Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, gospođo Vujović, sa svojom saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi smo ovih dana, ovih nedelja, ja bih rekao i tokom cele ove 2021. godine, svedoci politike laži koju plasira deo opozicije, okupljene oko Dragana Đilasa i svedoci smo brojnih laži koje plasiraju Đilasovi i Šolakovi mediji tokom čitave godine. Kada kažem plasiraju laži, mislim i plasiraju laži o izveštavanju za brojne događaje.

Tako smo ovih dana, konkretno i nedelja, svedoci brojnih nemilih scena, ne samo na ulicama Beograda, nego i u regionu, a jasno je šta je u pozadini. U pozadini je da se unese nemir i nestabilnost, ne samo u Beogradu i Srbiji, nego na Balkanu. To odgovara određenim centrima moći i u Srbiji, i u regionu, i u svetu.

Pa, smo tako imali, ne baš slučajno, proteklog vikenda istovremeno, tačnije u 18 časova, proteste zbog murala Ratka Mladića, na Vračaru, istovremeno 30 minuta ranije počeo je obračun dve navijačke grupe o kojima je govorio juče moj kolega, Aleksandar Mirković, u Mostaru, navijačkih grupa, fudbalskih klubova, „Velež“ i „Zrinjski“ iz Mostara, to je počelo oko 17.30 časova, isto oko murala.

Dakle, nekome je taj dan, tih dana, bio cilj da istovremeno unese nemire i na ulicama Beograda, i na ulicama Mostara, i to baš preko puta brda na kojem se nalazi jedna od najvećih pravoslavnih svetinja, posle Hrama Svetog Save, a možda uz crkvu Sv. Marka i najveći hram Srpske Pravoslavne Crkve, Saborna crkva Sv. Trojice, u Mostaru, koju je obišao proteklih godina u više navrata i naš predsednik Aleksandar Vučić, a ove godine i naša premijerka, Ana Brnabić.

Nekome ne odgovara složnost srpskog, bošnjačkog i hrvatskog naroda u Mostaru i što prvi put sada imamo i u vlasti većnike, imamo i Srbe posle skoro 30 godina. Gde se to dešava? To se dešava, baš na raskrsnicama ulica zločinaca, Alojzija Stepinca i Mileta Budaka. Dakle, tim nevladinim organizacijama u Beogradu, tim Đilasovim medijima uopšte ne smeta ni Mile Budak, ni Alojzije Stepinac, imena ulica u zapadnom delu Mostara koja nose nazive po brojnim ustaškim zlotvorima i ubicama iz Drugog svetskog rata i iz rata devedesetih godina.

Istovremeno, Aida Ćorović govori na mitingu, gde sama javno priznaje, odnosno nije to miting, to je skup šake ljudi, javno priznaje da se oni ne okupljaju samo zbog Ratka Mladića, nego da je njima krajnji cilj rušenje Aleksandra Vučića.

Dakle, sasvim je jasno da je reč o jednoj orkestriranoj kampanji protiv Aleksandra Vučića. Zašto? Zato što je on zaštitnik jake Srbije i srpskog naroda, gde god on živeo u regionu.

Nekome ne odgovara, a znamo i kome, jaka i stabilna Srbija, u kojoj složno žive i srpski, bošnjački i mađarski i svi drugi narodi. Nekom ne odgovara bolji status za srpski narod, ne samom u Republici Srpskoj, nego i u Federaciji BiH, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Nekom ne odgovara da se javno govori o zločinima nad Srbima. Nekom ne odgovara, a znamo kome, i Draganu Đilasu i Draganu Šolaku, Vuku Jeremiću i svim njihovim saradnicima, i u medijima, i nevladinim organizacijama, i njihovim saradnicima u stranim i regionalnim centrima moći, ne odgovara da se govori o zločinu nad srpskim narodom, ni za vreme Prvog svetskog rata, pa napadaju predsednika Vučića i vas iz Vlade Srbije i sve nas poslanike zašto obeležavamo Dan primirja i zašto se govori tako o Prvom svetskom ratu, ne odgovara film "Dara iz Jasenovca" kad se govori o zločinima nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, ne odgovara otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji, ne odgovara završavanje radova na Sabornoj crkvi Svete Trojice u Mostaru, ne odgovara sređivanje platoa ispred Hrama Svetog Sava na Vračaru. Njima ne odgovara ništa što je srpsko, što je pravoslavno i što je istina.

Inače, pošto sticajem okolnosti kao narodni poslanik dolazim sa Vračara, taj mural Ratku Mladiću mesecima tu stoji. To nije jedini mural generalu Ratku Mladiću, ima ih još nekoliko u Beogradu i Srbiji.

Da li znate zašto su se i te nevladine organizacije i te političke organizacije, Aida Ćorović, Đilas i njihovi saborci, zašto oni potenciraju ovaj mural na ćošku Njegoševe ulice i Alekse Nenadovića? Zato što oni hoće nerede i krv na ulicama centra Beograda. Oni su se sad setili skoro posle godinu dana da taj mural postoji. Zašto taj mural, ako im baš toliko smeta, i ako je to jedino što im smeta, što to nisu okrečili preko noći kada nema kamera, kada nema medija, kada nema ljudi? Skoro niko ne bi ni primetio.

