Zahvaljujem se, kolega Miletiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Čomić, evo vi ste ministar za ljudska i manjinska prava. Danas ovde već drugi put u kratkom vremenskom periodu menjate koleginicu koja je ovde zadužena za privredu i naravno opravdano je odsutno.

Drago mi je da vi ispred vašeg Ministarstva možete da vidite kakva je situacija trenutno u Skupštini. Predsedava koleginica Marija Jevđić ispred Skupštine, vi ste opet jedna dama ispred Vlade Republike Srbije, imali smo dame, gospođu Elviru Kovač i Aleksandru Tomić, koje su predstavljale odbore skupštinske uz izuzetak, naravno, mog kolege Veroljuba Arsića, i ako su negde ispoštovana prava žena, to su sigurno ovde u Skupštini Republike Srbije.

Na početku, uvažena predsedavajuća, svoje diskusije želim, bez obzira na to što sam bio u delegaciji JS na dženazi našem dragom kolegi muftiji Muameru Zukorliću, imam potrebu da i ovde sa ovog mesta, pre svega sa njegovog radnog mesta, da mu uputim poslednji pozdrav.

Sigurno je da će on najviše nedostajati njegovoj porodici, to se ne dovodi u pitanje, nedostajaće njegovom gradu Novom Pazaru, nedostajaće bošnjačkoj zajednici, ali sigurno je da će nedostajati i ovde svim njegovim kolegama koji smo u ovom parlamentu. Nedostajaće te njegove diskusije koje su bile uvek interesantne i on ih je nekako na svoj način vrlo lagano iznosio ovde i svima je to bilo razumljivo i pitko.

Još jednom hoću da kažem da ćemo ga se sećati samo dobrim stvarima.

Kada pričamo danas o dnevnom redu i kada imamo zakon koji se tiče privrednih društava, možda je najkorektniji bio kolega Arsić i ja ću da izdvojim ono, sve diskusije su bile na svom mestu naravno, ali ono što je i meni privuklo pažnju i ono zbog čega je dobro da svi podržimo izmene u ovom zakonu, to je pre svega to što ćemo malim akcionarima da damo veća prava.

Naravno, to nije jedina izmena, ministarka je tu bila detaljna, uz sve te druge izmene za koje ja više mogu da kažem da su formalne i da su sled stvari koje prate jedna drugu, ovo što ćemo ustupiti, u stvari dati veće pravo malim akcionarima je suština ove izmene.

Moramo da budemo realni i pošteni da svaka izmena koja se tiče Zakona o privrednim društvima nikad ne ide u prilog ljudima koji vode privredna društva i to je razumljivo, jer svaka svaka promene prouzrokuje neke akcije koje će morati da urade, kako kaže gospođa Čomić u svojoj diskusiji, da nije tako možda se ništa ne bi menjalo, ali činjenica je da ovakvih izmena ne treba da bude puno, to ne trebamo da radimo često i mi tu moramo da budemo realni i korektni. Trebamo da, što bi ja rekao, skupimo više stvari pa onda u jednom dahu da sve to rešimo.

Kada pričamo o privredi ili uopšte ekonomiji kako je to građanima nekako prihvatljivije kada pričamo o samoj terminologiji, ja samo hoću da podsetim sve da je u stvari ta privreda jedna društvena delatnost koja u užem smislu podrazumeva proizvodnju, podrazumeva raspodelu, razmenu, potrošnju.

U glavne privredne delatnosti spadaju, pre svega poljoprivreda, industrija sa rudarstvom, građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj, trgovina i turizam. Ono što je najbitnije je to da je u stvari privreda osnov svake države, postojanje svake države, jer kroz sve privredne delatnosti, sve privredne aktivnosti država dolazi do poreza koji je apsolutno neophodan da bi mogao da funkcioniše svaki sistem, znači i zdravstvo, prosveta, vojska, policija itd. Naravno, to automatski povezujemo da je bolji život svakog građanina Srbije utoliko što nam je privredna aktivnost bolja.

Mi iz jedinstvene Srbije upravo iz tog razloga uvek hvalimo svakog ko je zaslužan za otvaranje bar jednog radnog mesta u Republici Srbiji, pogotovo u ovim teškim vremenima.

Kada pričamo o javnom sektoru nekako je uslovljena obaveza svakog društva, ne možemo bez javnog sektora i realni sektor je nešto bez čega javni sektor ne može da funkcioniše. Ali, da budemo realni i pošteni jedni prema drugima, činjenica je da javni sektor kod nas nekako, hajde da kažem najprostije, zagušen. Ne sada, to je naša bolest koja traje 40 godina. Realni da budemo, to se zadnjih godina polako ispravlja, ali činjenica je da, kako bih ja rekao, u jednom domaćinstvu teško svi mogu da zarade koliko jedan može da potroši. To je ono što stalno traži neku racionalizaciju.

Kada kažem da je bitno dovoditi investicije i nova radna mesta otvarati, uvek moram da navedem kao jedan pozitivan i dobar primer predsednika JS, predsednika moje poslaničke grupe, Dragana Markovića Palmu, koji u kontinuitetu od 2004. godine upravo radi taj posao. Može neko da ga osporava, može nekom da se svidi, može da se ne svidi, ali ono što je stalno pričao i zbog čega je uvek dobijao podršku među građanima to je upravo to konstantno zalaganje za otvaranje novih radnih mesta.

On i danas nije ovde, verovatno bi on danas pričao o ovoj temi ispred Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, on je danas sa delegacijom u službenoj poseti u Beču. Oni se nalaze kod gospođe Anje Hofman, koja je predsednica Grupe prijateljstava između Austrije i Srbije. Naravno, o ovoj poseti je informisan i predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, a Dragan Marković je ispred naše Grupe prijateljstva Austrije i Srbije.

Ono što je za privredu vrlo važno, a to je da te informacije koje se tiču privrednih aktivnosti moraju brzo da cirkulišu, moraju da budu svima lako dostupne. Ono šta ja želim danas da pohvalim, to je i rad Privredne komore Srbije, koja je vrlo angažovana zadnjih godina, i svakako da uputim sve one koji se bave privredom ili su vlasnici privrednih društava da upravo preko njih dolaze do informacija koje su im neophodne za sve njihove aktivnosti.

