Zahvaljujem, gospodinu Milićeviću.
Sledeći je dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Poštovani, imajući u vidu da je Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu deo inicijative „Mali šengen“, dozvolite mi da pre svega kažem par reči o ideji „Otvoreni Balkan“.

U cilju što boljeg povezivanja naroda, roba i kapitala početkom devedesetih godina prošlog veka, javila se ideja o udruživanju zemalja Zapadnog Balkana, teritorije koju su u EU označavali kao balkanske države, a koje nisu pripadale EU. Planovi o povezivanju, prevashodno ekonomskom području, prestali su biti aktivni usled ratnih dešavanjima na ovim prostorima.

No, ideja je obnovljena na sastancima održanim 2019. godine u Ohridu i Draču, kada su lideri tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije pokazali spremnost i dogovorili se da se formira jedinstveno tržište, odnosno ekonomska zona u cilju poboljšanja političkih, ekonomskih i kulturnih veza između ovih graničnih i, da kažem, bratskih država.

Ova inicijativa za regionalnu saradnju, prvobitno nazvana „Mali šengen“, a potom „Otvoreni Balkan“ je u stvari sublimiranje i oživljavanje svih regionalnih inicijativa koje su do sada postojale. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana, kako bi se olakšao život građanima i poboljšao životni standard.

Takođe, podrazumeva i više konkretnih mera koje će unutar prostora tri zemlje obezbediti punu slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti EU. Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Potrebno je istaći da prednost „Otvorenog Balkana“ ogleda se prvenstveno u ekonomskoj koristi, koje imaju zemlje koje su potpisnice ove saradnje. Naime, kao što je istakao predsednik naše partije, gospodin Ljajić, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom u regionu.

Nama je region druga spoljno-trgovinska relacija, odnosno drugi spoljno-trgovinski partner sa kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu nakon EU. Oko 11% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama Zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine plasirana je u zemlje regiona.

Konkretno, više od 4000 srpskih firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Severnom Makedonijom i oko 1000 naših firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Albanijom. Ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge regione, zemlje regiona.

Mislim da to treba da bude cilj svake produktivne, kreativne politike, da politika bude sluškinja ekonomije i da politika pripremi teren za razvitak ekonomije jedne zemlje i prezentovanje, prodaju i distribuciju dobara koji se proizvode u ovom slučaju u našoj zemlji i mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra, pre svega po interese naše države i naše privrede.

Takođe, ova inicijativa doprinosi i miru u regionu. Sada ćemo lakše privući strane investitore, zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da Zapadni Balkan nije zona konflikta, već da je pogodan za investiranje, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego sa manjim usitnjenim tržištima.

Bitno je istaći da ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo i granične prelaze ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama.

Takođe, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage, sa kojim se suočavaju sve zemlje, pogotovo u našem regionu. Inicijativa bi trebala da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrač, spremne da izdrže jaču konkurenciju. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste, posebno one iz udaljenih zemalja koji imaju nameru da u toku jednog putovanja, posete nekoliko zemalja.

Kao, nastavak učvršćivanja i daljeg razvijanja ideje „Otvoreni Balkan“ krajem prošle nedelje u Nišu je održan sastanak ministara i predstavnika Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem da se unapredi i poveća ekonomska saradnja, ali ne samo ove tri zemlje, već i celog regiona.

Postignuti su dogovori u vezi sa usklađivanjem fitosanitarnih i carinskih procedura i priznavanjem sertifikata, a sve u cilju jednostavnijeg i bržeg protoka roba. Zatim, razgovaralo se o olakšicama, za uvoz i izvoz, slobodnom kretanju proizvoda, lakšem pristupu tržištima rada i ostvarivanju jedinstvenog sistema i elektronskog identititeta za građane država „Otvorenog Balkan“. Sledeći samit je planiran u Tirani.

Na Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju 29. jula ove godine potpisana su tri sporazuma, koja će doprineti dodatnom ekonomskom povezivanju tri zemlje. Jedan od njih je i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Potpisnici sporazuma su videli značaj i neophodnost međusobne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofe koje mogu nastupiti, te uvažavajući te međunarodne sporazume i napor UN i mehanizme civilne zaštite EU sporazumele se da će dobrovoljno u skladu sa svim raspoloživim kapacitetima pružati pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, zagađenja životne sredine i drugih opasnosti.

