Hvala, gospodine Šukalo.

Reč ima Stefan Srbljanović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo Vujović, ja ću podržati ova dva predloga zakona kada bude dan za glasanje, iz jednog prostog razloga jer smatram da ste vi i vaš tim izgradili kredibilitet u prethodnom periodu da možete da nam predstavljate rešenja iz ovih oblasti na najbolji mogući način, jer su rezultati vašeg rada u prethodnih godinu dana ove Vlade i te kako vidljivi.

Slobodno mogu reći da je moje lično mišljenje, a pretpostavljam i mišljenje većine mojih kolega, da ste vi neko ko je u svom resoru i za zaštitu životne sredine i ekologiju u Srbiji u prethodnih godinu dana uradili mnogo više nego svi vaši prethodnici u prethodnih 30 godina. To su sve oni projekti koji su i u prethodnih godinu dana i koji će i ubuduće biti sprovedeni, a koji idu u tom pravcu, a to je da se obezbedi bolja i zdravija životna sredina za sve nas, jer ne postoji niko u ovoj državi ko može da kaže da ima ekskluzivno pravo da bude zastupnik čistog vazduha ili zdrave životne sredine. Svakako da je svima nama u interesu da budemo što zdraviji i da što bolje i lepše živimo u našoj državi.

Gospođo Vujović, vi verovatno bolje od mene znate i sećate se u kakvoj situaciji je bila Republika Srbija i naša država 2012. godine, kada je SNS došla na vlast. Imali smo jednu razorenu državu u svim oblastima, privredu koja je na kolenima, rekordnu nezaposlenost, ogroman spoljni dug, državu bez bilo kakvog međunarodnog ugleda, vojsku koja je uništena i trudili smo se da, pre svega nizom ekonomskih reformi tokom 2014. godine, stvorimo zdrave osnove da stabilizujemo naše javne finansije i da u kontinuitetu radimo na obnavljanju i obnovi svega onoga što je uništeno u godinama pre nas.

Zaista, ja sam srećan danas i srećni smo svi mi što je na red došla i ekologija i priča o zaštiti životne sredine. Zaista mi nismo imali mogućnost da u nekim ranijim vremenima pričamo o tome, jer zaista kada ste gladni i kada razmišljate samo o tome kako ćete preživeti, pa nekako vam je to kakav vazduh udišete i da li će vam kanalizacija i fekalije ići u reku, nekako vam je bitnije da budete siti nego to. Tako da, izuzetno je bitno zašto danas uopšte govorimo o tome.

Kažem, niz projekata smo imali kojima ste vi pokazali ozbiljnost i stručnost. Evo, pre svega, izuzetno mi je drago i izuzetno sam zadovoljan, kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti, ali smatram da je to zaista bio jedan veliki problem i ovog grada i ove države, a mislim na deponiju u Vinči, što je ta deponija konačno zatvorena, jer, kako reče jednom prilikom premijerka Brnabić, to je zaista možda i drugi najveći ekološki problem bio tada u Evropi, i što ćemo zajedno sa našim japanskim, francuskim prijateljima, konzorcijumom raditi dalje na tome i stvarati regionalni centar za tretman otpada.

Mi već sada imamo određene pomake kada je u pitanju ova problematika, ali u budućnosti kada izgradimo jedinicu koja će spaljivati taj otpad i kada se ta energija bude iskoristila i za grejanje i građana Beograda i kada sprečimo dalje raspadanje tog otpada i stvaranje metana i zagađivanje dalje vodotoka reke Dunav, svakako da će to biti jedna od stvari koja će doprineti lepšoj i boljoj životnoj sredini građana Beograda.

Ono što meni nikada, između ostalog, nije bilo jasno, a malo se udaljavamo od teme, jeste kako je moguće da je na jednom takvom prostoru stvorena najveća deponija u Evropi u koju se više od 40 godina odlaže otpad iz Beograda, a znamo da se na toj lokaciji nedaleko odatle nalazi jedno od najstarijih istorijskih, civilizacijskih arheoloških lokaliteta, verovatno jedan od lokaliteta koji govori o prvim počecima stvaranja civilizacije. Tako da, svakako samim tim, kada uzmemo to u obzir, to više nije samo ekološko pitanje, nego je svakako i političko i nacionalno pitanje.

Kao neko ko dolazi iz Priboja, zaista moram da vam prenesem zahvalnost svih građana opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš za sve što ste učinili za naš kraj u prethodnom periodu. Zaista, dosta smo puta ovde govorili svi o tome šta je urađeno u Priboju i Prijepolju i u Novoj Varoši, koji su to problemi bili kada ste vi došli na čelo resora za ekologiju.

Podsetiću vas samo na čišćenje Potpećkog jezera, na zatvaranje nesanitarne deponije „Stanjevine“, ali i u daljim ulaganjima u transfer stanicu na Banjici za te tri opštine. Mi smo, kao što znate, pre par dana otvorili i prvu toplanu na biomasu u Priboju. Dakle, očekuje nas sledeće godine i izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda, tako da zaista trudimo se da na maksimalan način poboljšamo život građana Priboja i tih opština, ali da brinemo i o ekologiji i o zdravoj životnoj sredini. Zbog svega toga, zaista kažem – veliko vam hvala.

