Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici VSS, dragi građani Republike Srbije, vidim da predstavnici Visokog saveta najviše danas pažnje posvećuju načinu osporavanja sudija, pa ćemo svakako i u toku ove rasprave razgovarati o tome.
Mislim da nema ništa sporno da Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo raspravlja o budućim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija i da mi damo svoje mišljenje o predloženim sudijama koje nam dolaze od strane VSS, jer kao što je u prethodnim raspravama i dr Aleksandar Martinović rekao – mi ne smemo da dozvolimo 2021. godine da se vratimo na sistem samoupravljanja, pa da onda slušamo mišljenja i stavove različitih organizacija kako bi mi trebali ovaj naš posao da radimo, odnosno kako da budemo nosioci jednog dela suverenosti koju su nam građani predali na slobodnim i demokratskim izborima u junu mesecu 2020. godine. Zaista mislim da je dobro da se čuje mišljenje narodnih poslanika kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija.
Pred nama su danas predlozi tri odluke koje nam dolaze od strane VSS i koje su upućene Narodnoj skupštini na odlučivanje. Smatram da su ove odluke pokazatelj dobre prakse koja postoji u aktuelnom skupštinskom sazivu, jer na taj način postoji želja i namera da obezbedimo normalno funkcionisanje pravosudnih organa. Jedan od tih načina jeste svakako izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija, kao i izbor predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.
Osim predloga odluka koje se odnose na izbor sudija i koje se odnose na izbor predsednika sudova, pred nama je danas i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Kuršumliji. Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca može prestati na lični zahtev, da može prestati usled navršenja radnog veka, usled gubitka sposobnosti javnog tužioca ili razrešenje.
Takođe, Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca prestaje ukoliko je javni tužioc navršio 65 godina života ili 40 godina radnog staža, te je Državno veće tužilaca u skladu sa svim ovde napred navedenim, utvrdilo da su ispunjeni uslovi da Ranku Maksimoviću, javnom tužiocu iz Kuršumlije prestane funkcija javnog tužioca 22. januara 2022. godine. Smatram da je ovakva odluka formalnog karaktera, te će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu o tome pozitivno glasati u danu za glasanje.
Drugi predlog odluke se odnosi na izbor nosioca pravosudne funkcije u Prekršajnom sudu u Preševu i na ovaj način takođe omogućavamo da Prekršajni sud u Preševu normalno funkcioniše, da nastavi rad sa dovoljnim brojem sudija, a takođe ova odluka je rezultat postupka koji je sproveden u skladu sa Zakonom o sudijama.
Treći predlog odluke koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima se odnosi na izbor budućih predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.
Visoki savet sudstva, što je njegova zakonska nadležnost, je utvrdio listu kandidata za predsednike osnovnih sudova u Kruševcu, Majdanpeku i Novom Pazaru, kao i Prekršajnog suda u Lazarevcu. U ovom postupku da bi građani Republike Srbije znali, Visoki savet sudstva je utvrdio i stručnost, dostojnosti i osposobljenost svakog kandidata pojedinačno što su veoma važni elementi kada govorimo o licima koji će se u budućih, odnosno u narednih četiri godina nalaziti i na čelu sudova.
Zato što biti predsednik suda jeste jedna velika čast i odgovornost, jer vi s jedne strane dolazite iz kolektiva suda čiji ćete rad organizovati u narednih četiri godine, ali s druge strane vi ste prvi među jednakima i svojim moralom i svojom čašću morate da pokažete budućim nosiocima pravosudnih funkcija i već postojećim budućim, odnosno već i postojećim nosiocima pravosudnih funkcija, kako da na najbolji i najnezavisniji način obavljaju ovu odgovornu funkciju.
Predsednici sudova će svakako u narednom periodu biti suočeni sa mnogo situacija gde će morati da pokažu svoje znanje, moraće da pokažu strpljivost, ali i želju da naše pravosuđe bude efikasnije i ažurnije, kako bi građani Srbije brže stizali do pravde, jer na taj način jedino mogu da zaštite svoja zakonom zagarantovana prava i da imaju puno poverenje u pravni poredak Republike Srbije.