Sporazum precizira saradnju međusobno obaveštavanje, obrazovanja i osposobljavanje, razmenu naučnih i tehničkih podataka, zaštitne mere, traženje i pružanje pomoći, procedure i nadležnosti.

Potpisivanjem ovog sporazuma omogućiće se pružanje međusobne pomoći, između Srbije i zemalja potpisnica „Otvorenog Balkana“ u slučaju katastrofa, aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Takođe, biće u omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja koji je razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme. Srbija je potpisnica više bilateralnih sporazuma o sprečavanju katastrofa i sa mnogim drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Kipar, Hrvatska, Bugarska, Mađarska i druge.

Imajući u vidu da je reč katastrofa grčkog značenja, porekla i da znači – postaviti stvar naglavačke, označava jednu nesvakidašnju i veoma riskantnu pojavu po državu i njene građane, svaka država je sigurno zainteresovana da u svojim zakonima uredi ovu oblast tako da će predvideti situacije i preciznije procedure u slučajevima kada se takve situacije dese.

Republika Srbija je u potpunosti uredila ovu oblast donošenjem Zakona o smanjivanju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama 2018. godine. Ovim zakonom se unapredio i nadogradio postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama 2009. godine.

Želim da kažem da mi imamo jedan dobar zakon danas u našoj državi. No, moram zaista da ukažem na jednu pojavu koja nije dobra i koja je jako česta u našoj zemlji. Prilikom određenih katastrofa, upamtili ste, bilo da se desi manja poplava ili manji požar onda opozicione stranke jednu prirodnu katastrofu i na lokalu i u lokalnim sredinama, ali i ovde u parlamentu ili u državi zloupotrebljavaju i pokušavaju na svaki način vrlo agresivno da dobiju određene političke poene, što je zaista neprihvatljivo, nije ljudski i što bi trebalo smanjiti na minimum u političkom delovanju.

Postoje razna polja, i polje politike je zaista široko, na kojima se treba takmičiti, ali ovakve stvari ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i koristiti u političke svrhe.

Na kraju želim da u ovom svetlu i ovim pozivom podsetim sve poslanike da je danas dan koji se praznuje kao Dan tolerancije, jer je na današnji dan 16. novembra 1995. godine nekoliko država, odnosno većina država UNESKA, članica UNESKA potpisalo jednu deklaraciju o principima tolerancije gde je definisana tolerancija na najbolji način kao neodustajanje od apsolutno svog stava, nego kao jednu suzdržanost, kao trpeljivost koja nam je, verujem, u današnjici u ovom trenutku, izuzetno bitna.

Još jednom, obzirom da se radi o izuzetno afirmativnim stvarima i izuzetno afirmativnim sporazumima koji mogu makar i jednom čoveku, a verujte mi, mnogo više pomoći u teškim situacijama i pomoći međusobnu saradnju i pomaganje i solidarnost zemalja u regionu mi u Socijaldemokratskoj partiji ćemo zaista zdušno podržati jedan ovakav sporazum, ali i sve slične sporazume koji budu na ovom fonu i koji budu jačali saradnju, poverenje, toleranciju između naroda na Balkanu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Prelazimo na spisak narodnih poslanika.
Prvi je narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde sam kao i do sada uvek u okviru svojih govora, svojih težnji govorio o svim onim problemima koji se tiču građana koji žive na selu i od sela. Govorio sam o problemima ljudi koji žive na jugoistoku Srbije i uvek sam želeo da se u tom smeru radi i da na taj način možemo bolje funkcionisati i imati veću mogućnost za svakog čoveka, pa da li on živeo u Svrljigu, da li živeo u Beloj Palanci, da li živeo u Knjaževcu, Sokobanji ili u Prijepolju, Tutinu. Svima nama je potrebno da da možemo da živimo normalno, da možemo da zajedno radimo, ali jedna od bitnih stvari jeste i bezbednost.