Ono što je zaista diskutabilno jeste što danas vidimo ko su oni koji u Srbiji iz nekih delova bivšeg režima vode računa i šatro su zaista zainteresovani za problem životne sredine, pa više oni uopšte ne prezaju od toga koga će pozvati u pomoć iz Evrope ili iz sveta da im pomogne u toj njihovoj borbi. Tako vidimo Nebojšu Zelenovića koji je prethodnih dana sa Violom fon Kramon obilazio Loznicu i šabački kraj, trudeći se da predstavi koliko su štetna dalja istraživanja u tom kraju kada je reč o jadaritu. Zaista, samo onaj ko ne zna ko su ti ljudi koji podržavaju, koji se brinu za to može reći da oni žele nešto dobro na celom tom prostoru.

Tako isto imate ljude iz bivšeg režima koji odu u Ameriku pa tamo pljuju sopstveni narod na Kosovu i Metohiji pričajući da su kriminalci, koji obećavaju ko zna šta, verovatno obećavaju priznanje nezavisnosti Kosova, sve u saradnji sa šiptarskim lobistima i sa kongresmenima za koje je upitno zaista da li uopšte znaju gde se nalazi Srbija, a kamoli šta drugo.

Tako da, mi ćemo nastaviti u budućnosti da radimo na bitnim projektima koji se tiču životne sredine. Bitna nam je, naravno, i energetska tranzicija, ali nećemo dozvoliti da Srbija postane energetski zavisna, nećemo dozvoliti iz razloga što vidimo šta se dešava kada u Evropi i svetu imate energetsku krizu, nećemo dozvoliti da dođemo do toga da moramo da uvozimo električnu energiju, koristićemo ugalj, ali svakako radićemo, pravićemo postrojenja, kao što je „Ziđin“ pravio u Boru i Smederevu za odsumporavanje, to nas očekuje i u TENT-u, tako da sve su to stvari koje idu uz industrijsku i privrednu proizvodnju, ali koje brinu o životnoj sredini i o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji, u skladu sa potrebama njenih građana.

Tako da, izbori su jako blizu. Mislim da će SNS čistog obraza izaći na te izbore, imaće šta da ponudi. Između ostalog, vi ste što se tiče ove oblasti zaista sjajan reprezent cele te politike i vaši rezultati su zaista za veliki respekt. Iako neki smatraju da ovaj narod neće imati po čemu dobrom da pamti SNS i Aleksandra Vučića, mislim da će i te kako i budući naraštaji i ova nacija pamtiti vreme vladavine SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jer će svakako istorija tek dati pečat i dodatnu vrednost svim njegovim delima, jer je uspeo da svojom idejom i svojim trudom preporodi, izgradi Srbiju i da vrati dostojanstvo ovoj državi i ovim ljudima.

Tako da, poštovana gospođo Vujović, želim vam da u narednom periodu zaista nastavite da radite ovako dobro kao što ste do sada radili i da se borite zajedno sa svima za neku bolju, lepšu i čistiju Srbiju. Hvala. Živela Srbija.

Hvala.

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvažena ministarka Vujović sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, prvo bih želeo na početku svog izlaganja da izrazim jedno duboko saučešće porodici Zukorlić i svim dragim kolegama iz poslaničke grupe i stranke kojoj je pripadao gospodin Zukorlić. Jako mi je žao što se to desilo. Moje duboko saučešće.

Apsolutno podržavam ovo sve što su danas rekle moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i što je izložila naša ministarka gospođa Irena Vujović. Naravno da ću u danu za glasanje podržati ova dva predložena zakona.

Ono što bih želeo ovom prilikom da istaknem je da je ekologija, tj. zaštita životne sredine, jedna od svakako najvažnijih oblasti i u Srbiji, a naročito što se tiče evropskih integracija. Podsetio bih kako su to DOS-ove stranke, kako je to DS do 2012. godine urušavala naročito ova deo koji se tiče ekologije i zaštite životne sredine. Tako smo imali razne akcije čišćenja koje je sprovodio ministar Oliver Dulić. Čistili su oni, ali čistili su budžet Srbije, stavljali su milione u svoje džepove, a Srbija je bila sve zagađenija i zagađenija.

Na sreću, zahvaljujući i prvoj Vladi Aleksandra Vučića od 2014. godine, krenule su stvari da se popravljaju na bolje, ali naročito što se tiče zaštite životne sredine imamo konkretne i ozbiljne rezultate u proteklih 12 meseci. Tako da nemamo kraja Srbije gde i ministarka Irena Vujović sa svojim saradnicima nije obišla svaku tačku koja je imala problem sa zagađenošću, sa zaštitom životne sredine, onda da se rešava problem otpada i sve ono što je vezano za Ministarstvo koje vodi.

Naravno, da to ne odgovara protivnicima iz dela opozicije okupljene oko Dragana Đilasa, jer njima ne odgovara da se na čelu nekog resora, da se na čelu Vlade i da se na čelu Srbije nalaze odgovorni ljudi koji štite Srbiju, ne samo od zagađenosti, ne samo da se štiti životna sredina i naša ekologija, nego i štiti se i budžet, i štiti se Srbija od kriminala.

