Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas govorimo o jednom značajnom sporazumu koji govori o zaštiti od katastrofa na Balkanu između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Lično smatram da je ovaj sporazum izuzetno važan iz praktičnih i iz političkih razloga. Iz političkih razloga ovaj sporazum je nastavak Sporazuma o "Otvorenom Balkanu" koji je bio inicijativa predsednika Aleksandra Vučića i on će samo još više učvrstiti odnose između ove naše tri zemlje.

Kada govorimo o praktičnom smislu Srbija je dokazala šta zna, šta može na vežbi koja je održana 5. novembra kada je više od osam hiljada pripadnika MUP-a, Sektora za vanredne situacije, pripadnika lokalne samouprave i ostalih učestvovalo na jednoj velikoj vežbi na više od 50 lokacija.

Mi smo time pokazali našu dominaciju u regionu i pokazali smo da se sve ono u šta je ulagano u Sektor za vanredne situacije u poslednjih godinu dana, od kada je gospodin Vulin na čelu ovog ministarstva, ima zaista veliko opravdanje.

Međutim, iako smo, mogu reći, dosta dobri u tome, iako se kako je ministar Vulin rekao, tek planiraju neke dodatne nabavke značajno je razvijati saradnju sa komšijama iz više razloga. Pre svega, katastrofe nikada ne dolaze same i vrlo retko zadese samo jednu državu. Ukoliko bi se neka katastrofa, bez obzira da li se radi o tehnološkoj katastrofi ili o prirodnoj nepogodi tipa zemljotresa, požara ili poplava desila u pograničnom području, tada bi bilo zaista opravdano pozvati i naše komšije u pomoć, jer svaka poplava, svaki požar vrlo lako može da se prenese sa jedne granice na drugu granicu.

Iz tog razloga izuzetno je bitno biti kompaktibilan sa njihovim jedinicama, sa jedinicama koje su zadužene za saniranje katastrofa od naših komšija, u ovom slučaju Severne Makedonije i Albanije, jer koga ćete prvo pozvati u pomoć ako ne vašeg komšiju, kako na selu tako i u međudržavnim odnosima. Isto je najvažnije imati dobre odnose sa vašim susedima, a mi smo naše odnose što se tiče saniranja posledica požara dokazali ove godine nekoliko puta kada smo pomagali Severnoj Makedoniji, kada smo pomagali Grčkoj.

Koliko sam zapamtio, samo 5. avgusta četiri helikoptera MUP-a Srbije su za nekoliko sati izveli više od 20 naleta i tako spasili selo Drena u Severnoj Makedoniji, što nije ostalo bez zapažanja i vi znate da su nam naši susedi iz Severne Makedonije za to bili vrlo zahvalni. Takođe, naši helikopteri, naši pripadnici su spasili nekoliko izuzetno značajnih sela i dosta stanovnika i dosta materijalnih dobara i u Grčkoj ove godine. Iz tog razloga je zato važno potpisati ovaj sporazum i naravno raditi na dalje na opremi naših ljudi.

Tako dok mi kao odgovorna vlast radimo na tome da imamo što bolju saradnju sa svima, dok želimo da imamo i što bolju saradnju i sa Kinom, i smatram da je izuzetno opravdan ovaj sporazum, jer ne radi se tu samo o praktičnoj zameni vozačkih dozvola, da li neko sa vozačkom dozvolom Srbije može da upravlja vozilom u Kini ili neko sa sa kineskom vozačkom dozvolom da može upravljati vozilom u Srbiji. Radi se o učvršćivanju odnosa između Kine i Srbije jer nemojmo zaboraviti da je Kina učinila veoma mnogo za našu Srbiju. Kina je doslovce spasila i Smederevo i Bor, a danas su ta dva grada živa, ljudi se zapošljavaju, deca kreću da studiraju i da idu u škole koje su vezane za te dve industrije koje su upravo u Boru i u Smederevu, a podsetiću vas da je recimo srednja škola u Boru, koja je namenjena za rudarstvo, bila pred zatvaranjem dok kineski investitori nisu došli.

Danas te dve ustanove, te dve industrije, te dve fabrike dopunjavaju naš BDP sa izuzetno velikom količinom sredstava i predstavljaju, možemo čak reći, i osnovicu našeg izvoza.