Uvaženi ministre, gospodine Vulin, ja vas kao ministra koji ste bili i ministar za rad i socijalnu politiku, ministar koji je stvarno dao puno rezultata, vaše ministarstvo koje vi vodite je u prethodnom periodu stvarno dalo mnogo rezultata, pozitivnih stvari koje se tiču borbe protiv korupcije, borbe protiv svega onoga što nije dobro ni za jednog čoveka.

Znamo probleme koji su se dešavali. Skoro je u Nišu bio veliki problem gde je celokupna porodica ubijena, gde je Policijska uprava Niš, ljudi koji vode Policijsku upravu, načelnik, njegov zamenik i svi ostali, gde su saradnici iz okolnih policijskih stanica radili, gde ste vi bili prisutni, gde je rešeno to monstruozno ubistvo i gde su počinioci sada u zatvoru.

Mislim da su to sve stvari koje daju nama, građanima koji tamo živimo ili u bilo kom delu Srbije živimo, daje mogućnost da živimo slobodno, da se ne plašimo ničega, jer znamo da je tu sloboda, a policija i vi u okviru vašeg Ministarstva, taj posao obavljate na najbolji mogući način.

Ovaj deo o kome sada govorimo, vezano za zapadni Balkan, za katastrofalne situacije, katastrofe, to je velika stvar za sve nas, za našu zemlju Srbiju, za Severnu Makedoniju, za Albaniju, zato što smo mi komšije. Mi moramo priteći. Kada se nekome desi nešto loše, recimo, nekom komšiji, ima neki problem, da li mu se ne daj Bože upali štala, kuća, da li mu se teli krava, ili tako nešto, uvek mi pozovemo komšiju, jer komšija uvek pritekne prvi da pomogne što treba.

To je pravilo. Tako mi radimo, kao dobre komšije sa našim susedima, sa Severnom Makedonijom, sa Albanijom, jer želimo na ovaj način da damo mogućnost da kroz ovaj Sporazum obezbedimo što bolje uslove, da naši ljudi iz Srbije priteknu u pomoć našim prijateljima u Severnoj Makedoniji, da priteknu u pomoć ljudima koji imaju probleme u Albaniji, a to se dešavalo 2019. godine, 2020. godine i za vreme katastrofalnih zemljotresa gde su naši ljudi, spasioci iz Srbije pomagali ljudima u Albaniji, gde su spasili nekoliko porodica koje su bile zatrpane u ruševinama, gde su u Makedoniji bili veliki požari, velike poplave i gde su stvarno, naši vatrogasci, spasioci bili prisutni. Oni su stvarno, ljudi koji svoj posao rade na najbolji način.

Ja ovde sa ovog mesta mogu sve pohvalno da kažem za rad svih ljudi koji rade u vašem Ministarstvu. Konkretno tu govorim za vatrogasce spasioce, za one ljude koji su u svakom trenutku spremni da odu i u vatru, i u vodu, da spase nečiji život. Pa sada, da li je to život naših ljudi koji žive u Srbiji, da li je to život naših prijatelja, komšija, to nije bitno. Nama je bitno, tim našim ljudima je bitno da svakom onom kome je potrebno da se spasi život, oni to i rade.

Veliki broj vatrogasaca spasioca je primljeno na obuku. Uvaženi ministre to je velika stvar i dobro je za sve nas zato što smo sigurni. Recimo, veliki broj naših opština koje imaju teritorije koje su dosta velike, recimo ja dolazim iz opštine Svrljig i ona ima blizu 500 kvadratnih kilometara, a ima mali broj ljudi, ali je velika teritorija opštine koja traži veliku potrebu da ima dovoljan broj vatrogasaca spasioca, dovoljan broj ljudi koji će biti na terenu da pomažu svakom kome je to potrebno, kada je sneg, kada je led, kada je kiša, kada je vatra, tu su oni. Tu su oni i mi sada ovde, sa ove govornice, ja pozivam i lokalne samouprave da u okviru svojih nadležnosti mogu da formiraju DVD, to su dobrovoljna vatrogasna društva koja zajedno sa našim vatrogascima spasiocima mogu da rade na terenu, pomažu našim ljudima i spašavaju živote naših ljudi. To je velika stvar.