Ne, nego oni hoće nemire u srcu Beograda, hoće nemire u srcu Vračara. Hoće nerede na ulicama. Hoće da šaka ljudi od dvadesetak, trideset ili 50 ljudi da isprovocira neke navijačke grupe. Hoće da padne krv u Beogradu. Kao što su hteli prošle i pretprošle godine kada su upadali u ovaj visoki Dom i hteli ovde krv ispred Narodne skupštine Republike Srbije, kada su napadali i napali, pokušali da ubiju Marijana Rističevića na ulazu u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kad su zbog toga i zbog loše reakcije pravosudnih organa moje kolege Dr Aleksandar Martinović i Sandra Božić štrajkovali glađu da bi tužilaštvo reagovali, a mi smo danas govorili o radu i sudstva i tužilaštva.

Marijan Rističević, moj kolega, je odlično podsetio na neke naše lepe istorijske sportske događaje, koju većina g rađana Srbije neće moći da pamti, zato što Dragan Šolak, njegov SBB i Đilas, nisu dozvolili većini građana Srbije da gledaju ovu istorijsku fudbalsku utakmicu između Srbije i Portugalije. Pa, nećemo moći kao što smo mi koji tad nismo živeli, ali smo mogli putem televizije i interneta da se podsetimo istorijskih golova i Dragana Džajića, Katalinskog i Karasija, ili u novije doba, Stojkovića, Pančeva, a sada Mitrovića, moći će da vidi samo onaj koji ima SBB, ili ako je neko snimio telefonom, pa prebaci snimak.

Dakle, Draganu Šolaku i njegovom SBB-u, i Đilasu, i Mariniki Tepić, njima ništa nije sveto. Njima ne odgovara uspeh reprezentacije, njima ne odgovara što se srpski narod organizovao devedesetih da se brani od ustaških zločinaca, i na području Bosne i Hercegovine i na području Hrvatske.

Kad god Vlada Srbije, predsednik Vučić, mi narodni poslanici podsetimo na stradanje nad srpskim narodom, mi budemo napadani. Ništa im ne odgovara što je sveto, što je pravoslavno, što je srpsko. Ne odgovara im. Zašto? Zato što je većinsko mišljenje naroda, naših građana i u Srbiji i u Republici Srpskoj borba za srpski, nacionalni i državni interes, zato što u Srbiji nikada bolje u svojoj istoriji nisu zajedno živeli i srpski i bošnjački i mađarski i svi drugi narodi, a onda se juče ovde u parlamentu od jednog kolege iz opozicije plasira jedna ortodoksna laž, da je u Srbiji opasno biti Bošnjak i to u trenucima kada naše drage prijatelje, našu braću Bošnjake imamo gotovo na svim pozicijama, od lokalne samouprave do državnih institucija, gde su postavljeni ne po nacionalnom ključu, nego zato što vole svoju državu Srbiju, što poštuju Ustav i što su zaslužili svojom strukom da se nalaze na određenim pozicijama, i u sudstvu, i u tužilaštvu i u svim državnim institucijama.

Danas u Srbiji Bošnjaci žive složno sa braćom Srbima, Mađarima i svim drugim nacijama. Danas u Srbiji 18 nacionalnih manjina ima ista prava kao i većinski srpski narod i to njima ne odgovora i zato oni postaju nervozni.

Prvo i pod jedan, Dragan Đilas je svestan da sa svojim saborcima ne može da se vrati na vlast legalnim putem, putem izbora, volje naroda. Pod dva, potrošili se milioni. Ima zahteve za nove stotine miliona evra. Ne da mu narod da krade. Zato mu ne da narod podršku na izborima. Pod broj tri, njima ne odgovara svakodnevno jačanje Srbije kao države i položaja srpskog naroda na Balkanu i onda izmišljaju - ajmo krv na ulicama Beograda, ajmo da napadamo svaki spomenik nekoj našoj istorijskoj ličnosti, ajmo da napadamo vakcinaciju, ajmo da napadamo sve ono dobro što Srbija radi.

Danas smo imali prilike, evo, nekoliko kolega mojih narodnih poslanika je dobilo poruku od „Batuta“, gde podsećaju ko nije, a ja sam se vakcinisao sa tri vakcine, gde nude pet vakcina različitih da možemo da se vakcinišemo protiv Korona virusa. To retko gde ima u Evropi, a ja mislim da smo u Evropi jedini. Moje kolege koji su doktori, lekari, ovde narodni poslanici će me ispraviti, ako grešim, mislim da Srbija jedina u Evropi nudi pet vakcina.