Onda je sasvim logična, meni neshvatljiva, ali logično se to dešava, nervoza i postupci Dragana Đilasa i njegovih saradnika i njegovog zamenika Borka Stefanovića, pa onda on usplahireno odlazi u SAD ne bi li tamo našao među albanskim lobistima, svojim saborcima, tajkunima iz celog sveta, s kojima sarađuje, s kojima je pravio milionske dilove da nađe način kako da se bori protiv Srbije.

Kada se Dragan Đilas bori protiv Srbije, on se prvenstveno bori i protiv Aleksandra Vučića koji štiti Srbiju i u toj svojoj borbi mu ništa nije sveto, pa onda praviće pre pakt sa Aljbinom Kurtijem, sa albanskim teroristima, sa albanskim lobistima, sa nekakvih sedam kongresmena, sa svima, ne bili se vratio na vlast, ne bi li srušio Aleksandra Vučića i ne bi li nastavio tamo gde je stao.

A gde je on stao? Moram da budem iskren, on nije zaokružio sve ono što je uzeo kako je želeo. On je stao na samo 619 miliona evra. Možda je u njegovom planu i programu bilo zadato da uzme ukupno 700, 800 ili milijardu.

Tako da tu treba, mi građani Srbije da razumemo Dragana Đilasa, on želi i mora da nastavi gde je stao, samo ima jedan problem pored naravno zakonskih prepreka, ima problem i sa narodom. Sa narodom Srbije koji svakako mu neće dati podršku i naredne godine na izborima i naravno, da neće Dragan Đilas da se vrati na vlast, ali građanima uvek sve treba istinito, pravovremeno, razumno i jasno objasniti šta on radi u SAD, šta on radi kada putuje po svetu, a moramo i da opravdamo njegovo putovanje po svetu.

Pa, znate kako, on ima 619 miliona evra, ali njemu nije lako. On to nema u jednoj banci ili na par računa. On mora da obiđe nekoliko zemalja da obiđe tih svojih 619 miliona evra koje je rasuto na inostranim deviznim računima na nekoliko kontinenata. Tako da moramo tu da opravdamo sva putovanja Dragana Đilasa i njegovu potrebu da putuje.

Onda kada se Dragan Đilas uplaši, pošto ga narod u Srbiji neće, onda on mora da traži regionalnu i međunarodnu podršku. Mora da traži međunarodnu podršku, jer najveća količina njegovog novca se nalazi izvan Srbije. A ono što taj novac veže sa Srbijom, to je, da taj pripada građanima Srbije. Zašto? Zato što je taj novac otet od građana Srbije, ali nije otet za godinu dana. To je oteto u jednom periodu od nekih osam, devet godina, jer Dragan Đilas je obavljao više funkcija. Istakao se on i vodeći nekakvu Narodnu kancelariju kod Borisa Tadića, pa je bio ministar za nacionalni investicioni plan, potom i gradonačelnik. Prvi put započeo, drugi put, na sreću to je presečeno krajem 2013. godine.

Tako da tu moramo da razumemo Dragana Đilasa, ali i njegove saborce. Naravno, da bi on imao jaču podršku što se tiče inostranstva, uvek tu mora da aktivira Borka Stefanovića. Ko je Borko Stefanović ili nekadašnji Borislav Stefanović? Čini mi se da je pogrešio ime, to je isti onaj Stefanović koji kad je bio politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, odlazio je često u SAD, čak je tamo i službovao jedno vreme dok ga nije Vuk Jeremić zajedno sa Borisom Tadićem povukao u Ministarstvo spoljnih poslova. Borko Stefanović ima ozbiljne kontakte. Ne zaboravimo da je on bio najgori u istoriji pregovarač što se tiče rešavanja sudbine Kosova i Metohije, ima sjajne kontakte među albanskim lobistima. Onda je sasvim normalno da dolazi do koalicije Đilas, Borko Stefanović i Vuk Jeremić, prvo zato da bi se povezali sa albanskim teroristima i separatistima i albanskim lobistima. Ko zna, možda Dragan Đilas svoj nelegalno stečen novac hoće da opere zajedno sa svojim albanskim partnerima. To je vrlo moguće, ali kod Dragana Đilasa me ništa ne iznenađuje.

Prema tome, mi moramo da razumemo ovu histeričnu kriminalnu aktivnost Dragana Đilasa i ovo njegovo međunarodno lobiranje. Dakle, imamo jednu koaliciju gde su i Đilas, i Stefanović, i Jeremić, ali za njihovu podršku njima trebaju i njihovi aktivisti i plaćenici koji više borave u Srbiji od njih, tu je naravno, pa sada svoju ulogu ima i Marinika Tepić i Miroslav Aleksić i ovaj njihov novi politički adut, a stari vojni general, a znamo kakav je bio Zdravko Ponoš i svi drugi njihovi saborci koji se nalaze na političkoj sceni, kao i oni saborci koji se nalaze na teritoriji centra Beograda. To su ovi iz ove koalicije ili pokreta, kako se već zovu, nevladine organizacije Ne davimo Beograd.

Dakle, imamo jednu širu koaliciju, ali koja ima najužu moguću podršku naroda, to jest nema podršku naroda i pitanje je da li će ta njihova priča preći cenzus, i ako pređe cenzus kakav će to biti mizeran rezultata zato što ih narod neće, ali ovde su stotine miliona u igri i sasvim je normalno da se i Đilas i Stefanović i Jeremić i Šolak, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić povezuju, uvezuju ne bili i sačuvali, ne samo svoj kapital, nego ne bili sačuvali svoju šansu da pokušaju da se vrate na bilo koji način na vlast u Srbiji da bi nastavili da otimaju stotine miliona evra.