Tako, dok se naš predsednik Aleksandar Vučić i mi svi ovde trudimo da razvijamo našu državu, da sa svima imamo što bolju saradnju, vi imate neke snage u Srbiji, delove opozicije koji su predvođeni Đilasom, Marinikom, Borkom Stefanovićem koji idu po okolnom državama, koji idu u Brisel, koji idu u SAD, koji obilaze ceo svet ne bi li opanjkavali našu državu, ne bi li opanjkavali naš sistem koji svakog dana zapošljava sve više ljudi za razliku od njihovog sistema koji je ostavio više od 600.000 ljudi bez posla.

Stvarno ne znam, ima li nešto jadnije, nešto prostije nego otići u neku stranu državu i pljuvati svoju rođenu državu? Razumem ja šta je politička borba, da se mi borimo u nekoj političkoj areni na teritoriji Srbije, da držimo štandove, da držimo mitinge, da dajemo izjave za mediji, ali koliko treba nisko čovek da padne da ode u inostranstvo i da pljuje rođenu zemlju? Koliko nisko treba to da bude, ne znam, na skali od jedan do sto? Ne znam, verovatno 619. To Đilas najbolje zna.

Međutim, ono što je novo u njihovoj taktici, a na šta treba posebno obratiti pažnju to je strategija koju su oni sproveli u Negotinu za vreme izbora. Naime, oni su neposredno pred izbore objavili jedno saopštenje jedne istraživačke agencije koja je objavila da oni imaju 20% podrške. Kada su na izborima dobili 12% oni su odmah te izbore proglasili nelegitimnim, pokradenim i pozvali se upravu na to. Pozvali su se na njihovo saopštenje od 10 dana pre izbora da oni imaju 20%.

Nakon toga su pozvali ljude da izađu na ulice. Iako to nije zavredelo neku veću medijsku pažnju, oni su ipak jedan deo stanovnika uspeli da ubede u to i da izvedu na ulice, a to je samo bio probni balon za Beograd. Bojim se da će oni to probati da uradi isto u Beogradu, da će pred izbore, kao sada što plasiraju priču da imaju više od 50%, u Beogradu što je zaista smešno, isto tako objaviti istraživanje neke njihove marketinške agencije i onda kada budu bili potučeni do nogu oni će koristiti te argumente upravo da bi izašli na ulice i probali da nasilno osvoje vlast, na šta Marinika Tepić uporno i poziva sve ovo vreme na društvenim mrežama.

Ono što bih takođe hteo da kažem, a izuzetno je vrlo zanimljivo, što se njih tiče, a to od danas jedan sajt koji se zove „Cenzol“ kako je ne kritički, nego je u principu antidržavni sajt koji sve što objavljuje objavljuje protiv vlasti u Srbiji objavio da je jedna nevladina organizacija, mislim da su nazvani „Slobodni novinari Evrope, sa sedištem u Parizu, uputila pismo američkom Kongresu i podržala sankcije protiv Srbije, protiv predsednika, itd. Kad malo bolje pogledate u pitanju nije bilo nikakvo saopštenje. Neki čovek koji je registrovao tu neku nevladinu organizaciju je samo uputio tvit i tagovao sedam kongresmena iz SAD.

To je način na koji oni rade. Oni bukvalno od muve naprave slona i objavljuju u svojim novinama ne bi li zaludeli narod, ne bi li omanuli glasače u Srbiji kako su svi protiv nas. Sa druge strane, videli ste da je Srbija pozvana na Samit o demokratiji, a to je nešto na šta smo svi mi ponosni i o čemu smo mi svi govorili, na čemu smo mi svi ovde radili razvijajući odnose sa SAD koje oni upravo žele da pokvare.

Oni upravo žele da pokvare odnose Srbije sa svim velikim silama sveta. Danas SAD zapošljavaju u Srbiji više od 17.000, 18.000 ljudi. Najveći su pojedinačni donator je Holandija, takođe zemlja iz Evrope i najveći pojedinačni investitor u Srbiji. Kina sve više i više ulaže u Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić se sastao sa predsednikom Putinom, što je bilo nezamislivo u njihovo vreme.

Na kraju, kao i svi ostali moji prethodnici, ja stvarno želim da dam podršku predsedniku Aleksandru Vučiću na politici koju vodi i gospodinu Aleksandru Vulinu na suzbijanju organizovanog kriminala u Republici Srbiji. Svaka vam čast na tome. Nadam se da ćete istrajati i da ćemo se konačno izboriti sa svima onima koji predstavljaju pretnju za naše društvo.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu su samo neki u nizu sporazuma koje Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisuje o međunarodnoj saradnji kako bi pojačalo koordinaciju i komunikaciju kako sa zemljama u regionu, tako i sa dalekim zemljama poput Kine.