Ali, ono što mi moramo da se složimo, jeste da je poverenje u srpskom pravosuđu u potpunosti bilo izgubljeno 2009. godine i to je činjenica koja ne može da se spori, i kada god mi predstavnici SNS u bilo kom mediju razgovaramo sa predstavnicima opozicionih stranaka i kada kažemo da je to najdiskutabilnija reforma pravosuđa u modernoj istoriji Srbije, oni nemaju šta da nam kažu zato što je to istina. Zato što je to flagrantan primer kako su predstavnici bivšeg režima podveli pravosuđe pod politički uticaj, politički uticaj nekadašnje DS.
Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast 2012. i 2013. godine je građanima Srbije obećala da ćemo od Srbije napraviti bolje i lepše mesto za život. Obećali smo veće plate i penzije i to smo ostvarili u godinama koje su nam sledile. Obećali smo bolju zdravstvenu zaštitu koja se i te kako vidi u toku pandemije korona virusa. Ali, kada govorimo o današnjoj temi, obećali smo da ni jednom svojom odlukom, ni jednom svojom radnjom nećemo zalaziti u nezavisnost sudske vlasti, kao treće grane vlasti, kao nezavisne grane vlasti i da ni jednom svojom odlukom i ni jednom svojom radnjom nećemo uticati na objektivnost, odnosno pristrasnost ili nepristrasnost nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. To nam je veoma važno i to pokazujemo na primeru kada usvajamo odluke koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, ali pokazujemo i kada raspravljamo o predlozima zakona koji nam dolaze iz nadležnosti Ministarstva pravde.
Ja moram da vas podsetim i o tome smo mnogo puta pričali, da su predstavnici DS ovu salu ovde gde mi danas sedimo i skupštinsku većinu koju su oni tada imali, koristili da bi usvajali zakone kako bi direktno pravosuđe podveli pod politički uticaj, odnosno ljudi koji su bili u vrhu tadašnje DS. Ne može bilo ko da mi kaže da to nije istina, ne može da mi kaže da Nata Mesarović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Snežana Malović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Dejan Ćirić nije učestvovao u tome i ostali članovi prvog saziva Visokog saveta sudstva. To su ljudi koji su bili eksponenti DS. Nemojte da mi kažete da ti ljudi nisu odgovorni što je 1.500 ljudi ostalo na ulici. Jesu odgovorni. Za samo kratak period od kraja 2009. do početka 2010. godine smo videli kako za kratak period može da se pravosuđe ofarba u žuto-plave boje DS. Zato što je nekom bilo potrebo da pokaže da u svojoj biografiji piše da je reformator sprskog pravosuđa.
Šta je mogla Snežana Malović sa 34 godine da radi u to vreme? Svi su se kleli u Snežanu Malović, zato što im je kasnije u reizboru obezbedila mesta u osnovnim, višim, apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu. Snežana Malović, koja sa 34 godine kaže da će radni sporovi da se završavaju za šest meseci. Vidimo za koliko se danas završavaju, završavaju se za dve i nešto godine.
Znači, ljudi, hajte da 11 godina kasnije prihvatimo činjenicu da su nam predstavnici bivšeg režima razrušili pravosuđe i da mi danas pokušavamo te fleke da ispravimo. Nama je najbitnije da građani Srbije imaju poverenja u srpsko pravosuđe, jer kada znamo da imaju poverenja u srpsko pravosuđe i u pravni poredak, tada znamo da radimo ispravnu stvar. Da nam je bitno da pravosuđe bude i ostane nezavisno pokazuje i proces promena koji se odnosi na Ustav kao najviši pravni akt koji je pokrenut u Narodnoj skupštini pre godinu dana.
Mi nemamo ništa protiv toga da pravosuđe bude u potpunosti nezavisno, mi to želimo. To pokazujemo na primeru da će prvi izbor sudija biti izmešten iz Narodne skupštine u VSS i DVT i da predsednik Odbora za pravosuđe u buduće neće biti član VSS i DVT. To je dovoljan pokazatelj želje i namere da ne želimo da utičemo na srpsko pravosuđe.