Neće se oni vraćati na one načine na koji su navikli, oni bi da upadaju ovde u ovu divnu Narodnu skupštinu da je pale i da dođu na vlast bez izbora. Ne mogu da dođu na vlast bez izbora zato što je ovo demokratska država. Srbija je demokratska država i u Srbiji odlučuje narod. Može Draganu Đilasu da smeta Vučićeva borba i za Kosovo i Metohiju i srpski narod na Kosmetu, i sjajna borba protiv korona virusa, i borba za jačanje ekonomije i za zaštitu životne sredine o čemu danas govorimo, može njemu da smeta, ali je narod taj koji odlučuje.

Uveren sami u ubeđen da će narod pobediti i naredne godine, da će pobediti Aleksandar Vučić i SNS. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik, Ivan Ribać.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Srbije, koja je utemeljena vizijom i idejama predsednika Republike i koja za osnovni cilj ima uređenje kako autonomnih pravnih regula sa regulama najrazvijenijih i najuređenijih zemalja Evrope i sveta i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, ima za cilj uređenje naših pravnih normi. Prvo, kako bi život u našoj zemlji bio kvalitetniji, a drugo kako bi se Srbija što pre našla u malo pre pomenutom društvu.

Iako ovaj zakon ima osnovnu intenciju da uredi vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, zatim da odredi ko je nadležan za izdavanje dozvola, koje su obaveze nadležnih organa i uslovi za izdavanje, postupak izdavanja, nadzor, kazne i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje kontrolu zagađenja životne sredine.

Takođe, valja reći da je cilj ovih izmena zakona produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, uključujući postrojenja za koja će se pregovarati tranzicioni periodi sa EU, kao i usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine u delu koji se odnosi na dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole.

Naime, zakon u članu 58. propisuje da operator, to jest kompleksa kojima se obavljaju aktivnosti kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u manjim ili većim količinama od propisanih, dužan je da dostavi obaveštenje ili izradi politiku prevencije udesa ili izveštaj o bezbednosti i plan zaštite udesa u zavisnosti od količine opasnih materija kojima vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje istih. Na kraju treba naglasiti da se izmenom ovog zakona obezbeđuje zakonodavni, upravni, upravno-pravni i drugi uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanje integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije. U svakom slučaju ne vidim nijedan razlog koji može biti sporan da se u danu za glasanje jednoglasno ne podrži.

Sada bih se osvrnuo samo kratko na jednu temu koja je poslednjih nekoliko dana aktuelna i o kojoj bih želeo da kažem par reči.

Naime, čuveni italijanski pisac i pesnik Dante Aligijeri je u svom vanvremenskom delu „Božanstvena komedija“ rekao da u poslednjem krugu, devetom krugu pakla, se ne nalaze ni ubice, ni bezbožnici, niti bilo ko drugi, nego izdajnici.

Iako je poređenje malo pregrubo, i verovatno će naići na osudu onih dušebrižnika, koji na sve načine pokušavaju da osude svako mišljenje, svaki politički stav bilo kog pripadnika SNS, ipak ću se usuditi da napravim jednu jasnu komparaciju između ove Danteove tvrdnje i naših političkih protivnika, koji su nedavno boravili u Americi i otvoreno agitovali protiv interesa svoje države, ne birajući, da se izrazim narodnom umotvorinom „sa kim će se u kolo uhvatiti“, da li će hvatati u kolo sa američkim kongresmenima, sa albanskim lobistima ili bosanskim interesnim grupacijama ili bilo kim drugim koji sa njima deli zajednički interes, a to je ponižavanje Srbije, to je vređanje Srbije, i to je predstavljanje sopstvene zemlje na zemlji sličnoj onoj biblijskoj sodomi i gomori. Jedino u čemu se razlikuju ove interesne grupe su motivi.

Ovi kosovski i bosanski lobisti oni plaćaju da im se omoguće da ostvare svoje političke interese kako bi se Srbija primorala da, na primer prizna nezavisnost KiM, da se odrekne Republike Srpske i ovi drugi, da tako kažem, naši lobisti to ne rade, ne bi li možda nekom intrigom, potkazivanjem licemerjem i lažima pokušali da oklevetaju vlast, kako bi opet oni uskočili u državno sedlo i borili za očuvanje i uvećanje svoje nelegalno stečene imovine.

Moram da istaknem da protiv ove prve grupe ljudi nemam ništa protiv. Oni se ljudi bore za svoje interese i njih čovek negde, čak mora i poštovati. Kako, poštovani građani nazvati, da tako kažem, naše lobiste i da li je moguće poštovati nekoga, na koncu i pokloniti mu neki glas na izborima, ukoliko on radi protiv sopstvene zemlje isključivo u interesu svojih finansija, kao što su to gospoda vlasnici Dajrekt Medije i Multikom grupe?

Potpuno je jasno da predstavnici ovih opozicionih grupa i grupica predvođenih Đilasom, predvođenih Jeremićem, Ćutom, gospođom Tepić, evo sad vidimo da se tu afirmiše i gospodin Dragan, Ponoš, uz svesrdnu podršku gospodina Šolak Dragana koji je brzo otrčao da proda svoju televiziju bivšem šefu Centralne obaveštajne agencije američke.