Pre svega, želim da pohvalim Sporazum o zaštiti od katastrofa na teritoriji zapadnog Balkana potpisan letos u Skoplju, jer on pokazuje koliko se danas ulaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, u spasilačke ekipe, u opremu i međusobnu koordinaciju službi MUP-a, ali i otvaranje granica Srbije prema regionu.

Ovaj sporazum je formalizacija saradnje i podrške koja je već postojala. U Severnoj Makedoniji na više lokacija delovale su snage MUP-a Srbije. Letos je, takođe, poslata spasilačka jedinica da gasi požar u Grčkoj. To je samo deo razvoja i ulaganja u MUP.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je poslednjih godina obeležila borba protiv organizovanog kriminala, koja je bila apsolutni prioritet. Ogromni su rezultati u razbijanju organizovanih kriminalnih grupa i njihovih izvora finansiranja, ali se takođe značajni rezultati vide i kada govorimo o suzbijanju kriminala koji pogađa običnog čoveka, ulično nasilje, prodaja droge itd.

Ono što mi je danas veoma važno da naglasim, a povezano je sa dobrim rezultatima MUP-a, jeste važnost toga da se MUP u svom radu drži van dnevne politike. Dokazali ste da nema zaštićenih i dokazali ste da ste spremni za borbu sa najorganizovanijim kriminalnim grupama. Ali, takođe ste dokazali da i najmanji pokušaj politizacije koja bi umanjila rezultate MUP-a, da je nećete dozvoliti.

Događaj od pre neki dan vezan za mural Ratka Mladića, o kome danas mnogo govorimo, samo je jedan u nizu događaja koje pokušava da politizuje MUP, koji žele da pokaže da je MUP na strani određene političke opcije, na strani huligana, na strani kriminala. Danas u Skupštini slušamo o tome da policija štiti mural, da policija negira genocid, da mural štite huligani. Od murala koji mesecima stoji, koji niko nikada nije do sada pomenuo, pre neki dan su smislili način da provokacijom i nasiljem pošalju mnogo jaču poruku. Poruku da je Srbija genocidan narod, poruku da smo fašisti i da je klima u Srbiji nestabilna.

Ne smete da dozvolite da se ova politizacija, koju pokušavaju da sprovedu, odrazi na bezbednost građana na ulicama. Policija ne čuva mural, policija čuva mir i bezbednost na ulicama Beograda. Policija ne upošljava huligane, već danas ruši organizovane kriminalne grupe. Mural Ratka Mladića je samo jedna paradigma pokušaja vraćanja krvavih glava na ulice Beograda, ono što niste dozvolili, blaćenja Srbije i urušavanja svega što je Srbija postigla na ekonomskom nivou. Oni pokušavaju da stvore nestabilnu klimu i atmosferu u zemlji, kako bi se diskreditovala i Srbija i MUP i svi rezultati koji su građanima Srbije veoma očigledni.

Šta dalje možemo da očekujemo ni sami ne znamo, jer je destruktivnost na veoma visokom nivou. Ali, ono što je važno jeste da je bezbednost na ulicama Beograda i dalje na najvišem nivou. Pogotovo bih pohvalila činjenicu da će do kraja godine na ulice da se vrate i pozornici.

Sprovođenje bezbednosti na ulicama odlika je jedne ozbiljne i pristojne Srbije. Ali, sa druge strane, moram da izrazim svoju zgroženost i sramotu povodom reči koje je uputila Aida Ćorović pripadnicima policije, pre svega kao žena, jer te reči koje je uputila prema nekima koji mogu da joj budu deca, te reči ne priliče jednoj ženi, a više liče na reči koje bi izgovarali neki huligani, o kojima ona upravo priča da su deo policije i da štite određene političke opcije i da štite taj mural, što nije istina.

Napade koje svakodnevno trpite dokaz su da radite posao kako treba. Imate jednu Natašu Kandić koja napada na tviteru, ali neće da dođe u emisiju. Imate, takođe, Milana Antonijevića koji izražava mržnju, koji se takođe u petak nije pojavio u emisiji. Oni su spremni da izlivaju bes i mržnju, da to kamufliraju pričama o ljudskih pravima, ali isto tako su spremni da ćute danas kada Srbiju nazivaju fašistima i onima koji negiraju genocid.

Poštovani ministre, ovu su sve dokazi da radite pravu stvar za Srbiju i samo tako treba da nastavite. Živela Srbija?

Hvala vam.