Uvaženi ministre naša policija radi svoj posao i evo dešavaju se neke loše stvari u kojima su umešani neki ljudi koji rade i u državnim službama. Na tome se radi, a sada veći broj ljudi koji su zloupotrebili poljoprivredne subvencije, ljudi koji nemaju ni zemlju, ali su to zloupotrebili, napravili neke fiktivne račune, sada policija radi svoj posao.

Očekujem da će se na taj način suzbiti svaka vrsta kriminala, ali mi na ovaj način zaustavljamo da sredstva u okviru našeg Ministarstva poljoprivrede idu kod onih ljudi koji se bave poljoprivredom, kod onih ljudi koji žive od poljoprivrede, a ne kod onih koji žele da varaju, a ima ih puno. Tu su umešane neke agencije, tu su umešani neki državni službenici, ali o tome će konačnu reč dati policija i sudstvo.

Drage moje kolege, mislim da treba da usvojimo ove sporazume. Ja ću kao poslanik i predstavnik USS podržati predloge sporazuma, dati podršku zato što je potrebno, konkretno za naše prijatelje, za naše komšije u drugim zemljama kojima moramo pomoći kada je to potrebno, a to smo radili. Takođe, našim prijateljima iz Kine i našim ljudima moramo omogućiti da se zamene vozačke dozvole i da se omogući funkcionisanje kako kod nas, tako i kod njih u Kini. Još jednom, hvala lepo. Uvaženi ministre, vama velika podrška, vašem kabinetu, Bojanu, Vladi Iliću i svima onima koji zajedno sa vama rade svoj posao. Što se kaže kod nas i u veterini – bez anestezije, neka ono što je loše se odstrani, da se svi borimo protiv korupcije i kriminala. Hvala.

Hvala.
Sledeći ima reč narodni poslanik Vladan Glišić.

Svaki sporazum koji u sebi sadrži naziv zapadnog Balkana je problematičan. Tako su Stari Latini koji su oblikovali zapadnu predatorsku civilizaciju govorili – nomen est omen, tj ime je sve. Onako kao nas imenuju, tako nas oblikuju, prvo u svesti, a onda u stvarnosti.

Moramo biti svesni da je ideja zapadnog Balkana ideja koja nije geografska, već geopolitička i pripada germanskoj geopolitici i njihovom nazivu ovog prostora. Kao i priča o jugoistočnoj Evropi koja pripada britanskoj geopolitici, a danas anglo-američkoj, tako i ovaj deo o zapadnom Balkanu je u stvari kolonijalna ideja koja je sve suprotno od onoga što je Milovan Milovanović govorio kada je pravio Balkanski savez, a to je Balkan balkanskim narodima, pri čemu je vrlo bitno setiti se da su balkanski narodi i ovaj prostor uvek bio, kada je pripadao balkanskim narodima, južnoslovenski prostor i zato je takva intenzivna namera i anglosaksonske i angloameričke i germanske politike da se ime južnih Slovena sa ovog prostora obriše.

Dakle, ideja i zapadnom Balkanu jeste nešto što na neki način govori da mi treba da postanemo i u svojoj svesti i u svojoj duši i u svemu onome Balkanci, a ne balkanski narodi južnoslovenskog porekla, kao što su trebali po Benjaminu Kalaju da postoje Bosanci, danas Kosovari, znači svi oni koji će prihvati jedan kolonijalni poredak ovde.

Dakle, sporazum je mogao i drugačije da se zove. Ima dobru nameru kao i svaki sporazum protiv humanitarnih katastrofa, ali na neki čudan način, dok radimo ovakve sporazume sa Albancima, zaboravljamo da Ruski humanitarni centar u Nišu još uvek nije dobio specijalni status, njegovo osoblje koje zaslužuje da dobije, pogotovo po tome šta je pomagao i radio po Srbiji, a nije dobio zato što se Brisel i Vašington tome protive, jer njihove humanitarne intervencije kada se dese po svetu naprave talase izbeglica koji onda potope mnoge narode, najviše narode koji su slobodarski, bore se protiv tog kolonijalnog poretka.