Dakle, da li pomenuta gospoda i Đilas, Ćuta i Jeremić, koji ni na najambiciozniji način nisu mogli da zamisle ni u najluđim snovima da mogu da dođu na izborima na vlast i zato koriste svaku priliku da potraže pomoć od bilo koga ko bi im pomogao da se uspnu na istu ne pitajući za cenu.

Kolika ta želja za vlašću dostiže neke neracionalne razmere potvrđuje i činjenica da se pomenuta gospoda ne sećaju ni detalja iz najbliže istorije poput one da je međunarodna zajednica obećavala med i mleko samo ukoliko se Milošević ukloni sa političke scene, a kada se uklonio došli su sa novim zahtevima, sa novim težnjama, što su često potvrđivali i ambasador Montgomeri i predsednik, tadašnji premijer Zoran Đinđić.

Iako pokazujete one osobine, gospodo, kojih se Srbi stide, nemojte biti naivni da bi mogli da budete išta više od slepih poslušnika u zadovoljavanju geopolitičkih i od strateških interesa, tih kojima sada ljubite skute, a srpski narod to nikada neće prihvatiti, a to ćete ubrzo videti po broju glasova koje ćete dobiti na sledećim izborima.

Srbi ne daju podršku onima koji kleče pred stranim ambasadama, domaćim i stranim tajkunima, već čestitim ljudima koji imaju hrabrosti, mudrosti i znanja da se bore, misle i rade isključio u interesu svog naroda, a to je bez svake sumnje SNS sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Srbislav Filipović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko, gospođo Vujović, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, hteo bih na početku da pohvalim rad ministarke za zaštitu životne sredine, gospođe Irene Vujović. Zaista radite u jednom teškom trenutku kada je u pitanju životna sredina. Rekao bih da ni pred kim do sad na tom mestu nije bilo tako teško i složeno da radi kao što je vama, zbog tih silnih otrovnih i bezočnih napada kojima se koriste tajkuni i kriminalci u Srbiji, napadajući Vladu i napadajući vaše Ministarstvo govoreći kako Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije i ne znam ko sve još se urotio protiv građana, pa ih truje nekim zagađenim vazduhom.

Pitam se da li svi mi dišemo isti vazduh? Da li svi živimo u istoj zemlji? Da li svi pijemo istu vodu? Da li svi jedemo istu hranu? Da li smo svi stanovnici ove zemlje, ove najlepše zemlje na svetu, Republike Srbije? Da li svi kada izađemo sa svog radnog mesta udišemo isti vazduh? Apsolutno.

Ali, ne. Potrebno je apsolutno sve na najgori mogući način iskoristiti, ama baš sve što se dogodi da se napadne predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da se napadne svaki ministar pojedinačno, pa i ono na šta vi ne možete da utičete i niste mogli da utičete.

Šta, vazduh nije bio zagađen kad je na vlasti bio Dragan Đilas? Možda su neke manje razlike danas, ali oni kažu – mi bismo ugasili fabrike, ugasili bismo brojna postrojenja otvorena, proizvodnju. Pa, naravno da bi nešto bio čistiji vazduh, ali bi zato i 600.000 ljudi ostalo na ulici bez posla i bez budućnosti.

Ali, mi u isto vreme, i vi na čelu vašeg Ministarstva predlažući ovde odlična zakonska rešenja se i borite za životnu sredinu, za čistiji vazduh i za bolje uslove života kada je u pitanju životna sredina u Srbiji, a u isto vreme, s druge strane otvaramo fabrike, otvaramo nova radna mesta, radimo puteve, mostove i sve ono što građanima Srbije treba u svakom smislu život da učini mnogo boljim nego što je bio do 2012. godine.

Godine 2012. i do nje, od 2000. godine imali ste jednu jedinu brigu kod ljudi koji su vodili Srbiju. To je kako da što pre rasprodaju sve ono što je neko decenijama gradio u Srbiji, kako što pre sve da se strpa u svoj džep. a koga je bilo briga za životnu sredinu.

Ne sećam se jednog stabla da su oni posadili, samo su sekli. Sve što su stigli oni su posekli. Sećamo se afere Bulevar, kako su unakazili onu prelepu ulicu. Platane koje su decenijama bili stari, bez milosti su sekli jedan po jedan i rekli da je to super ideja i da će biti i veći, i bolji, i stariji oni koje će oni da posade. E, ta nakazna i nakaradna filozofija Srbiju je dovela 2012. godine tamo gde je tada bila, na samom dnu po svim pitanjima.

Oni ništa osim nesreće nisu posadili u ovoj zemlji, ništa osim dugova i to, naravno, u milijardama. Kao što reče kolega Mrdić, i u pravu je, tih 619 miliona, zato je on nervozan, nije ispunio čovek svoj cilj, 619 miliona je bio samo deo plana tog tajkunskog kriminalnog, rekao bih da su milijarde u pitanju da taj alavi skot želi da otme od ove države. Izvinjavam se građanima na ovom rečniku, ali ne možete za tako nešto da nađete drugi rečnik. Nema drugih reči. Mogu samo gore da koristim za njega.