Ja želim da sa vama podelim jedno iskustvo, a to je sa službenog putovanja u Kinu, gde sam ispred Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije bio član delegacije koju je predvodio Žarko Obradović. Bile su kolege iz svih poslaničkih grupa i imali smo priliku da čujem da i u Pekingu i u Šangaju, tada, u to vreme pre nekoliko godina, smo od Narodne Republike Kine dobili prostor, dobili smo automobile i svu neophodnu opremu, kako bi se poboljšala saradnja između Kine i Srbije. Ono što je meni tada bilo neobično i ono što me je iznenadilo i ostale članove delegacije, jeste da su sve te prostorije bile zatvorene, zato što skoro niko nije imao informaciju da su nama te prostorije ustupljene na korišćenje. Zato kažem, bitno je da informacije brzo cirkulišu između svih nas, da prosto svako od ljudi koji se bave privredom zna šta može da ima na raspolaganju.

Poljoprivreda je najvažnija privredna delatnost i zato mi iz Jedinstvene Srbije i kažemo da je seljak gospodin poljoprivredni proizvođač i svi koji su u nekom poslu znaju da je danas vrlo, vrlo teško naći radnika kada pričamo o bilo kojoj oblasti privrede, a sigurno je najteže naći radnike u poljoprivredi. Nije lako, rekao sam, privredi da podmiri sve potrebe države, ali ono što je naš zadatak je da uvek, kao neko ko vrši kontrolnu ulogu izvršne vlasti, utičemo iz ovog doma da se u javnom sektoru što racionalnije svi ponašaju.

Obaveza Vlade je da ambijent u kome se obavljaju privredne aktivnosti stalno usklađuje sa okruženjem. Dokaz da Vlada dobro radi svoj posao je i ovaj zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu. Obaveza nas poslanika je da te zakone usvajamo, ispravljamo, popravljamo ako ima potrebe za takvim intervencijama. Ali, ono što je još dodatna aktivnost Vlade kada je u pitanju taj neki privredni ambijent, a Vlada Republike Srbije je položila taj test, to su te neke vanredne situacije koje se dešavaju.

Mi smo imali i sada još imamo situaciju sa ovom pandemijom Kovida i sigurno je da privredi nije bilo lako, kao i svim drugim oblastima naravno, da funkcioniše u takvom stanju. Ono što je dobro, to je brza intervencija Vlade koja je našla način da se u svakoj oblasti i svim segmentima privredi izađe u susret. Ja sada neću da nabrajam ovde, naravno, sve te pomoći koje je Vlada davala i koje se i dalje daju, što je vrlo bitno, jer u okruženju je bilo malo zemalja koje su uspele tako brzo da se organizuju.

Mi smo ovde više puta rekli da su najteži teret ove pandemije i uopšte ovoga što se sa Kovidom dešava podneli zdravstveni radnici. To je tačno, to je sigurno. Mislim, nikome ovde nije bilo lako, ali nekako smo svi prešli preko toga da je i privreda podnela i pretrpela vrlo teške udarce. Vi znate da je u jednom trenutku lokdauna kretanje bilo onemogućeno, da su fabrike u jednom trenutku stale i da nije bilo lako sve to da se pokrene. I danas, kada su te okolnosti ili mogu da kažem mere malo popustile, privredni nije lako da funkcioniše. Mislim, kada je sve normalno i kada sve funkcioniše kako treba nije lako biti konkurentan, a zamislite sa kakvim izazovima su se svi sretali u trenutku lokdauna ili početka pandemije, kada je manje-više sve bilo neizvesno šta će se desiti.

Zato, kada je u pitanju ovaj Zakon o privrednim društvima jesam za to, kao i Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da uvek treba olakšavati posao privredi. Drago mi je što ćemo malim akcionarima da damo na većem značaju i ovaj prvi zakon ćemo podržati.

Kada je u pitanju druga tačka, a to je Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, ovo se nekako i nadovezuje na ovo o čemu sam pričao. Cilj je usklađivanje Pravila o poreklu robe i Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i države EFTA. Dakle, EFTA je Evropsko udruženje slobodne trgovine, osnovano 1960. godine u Stokholmu. Tada su zemlje osnivači bile Austrija, Danska, Norveška, Portugalija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Naknadno su se priključili Island i Finska.

Naime, EFTA danas broji četiri članice, neću da kažem samo, ali značajno manje od broja koji je bio na osnivanju EFTA. Razlog tome je zato što je jedan broj zemalja ušao u EU. Ali, gospođo ministarka, ono gde tražim i vašu pažnju, vi stalno zastupate evropske vrednosti i to je u redu, vidite da je jedan broj ovih zemalja izašao iz Evrope. Nije da baš tamo teče med i mleko, kao što neko zna da kaže, jer problemi sa kojima se susrećemo mi susreću se i oni, a susreću se manje-više svi.

Oni koji su ušli u Evropsku uniju mogu sa nama da podele iskustva kako je sada tamo, ali nekako nisam primetio za sve ove godine unazad od kada mi imamo želju i težnju da budemo članica EU, sem toga što nam stalno nešto novo dodaju od obaveza koje trebamo da ispunimo, a vi vidite da mi stalno nešto od tih obaveza ispunjavamo, imam situaciju da mi nije jasno kako se niko od njih nije raspitao kako je to funkcionisalo u našoj uniji koja se zvala Jugoslavija, jer imamo više iskustva, i kako se ta unija sklapala i šta se desilo, kakve su posledice bile kada se ta unija raspala.

Svaka saradnja i svaki sporazum je dobar. Naravno, i ovaj sporazum ćemo da podržimo i mogu da kažem da, eto, kada je Norveška u pitanju i opština Vrnjačka Banja, iz koje ja dolazim, ima jedan bratski sporazum, ugovor o bratimljenju sa jednom norveškom opštinom Hatfield. Imali smo do sada više tih razmena delegacija i verujte mi svaki put, pošto smo i fizički udaljeni jedni od drugih, imali smo pozitivna iskustva obostrano i iz jedne i iz druge delegacije. Tako da, uvek treba inicirati i podstaći na neki pozitivan način i male opštine i gradove i, naravno, državu da što više sporazuma potpisuje, zato što od svih tih sporazuma niko nikada nije imao štetu, mogli smo svi da imamo neku manju ili veću korist.