Reč ima Bojan Torbica.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, dame i gospodo, i ja pošto nisam bivši socijalista, naravno, i drugovi i drugarice, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze predlozi zakona o potvrđivanju dva izuzetno značajna međunarodna sporazuma, Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, o kom su moji prethodnici tako reći sve izneli. U značajnoj meri proširuje, produbljuje saradnju, ali pre svega ojačava iskrenu i veliku, kako to volimo da kažemo, čelično prijateljstvo između Republike Srbije i Narodne Republike Kine.

Ne znam da li je potrebno napominjati da je Kina naš treći spoljnotrgovinski partner, kao i da ta saradnja raste munjevitom brzinom, tako da su Srbija i Kina u poslednjih pet godina utrostručile trgovinsku razmenu. Srpski narod nikada neće zaboraviti pomoć koju su, kako na početku ove kovid pošasti, kineska država i narod uputili Srbiji i njenim građanima, ali ni sve ono što je u prošlosti Kina učinila za Srbiju sa posebnim pijetetom prema činjenici da su kineska država i narod bili iskreno uz nas, čak i u najtežim trenucima, tokom zločinačke NATO agresije, da su za to platili visoku cenu, bombardovanja svoje ambasade u Beogradu, kojom prilikom su ubijena tri kineska državljanina, a preko 20 ih je ranjeno, ali apsolutnoj podršci teritorijalnom integritetu Srbije istoj onakvoj kakvu Srbija poslednjih godina pruža politici jedne Kine.

Kada jedna država i njen narod imaju takvog prijatelja, kao što ga mi imamo u Kini, ali i Kina u nama, svaki korak koji će unaprediti našu saradnju i prijateljstvo je uvek više nego dobrodošao.

Kada govorimo o Sporazumu o saradnji i zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, moramo napomenuti da on u suštini predstavlja deo inicijative predsednika Republike Srbije predsednika Aleksandra Vučića, pod nazivom Otvoreni Balkan, koji ima za cilj saradnju sa zemljama regiona u svim aspektima, privrednom, ekonomskom, pa naravno, i bezbednosnom. Tako ovaj Sporazum predstavlja zajednički interes Srbije, Albanije i Severne Makedonije, da unaprede saradnju u sprečavanju i ublažavanju posledica od katastrofa i uvećanju pripremljenosti država potpisnica za reagovanje u slučaju eventualnih katastrofa.

Samo tokom poslednjih desetak godina bili smo svedoci više zemljotresa, katastrofalnih poplava, i velikih požara koji su zahvatili kako našu zemlju, tako i zemlje regiona, što opravdava postojanje jedne ovakve regionalne saradnje, za koju je pre desetak dana i Crna Gora pokazala zainteresovanost. Ima li šta lepše nego kada posle raznih neosnovanih napada koji u prethodnom periodu od jednog broja političara iz regiona doživela naša država i naš predsednik Aleksandar Vučić, ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije, gospodin Oliver Spasovski, javno zahvali Srbiji, predsedniku Vučiću, kao i vama ministre Vulin, na iskrenoj pomoći u gašenju požara. Ima li šta lepše nego kada posle svega kroz šta je naš region prošao tokom prethodne tri decenije, iz usta visokog funkcionera jedne susedne države čujemo kako su zahvalni što država tokom tih teških trenutaka nisu bili prepušteni sami sebi, jer su tu bili njihovi prijatelji iz Srbije. Ima li šta lepše nego kada se na stalno ispruženu ruku prijateljstva koju Srbija i njen predsednik i građani pružaju svim zemljama i narodima, kako u regionu, tako i van njega, nađu razumne glave koje su spremne da tu ruku prihvate.

Upravo ovakvi kati su potvrda ispravnosti politike koju vodi država Srbije i njen predsednik Vučić poslednjih godina vode na međunarodnom planu. Politike koja je od Srbije države koja je pre samo desetak godina jedva preživljavala uz tuđu pomoć postala država koja je spremna i što je najvažnije, sposobna da pomogne svima kojima je ta pomoć potrebna. Da je ovo istina govori nam i nedavno održana vežba „Sistem 2021“ koja je izvedena u istom trenutku na 50 lokacija u 24 grada i 26 opština, uz učešće preko osam hiljada ljudi pripadnika Sektora za vanredne situacije, Civilne zaštite, Gorske službe spašavanja, Crvenog krsta, Vojske Srbije. Tokom vežbe prikazano spasavanje usled poplava, nakon zemljotresa, pucanje brane, curenja gasa i tehničko-tehnoloških nesreća, a ono što je najbitnije jeste činjenica da je vežba ocenjena kao izuzetno uspešno izvedena, kao i da Srbija može da bude mirna i sigurna jer ima ko da brine o njoj, čak i u trenucima najvećih katastrofa, i ne samo Srbija već i sve druge zemlje kojima naša pomoć bude potrebna. Zato ministre, svaka čast kako lično vama, tako i svim učesnicima ove sjajne vežbe.

