Hvala vam, uvažena predsedavajuća.
Gospođo Čomić, evo vi ste ministar za ljudska i manjinska prava. Danas ovde već drugi put u kratkom vremenskom periodu menjate koleginicu koja je ovde zadužena za privredu i naravno opravdano je odsutno.
Drago mi je da vi ispred vašeg Ministarstva možete da vidite kakva je situacija trenutno u Skupštini. Predsedava koleginica Marija Jevđić ispred Skupštine, vi ste opet jedna dama ispred Vlade Republike Srbije, imali smo dame, gospođu Elviru Kovač i Aleksandru Tomić, koje su predstavljale odbore skupštinske uz izuzetak, naravno, mog kolege Veroljuba Arsića, i ako su negde ispoštovana prava žena, to su sigurno ovde u Skupštini Republike Srbije.
Na početku, uvažena predsedavajuća, svoje diskusije želim, bez obzira na to što sam bio u delegaciji JS na dženazi našem dragom kolegi muftiji Muameru Zukorliću, imam potrebu da i ovde sa ovog mesta, pre svega sa njegovog radnog mesta, da mu uputim poslednji pozdrav.
Sigurno je da će on najviše nedostajati njegovoj porodici, to se ne dovodi u pitanje, nedostajaće njegovom gradu Novom Pazaru, nedostajaće bošnjačkoj zajednici, ali sigurno je da će nedostajati i ovde svim njegovim kolegama koji smo u ovom parlamentu. Nedostajaće te njegove diskusije koje su bile uvek interesantne i on ih je nekako na svoj način vrlo lagano iznosio ovde i svima je to bilo razumljivo i pitko.
Još jednom hoću da kažem da ćemo ga se sećati samo dobrim stvarima.
Kada pričamo danas o dnevnom redu i kada imamo zakon koji se tiče privrednih društava, možda je najkorektniji bio kolega Arsić i ja ću da izdvojim ono, sve diskusije su bile na svom mestu naravno, ali ono što je i meni privuklo pažnju i ono zbog čega je dobro da svi podržimo izmene u ovom zakonu, to je pre svega to što ćemo malim akcionarima da damo veća prava.
Naravno, to nije jedina izmena, ministarka je tu bila detaljna, uz sve te druge izmene za koje ja više mogu da kažem da su formalne i da su sled stvari koje prate jedna drugu, ovo što ćemo ustupiti, u stvari dati veće pravo malim akcionarima je suština ove izmene.
Moramo da budemo realni i pošteni da svaka izmena koja se tiče Zakona o privrednim društvima nikad ne ide u prilog ljudima koji vode privredna društva i to je razumljivo, jer svaka svaka promene prouzrokuje neke akcije koje će morati da urade, kako kaže gospođa Čomić u svojoj diskusiji, da nije tako možda se ništa ne bi menjalo, ali činjenica je da ovakvih izmena ne treba da bude puno, to ne trebamo da radimo često i mi tu moramo da budemo realni i korektni. Trebamo da, što bi ja rekao, skupimo više stvari pa onda u jednom dahu da sve to rešimo.
Kada pričamo o privredi ili uopšte ekonomiji kako je to građanima nekako prihvatljivije kada pričamo o samoj terminologiji, ja samo hoću da podsetim sve da je u stvari ta privreda jedna društvena delatnost koja u užem smislu podrazumeva proizvodnju, podrazumeva raspodelu, razmenu, potrošnju.
U glavne privredne delatnosti spadaju, pre svega poljoprivreda, industrija sa rudarstvom, građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj, trgovina i turizam. Ono što je najbitnije je to da je u stvari privreda osnov svake države, postojanje svake države, jer kroz sve privredne delatnosti, sve privredne aktivnosti država dolazi do poreza koji je apsolutno neophodan da bi mogao da funkcioniše svaki sistem, znači i zdravstvo, prosveta, vojska, policija itd. Naravno, to automatski povezujemo da je bolji život svakog građanina Srbije utoliko što nam je privredna aktivnost bolja.
Mi iz jedinstvene Srbije upravo iz tog razloga uvek hvalimo svakog ko je zaslužan za otvaranje bar jednog radnog mesta u Republici Srbiji, pogotovo u ovim teškim vremenima.
Kada pričamo o javnom sektoru nekako je uslovljena obaveza svakog društva, ne možemo bez javnog sektora i realni sektor je nešto bez čega javni sektor ne može da funkcioniše. Ali, da budemo realni i pošteni jedni prema drugima, činjenica je da javni sektor kod nas nekako, hajde da kažem najprostije, zagušen. Ne sada, to je naša bolest koja traje 40 godina. Realni da budemo, to se zadnjih godina polako ispravlja, ali činjenica je da, kako bih ja rekao, u jednom domaćinstvu teško svi mogu da zarade koliko jedan može da potroši. To je ono što stalno traži neku racionalizaciju.