U ovom sporazumu konkretno se radi o poljoprivrednim proizvodima, ali obzirom da smo pričali o privredi vrlo je bitno da koristimo te kanale te neke brze poslovne komunikacije. Ono što mene uvek raduje kada odem negde u neku drugu zemlju ili na neki drugi kontinent jeste da kada uđete u lanac nekih velikih marketa tamo se iznenadite kada sretnete srpski proizvod. Siguran sam da ste i vi vrlo često imali priliku da sretnete tamo i da vidite na rafovima i jafu i plazmu, mančmelo, krem bananicu i sve te neke proizvode koje ovde, slobodno mogu da kažem, od starijih generacija, preko moje, do ovih mlađih, svi znamo. To je dobro, kada možemo da iskoristimo poluge diplomatije da pomognemo privredi.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo stalno hvalili ovde sadašnjeg predsednika Skupštine Ivicu Dačića, koji je u prošlom mandatu bio ministar spoljnih poslova, u čijem mandatu se povuklo 18 priznanja, kako neko kaže nezavisne države Kosovo. Niti je Kosovo nezavisna država, niti će to ikada da bude, ali, eto, vidite da je ta diplomatija dala odlične rezultate. Naravno, isto tako i gospodin Selaković danas to radi na jedan dobar način, u malo drugačijim okolnostima svakako, ali radi na dobar način i u budućnosti će da se vide rezultati tog rada.

Isto tako, predlog je da tu našu diplomatiju, koja radi mnogo teže stvari od promocije privrede, ukoliko je moguće iskoristimo i za bolju promociju privrede, jer će svakako svima sve naše ambasade, a ima ih Bogu hvala dosta, pomoći privredi da zajednički krenemo zajedničkim snagama u osvajanje novih tržišta.

Eto, iz moje diskusije, bar kada su ova dva zakona u pitanju, vidi se da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži oba zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Vujiću, i na vašem zapažanju o aktivnosti žena u Narodnoj skupštini, ali i u Vladi. Trudićemo se da u budućnosti budemo što aktivnije i vidljivije.
Sada reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, drago mi je što u jednom kratkom periodu raspravljamo o još jednom u nizu zakona koji se tiče privrednika, obavljanja privrednih aktivnosti. Svi ti zakoni idu na ruku našim privrednicima, posebno kada govorimo o onom delu koji se odnosi na poboljšanje uslova za njihovo poslovanje i na povoljniji privredni ambijent.

Podsetiću da smo i mi nedavno raspravljali i usvojili Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Sve je to doprinelo i doprineće tek u narednom periodu, kada naiđe na punu primenu, da početnici imaju velike olakšice kada ulaze u preduzetničke vode. Pre svega, moći će da registruju firme na jedan povoljniji način, brži, efikasniji način, ostvariće i određene uštede i u vremenu, ostvariće uštede i u novcu i, ono što je najvažnije, neće morati sami da prikupljaju dokumentaciju koja je neophodna za ostvarivanje njihovih prava, kada govorimo o osnivanju firme, već će to činiti nadležni organi i u skladu sa tim smo već ranije uskladili rokove koji se tiču odbijanja ili prihvatanja prijave za preduzetnike, što je veoma važno za bilo koga ko počinje da se bavi određenim biznisom.

U tom kontekstu posmatram i izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i one imaju isti cilj – da se olakša poslovanje preduzetnicima. Važno je od starta da privrednici imaju što manje prepreka kada ulaze na tržište, ali sa druge strane i zadatak države jeste da osluškuje tržište, da osluškuje potrebe i privrednika, potrebe zaposlenih i u skladu sa tim i mi narodni poslanici u Skupštini da reagujemo i da donosimo određene zakonske izmene.

Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima postižemo tri cilja.

Prvi cilj je taj što ćemo ojačati prava manjinskih vlasnika, kada govorimo o akcionarskim društvima.

Drugi cilj koji treba da postignemo to je da otklonimo određene nedostatke koji se javljaju u praksi, a tiču se pre svega, i ministarka je malopre obrazložila to, pre svega postojanja fantomskih firmi, znamo i sami koliko je štetno na bilo kom tržištu, bilo gde u svetu, ko se ozbiljno bavi ekonomijom, postojanje ovakvih firmi, pre svega zbog izbegavanja plaćanja poreza, a naravno i zbog stvaranja iskrivljene slike o privredi određene zemlje.

Treći cilj jeste usklađivanje našeg pravnog zakonodavstva sa standardima koji važe u državama članicama Evropske unije i mi to često ovde radimo. Uvek potenciram da to nije važno samo pro forme da uradimo, važno je zbog nas samih, važno je zbog naše države, čija je ekonomija i te kako oslonjena na ekonomiju Evropske unije. Mi ne možemo da zanemarimo tu činjenicu da su države Evropske unije najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Republike Srbije i da razvoj naše ekonomije se i te kako oslanja na sve privrede uspešnih zemalja koje su u Evropskoj uniji.

Pogotovo kada govorimo o tim uspešnim privredama mislim na Nemačku i Italiju, koje tako posluju sa Srbijom da prednjače u spoljnotrgovinskoj razmeni. To se pokazalo i tokom prošle godine zaista, kada je bila jedna teška situacija u celom svetu što se tiče pandemije i koja se odrazila na ekonomiju. Videli smo i tada, bez obzira na određene prekide u spoljnotrgovinskim tokovima, da smo i dalje najviše mogli da se oslonimo na države Evropske unije i Evropska unija nam je bila najozbiljniji partner, zato i ne čudi što usaglašavamo naše zakone sa standardima koji važe u Evropskoj uniji.

Navešću da je Evropska unija u 2020. godini bila prvo i najvažnije izvozno tržište, da smo 64% naših proizvoda, odnosno roba i usluga, plasirali na tržište Evropske unije, to je preko 11 milijardi evra, a tek sledeće tržište na kojem smo plasirali svoju robu jeste tržište CEFTA-e, sa učešćem od 17% u našem izvozu. Samim tim što Evropska unija ima najveće učešće u ukupnom izvozu Srbije, očigledno je da vrsta robe koja se plasira na tom tržištu dominantno utiče na izvoznu strukturu naših roba koje tamo plasiramo.