Dakle, iako smo vojno neutralni, NATO oficiri sede u našem Ministarstvu vojske, iako smo vojno neutralni, NATO vojnici imaju toliko specijalni status u našoj zemlji da je neutralnost dovedena pod znak pitanja, a politika SNS je uvek dvoslojna, dvosmerna, neki bi rekli licemerna, ali ja kao čovek koji razume politički momenat, razumem i to da dobijate na vremenu da se konačno opredelite na koju ćete stranu, ali u ovom trenutku suviše su kandže evroatlantskih integracija zabijene u telo srpskog naroda.

Ovaj drugi sporazum sa NRK je dobar, ali i on je kao i svi drugi, i kao Ruski humanitarni centar, još uvek nedovoljan, još uvek govori o tome da možda će, pošto se pod vlašću SNS stvari vrlo malo rade institucionalno, već sve zavisi od snage, volje, karaktera jednog čoveka, da kada se promeni vlast neko može sve da vrati na prvobitno podešavanje, na evroatlantske integracije, na sve ono što je suprotno vojnoj neutralnosti, sve ono što je suprotno inicijativi „Pojas i put“, koja nije samo ekonomska inicijativa, već i civilizacijska inicijativa.

Ja kao opozicioni poslanik smem da kažem da je krajnje vreme da kandže evroatlantskih integracija izvučemo iz tela srpskog naroda, da se okrene ka jednoj nadolazećoj, uspešnoj, mnogo boljoj civilizaciji koja se zove kineska civilizacija. Namerno govorim kineskoj civilizaciji iako jesam rusofil, jer Rusija nama služi da se odbranimo od napada sa zapada, ali i Rusija još uvek nije razbistrila u svojoj glavi magle zaljubljenosti u Evropu. Za razliku od njih, kineska civilizacija vrlo jasno zna šta je Brisel. Brisel je mesto gde se ruše porodične vrednosti, mesto gde se razvijaju satanistički kultovi, mesto gde se gaze suverena prava malih naroda, mesto koje na kraju ni danas ne može da otme antislovenskom resentimanu, pa kada pogledate Višegradska grupa je u stvari odbrana slovenskih naroda u EU od Brisela i njihovih zahteva. Nasuprot tome, u Kini, bez obzira na svu ekonomsku moć, tehnološki napredak i sve ostalo, Kina ipak odlučuje da između čoveka i kapitala na vrhu piramide je čovek. Zato je država jača od svih njihovih tajkuna, od svih njihovih korporacija.

Zato Kina danas zna da dete koje više od dva sata provede na video igricama mora da bude isključeno sa tih video igrica, iako se tako odriče profita. Zato Kina danas zabranjuje da se vrši promocija feminizacije muškaraca, jer zna šta je arhetip muškog i ženskog i šta su porodične vrednosti. Zato je Kina budućnost, a Brisel je prošlost, a SNS bi morala više da se opredeli ka budućnosti, a manje ka prošlosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin ministar Aleksandar Vulin, pa onda Aleksandar Mirković.