Cenjeni ministre, ne mogu a da ne iskoristim vaše današnje prisustvo kako bi vam čestitao na svim rezultatima MUP-a u borbi protiv kriminala, naročito onog najgoreg, organizovanog koji je ujedno i najopasniji po samu državu i građane. Javnost Srbiji tako reći je nepodeljena u mišljenju da su pripadnici MUP-a u proteklih godinu dana više nego ikada do sada pokazali izuzetnu profesionalnost hrabrost, upornost, doslednost, kako u borbi protiv kriminala, tako i u čišćenju svojih redova od pojedinaca koji su obrukali kako sami sebe, tako i svoju profesiju, sarađujući sa onim najgorima, sa onima sa kojima su upravo i trebali da se beskompromisno bore.

Naravno da je naša policija uvek imala časne i čestite pripadnike kojima moramo priznati, u prošlosti nije uvek dozvoljavano da rade svoj posao, ali čvrstim i odlučnim stavom predsednika Aleksandra Vučića i ništa manje čvrstim i odlučnim vašim angažovanjem ministre, koje posle povratka ugleda Vojske Srbije sada vraća ugled i srpskoj policiji, omogućavajući da pre svega slobodno i profesionalno radi svoj posao, a što naravno ima i posledicu za ovako dobre rezultate.

Kao jedan od poslednjih dokaza te profesionalnosti u radi, jesu i događaji od pre nekoliko dana kada je policija u više navrata postupala više nego odgovorno i profesionalno i u potpunosti zaštitila javni red i mir na ulicama Beograda. Napokon su Srbija i Beograd dočekali da imaju tako obučenu i opremljenu policiju koja je omogućila da se nakon niza nemilih scena u prošlosti napokon i kod nas dogodi da kada se na jednom mestu sretnu pristalice totalno suprotstavljenih, slobodno možemo reći ekstremnih političkih organizacija, pravovremenom i profesionalnom reakcijom policije spreče se sve neželjene posledice jednog takvog događaja.

Pre svega zaslugom ljudi iz vašeg ministarstva sprečeni su pojedinci u nameri da izmanipulišu kako domaću, tako i svetsku javnost i da Srbiju predstave kao autokratsku i fašističku državu, a srpski narod kao genocidan. Srbiju koja je prva u porobljenoj Evropi davne 1941. godine povela organizovani ustanak protiv fašizma. Srbiju koja je prva u Evropi tokom te 1941. godine imala svoje slobodne teritorije. Srbiju u kojoj je kao nigde u svetu streljano 100 nedužnih građana za jednog ubijenog fašistu, 100 za jednog kao nikada i nigde, ni pre, ni kasnije.

Ja ne bih sada ulazio u konkretnu problematiku dešavanja vezanih za mural posvećenom generalu Ratku Mladiću, jer mural sam po sebi jeste komunalni problem i pokušaj jeftinog performansa Soroševih aktivista, ali kada već spomenuh kako generala, tako i neuspeo pokušaj poturanja fašizma Srbiji i srpskom narodu, ne mogu a da sa ovog mesta ne kažem istinu koja je jedna i koju nikada niko neće moći da promeni, koliko god se pojedinci trudili to da učine. Istinu koja glasi – srpski narod nikada nije bio na pogrešnoj strani istorije i srpski narod nikada nije bio osvajač i zavojevač,

kao što nikada u svojoj istoriji nije bio genocidan. Srpski narod jeste naročito tokom 20. veka u više navrata bio žrtva genocida i samo su za srpsku, jevrejsku i romsku decu postojali specijalizovani logori smrti.

Očigledno smo često u prošlosti bili u zabludi kada smo ginuli za slobodu onih koje smo smatrali braćom, a koji su se posle pretvarali u naše dželate i koji su nam to posle vraćali kamom i jamom, a mi smo takav narod, slobodoljubiv narod koji je spreman da se žrtvuje kako za svoju slobodu, tako i za slobodu svih onih koje smatra bliskim, slabim i nezaštićenim.