Kada govorimo da radimo na poboljšanju uslova poslovanja, čemu treba da doprinesu izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, moramo da znamo da je to sa jedne strane važno i zbog rejtinga naše države, konkretno zbog poslovnog rejtinga, čiju procenu daje Svetska banka, kao naš međunarodni partner, ali je važno i zbog nas samih da stvorimo što bolji ambijent i pokazalo se u prethodnom periodu da izmenom zakonskih normi i našim trudom smo napravili takvu jednu atmosferu što se tiče privrednih kretanja da konstantno raste naš BDP. Raduje i vest od pre nekoliko dana da 60% investicija u ovom delu Evrope koje dolaze sa strane završe upravo u Srbiji. To je najbolji pokazatelj dobrog rada i donošenja ispravnih odluka.

Stabilan političko-pravni okvir je osnova za dalji ekonomski napredak. Ozbiljne velike kompanije koje dolaze u Srbiju, a očigledno je da dolaze, ne žele rizik. Svaka ozbiljna kompanija želi da posluje na duže staze, bez obzira i ako je profit manji, ali želi jednu i političku i pravnu stabilnost.

U tom kontekstu i posmatram izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, jer mi na ovaj način šaljemo jedan jasan signal da smo ozbiljna država, da imamo ozbiljne zakone i da svi privrednici koji posluju na našem tržištu mogu da računaju na jasne i predvidive uslove poslovanja.

Kada se investitori opredeljuju gde će ulagati, oni uzimaju mnogo faktora u obzir. Da li će to biti grinfild investicije, braunfild investicije, svako ima svoju računicu, ali u svakom slučaju veoma je važno da i država i lokalne samouprave koje očekuju da strane kompanije, ali i domaće kompanije posluju na njihovim teritorijama, učine sve što je do njih da obezbede što bolje uslove za poslovanje. Svaka kompanija, svako preduzeće koje se opredeljuje gde će poslovati vodi računa o tome da bude dobra saobraćajna infrastruktura, da bude u blizini auto-put, to je ono na čemu država i radi poslednjih godina intenzivno.

Mogu da navedem jedan dobar primer iz mog grada, iz Kraljeva, gde je sada profunkcionisao do jednog dela, do Preljine, auto-put „Miloš Veliki“. U toku su radovi na deonici Preljina-Pojate, gde će auto-put proći pored Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca. Sama ta naznaka da je auto-put nadomak ovih gradova i da je pojačana saobraćajna infrastruktura, da je otvoren aerodrom „Morava“ kod Kraljeva, bio je dobar signal investitorima i u samom Kraljevu su otvorene dve fabrike gde je zaposleno preko 6.000 ljudi. To mnogo znači za ovaj deo Srbije. Slična situacija je i u Čačku. To je naročito važno za ovaj deo Srbije, jer je u vreme ekonomske tranzicije mnogo ljudi ostalo bez posla, mnogo ljudi izgubilo posao u tim preduzećima koja su zapošljavala po nekoliko hiljada ljudi. Sigurno je da svi ustupci koje da lokalna samouprava investitorima na duže staze se i te kako isplate.

Na kraju krajeva, uspeh svake vlasti i svake vlade meri se time koliko je ljudi zaposleno, odnosno koliko je smanjena nezaposlenost, koliko su povećane plate, kakav je životni standard, kakva je kupovna moć. Mi smo juče imali ovde javno slušanje u Maloj sali Skupštine Srbije, gde je predstavljen i budžet za narednu godinu i zaista za pohvalu je i to što će od 2022. godine biti povećana minimalna zarada za 9,4%. Negde uvek ima kritika da to može da bude i više, ali kritike su dobrodošle. U svakom slučaju, najvažnije je da radimo postepeno, da radimo korak po korak, da imamo jasan plan, dobar plan i da se pridržavamo tog plana kada govorimo o ekonomskom razvoju. Važno je da postoji dogovor između države, između sindikata, između zaposlenih i da funkcioniše Socijalno-ekonomski savet u pravom smislu i u punom kapacitetu.

Poslovanje svakog preduzeća, naravno, kada govorimo o povećanju plata zavisi od zaposlenih. Svakako da će zadovoljan, dobro plaćen radnik biti bolje motivisan, to direktno utiče na produktivnost, na konkurentnost preduzeća, a poslovanje naših preduzeća mora da se zasniva i mi moramo da budemo svesni da moramo da radimo na tome da se primene savremene metode menadžmenta, da preduzeća budu konkurentnija, da budu fleksibilnija, inovativnija. U vremenu globalizacije i izraženih ekonomskih integracija konkurentnost sve više dobija na značaju, odnosno ova tema zauzima primat, kada govorimo o ekonomskim tokovima. Konkurentnost preduzeća zavisi i od poslovnog ambijenta i zato je važno da razvijamo i negujemo jedan povoljan privredni ambijent.

Ključnu ulogu u unapređenju poslovnog ambijenta naravno da ima država, jer treba da obezbedi uslove za privlačenje stranog kapitala. Na taj način privlačenje stranog kapitala odnosno u tom finansijskom kontekstu možemo da kažemo da prevazilazimo glavne prepreke koje se tiču razvoja konkurentnosti preduzeća i kada to obezbeđujemo, a mislim da to radimo na pravi način, i donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona, mi na taj način možemo dalje da razvijamo ekonomiju, da preduzeća budu takva da ih karakteriše visok nivo znanja i odlične poslovne performanse.

Moj kolega je malo pre govorio o tome i pohvalio, i ja ću pohvaliti, pravovremenu reakciju države da da pomoć iz republičkog budžeta privrednicima koji su najviše bili ugroženi tokom pandemije korona virusa i to je pomoć koja je došla u pravom trenutku. Mi smo videli da je dala dobre rezultate, pre svega što smo zadržali nivo zaposlenih ljudi, što nije došlo do otpuštanja radnika, što je nivo privrednih aktivnosti ostao isti i što je najveća pomoć stigla u one sektore koji su bili najugroženiji, a to su pre svega turizam, ugostiteljstvo, prevoznici i da ne nabrajam dalje.