Prvo, u ovom visokom domu imao sam čast da kao ministar odbrane, a po naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Aleksandra Vučića branim nacionalnu strategiju odbrane, nacionalnu strategiju koja je jasno definisana vojna neutralnost. Po prvi put, a bilo je pre nas i raznih vlada koje su sebe smatrale patriotskim i govorile o sebi kako su anti-NATO raspoložene, prvi put da je jedna srpska Vlada i jedan srpski parlament sebe obavezao na vojnu neutralnost i tome se nema šta prigovoriti.
Znate, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, ja sam imao čast to da potpišem, je potpisalo Sporazum o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije i to se dešava ovih dana, samo je pitanje kada će se tehnički sprovesti. Trebalo je već da bude sprovedeno da nije bilo kovida.
Dakle, kao što vidite striktno vodimo računa o vojnoj neutralnosti. To je temeljno opredeljenje ove države, ali to je temeljno opredeljenje SNS koja čini većinu u ovom parlamentu. Da nije ovih ljudi ovde, pa mogao bi ja da se opredelim kako hoćete ili vi da se opredelite kada god hoćete, da nema njih koji su to izglasali, toga jednostavno ne bi bilo.
Ne slažem se da je ova zemlja u kojoj nema institucija, kao što se ne slažem da je ovo zemlja u kojoj sve zavisi od volje i odluke jednog čoveka. Aleksandar Vučić je čovek koji veoma poštuje institucije ove zemlje, koji poštuju uostalom i partiju koju vodi i koja ga je izabrala na mestu na kome se nalazi, čovek sa kojim se i razgovara i koji vrlo vodi računa o mišljenju ljudi sa kojima radi.
Kada smo potpisivali Briselski sporazum i posle toga Aleksandar Vučić je otišao kod Srba sa Kosova da im kaže šta se dogovara, odnosno šta je potpisano, a pre toga je uključio Srbe sa Kosova u delegaciju, baš zato da ne bi dopustio da se odluke donose bez Srba sa Kosova, jer se na njih odnosi, jer se na njihove živote odnosi.
Aleksandar Vučić je čovek koji je u stanju preuzme odgovornost, ali nemoj to da brkamo sa tim da je čovek koji ne priznaje i gazi institucije, nego je u stanju da preuzme odgovornost i da preuzme odgovornost za odluke koje se donose. Vrlo često i odluke koje se kolektivno donesu, ali krivica bude samo na njemu i brani se samo on i napada se samo on, a odluku doneo i ovaj dom, odluku donela Vlada, odluku doneli kolektivni organi upravljanja.
U tom Briselu većina naše delegacije je glasala za to da prihvatimo da Kosovo, između ostalog, može da bude u članstvu Ujedinjenih nacija.
Aleksandar Vučić je prelomio svojim glasom i preuzeo odgovornost za to. Jel to znači da ne priznaje institucije, jel to znači da je autokrata, jel to to znači, ili znači da je čovek koji je dosledno branio poziciju naše zemlje i bio spreman da podnese, kao što je podneo svaki politički teret i svaku političku težinu?
Dakle, vojna neutralnost je nesporna, apsolutno nesporna. Znate, svima nama, da smo samo političari, da smo političari koji ne vode računa ni o sopstvenim uverenjima, ni uverenjima naroda, pa najlakše bi bilo ući u NATO pakt. Gde bi nas više hvalili, da li bi nas iko igde kritikovao, da li bi bilo ijednog medija koji bi rekao nešto loše? Naprotiv, hvalili bi nas, bili bismo borci za demokratiju, dobijali bismo u Briselu one povelje, prava, samo bi prštale nagrade, ma do Nobelove nagrade bi se išlo. Vučić je samo trebao da prizna Kosovo i bio bi nobelovac, ništa, odmah.
Mi smo svesno izabrali put vojne neutralnosti kao teži, ali kao ispravniji i apsolutno časniji. Tu nikakvog odstupanja nema, niti može biti, a Aleksandar Vučić je čovek koji poštuje institucije, vodi računa o mišljenju nacije koju vodi, ali je spreman da u kriznim trenucima, u teškim trenucima preuzme svu odgovornost na sebe.
Kada smo donosili Zakon o radu ovde, kada smo umanjivali plate i penzije, jel to bila odluka Aleksandra Vučića ili je to bila odluka svih nas? Pa, nas, ali da li je on preuzeo odgovornost pred nacijom? Jeste. Da li je on izašao pred naciju? Jeste. Da li je on posle stavio svoje ime na listu koju je nosio i koja je shodno toj odluci trebalo da podnese političke konsekvence zbog toga? Ali, svoje ime.
Znate, ovde sede poslanici SNS, ne verujem da postoji poslanik SNS ovde, pa čak i vladajuće većine koji se ne bi potpisao ispod liste koju vodi Aleksandar Vučić. Jel to znači da je autokrata zbog toga, da ne poštuje institucije, da ne poštuje svoju partiju ili to znači da mu Srbija veruje i da je naravno čast stati ispod njegovog imena?
Znate, ja znam da će me odmah posle ovog mog objašnjenja napasti da sam poltron, ulizica, itd, ali meni je čast što mogu da kažem da imam saborca koga mogu sa toliko argumenata da branim i pohvalim. Hajde da vidim te koji će napasti mene ili nekog od vas za ovo što ja sad govorim. Hajde da ih vidim jednom kada su rekli za Đilasa da nije najlepši, najpošteniji, najsposobniji. Hajde da čujem Marinku Tepić da jednom kaže nešto protiv Đilasa ili nekog od ovih svojih partijskih, tačnije nisu ni partijski, nego ovih kolega iz firme pošto svi rade za platu tamo, ni za šta drugo. Hajde jednom to da vidimo.
Dakle, ovo što govorim, govorim iz čista srca, ali i važnije od toga, govorim iz ličnog i političkog iskustva. Aleksandar Vučić je čovek koji preuzme odgovornost poštujući institucije, ali spreman da preuzme odgovornost i vojna neutralnost je apsolutno neupitna, tu pomeranja nema. Ovaj visoki dom bi morao da se sastane da promeni tu rezoluciju, ne može ni jedna partije, ne može ni jedan čovek, ne može ni jedan političar, Skupština Srbije bi morala da izglasa da više nismo vojno neutralni. To u ovom sazivu znam da neće biti moguće. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Aleksandar Mirković, replika na izlaganje gospodina Vladana Glišića.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je vrlo tendenciozno bilo izlaganje i bez bilo kakve potrebe opet i dokaza pokušaj bacanja ljage na SNS i predsednika Aleksandra Vučića, ali to je razlika između bavljenja politikom suštinski i sitnog političarenja.