Kada kažem da je bitno dovoditi investicije i nova radna mesta otvarati, uvek moram da navedem kao jedan pozitivan i dobar primer predsednika JS, predsednika moje poslaničke grupe, Dragana Markovića Palmu, koji u kontinuitetu od 2004. godine upravo radi taj posao. Može neko da ga osporava, može nekom da se svidi, može da se ne svidi, ali ono što je stalno pričao i zbog čega je uvek dobijao podršku među građanima to je upravo to konstantno zalaganje za otvaranje novih radnih mesta.
On i danas nije ovde, verovatno bi on danas pričao o ovoj temi ispred Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, on je danas sa delegacijom u službenoj poseti u Beču. Oni se nalaze kod gospođe Anje Hofman, koja je predsednica Grupe prijateljstava između Austrije i Srbije. Naravno, o ovoj poseti je informisan i predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, a Dragan Marković je ispred naše Grupe prijateljstva Austrije i Srbije.
Ono što je za privredu vrlo važno, a to je da te informacije koje se tiču privrednih aktivnosti moraju brzo da cirkulišu, moraju da budu svima lako dostupne. Ono šta ja želim danas da pohvalim, to je i rad Privredne komore Srbije, koja je vrlo angažovana zadnjih godina, i svakako da uputim sve one koji se bave privredom ili su vlasnici privrednih društava da upravo preko njih dolaze do informacija koje su im neophodne za sve njihove aktivnosti.
Ja želim da sa vama podelim jedno iskustvo, a to je sa službenog putovanja u Kinu, gde sam ispred Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije bio član delegacije koju je predvodio Žarko Obradović. Bile su kolege iz svih poslaničkih grupa i imali smo priliku da čujem da i u Pekingu i u Šangaju, tada, u to vreme pre nekoliko godina, smo od Narodne Republike Kine dobili prostor, dobili smo automobile i svu neophodnu opremu, kako bi se poboljšala saradnja između Kine i Srbije. Ono što je meni tada bilo neobično i ono što me je iznenadilo i ostale članove delegacije, jeste da su sve te prostorije bile zatvorene, zato što skoro niko nije imao informaciju da su nama te prostorije ustupljene na korišćenje. Zato kažem, bitno je da informacije brzo cirkulišu između svih nas, da prosto svako od ljudi koji se bave privredom zna šta može da ima na raspolaganju.
Poljoprivreda je najvažnija privredna delatnost i zato mi iz Jedinstvene Srbije i kažemo da je seljak gospodin poljoprivredni proizvođač i svi koji su u nekom poslu znaju da je danas vrlo, vrlo teško naći radnika kada pričamo o bilo kojoj oblasti privrede, a sigurno je najteže naći radnike u poljoprivredi. Nije lako, rekao sam, privredi da podmiri sve potrebe države, ali ono što je naš zadatak je da uvek, kao neko ko vrši kontrolnu ulogu izvršne vlasti, utičemo iz ovog doma da se u javnom sektoru što racionalnije svi ponašaju.
Obaveza Vlade je da ambijent u kome se obavljaju privredne aktivnosti stalno usklađuje sa okruženjem. Dokaz da Vlada dobro radi svoj posao je i ovaj zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu. Obaveza nas poslanika je da te zakone usvajamo, ispravljamo, popravljamo ako ima potrebe za takvim intervencijama. Ali, ono što je još dodatna aktivnost Vlade kada je u pitanju taj neki privredni ambijent, a Vlada Republike Srbije je položila taj test, to su te neke vanredne situacije koje se dešavaju.
Mi smo imali i sada još imamo situaciju sa ovom pandemijom Kovida i sigurno je da privredi nije bilo lako, kao i svim drugim oblastima naravno, da funkcioniše u takvom stanju. Ono što je dobro, to je brza intervencija Vlade koja je našla način da se u svakoj oblasti i svim segmentima privredi izađe u susret. Ja sada neću da nabrajam ovde, naravno, sve te pomoći koje je Vlada davala i koje se i dalje daju, što je vrlo bitno, jer u okruženju je bilo malo zemalja koje su uspele tako brzo da se organizuju.
Mi smo ovde više puta rekli da su najteži teret ove pandemije i uopšte ovoga što se sa Kovidom dešava podneli zdravstveni radnici. To je tačno, to je sigurno. Mislim, nikome ovde nije bilo lako, ali nekako smo svi prešli preko toga da je i privreda podnela i pretrpela vrlo teške udarce. Vi znate da je u jednom trenutku lokdauna kretanje bilo onemogućeno, da su fabrike u jednom trenutku stale i da nije bilo lako sve to da se pokrene. I danas, kada su te okolnosti ili mogu da kažem mere malo popustile, privredni nije lako da funkcioniše. Mislim, kada je sve normalno i kada sve funkcioniše kako treba nije lako biti konkurentan, a zamislite sa kakvim izazovima su se svi sretali u trenutku lokdauna ili početka pandemije, kada je manje-više sve bilo neizvesno šta će se desiti.