Šta treba još da uradimo? Šta treba da uradimo kada slušamo predstavnike opozicionih stranaka da to nije dobro? Ja verujem da to za njih nije dobro. Oni bi najviše voleli da ostane ovako, da sutra na neki način njima samo znan, dođu ovde u Skupštinu Republike Srbije i da nam nikada ne daju podršku dvotrećinsku za promenu Ustava, jer oni žele da kontrolišu pravosuđe, njima je to u ovom trenutku bitno.
Kako to da ste sproveli reformu 2009. i 2010. godine, a onda se dešavaju samo minus za minusom. Tri miliona nerešenih predmeta, uništena pravosudna mreža. Kome je trebalo da od pet opštinskih sudova u gradu Beogradu formira jedan osnovni sud? Kome je trebalo da zbog reforme pravosuđa tada tužioci koji su bili izabrani za vreme DS podižu optužne akte protiv kriminalnih grupa. Setite se samo stečajne mafije koji je vođen postupak 17 godina, koji je rezultirao oslobađajućom presudom, pa je račun Višeg suda bio blokiran godinu dana da bi se isplatili troškovi.
Zašto niko od tih tužioca nije bio pozvan na odgovornost? Zato Natu Mesarović niko nikad nije pozvao na odgovornost? Jedina odgovornost je bila zato što joj nije bio dozvoljen upis u Advokatsku komoru. Ja se sa tim u potpunosti slažem. Žena koja je u potpunosti razrušila srpsko pravosuđe, žena koja nam govori na suđenju premijeru kako je upravo dobila presudu i ona će tu presudu pročitati.
Ono što je važno jeste da smo mi započeli taj proces promena koji se odnosi na Ustav, na deo pravosuđa i dobijamo pohvale od mnogi međunarodnih organizacija, a među njima i od Venecijanske komisije. Venecijanska komisija nam kaže da dobro radimo taj posao. Da radimo dobar posao pokazalo se u Izveštaju Evropske komisije koja kaže da smo ostvarili napredak u oblasti pravosuđa, ali da nam nedostaju još neke stvari, odnosno usvajamo preporuke GREKO-a.
Ne zaboravite, nama danas spočitavaju zato što mi radimo na procesu promene Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Ne radimo ni o jednom drugom delu, ne radimo što se tiče preambule Kosova, ne radimo da bismo obezbedili mogućnost da oni, eto navode da će se kroz to provući pitanje „Rio Tinta“. Neće. Nemojte da plašite građane Srbije. Mi ćemo tek ovde u domu Narodne skupštine raspravljati o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.
Kako oni znaju kako ćemo mi odlučiti? Kako znaju da li će biti ili neće biti amandmana? Da li će taj tekst biti istovetan sa onim koji je ušao u Narodnu skupštinu? Samo plaše građane Srbije, obmanjuju građane Srbije.
Setite se da su oni preporuke Venecijanske komisije odbili, nisu inkorporirali u Ustav 2006. godine i time stvorili mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora sudija.
Danas, predstavnici opozicionih stranaka nama danas spočitavaju taj odgovoran i ozbiljan proces koji se vodi ovde u Narodnoj skupštini. Mene plaši zaista, kada pričam o određenim predstavnicima opozicije, koliki je to obim neznanja i nestručnosti kod njih, koji nam pričaju o tome.
Imate potpredsednika Narodne stranke, Vuka Jeremića, advokata Vladimira Gajića, znači po profesiji advokat, koji pre nekoliko dana izjavljuje da ne treba izaći na glasanje, da 16. januara građani ne treba da izađu na referendum i da moraju da glasaju protiv Ustava. Građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem. Hoćemo podelu vlasti, nezavisan sud u tužilaštvo.