Istina, ima i ovaj narod, kao i svi drugi narodi, svoje izrode, izdajnike, ima, nažalost, i zločince koji nisu prezali da okrvave svoje ruke, kako krvlju svojih sunarodnika, tako i onih koji to nisu, najčešće kako bi se dodvorili svojim stranim gospodarima. Ti izrodi, izdajnici i zločinci ne zaslužuju ni da im se imena danas pomenu, ali u red tih izroda i zločinaca ni u kom slučaju ne spadaju časni i čestiti srpski oficiri koji su branili srpsku nejač i njihova vekovna ognjišta od Dinare preko Romanije, pa do Prokletija tokom tragičnih sukoba devedesetih godina.

Ne treba srpskom narodu nikakva presuda bilo kakvog suda, doneta bez ikakvih dokaza i osnova, pa da bude svestan da su njegovi generali i pukovnici i ostali vojni i policijski komandiri pretvoreni u haške sužnjeve samo zato što su Srbi i zato što su bili odlučni da se suprotstave nepravdi, da ostanu verni svojoj vojničkoj zakletvi i brane svoju državu i narod, bez obzira koliko je bilo veliko zlo koje se nad nas nadvilo, a bilo je najveće i najjače koje se ikada u svetskoj istoriji obrušilo nad jedan slobodan i suveren narod.

Jako dobro zna srpski narod da kao što su ti isti heroji koji su često bili čak i bez ikakvog čina obični vojnici, rezervisti iz istog rata izašli ponosni i nepobeđeni, isto tako izašli čistog i svetlog obraza kao što su to činili i njihovi preci kroz, nažalost, bogatu ratnu istoriju našeg naroda.

Mogu razni tzv. aktivisti soroševskog ili NVO sektora prekrečiti i uništiti sve murale posvećene generalima Mladiću, Lazareviću, Pavkoviću, Tolimiru, pukovniku Šljivančaninu i mnogim drugim herojima, mogu izbrisati iz svih udžbenika herojstva sa Košara, Paštrika, sa Vozuća ili sa proboja Koridora, ali ne mogu prekrečiti, izbrisati i uništiti naše pamćenje, našu večnu zahvalnost za njihovu žrtvu, herojstvo i iskazanu vojničku čast, našu zahvalnost što su srpski narod sačuvali od novih kama i jama koje su mu bile namenjene. Hvala.

Hvala, gospodine Torbica.

Reč ima Adrijana Pupovac.

Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjene građanke i građani Republike Srbije, na moje veliko zadovoljstvo, konačno nam se ukazala šansa da na delu ponovo potvrdimo našu čvrstu i neraskidivu vezu sa bratskim kineskim narodom, vezu koja je svakim danom sve jača i zahvaljujući kojoj smo došli do ove prilike da izjednačimo naša lična vozačka dokumenta, i to na ovaj način ozvaničimo.

Primer suživota naše dve nacije, kakav je upravo na delu u gradu Boru, kroz uvažavanje i zajednički rad u kompaniji „Ziđin“ je pravi primer postavljanja ciljeva posvećenosti, ali i napretka.

Svakodnevnim uvećavanjem populacije pripadnika kineskog naroda nedvosmisleno se ukazala potreba za priznavanjem i izjednačavanjem njihovih vozačkih isprava sa ispravama državljana Republike Srbije. Samim tim, predlog sa kojim ćemo se, nadam se, svi složiti podrazumeva i reciprocitet, tj. priznavanje vozačkih dozvola i državljana naše zemlje koji žive i rade u Narodnoj Republici Kini. Dosadašnja praksa pokazala je da je suživot ova dva bratska naroda i te kako moguć, uvažavanjem, poštovanjem i svakodnevnim timskim radom, kako na poslovnom, tako i na društvenom, ali i na kulturnom planu.

Predlagač ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine u pravom momentu je prepoznao potrebu da ovakav zakon bude donesen na opšte zadovoljstvo i kao rezultat posete Ministarstva unutrašnjih poslova Narodnoj Republici Kini, čiji je deo tima bio i načelnik Policijske uprave u Boru pukovnik Branislava Stojadinović, kao neko ko je direktno upoznat i upućen u stanje na terenu, a vezano upravo za problematiku koja će ovim zakonom biti regulisana. I u međunarodnim institucijama i organizacijama Republika Srbija i Narodna Republika Kina su iskrena, a samim tim i najveća uzajamna podrška jedna drugoj.