Za kraj, osvrnuću se i na sporazum koji Republika Srbija potpisuje sa Norveškom, a koji se odnosi na oblast poljoprivrede. Norveška nije zemlja koja je karakteristična po poljoprivredi, svega 4% njene teritorije je obradiva površina, ali u svakom slučaju možemo uvek, kada govorimo o bilo kakvoj saradnji, da razmenimo iskustva sa drugim državama.

Možemo iskoristiti njihovu dobru praksu kada govorimo o državnim subvencijama. Norveška je karakteristična po tome što subvencioniše domaće proizvođače i štiti domaće tržište na takav način da ne dozvoljava često uvoz određenih proizvoda sa strane ako ne postoji potreba za takvim proizvodima na domaćem tržištu. Znači, dok god postoje domaći kapaciteti, oni uvek daju prednost domaćim proizvodima.

Mi možemo da se pohvalimo da uspešno plasiramo med na norveško tržište i da smo na taj način kreirali jedan prepoznatljiv brend na tom tržištu. To je zasluga i naše države i dobre saradnje sa Norveškom, ali moram i da istaknem Norveško društvo u Srbiji, koje i te kako na svakom koraku promoviše, recimo, konkretno u ovom slučaju, dobre karakteristike našeg meda koji se plasira na njihovo tržište.

Često se u javnosti može čuti da je poljoprivreda naša razvojna šansa i to ne treba da bude floskula, to treba da bude zaista jedna teza na kojoj treba da koncipiramo jednu ozbiljnu granu naše privrede. Poljoprivreda u ukupnom našem BDP-u učestvuje skoro 10%, što je veliko učešće. Mađarska, koja ima mnogo plodnije zemljište od nas, ima učešće poljoprivrede u ukupnom BDP-u skoro duplo manje, ali naravno, to ne mora da bude jasan pokazatelj za sve ostalo. Jednostavno, ovo govori da je naša poljoprivreda kao privredna grana efikasnija od drugih privrednih grana i da može da posluži kao dobar primer ostalim privrednim granama kako da pojačaju svoju efikasnost.

Za to je, naravno, potrebno, i da se vratim opet na početak, na izmenu i dopunu Zakona o privrednim društvima, da država bude ta koja će zakonskim normama da stvori što bolji privredni ambijent za razvoj ekonomije.

Za kraj, što je i logično, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene izmene i dopune zakona i sporazuma koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem predsedniku poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije, gospodinu Branimiru Jovanoviću.

Sledeći na redu je predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara, Daniel Đivanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored ostalih pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Kao što smo čuli, ovaj predlog je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji iste, a to je svakako nešto što poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i identifikuje kao interes svih građana koje mi zastupamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srbija je unapređenje pozitivne prakse uvrstila kao jedan od svojih glavnih prioriteta u svih deset oblasti koje prati lista Duing biznis, koju je razvila Svetska banka. Ona se bazira na proceni procedura, cene i vremena potrebnog za njihovo izvršavanje, a odnosi se na poslovanje privatnog sektora. Metodologija Duing biznis posmatra domaća, mala i srednja privredna društva i vrši merenje lakoće poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene u praksi. Svetska banka prati uslove poslovanja u čak 190 ekonomija, kroz deset oblasti, a jedna od njih je i zaštita manjinskih akcionara. Indikatori koji se prate su: indeks jačine zaštite manjinskih akcionara, indeks upravljanja konfliktom interesa i indeks obima vlasničkog upravljanja.

Radi ostvarivanja ciljnih vrednosti navedenih indeksa bilo je potrebno između ostalog izvršiti izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, procenjeno je da je neophodno preciziranje odredbama zakona koje se odnose na zaključavanje poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Uvođenje obaveze za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturu naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora, kao i u pogledu organa nadležnog za donošenje odluka o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala.

O usaglašenosti Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima sa direktivnom EU, odnosno Evropskog parlamenta i saveta, mogli smo ranije danas čuti od naše uvažene koleginice, predsednice Odbora za evropske integracije i potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Elvire Kovač, na osnovu analize važećeg Zakona o privrednim društvima ima osnova da se zaključi da bi u njegovoj primeni mogli da nastanu sledeći problemi.

U pogledu zaključivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, u pogledu transparentnosti naknada direktora i članova Nadzornog odbora, naročito u javnim akcionarskim društvima, u pogledu identifikacije akcionara i informisanja akcionara i društva. Promene jesu neophodne s obzirom na to da zakon uređuje opšti pravni okvir za položaje privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima ne postoje.

Tačnije, jedino je izmena i dopunama zakona bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo poboljšanju ranga Republike Srbije na listi Svetske banke u uslovima poslovanja Duing biznis i to unapređenje odredbama koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara, kao i onih kojima se vrši usaglašavanje sa odredbama direktive EU. Shodno tome donošenje izmena i dopuna zakona radi realizacije predviđenih ciljeva jeste jedini način za rešavanje problema.

Na rang listi Svetske banke, o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu Republike Srbije je u oblasti zaštite manjinskih akcionara ostvarila napredak za čak 76 mesta, to jest u odnosu na 2019. godinu kada je bila na 86 mestu, u 2020. godini je rangirana na 37 mesto.

Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na transparentnost pri zaključivanju poslova, odnosno preduzimanju pravnih radnji u kojima postoji lični interes lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, na podizanje nivoa svesti direktora, članova Nadzornog odbora, zastupnika u pogledu poštovanja zakonskih odredaba pri zaključivanju pravnog posla, odnosno preduzimanju pravne radnje u kojima postoji lični interes, kao i na transparentnost podataka o visini i strukturi naknada i stimulacija menadžmenta akcionarskog društva. Izvor provere će biti izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu, odnosno za 2021. godinu.

Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja sve napore koji dovode do pojednostavljenja birokratije po svim osnovama i svaku direktivu koja je donete u cilju dugoročnog angažovanja akcionara i poboljšanja transparentnosti između privrednih društava i investitora.

Da se ne čine ovi i slični napori i da se ne radi konstantno na poboljšanju i usaglašavanju zakona i pravilnika ni mi iz Saveza vojvođanskih Mađara ne bismo mogli da se pohvalimo projektima, kao što je na primer najveći investicioni konkursni projekat, projekat Fondacije „Prosperitati“ koji je zaživeo pre šest godina kao mega projekta Vlade Mađarske, a koji svakako ne bi mogao zaživeti bez razumevanja i prihvatanja vlasti u Srbiji koje su razumele njihov značaj i nisu postavljali nikakve prepreke za realizaciju istog.