Zamislite Vladimira Gajića, čovek po profesiji advokat priča o tome da građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem, a ustavni amandmani se odnose na to da mi izmestimo izbor sudija u DVT i VSS. Čovek ne zna ništa. Čovek kaže hoćemo podelu vlasti, a sedi u stranci sa ljudima koji su tu podelu vlasti želeli potpuno da anuliraju 2009. godine i da sudsku vlast podvedu pod zakonodavnu i izvršnu vlast.
Imate Janka Veselinovića, isto njihovog partijskog saborca, čoveka koji sedi ispred Narodne skupštine, hoće da blokira ulaz u Gradsku skupštinu grada Beograda. Čovek kaže – nemojte da izlazite na referendum zato što niko nas predstavnike vanparlamentarne opozicije nije pozvao da razgovaramo o tome, a mi u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovali ovde raspravu u Maloj sali Narodne skupštine i pozvali sve predstavnike vanparlamentarne opozicije i pričali sa njima. Bio gospodin Radulović, Biljić, Šešelj, razmenjivali smo stavove. Zamislite taj obim neznanja i nestručnosti.
Imate predstavnika Slobode i pravde Dragana Đilasa koji govori o tome kako to nije dobro, kako ne treba izaći na referendum, kako mi direktno utičemo na sudsku vlast. Mi direktno utičemo i izmeštamo izbore odavde, a niko nije rekao da taj Zakon o referendumu su oni trebali da urade do 2008. godine, da ga upodobe. Niko nije rekao da su oni sproveli nakaradnu reformu pravosuđa. Niko nije rekao da u tom njihovom Zakonu o referendumu iz 2006. godine stoji da će se odluka usvojiti većinom izašlih birača. Mi im produžili rok da mogu da podnesu narodnu inicijativu, i šta ima sada fali?
Imali su i oni mogućnost da sede ovde i raspravljaju sa nama o budućem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ali oni ljudi odlučili da bojkotuju izbore zato što znaju da neće da ih podrži ni 3% građana. I oni treba nama da pričaju o pravosuđu? Ti isti koji su sedeli u Krunskoj ulici.
U prethodnih nekoliko sednica postavio sam pitanje ko je sedeo u Krunskoj ulici dve noći pred izbore i škrabao spiskove sudija? Evo, ja ću da vam kažem, Nata Mesarević, Dejan Ćirić i Boško Ristić, tada advokat. Na narednoj sednici ću vam reći još dva imena.
Evo, gospodin Fila priča o advokaturi, nikada nisu dali svog predstavnika, Advokatska komora nije dala predstavnika za VSS i DVT. Kako tada advokatura nije stala na stranu sudija i tužilaca koji su ostali na ulici? Pa, njihove kolege koje su izabrane nisu stale na stranu neizabranih sudija. O čemu mi da pričamo? O kakvom pravosuđu? A danas nam spočitavaju zato što želimo da pravosuđe upodobimo sa evropskim zakonodavstvom, što je naša obaveza kao nekoga ko je na putu ka EU.
Želimo da upodobimo naše zakonodavstvo, ali nećemo da budemo protočni bojler. Nećemo da budemo protočni bojler ni na jedan predlog VSS. Neće niko imati mogućnost da donese ovde listu sudija predsednika sudova i da mi po automatizmu to biramo. Nećemo to da radimo, zato što smo rekli 2012. godine da hoćemo da se razlikujemo u odnosu na predstavnike bivšeg režima.
Imamo pravo da osporimo. Da li će to da se nazivaju subjektivni ili objektivni razlozi, da li će ti razlozi da se nazivaju bezbednosni, ali mi imamo pravo kao narodni poslanici kojima je data suverenost od strane građana Republike Srbije da osporimo bilo kog kandidata. Zato što želimo da najbolji rade u pravosuđu, da najbolji dele pravdu i da na taj način građani imaju poverenje u pravosuđe i naš pravni poredak.
U danu za glasanje Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će svakako glasati za sva tri predloga odluka, zato što želimo da omogućimo nesmetan rad svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije, verujući da će nezavisno, objektivno i nepristrasno pravosuđe dovesti do toga da građani Srbije imaju veće poverenje kako u pravosuđe, tako i u pravni poredak Republike Srbije. Hvala.