Zato sam uverena da će biti još više šansi i ubuduće da zajedno sve više radimo na velikoj viziji predsednika Si Đinpinga „Jedan pojas, jedan put“, viziji kojoj nesebično svoj doprinos daje i naš predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Vernicima Srpske pravoslavne crkve koji danas slave, mojim Boranima, ali i pripadnicima kineskog naroda koji žive i rade u gradu Boru čestitam krsnu slavu grada Bora, obnavljanje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic, sa željom da uzajamno sarađujemo, da brinemo jedni o drugima i da uz veliko poštovanje, ali i odgovornost postignemo glavni cilj, a to je razvoj i ekonomski napredak grada, uz mir i blagostanje naše dece, ali i naših porodica. Hvala vam.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim međunarodnim sporazumima, i to o dva jako bitna sporazuma.

Prvo bih se osvrnuo na Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom. Ovim sporazumom se olakšava razmena osoblja i vožnja na teritorijama ovih zemalja. To znači da se omogućava našim državljanima sa prebivalištem u Kini da po jednostavnim uslovima zamene važeću srpsku vozačku dozvolu za kinesku, i to bez polaganja vozačkog ispita i bez trošenja sredstava za lekarski pregled, ali se to garantuje i kineskim državljanima ovde, znači ima reciprociteta.

Analizom sadržaja ovog dokumenta došao sam do jednog zanimljivog podatka. Naime, kuriozitet je da u samom sporazumu rešavanja sporova nije propisana ona standardna klauzula koja se koristi u međunarodnim sporazumima da će se eventualne nedoumice, eventualni nesporazumi rešavati putem normi ili institucija međunarodnog javnog prava. Naime, u ovom sporazumu to nije propisano, već je propisano da će se sve eventualne nedoumice rešavati isključivo mirnim putem, prijateljskim putem, putem diplomatskih kanala. E to je upravo dokaz da sa Narodnom Republikom Kinom imamo savršene prijateljske, a slobodno mogu reći i bratske odnose.

Takođe, spomenuću samo nekolik projekata. Naime, nedavno je otvoren i rudnik zlata i bakra „Čukaru Peki“ kod Bora. Kineske investicije su, kao što znamo, spasile čitav istok Srbije, a mogu reći i celu Srbiju. Smederevo je doživelo ekonomski oporavak, ali i cela Srbija, zahvaljujući tim investicijama.

Kinezi ulažu u infrastrukturu. Pomenuću samo neke realizovane projekte, ali i neke projekte koji će biti tek realizovani. Deo metroa, deo Fruškogorskog koridora, završetak auto-puta Čačak-Požega i Požega-Boljare, obilaznica oko Loznice i Novog Sada. Takođe, Kinezi su angažovani i na delu brze pruge Beograd-Novi Sad, ali i na obilaznici oko Beograda. Sinofarm vakcine, kolektori i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, „Linglong“ Zrenjanin, „Singju“ Niš, „Mint“ Šabac i Loznica, samo su neki od primera realizovanih ili projekata koji će tek biti realizovani.

Sve su to indikatori, odnosno pokazatelji uspešne saradnje i političke, privredne, ali i ekonomske između naše dve zemlje, i sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS.

Drugi važan sporazum je Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa na Zapadnom Balkanu, koji predstavlja svojevrsni nastavak one „Mini-Šengen“ inicijative ili ovog projekta „Otvoreni Balkan“ – „Open Balkan“. Naime, cilj je da se zajednički interesi ove tri zemlje slože, odnosno da unaprede svoju saradnju u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa i ublažavanja posledica tih prirodnih katastrofa. Doprineće se učvršćivanju veza na Zapadnom Balkanu podizanjem saradnje na jedan viši nivo, radeći na spasavanju stanovništva, ali i materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara i životne sredine.

Glavni cilj ovog sporazuma, kao tog dela inicijative „Mali-Šengen“, odnosno „Open Balkan“ je da se unesu pozitivne promene u ceo region, da se podstakne preduzetništvo i da se što više približe ova tri naroda.

Moram napomenuti da je Republika Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, poslala ogromnu pomoć i u ljudstvu, odnosno u spasiocima, ali i u novcu i u drugim sredstvima, odnosno opremi kada su katastrofe, zemljotresi, ali i požari pogodili Albaniju i Severnu Makedoniju respektivno. Ovim sjajnim potezima, mi smo pokazali koliko smo otvoreni za svaki vid saradnje na prostoru Zapadnog Balkana, ali i da smo uvek spremni da pomognemo svojim komšijama u nevolji, kao što je i Severna Makedonija poslala tim od 40 ljudi sa opremom, sećamo kada su bile poplave ovde u Srbiji još 2014. godine.