Imao sam priliku da se lično uverim i sa ponosom mogu potvrditi kako funkcionisanje i sprovođenje programa Fondacije „Prosperitati“ u Srbiji može poslužiti kao primer najbolje prakse za sve zemlje u okruženju u kojima živi mađarska nacionalna manjina, a koje inače najvećim delom čine zemlje članice EU.

Za šest godina rada programa uz podršku više od 14.000 projekata realizovana je investicija od oko 350 miliona evra uz korišćenje oko 170 miliona evra budžetske podrške.

Korisnici programa su skoro 6.000 porodičnih firmi, poljoprivrednih gazdinstava, više od 2.000 mikro i malih preduzeća, 1.100 mladih parova i samohranih roditelja, projekat kupovine seoske kuće i okućnice, i skoro 750 novih, odnosno start-ap preduzeća.

Od 45 vojvođanskih lokalnih samouprava ovi projekti su realizovani u čak 39 lokalnih samouprava, odnosno u oko 180 naselja, dakle svuda gde ima pripadnika mađarske nacionalne manjine.

Podrška svakom pojedinačnom poljoprivrednom gazdinstvu je podržavanje egzistencije najmanje jedne porodice. Dakle, 6.000 gazdinstava, znači 15.000 do 20.000 ljudi.

Preduzeća u programu zapošljavaju 12.500 ljudi. Do sada je otvoreno oko 1.600 novih radnih mesta, a tekući projekti će otvoriti dodatnih 200 radnih mesta.

Do sada je ukupno realizovano oko 250 srednjih i velikih investicija. Pored direktnih korisnika programa od njega korist ima i veliki krug dobavljača, kao i njihovi zaposleni.

Ono što je najvažnije i što je zapravo bio i strateški cilj programa od gore navedenih činjenica je da prema anketi Fondacija „Prosperitati“ oko 90% svih njihovih korisnika, porodica i zaposlenih zamišlja svoju budućnost u Vojvodini, odnosno u Republici Srbiji.

Da zaključim, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč dajem uvaženom predsedniku poslaničkog kluba PUPS – „Tri P“, Hadži Miloradu Stošiću.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se dva predloga zakona i dve odluke koje su značajne za naše građane. To su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i dve odluke, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U nekim ranijim vremenima, pre skoro pola veka, kada je u ovoj sali tadašnje Savezne skupštine SFRJ bio usvojen Zakon o udruženom radu govoreno je da je to radnički ustav i temelj samoupravljanja. Iako taj zakon odavno više nije na snazi, a naše radništvo, nažalost ne uživa onaj socijalni i ekonomski status koje je imalo u ono doba, kada se govori o Zakonu o privrednim društvima mora se imati u vidu da ovaj zakon zaista i jeste svojevrstan vid ustava koji postavlja temelj za regulisanje pravnih odnosa prilikom osnivanja unutrašnje organizacije i odnosa organa privrednih subjekata, preduzetnika, ortačkih, komandantih, akcionarskih i društva sa ograničenom odgovornošću, a koje oni dalje dopunjuju svojim internim aktima i odlukama.

Ove godine navršava se puna decenija primene ovog zakona i činjenica je da je on u više navrata bio menjan najbolje oslikava svu složenost ove materije u praksi i potrebu da se na osnovu uočenih slabosti samo zakonsko rešenje konstantno popravlja kako bi se sa jedne strane omogućio što efikasniji rad privrednih subjekata, a sa druge strane sprečile mogućnosti za eventualnu zloupotrebu.

U tom smislu u prvom delu zakona koji se odnosi na opšte odredbe koje se primenjuju na sve preduzetnike i privredna društva je izvršena nekoliko dopuna. Na jedan kvalitetan način pojašnjeno je koji se podaci traže u postupku registracije, šta se smatra sedištem privrednog društva i što je još važnije, precizno je pojašnjen postupak kada se podnosi tužba za utvrđivanje stvarnog sedišta privrednog društva.

Definisano je da je taj postupak pred sudom hitan, a d je ne postupanje po pravosnažnoj presudi osnov za pokretanje likvidacije privrednog društva. Dobro je što je napokon regulisana procedura za ovakve situacije jer smo mi u praksi imali slučajeva fiktivnih registracija privrednih društava na raznim adresama gde nije bilo nikoga da primi poštu i sudska pisma, pa su se sudski i stečajni postupci u znatnoj meri usporavali zbog ovakvog nesavesnog postupanja koje je u suprotnosti sa načelima i Zakon o privrednim društvima i Zakona o obligacionim odnosima.

Nove odredbe o elektronskoj adresi i elektronskom dokumentu se u Zakonu o privrednim društvima ovim predloženim izmenama sada usklađuju sa odredbama Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskom poslovanju koji smo već usvojili pre izvesnog vremena, pa se time vrši i unutrašnja harmonizacija pravnog sistema u jednom vrlo važnom segmentu.

U članovima 65. do 68. izvršena su značajna redefinisanja vezana za dužnosti sprečavanja uticaja ličnog interesa na poslovanje privrednog društva. Svi ovi članovi su sada znatno preciznije regulisali ovu osetljivu oblast kada se dešava da isto lice može imati različite lične, privatne interese u odnosu na interese samog privrednog društva u kome je član u rukovodećem organu.

Posebno je dodavanjem novih zakonskih članova predviđena obaveza društva da preko svojih internet prezentacija u buduće mora da pruži javnosti dostupnim izveštaje svojih organa o ovakvim situacijama i donese odluke u vezi sa njima.

Ovo su, čini mi se sasvim opravdana rešenja, jer je upravo potencijalna mogućnost da svi članovi privrednog društva i šira javnost brzo saznaju za ovakve poslove, najbolja je brana za njihovo sprečavanje u praksi.

Izmenama koje se odnose na preduzetnike predviđa se mogućnost da se u slučaju kada je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili je sudskom odlukom utvrđena stvarna adresa obavljanja delatnosti, a preduzetnik te odluke ne prijavi u Agenciji za privredne registre njemu će po sili zakona biti konstatovan prestanak obavljanja delatnosti. Ova mera treba da doprinese većoj pravnoj sigurnosti učesnika u poslovanju te stvaranju jasnije slike ko se zaista ozbiljno bavi preduzetništvom.