Zato, kada je u pitanju ovaj Zakon o privrednim društvima jesam za to, kao i Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da uvek treba olakšavati posao privredi. Drago mi je što ćemo malim akcionarima da damo na većem značaju i ovaj prvi zakon ćemo podržati.
Kada je u pitanju druga tačka, a to je Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, ovo se nekako i nadovezuje na ovo o čemu sam pričao. Cilj je usklađivanje Pravila o poreklu robe i Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i države EFTA. Dakle, EFTA je Evropsko udruženje slobodne trgovine, osnovano 1960. godine u Stokholmu. Tada su zemlje osnivači bile Austrija, Danska, Norveška, Portugalija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Naknadno su se priključili Island i Finska.
Naime, EFTA danas broji četiri članice, neću da kažem samo, ali značajno manje od broja koji je bio na osnivanju EFTA. Razlog tome je zato što je jedan broj zemalja ušao u EU. Ali, gospođo ministarka, ono gde tražim i vašu pažnju, vi stalno zastupate evropske vrednosti i to je u redu, vidite da je jedan broj ovih zemalja izašao iz Evrope. Nije da baš tamo teče med i mleko, kao što neko zna da kaže, jer problemi sa kojima se susrećemo mi susreću se i oni, a susreću se manje-više svi.
Oni koji su ušli u Evropsku uniju mogu sa nama da podele iskustva kako je sada tamo, ali nekako nisam primetio za sve ove godine unazad od kada mi imamo želju i težnju da budemo članica EU, sem toga što nam stalno nešto novo dodaju od obaveza koje trebamo da ispunimo, a vi vidite da mi stalno nešto od tih obaveza ispunjavamo, imam situaciju da mi nije jasno kako se niko od njih nije raspitao kako je to funkcionisalo u našoj uniji koja se zvala Jugoslavija, jer imamo više iskustva, i kako se ta unija sklapala i šta se desilo, kakve su posledice bile kada se ta unija raspala.
Svaka saradnja i svaki sporazum je dobar. Naravno, i ovaj sporazum ćemo da podržimo i mogu da kažem da, eto, kada je Norveška u pitanju i opština Vrnjačka Banja, iz koje ja dolazim, ima jedan bratski sporazum, ugovor o bratimljenju sa jednom norveškom opštinom Hatfield. Imali smo do sada više tih razmena delegacija i verujte mi svaki put, pošto smo i fizički udaljeni jedni od drugih, imali smo pozitivna iskustva obostrano i iz jedne i iz druge delegacije. Tako da, uvek treba inicirati i podstaći na neki pozitivan način i male opštine i gradove i, naravno, državu da što više sporazuma potpisuje, zato što od svih tih sporazuma niko nikada nije imao štetu, mogli smo svi da imamo neku manju ili veću korist.
U ovom sporazumu konkretno se radi o poljoprivrednim proizvodima, ali obzirom da smo pričali o privredi vrlo je bitno da koristimo te kanale te neke brze poslovne komunikacije. Ono što mene uvek raduje kada odem negde u neku drugu zemlju ili na neki drugi kontinent jeste da kada uđete u lanac nekih velikih marketa tamo se iznenadite kada sretnete srpski proizvod. Siguran sam da ste i vi vrlo često imali priliku da sretnete tamo i da vidite na rafovima i jafu i plazmu, mančmelo, krem bananicu i sve te neke proizvode koje ovde, slobodno mogu da kažem, od starijih generacija, preko moje, do ovih mlađih, svi znamo. To je dobro, kada možemo da iskoristimo poluge diplomatije da pomognemo privredi.
Mi iz Jedinstvene Srbije smo stalno hvalili ovde sadašnjeg predsednika Skupštine Ivicu Dačića, koji je u prošlom mandatu bio ministar spoljnih poslova, u čijem mandatu se povuklo 18 priznanja, kako neko kaže nezavisne države Kosovo. Niti je Kosovo nezavisna država, niti će to ikada da bude, ali, eto, vidite da je ta diplomatija dala odlične rezultate. Naravno, isto tako i gospodin Selaković danas to radi na jedan dobar način, u malo drugačijim okolnostima svakako, ali radi na dobar način i u budućnosti će da se vide rezultati tog rada.
Isto tako, predlog je da tu našu diplomatiju, koja radi mnogo teže stvari od promocije privrede, ukoliko je moguće iskoristimo i za bolju promociju privrede, jer će svakako svima sve naše ambasade, a ima ih Bogu hvala dosta, pomoći privredi da zajednički krenemo zajedničkim snagama u osvajanje novih tržišta.
Eto, iz moje diskusije, bar kada su ova dva zakona u pitanju, vidi se da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži oba zakona. Hvala vam.