Znači, konkluzija koja se može izvući iz svih ovih činjenica je, da je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i zahvaljujući SNS ima jednu otvorenu politiku, politiku mira, politiku stabilnosti, politiku saradnje sa svim zemljama u regionu. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su takođe pozvane da se priključe ovoj inicijativi, znači, mi smo taj promotor razvoja ovog regiona, jer smo privredno najveća zemlja u ovom regionu svakako.

Ove sjajne rezultate, nažalost, žele da unize i da ponize onih pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima, šireći razne laži i neistine o porodici predsednika Republike. Razlog za takvo bedno ponašanje je samo frustriranost Dragana Đilasa i pripadnika te žute kamarile uspesima Aleksandra Vučića na međunarodnom planu i na unutrašnjem planu ovde u Srbiji. Niko ovde od prisutnih i ne zna kako se zovu deca Dragana Đilasa i dobro je što ne znamo, i niko i ne želi da zna kako se njegova deca zovu, ali svedočimo da gotovo svaki dan Đilas, pripadnici te žute kamarile i njihovi tajkunski mediji napadaju iz sveg oružja napadaju sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića. Međutim, ti Đilasovi mediji i te partijske, odnosno kolege iz te „Multikom firme“, odnosno te partije bratije, oni bez ikakvih skrupula napadaju sina predsednika Republike, Aleksandra Vučića i sve to samo što je on sin predsednika Republike.

Pogledajte samo, ovde u ruci držim hrpu novinskih naslova, hrpu naslova na portalima, na ovim Đilasovima i Šolakovim tajkunskim portalima, pogledajte koliko naslova držim u svojim rukama. Pogledajte šta njima smeta? Njima smeta to što je sin predsednika Republike Srbije, Danilo Vučić, njima smeta to što je on uvek sa svojim narodom. Ovaj momak, ovaj pošteni momak, srpski domaćin, on svoje slobodno vreme koristi da provodi sa svojim građanima, sa svojim narodom. Pogledajte kako divna slika i ovo njima smeta, oni prave sprdnju od ovoga.

A da li znate zašto to rade? Pa, oni to rade zato što znaju da ih je narod provalio. Zato što znaju da ih narod više nikada neće birati. Znaju da su opljačkali taj narod, oni su svesni, svesni su da je narod to zapamtio dobro i oni taj narod mrze. Đilas, Šolak, pripadnici te žute kamarile, oni mrze narod, oni mrze običan narod, oni beže od naroda kao đavo od krst i zato njima ova predivna slika smeta. Slika gde je Danilo Vučić sa jednom srpskom domaćicom. Pogledajte, ova predivna slika njima smeta. Na Đilasovom portalu pišu najgroznije komentare, ja sada, evo imam, verujte da mi da drhte ruke kada čitam šta sve pišu o njemu. Punu hrpu papira ovih naslova ja držim, sramota, zaista sramota.

Nije Đilas jedini koji se bavi ovim gnusnim napadima i pretnjama, Đilasov radnik, uposlenik u toj „Multikom“, partiji bratiji, Marinika Živku čobanu Tepić, ona redovno baca drvlje i kamenje na Danila Vučića, ali i na samog predsednika Aleksandra Vučića, a sa druge strane, upravo ta svetica, nazovi svetica se vozi „Audijem Q7“, „Poršeom“, ali nedavno smo je u Vranju videli kako vozi „BMW X5“, koji vredi više desetina hiljada evra i to polovan, a nov verovatno i preko 100.000 evra. Zaista, skromno nema šta.

Mene takođe zanima na koji način određene institucije poput institucije Poverenika za informacije od javnog značaja šalju nekakve inspektore, a za koje je dokazano da su partijski aktivisti žutih stranaka, ne bili zastrašivali sina predsednika Republike Srbije. Da li je to nadležnost institucije Poverenika, pitam se ovde.

Proganjaju ga u kafiću, proganjaju ga na poslu, samo još fali da ga čekaju ispred kućnog praga. To je užasno šta se radi. Naime, proganjanje je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, član 138a krivično delo i stav 1. ovog člana 138a upravo govori o ovim stvarima. Sve ovo što oni rade, ti žuti tajkunski mediji, pripadnici te žute kamarile, sve što rade ovom nedužnom detetu, sve se može prepoznati u stavu 1. člana 138a Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Zato pozivam sve nadležne državne, pravosudne organe, sve nezavisne institucije, organizacije civilnog društva, nevladine organizacije, da reaguju konačno. Krajnje je vreme da se stane sa svim ovim gnusnim napadima i pretnjama koje su upućene predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa reč?

Reč ima narodni poslanik, Milija Miletić. Preostalo vreme za vašu grupu je četiri minuta i 20 sekundi.