća planete i da one nestaju vrtoglavom brzinom. Prvi razlog jeste nekontrolisana seča šuma. Drugi razlog su požari koji zbog klimatskih promena, a to su enormno visoke temperature poslednjih godina, uništavaju šume širom planete. Šume ovih godina gore i tamo gde nisu nikada gorele, u Sibiru, u Švedskoj, na Aljasci, u Kanadi, ali nažalost, i u našoj Srbiji.

Evo i nekoliko obeshrabrujućih podataka. Od kad su ljudi počeli intenzivno da seku šume oboreno je 45% drveća. Pokazuje jedna studija iz 2015. godine, oko 17% amazonske prašume uništeno je tokom poslednjih 50 godina. Konkretno, od 1990. godine, svakog sata na svetu nestane površina šume veličine 800 fudbalskih terena, a u periodu od 1990 do 2016. godine, izgubljena je ukupna površina šuma od 1,3 miliona kvadratnih kilometara, što otprilike odgovara površini Čilea.

Podaci su zabrinjavajući. Jer, šume predstavljaju prirodno skladište ugljendioksida, te kada se one poseku ili izgore u požarima veći deo ugljendioksida koji su šume biva oslobođen u atmosferu, što dodatno ubrzava proces klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Dakle, vremena nema mnogo, niti planetu možemo da vratimo u prvobitno stanje, ali moramo da sačuvamo ovo što je ostalo, da ublažimo posledice i to svako od nas i svaka država za sebe i svi skupa kao čovečanstvo moramo da činimo. Nisu ove reči floskula. One su naš zadatak.

Ako se osvrnemo na prošla vremena mogu reći da je Srbija naporno radila u smeru ublažavanja klimatskih promena i to u oblasti pošumljavanja. Od šezdesetih godina prošlog veka obimnim pošumljavanjem u zaštiti od bujičnih poplava i erozije, takođe u cilju pošumljavanja goleti i u cilju zaštite od erozije i akumulacije gasova sa efektom staklene bašte dati veliki doprinos rešavanju ovog problema.

Tadašnje šumarske i vodoprivredne organizacije su radile brojna antieroziona pošumljavanja u skoro svim krajevima Srbije, a vrhunac te brige bila su pošumljavanja na velikim površinama, omladinskim radnim akcijama na Pešteru, Ibarskoj klisuri, Deliblatskoj peščari, Vlasini, gde su brojne goleti pretvarane u prave šume. Taj period od 1974. godine, pa omladinskim radnim akcijama od 1978. do 1988. godine, bio je najbolji period za povećanje šumovitosti u Srbiji, gde je šumovitost povećana sa 19% na 27%.

Sadašnje i buduće generacije neće zaboraviti te grandiozne poduhvate, jer je šuma najveći apsorbens gasova sa efektima staklene bašte. Zato bih pohvalio višegodišnju aktivnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, koja budžetom opredeljuje izvesna sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje neobraslih površina.

Možda ćete reći da je u pitanju moja nostalgija kao akcijaša za onim vremenima kada smo pošumljavali hiljade hektara u jednoj godini. Ja i sada predlažem da vratimo neke volonterske oblike rada, koje ne bi značile samo pošumljavanje, već i oblik socijalizacije mladih i učenje pravim društvenim vrednostima, pod jasnom državnom koordinacijom i strategijom, putem resornih ministarstava, lokalnih samouprava i posebno javno preduzeće koje to čini i danas „Srbijašume“.

Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet naših aktivnosti i zajednički rad na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Potrebno je da pronađemo način da podstaknemo i privredu da radi poštujući principe zelene i kružne, odnosno cirkularne ekonomije.

Takođe, moram reći da sadašnji i prošli napori naše Vlade i preduzeća Srbije u izgradnji gasovoda, posebno preduzeća „Srbijagas“, i kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije idu u pravcu ublažavanja klimatskih promena.

Naime, zaštita životne sredine nije samo jedan sektor, nju čine svi sektori i čine celokupan život našeg društva i celog čovečanstva. Neophodan uslov za produktivni pristup zaštiti životne sredine jeste, pre svega, podizanje svesti građana Srbije o značaju zdrave životne sredine i neizvesnoj budućnosti planete ukoliko nastavimo da se ponašamo neodgovorno.

Istina je da zaštita životne sredine nije jeftina, ali ipak postoji manja i veća cena. Manja cena je prevencija, manja cena je pošumljavanje, po jedno stablo za svakog građanina Srbije za početak.

Na samom kraju, želim da pročitam učeničku zakletvu iz 1914. godine koja kaže: „Zaklinjem se da neću uništavati drveće i gaziti vodu i gaziti travu, obećavam da neću pljuvati na pod u školi i u kući i na putu, dajem reč da neću kvariti ograde, ni nanositi kvar na građevinama, nikada neću bacati hartije, ni ma kakvo đubre po ulici, biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu, onako kako bih želeo da drugi brane moju. Obećavam da ću biti iskren i čestit građanin“. To je đačka zakletva ove države iz 1914. godine.

Mi smo jutros početkom sednice čuli ovde i da neko želi da nam pripiše genocidnost, ali ja moram stvarno sada na kraju da kažem da narod koji baštini ovakvu đačku zakletvu iz 1914. godine nema, niti može da ima genetsku predispoziciju da bude genocidan.

Želim vam uspešan rad u nastavku sednice i poslanici SPS glasaće za predložene zakone. Hvala.