Neko ko je tolike stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji ostavio bez hleba, bez posla, bez radnog mesta, bez budućnosti, sad je došao da kuka nad zagađenim vazduhom. Lije suze, mučenik, ali iz kola ne izlazi. Što ne ide biciklom do svoje stranke. Taman koliko ima članova, toliko može da stane na taj jedan bicikl, možda i Marinika na onu korpu da se prikači pozadi. Toliko i glasova ima, za jedan bicikl, a ne vredi ni za jedan truli, propali bicikl, i ta njegova stranka, i politika koju nudi građanima Srbije, ni sve ono što je učinio ovoj zemlji.

Sve ono što je učinio ovom narodu za 12 godina njihove vlasti vredi samo toliko da dobije robiju i prugasto odelo. I to mi je žao što bi to morali građani da plate iz svog budžeta, ali neka, častili bismo ga, onako punog srca bismo ga častili tim prugastim odelom.

Vama velika podrška na tome što radite. U najtežem trenutku, kada je tajkunima najpopularnije da pričaju o vazduhu, vi ste imali hrabrosti da se uhvatite u koštac sa tim da se borite za zaštitu životne sredine.

Naravno, podržaću, kao i moje kolege, zakonske predloge koje ste nam danas obrazložili u danu za glasanje, tu nema nikakve dileme.

Sećamo se, i to moram da pomenem kad govorim o životnoj sredini, pre nekih drugih stvari, sećamo se i one čuvene akcije ministra njihovog Olivera Dulića „Očistimo Srbiju“. Očistili su oni, ali džepove građana Srbije i budžet Republike Srbije, i to za više stotina miliona. To je pravi primer kako bi oni čistili, kako bi oni održavali, kako bi oni brinuli o životnoj sredini kad bi, ne daj Bože, imali priliku da ponovo budu na vlasti.

U toj životnoj sredini, u kojoj bi Đilas bio vlast, ne bi u Srbiji više niko ostao da živi. Tu ne da ne bi bilo vazduha, ne bi bilo nikakve šanse da preživite u takvoj zemlji i to moramo svaki dan građanima da ponavljamo, to ne sme da se zaboravi.

Nekad mi se čini da smo skloni da onako budemo možda i kao narod, mi smo dobar narod i dobri ljudi, pa budemo nostalgični za nekim vremenom, a za tim vremenom ne možete da budete nikako nostalgični, može samo muka da vas uhvati kad pomislite na taj period rasprodaje, uništavanja, pada standarda, bezvoljnosti, mržnje prema sopstvenom narodu koja se pokazivala, pa i dan danas se pokazuje.

Spakovao je kofere sa svojim prijateljima i otišao u Ameriku, kamo sreće da je ostao negde van, da se nije ni vraćao. Otišao skot tamo da pljuje sopstvenu zemlju. Pa, budi majstor opozicije, nikakav to nije problem, treba nam opozicija, zdravo je da imamo opoziciju i dobro je imati opoziciju, ali konstruktivnu opoziciju koja će da brani svoju zemlju svuda i na svakom mestu, ali će da kritikuje vlast svojom politikom. Ali, ovo s druge nije kritika vlasti nego izlivanje mržnje i to na najgori mogući način, da nazivate Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, Srbe koji su u ovom trenutku, koji tamo žive, najugroženiji Srbi na planeti žive na Kosovu i Metohiji, njih da nazivate kriminalcima, sram te bilo.

Kako te nije sramota da odeš kod onih ljudi koji su bombardovali ovu zemlju i da kažeš da su ti Srbi koji žive tamo zatočeni u getu, opasani bodljikavim žicama, koje napadaju svakodnevno šiptarski teroristi kojima prete, koji su hrabri, koji se bore da sačuvaju svoja ognjišta, ti ćeš da ih nazivaš kriminalcima? Ti koji si grad Beograd, glavni grad te Srbije zadužio za 1,2 milijarde, koji si 619 miliona ukrao. Ti, prevarantu jedan, ideš da kažeš da je neko kriminalac u Srbiji. Narod to zna da kaže „ko o čemu, o poštenju neko priča“, on je našao da govori o poštenju.

Kako si stekao sve te pare, kako živiš bez posla sve to vreme dok nisi na vlasti? Od čega živiš? Šta radiš? Kažeš - prodao si firme, okej. I od čega živiš? Prosiš? Ne vidimo da prosiš. Kad dođe letovanje, najskuplja letovališta, dođe zimovanje, najskuplja zimovanja, uđe se u auto, od 100, 200 hiljada evra, stanovi 40-ak komada, i on i bata Gojko. Od silnog siromaštva, štednje, mučenja, mnogo mu loše bilo i mnogo mu loše i sad.

Opet ću da se nadovežem na diskusiju kolege Mrdića, ne samo da ode do Amerike ili nekoliko zemalja, pa on treba da obiđe čovek celu planetu da bi sve svoje račune obišao. Pa se zaboravi, pa se opet vrati negde, ne može da se seti gde sve ima račune. Teško mu je stvarno. Pa, normalan čovek pet računa da sabere u gužvi koja mu je svakodnevno, pa gde su, a ne preko 50 računa.

Dosta je više zavitlavanja sa ovom zemljom. Mi ćemo istinom da se borimo protiv laži svakodnevno i da govorimo koja je to bitanga. Ne može normalan čovek i neko ko voli sopstvenu zemlju toliko od nje da ukrade. On će da govori o mladima i gde mladi idu. Pa, sram te bilo.