Isto je tako razlika između državnika i onog ko želi da se bavi politikom radi lične promocije i ličnog interesa ogromna. Znate, niko iz SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić zbog odgovornosti koju ima prema Srbiji, prema svakom građaninu Srbije, nikada neće doći u situaciju da se odrekne saradnje ili poslovnog odnosa, partnerstva, prijateljstva, kako god to želite da definišete, i sa EU, i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Amerikom.

Znate, kada ste toliko odgovorni i kada želite da se borite za svoju zemlju iz dana u dan, vi morate da imate partnere i na istoku i na zapadu, i na severu i na jugu, kako god to želite da definišete.

Što se tiče vojne neutralnosti, mislim da je gospodin ministar Vulin jasno to definisao, ali ovo je najbolje podsećanje na onu demagogiju i one neistine koje se plasiraju godinama unazad. Tako su pričali Aleksandar Vučić do Uskrsa, pa do Nove godine priznati Kosovo, pa evo sada će sledeće godine, pa za godinu dana i nikada se to nije desilo, niti će se desiti.

Srbija je vojno neutralna, gospodin Vulin vam je to objasnio i nema potrebe za ovakvim jeftinim politikanstvom i pokušajem da se ubere neki jeftini politički poen.

Ono sa čime sam neprijatno iznenađen, izdajte se i predstavljate sebe kao velikog patriotu, čoveka kome je silno stalo do Srbije, a bogami u vašem izlaganju od pet minuta ne čuh ni jednu jedinu reč o skandaloznom obraćanju kolege Imamovića koji je našu zemlju optužio da je fašistička. Da li i vi ipak to malo drugačije gledate ili, odnosno imate unapred pripremljene govore gde je jedino i bitno po svaku cenu napasti Aleksandra Vučića i sa njime se obračunavati baš i onda kada nemate nikakvog razloga, niti dokaza za to.

Za Srbiju je vojna neutralnost apsolutni aksiom, nema dvojbe i nema razmišljanja na drugu temu, a uveren sam da je ispunjeno obećanje i data reč koja ima težinu, kada je u pitanju Aleksandar Vučić, će u narednom periodu dokazati sve ono o čemu je govorio i gospodin Aleksandar Vulin, o čemu govorim i ja, ali iznad svega toga istorija će u narednom nekom periodu kada prođu mnoge godine pokazati kome, kako i koliko stalo do Srbije i do njene budućnosti. Uveren sam da to građani već sada vide, tako da politika SNS Aleksandra Vučića sa pravom ima puno poverenje građana Srbije.