U delu koji se odnosi na posebne oblike privrednih društava, najviše pažnje posvećeno je akcionarskim privrednim društvima, što je i razumljivo, ako se ima u vidu njihov značaj u privrednom životu države.

Uvedena obaveza da se znatno preciznije identifikuju lica u akcionarskom društvu koja dobijaju tzv. sopstvene akcije samog društva, uz ograničenje da takvih akcija može biti najviše do 5% u svakoj klasi u toku poslovne godine.

Takođe, treba da doprinese većoj transparentnosti rada privrednih društava i da se još više smanji mogućnost za potkapitalizaciju, odnosno da društvo faktički samo vremenom pojede sopstveni uloženi kapital.

Nizom izmena predviđa se obaveza društva da njihove skupštine ubuduće donose strateški dokument pod nazivom – politika naknade za direktore i članove nadzornog odbora, gde će morati da se preciziraju kriterijumi i merila preko kojih će se izračunavati visina naknade koja će se isplaćivati za rad ovih organa.

Naposletku, nekoliko dopuna vezano je za usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o centralnom registru stvarnih vlasnika i sprečavanju pranja novca, a njima se stvara mogućnost da se u privrednim društvima otkriju stvarni vlasnici, akcionari, pa da se onda na njih dalje primene odredbe pomenutih zakona, ako za time ima potrebe, a nadamo se da će takvih slučajeva biti što manje upravo ovim uređenjem ovog zakona.

Na kraju samog zakona predviđeno je da će određene izmene stupiti na snagu nešto kasnije od dana proglašenja zakona, usled potrebe da se privredni subjekti na njih dodatno prilagode.

Pored ovog zakona, na današnjem dnevnom redu je i Predlog izmene Zakona o potvrđivanju Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i dve odluke.

Sporazum sa Norveškom o poljoprivrednim proizvodima odnosi se samo na manju promenu usled regulisanja međusobno pravne kategorije sporazuma, koji su potpisani kako sa Norveškom samostalno, tako i sa Evropskom zonom slobodne trgovine, čiji je Norveška član.

Što se tiče izbora dve nove članice Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, reč je o kandidatkinjama sa dobrim biografijama, koje već imaju višegodišnje iskustvo u radu u okviru Uprave za javne nabavke, pa se opravdano može očekivati da će i na novoj vrlo odgovornoj dužnosti koja zahteva posvećeniji rad pružiti dobre rezultate. Ono što je važno ovde naglasiti je da uvek treba nastojati da se ovakva kadrovska mesta na vreme popunjavaju predviđenom pravnom procedurom, kako ne bi dolazilo do zastoja u radu tih organa i gomilanja nerešenih predmeta.

Slično važi za drugu odluku za Predlog za izbor predsednika i četiri člana Komisije za hartije od vrednosti, gde se predsednik ponovo bira na istu dužnost i u novom mandatu, a svi predloženi kandidati takođe su prethodno već bili zaposleni u ovom regulatornom telu.

Ono što je važno i treba naglasiti, takođe, da uvek treba na vreme rešavati ova kadrovska pitanja, da se na vreme popunjavaju ta mesta, kako ne bi dolazilo do zastoja u radu.

Može se konstatovati da je u ova dva slučaja to u potpunosti ispoštovano, jer će reizbor biti obavljen pre formalnog datuma isticanja mandata izabranih članova prethodnih saziva.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa „PUPS- Tri P“ smatra da će se izmenama Zakona o privrednim društvima stvoriti još viši stepen pravne sigurnosti za sve, što će posebno uticati na bolje rezultate u ukupnom poslovanju u našoj zemlji.

Takođe, u celini smatramo da su ovi zakonski predlozi dobri, da će se njima privredni život u našoj zemlji dodatno urediti, odnosno da će se uspostaviti važna saradnja sa evropskim državama. Zato će poslanička grupa „PUPS- Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona i odluka.

Takođe, poslanička grupa „PUPS- Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima predstavnik poslaničkog kluba SPS Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dva zakonska predloga i dva predloga odluke koje se odnose na kadrovska pitanja.

Kao prvu tačku naše današnje rasprave imamo izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zatim, Sporazum sa Kraljevinom Norveškom o poljoprivrednim proizvodima, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, osvrnuću se na sve četiri tačke, kako bih približio građanima ono o čemu ćemo danas govoriti ovde u plenumu.

Ukoliko krenemo od same definicije, privreda predstavlja osnovnu društvenu delatnost jednog društva. Samim tim, privredna društva i preduzetnici koji su nosioci privrednog razvoja veoma su važan deo te privrede. U savremenom društvu u kojem živimo važno je imati viziju, a zajednička vizija svih nas ovde je da Srbija bude zemlja najboljih prilika za sve njene građane.

S tim u vezi, značajno je povezivanje ovih subjekata, kao i poboljšanje njihovog položaja, za šta nam je neophodan dobar zakonodavni okvir koji u našoj državi već i postoji. Brojne su činjenice koje idu u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Privreda je u Srbiji uprkos pandemiji u toku prošle i ove godine ostvarila pozitivan rezultat. Najveći profit zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstvu, poljoprivredi i energetici, dok su najveći teret same pandemije podneli hotelijeri i ugostitelji.

U prvoj godini pandemije privredna društva su povećala broj zaposlenih za oko 43.500, a ovaj trend se nastavio i ove godine, posebno u sektorima trgovine i građevinarstva.

Nedavno je navršeno i godinu dana ove Vlade, što je bila prilika da sumiramo sve rezultate onoga što je u ovom periodu i urađeno.

Kroz programe finansijske podrške malim i srednjim preduzećima u navedenom periodu Ministarstvo privrede je obezbedilo investicije u iznosu od 11 milijardi dinara i realizovalo 76 projekata u 56 lokalnih samouprava. Usvojena je i Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano skoro 5.500 privrednih društava, što je za 3,2% više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, već postoji u Srbiji i povoljnije poslovno okruženje.