Koliko si ti dao mladima? Koliko si pomogao za vakcine? Koliko si pomogao za respiratore? Otvorio si radno mesto samo Borku, Mariniki i ostalim klimoglavcima koji će da jašu sa tobom na tom biciklu po Srbiji i da truju životnu sredinu. Gde god oni dođu, oni su nešto zatrovali. Poseju seme zla, mržnje, ali neće da nikne ništa iz toga što oni poseju, ne može. Očistili smo Srbiju i od zla i od mržnje i od tajkuna i nastavljamo da je čistimo svakodnevno i od mafije i od kriminalaca i od onih koji bi ponovo da je vrate u to vreme. Ne rađa se u Srbiji više to što bi oni hteli da se rađa i neće se više nikada u Srbiji to rađati.

Srbija je raskrstila sa tim periodom, progledala, ustala, oporavila se, izlečila i kao takva otvara svoje fabrike, radna mesta, puteve, zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, jer da njega nema, pitanje je gde bi ova zemlja danas bila i da li bi nešto bilo od nje, gde bi otišao njen sever, istok, zapad. Ko zna u koliko bi je delova rasparčali tajkuni i kriminalci ne bi zadržali svoje feude?

Mogu oni da nas ismejavaju po svojim raznoraznim luksemburškim medijima, sve ono što govorimo. I pored one serije koju sam prošli put rekao da kreće snimanje verovatno, nadam se da će biti uskoro, obezbediće se sredstva iz onog novca koji je Đilas pokrao, kradonačelnik serija, imamo novu seriju – i bogati plaču. Pa kad se setim te latinoameričke sapunice iz devedesetih godina, ja se setim Đilasa, kako je on kukao ispred zgrade. Eto, i bogati plaču, uklapa se u njegov psihološki profil. To će biti druga sezona i on će glumiti onu glavnu ulogu negativca u seriji, jer on ono što radi glumi, loše glumi. Samo se nadam da to neće biti o trošku građana Srbije i da će tu ulogu igrati u zatvorskoj ćeliji, a ne na slobodi.

Do pobede! Živela Srbija!

Reč ima Gojko Palalić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine imaju prvenstveno za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i smanjenje negativnih mogućih uticaja na ljudsko zdravlje.

Svi smo svesni i široke primene biocidnih proizvoda kako u Srbiji, tako i u celom svetu, široke primene u industriji, u poljoprivredi, ali isto tako i u domaćinstvima, ali ono što je bitno istaći, pre svega, je da mi upravo zbog te široke primene biocidnih proizvoda moramo obratiti najveću pažnju na životni ciklus ovih proizvoda, od proizvodnje, stavljanja u promet, skladištenja, ali na kraju i tretmana ovih proizvoda.

Međutim, imajući u vidu da nemaju samo biocidni proizvodi negativan uticaj na životnu sredinu, ja ću se u mom današnjem izlaganju osvrnuti na predstavnike bivšeg režima, koji takođe mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, jer su upravo oni ti koji kroz sakupljanje jeftinih političkih poena u ovoj oblasti pokušavaju da stupe na političku scenu, odnosno vrate se na vlast. Svakako da politika žutog tajkuna Dragana Đilasa, koji je danas samo spolja zelen, je ista ona politika žutih, pljačkaških privatizacija DS, kada su fabrike bile zatvarane širom Srbije, radnici ostajali bez posla, a ti isti žuti tajkuni su se pri tome sve više i više bogatili.

Inače, dolazim iz Novog Sada, kada je u periodu vladavine žutih tajkuna zatvoren veliki broj fabrika, pa je tako zatvoren i „Jugo alat“, „Jugodent“, „Hins“, „Albus“, „Agro Vojvodina“, da ne nabrajam dalje. Tada nije bilo ni reči o zaštiti životne sredine, jer svakako da zatvaranje fabrika nije dovelo do toga da smo imali čistiji vazduh ili zdraviju životnu sredinu. Dovelo je do toga, kao što sam upravo rekao, do toga da su radnici ostajali bez posla, a da su se ti isti tajkuni sve više i više bogatili.

Kada govorimo danas o situaciji u Novom Sadu, svako ko želi realno da sagleda sliku o tom gradu shvatiće da je ona drastično bolja, shvatiće da su otvorena nova radna mesta, da imamo nove fabrike, da je tu otvoren jedan "Lir", "Aptiv", nemački "Kontinental", fabrika "Boš" turbo sistema, fabrika čokolade "Barry Callebaut", tu je japanski "Nidek" i to su sve rezultati vođenja jedne odgovorne politike, rezultati jednog temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kada govorimo o stanju u oblasti zaštite životne sredine, samo u periodu od 2014. godine do danas u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama uloženo je 600 miliona evra. Da li je moguće da postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i filteri za prečišćavanje vazduha u fabrikama nisu bili potrebni pre 2012. godine? Možda je i moguće, zato što su ti žuti tajkuni tada vodili se takvim razmišljanjem da ukoliko imaš fabriku, imaš problem, nemaš fabriku - nemaš problem. I to je bila njihova zelena politika.

Isto tako, i danas, kada čujemo o protestima protiv projekta "Jadar", svima nama je jasno da su to politički, nikako ekološki protesti, jer, studija o proceni uticaja za projekat "Jadar" na životnu sredinu još uvek nije završena. Kada bude bila završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid, javna rasprava, građani će moći da daju svoje primedbe, sugestije, iznesu svoje mišljenje kada je u pitanju ovaj projekat i bez obzira na najavu kompanije "Rio Tinto" da će uložiti 2,4 milijarde evra u ovaj projekat, ukoliko studija o proceni uticaja i projekat "Jadar" na životnu sredinu pokaže da će biti značajnih negativnih uticaja na životnu sredinu, projekat se neće realizovati.

Lično smatram da svako može da ima svoje mišljenje. Ja verujem da je projekat "Jadar" jedna velika razvojna šansa za Srbiju, velika razvojna šansa za našu privredu, jer mi ovde govorimo o potencijalnom uticaju na BDP od 17 milijardi evra, jer želimo u potpunosti da zaokružimo kompletan lanac proizvodnje, od iskopavanja rude jadarit, izdvajanja litijuma iz te rude, proizvodnje litijumskih baterija, pa na kraju, što da ne, i do proizvodnje električnih automobila. A sve što govore tzv. ekološki pokreti, kvazi-eksperti da je država već potpisala neki ugovor sa "Rio Tintom" da će reka Drina presušiti, da će reka Jadar nestati, da će kuće u tom kraju propadati, to su apsolutno sve neistine.

Mi ovde govorimo o podzemnom iskopavanju litijuma. Imajući u vidu da litijum predstavlja naftu i zlato 21. veka, ja zaista ne smem ni da pomislim šta bi bilo da smo mi umesto tog litijuma otkrili tolike rezerve zlata ili zlatnu žilu? U razgovoru sa ljudima koji se zaista bave rudarstvom, odnosno geologijom, došao sam do tog saznanja da je vama za, primera radi, iskopavanje jednog grama zlata potrebno da iskopate negde oko hiljadu kilograma, odnosno jednu tonu rude, dok vam je sa druge strane za iskopavanje jednog grama litijuma potrebno da iskopate svega 4,5 grama rude. Zaista ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo, opet ponavljam, pronašli tolike rezerve odnosno količine zlata umesto litijuma.

Dok sa jedne strane pojedini "žuti mediji" predvođeni tim kvazi-ekspertima predstavljaju taj litijum i iskopavanje litijuma u Srbiji kao nešto što je najštetnije po životnu sredinu, sa druge strane možemo da vidimo koliko je to apsurdno i licemerno kada ti isti mediji taj isti litijum u nekoj drugoj zemlji predstavljaju kao nešto što je ekološki besprekorno. Primera radi, ovde imam jednu od takvih vesti, gde kaže: "Rekordna koncentracija litijuma otkrivena u Engleskoj. Kompanija "Geotermal inženjering" dokazuje da je do litijuma moguće doći bez ekoloških posledica. U Engleskoj su nedavno otkrivene rekordne količine litijuma". Još jedna slična vest, gde se kaže: "Litijum iz Nemačke ekološki besprekoran i jeftin. Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletnu ekološku eksploataciju".

Ja sada postavljam pitanje - da li je moguće da je jedino u Srbiji iskopavanje litijuma jednako kao iskopavanje uglja, odnosno lignita? Građani treba da budu svesni toga da se ovde ne radi samo o iskopavanju litijuma, da se ovde radi o sakupljanju jeftinih političkih poena u ovoj oblasti, kao što je slučaj i u oblasti obnovljivih izvora energije.

Takođe postavljam pitanje - da li je moguće da se jedino u Srbiji reke zacevljuju da bi se izgradile mini-hidroelektrane, dok sa druge strane u Austriji mini-hidroelektrane predstavljaju opet jedan ekološki besprekorno obnovljiv izvor energije? Da li je moguće da su ptice u Srbiji toliko zaostale i glupe u odnosu na ptice iz EU pa im vetroparkovi ugrožavaju život, dok sa druge strane pticama u Holandiji vetroparkovi uopšte ne smetaju?

Kao što sam jednom prilikom rekao, jedino što smeta Draganu Đilasu je Aleksandar Vučić. Jedino što Dragan Đilas može da ponudi to je politika mržnje prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja kada bi bila pretvorena u električnu energiju, bila bi dovoljna svakako da osvetli nekoliko gradova u Srbiji.

Danas u našoj zemlji pored sveznajućih antivaksera mi imamo i te sveznajuće antirudare koji imaju jedan jedini cilj u suštini, a to je da se kroz manipulaciju određene grupe ljudi sakupe te jeftine političke poene u ovoj oblasti, zajedno sa predstavnicima bivšeg režima stupe na političku scenu, odnosno vrate na vlast.

Međutim, meni je zaista drago što je narod upravo taj koji svoj glas daje na izborima za onoga ko radi u interesima Republike Srbije, a to je svakako Aleksandar Vučić, a ne za strane ambasade i žute tajkune.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona o biocidnim proizvodima, ali isto tako i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer sam siguran da su pred nama teški izazovi, ali opet me raduje što ćemo vođenjem te odgovorne politike predsednika Srbije, pre svega Aleksandra Vučića, uspeti da na najbolji mogući način odgovorimo na te izazove i unapredimo stanje u svakoj oblasti, u svakoj sferi našeg društva, pa tako i u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.