Ono što je cilj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, povećanju transparentnosti prilikom zaključivanja poslova, da se podigne nivo svesti direktora i članova nadzornog odbora pri zaključivanju pravnog posla, kao i da garantuje transparentnost podataka o visini i strukturi naknada menadžmenta akcionarskog društva. Da bi se povećala korporativna transparentnost, odgovornost direktora, posebno je važno da se objavi svaki element i ukupan iznos naknade.

Ovaj zakon uticaće i na uslove konkurencije na taj način da će društva koja budu imala transparentniju politiku naknada, kao i ona koja budu utvrdila identitet svojih akcionara, biti sigurnija za ulaganje stranih investitora i biće prepoznata kao pouzdaniji poslovni partneri. Na taj način stimulisaće se privredna aktivnost i povećaće se tržišna konkurencija. Takođe, stvoriće se uslovi za povoljniji nivo investicione aktivnosti i bolje poslovanje privrednih subjekata.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju naše domaće privrede, unapređenju vladavine prava, kao i da stvori povoljno poslovno okruženje za privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Predložene izmena ovog zakona jesu neophodne, između ostalog i u cilju poboljšanja naše pozicije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Sporazum o poljoprivrednim proizvodima sa Kraljevinom Norveškom. Naši značajni diplomatski odnosi postoje već preko 100 godina. Mi sa Norveškom imamo više od 20 potvrđenih bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti.

Uprkos tome što je Norveška priznala tzv. državu Kosovo i što je glasala za prijem Kosova u UNESKO, postoji dobra, pre svega, ekonomska saradnja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou, prvenstveno u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2010. godine koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, poznatije kao EFTA. Ovim Sporazumom se predviđa potpuno ukidanje carina na industrijske proizvode i time je otvoreno tržište tri evropske zemlje za naše proizvode.

Srbija ima i pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA, a o čemu će mnogo detaljnije govoriti moja koleginica, narodna poslanica Dijana Radović.

Ono što ja želim da istaknem jeste investicija „Telenora“ u iznosu od 1,5 milijardi evra koja je jedna od najvećih pojedinačnih investicija u Srbiji, ali i najveća norveška investicija u našoj zemlji. Norveška je zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom, povezivanjem poslovnih ljudi dveju zemalja, kao i za saradnju u oblasti inovativnih tehnologija i održivog razvoja.

Takođe, želim da naglasim da ima prostora da se unapredi i saradnja u oblasti kulture, posebno imajući u vidu da preko 10.000 naših sunarodnika živi u Norveškoj.

Na samo karaju, ali ne i najmanje važno, Norveška se pokazala kao iskren prijatelj Srbije i njenih građana. Podsetio bih ili informisao one koji to ne znaju da je Norveška na samom početku izbijanja pandemije poslala novčanu pomoć u iznosu od pet miliona evra državi Srbiji na čemu želim da im se zahvalim i u ime poslaničkog kluba SPS i u ime SPS.

Danas, razmatramo i dva predloga odluka o kadrovskim rešenjima. Reč je o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Na samom početku važno je reći da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa početkom primene od 1. jula iste. To je veoma važan zakon, možemo da kažemo, i sistemski koji uređuje pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi kako bi za sebe pribavili određeno dobro, uslugu ili obezbedili određene radove. S obzirom da se ovde radi o novcu poreskih obveznika, odredbe ovog zakona i način na koji se novac troši direktno se tiču svih građana, poštujući pri tom načela ekonomičnosti, efikasnosti, jednakosti privrednih subjekata, zabrani diskriminacije i transparentnosti.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom. Ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini kojoj dostavlja godišnji izveštaj.

Takođe, predsednika i članove same Komisije bira i razrešava Narodna skupština, tako da danas pred sobom imamo biografije kandidatkinja. Svaka od njih ima dugogodišnje radnog iskustvo u poslovima koji se tiču javnih nabavki, izuzetne stručne i profesionalne kvalifikacije i poseduju i sam sertifikat.

Na samom kraju, par rečenica i o poslednjoj tački koju imamo danas na dnevnom redu. Kada pričamo o tržištu kapitala, ne možemo a da ne konstatujemo da je usled pandemije ono zaista u jednoj velikoj krizi za čije posledice će trebati vremena da se sagledaju.

U skladu sa tim ukazao bih na značaj Strategije za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine koji je prvi takav dokument koji je naša Vlada donela sa ciljem da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu i poveća nacionalna konkurentnost kroz dobro, funkcionalno tržište kapitala. Razvijena i efikasna tržišta imaju ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta i obezbeđivanju finansijske stabilnosti.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator je tržišta kapitala koja je osnovana još 1990. godine. Njen osnovni zadatak je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala, zaštita investitora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti ona takođe odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. U okviru svoje izborne funkcije, Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Komisije za hartije od vrednosti.

Mi danas pred sobom imamo biografije kandidata za predsednika i četiri člana. Te biografije zaista ulivaju poverenje da će spoj kontinuiteta u vidu predsednika i dva člana u reizboru, kao i dva nova predložena kandidata u ovako izazovnim vremenima za tržište kapitala dati najbolje rezultate. Ovo govorim, imajući u vidu, njihovo iskustvo i poslove koje su do sada obavljali.

Posebno imam zadovoljstvo da je prepoznat i kvalitet predloga poslaničke grupe SPS. Radi se o Ireni Radulović koja je završila Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja ima 10-godišnje radno iskustvo u sektoru bankarstva, a od 2012. godine radi u Komisiji za hartije od vrednosti na različitim poslovima. Verujemo da će svojim znanjem, iskustvom i moralnim vrednostima na najbolji mogući način doprineti radu i funkcionisanju same Komisije, kao i svi predloženi kandidati.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve tačke sa današnje sednice.

Ono što bih na samom kraju i naposletku svog izlaganja iskoristio priliku, s obzirom da sutra neće biti te mogućnosti, želim da čestitam svim građanima Republike Srbije 11. novembar – Dan primirja, odnosno za nas dan pobede u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine, u 11.00 časova, centralne sile su potpisale kapitulaciju čime je i zvanično prekinut taj surovi, do tada poznati, Veliki rat. Jedanaesti novembar nas sve obavezuje i podseća na žrtvu i junaštvo naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas možemo da uživamo u slobodi i zahvaljujući kojima mi danas imamo suverenitet. Slava im i hvala za sve.