Zašto nudimo pet vakcina? Nije to samo različitost izbora, kvalitet je sličan. To govori nešto više. To govori kako Srbija, predvođena Vučićem, gradi mostove i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Velikom Britanijom, i sa SAD i sa zemljama EU i onda mi imamo mogućnost i nabavke vakcina i respiratora i investicija i pravljenje konzorcijuma i ulaganja i pravljenje puteva i dobre ekonomske privrede i svake druge saradnje sa gotovo svim svetskim silama i skoro svim zemljama Evrope i zemalja arapskog sveta, Azije, Južne i Severne Amerike.

Dakle, Srbija danas odgovorno radi. Kako Srbija iz dana u dan napreduje, tako opozicija oko Đilasa postaje nervoznija i to narod treba da zna. Tako je na svim poljima. Njima sve smeta. Svaki film, svaka serija, svaki spot koji govori o jačanju Srbije, gde se poštuje zakon, o podsećanju na našu čestitu istoriju, slavnu istoriju, njima ne odgovara. Ništa im ne odgovara. Ne odgovara im ni uspeh naše fudbalske reprezentacije zato što njima nije stalo do Srbije, a nama ovde narodnim poslanicima SNS je stalo do Srbije. Stalo je do Srbije zato što je Srbija naša otadžbina, a Srbija može dalje da nastavi i da jača samo predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege su iscrpno obrazlagale amandmane, tako da ne želim njima da posvetim posebnu pažnju, osim što ću pohvaliti Ministarstvo za ekologiju i vas, ministarka, na požrtvovanom radu i odličnim rezultatima koje postižete kako bi naši građani živeli u bezbednijem i zdravijem okruženju.

Ono što bih hteo da kažem, poštovane kolege, to je da je samo neko politički neiskusan mogao da pretpostavi da će onaj performans kolega iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA biti okončan iznošenjem onih plakata pre nekoliko dana u Skupštini Republike Srbije i pozivom da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici. Istu onu rezoluciju koju je juče tražio kolega Imamović, koji je na jedan neprihvatljiv i izrazito nepotrebno ružan način optužio Srbiju, zemlju koja je jedna od najstradalnijih od fašističke ruke da je pobornik fašizma i istu onu rezoluciju koju je pre nekoliko godina gospođa Marinika Tepić, jedan od najisturenijih aduta opozicije na predstojećim izborima, toliko jak da je njen šef gospodin Dragan Đilas rekao da svako ko želi da se nađe na njegovoj listi mora da nju podrži, a ja ga ovim putem pitam – gospodine Đilas, ako vi uživate toliko poverenje naroda, zašto vi ne budete na čelo liste i da vidimo koliko ćete glasova dobiti?

Ali, da se vratim na temu. Ne treba biti preterano mudar i uvideti da su pomenute kolege iskoristile upokojenje našeg kolege Zukorlića, koji je svojim nastupima i u javnosti i u ovom visokom domu na mudrom, racionalnom i pomirljivom politikom težio ka miru i valjanom suživotu između naše braće Bošnjaka i Srba u Raškoj oblasti, kako bi sada oni ustalasali neke ružne duhove prošlosti koje naša stranka svojom politikom želi godinama da potisne prošla vremena sa željom da se nikad više ne vrate na naš javni i politički prostor.

Samo oni predstavnici svog ideološkog vođe gospodina Ugljanina, koji je jedan od većih medicinskih stručnjaka, koji je pre nekoliko meseci u jeku epidemije govorio našem narodu da ne treba da se nose zaštitne maske zato što povećavaju smrtnost, istog onoga koji u zavisnosti od hijerarhijske pozicije koju zauzima u izvršnoj vlasti, čas priča da mu je ova država maćeha, čas priča da je ova država njegova država, a kada izgubi poziciju naziva je fašističkom tvorevinom, kao juče gospodin Imamović, samo oni mogu da oživljavaju te otrovne strele sukoba iz prošlosti, nihilizujući sve dobro što ova vlast uradi za Rašku oblast i naše druge sugrađane Bošnjake, a koja je uradila više nego sve vlasti pre nje.

Njima ništa ne znači što se grade nove škole, poput ove škole u Sjenici, koja će biti jedna od najsavremenijih i najmodernijih u Srbiji, koja će imati svoj bazen. Njima ništa ne znači što se grade nove bolnice, novi i najsavremeniji dijagnostički centri ili putevi koji povezuju, kao što je put Novi Pazar - Tutin ili ka Ribarićima ili u Karajukića bunarima, nego daj, pored svega toga, samo da se podsećamo na zla koja se su dešavala na prostorima u ratovima devedesetih i da ih vadimo iz jama, gde zauvek trebaju da ostanu začaurene.

Šta god da ova vlast uradi dobro za Rašku oblast, a ponavljam, uradila je mnogo više nego sve prethodne, pojedini političari, poput Ugljanina, poput gospodina Kamberija ili Imamovića na sve načine se trude da izvrnu ruglu i pozivaju na zločine kojih je bilo u prošlosti sa svih strana, jer njima prosto ne može da bude jasno da nas kao vlast ne zanimaju sukobi bilo koje vrste, već samo napredak, prosperitet i bolji život svakog našeg građanina, bez obzira koje nacionalnosti i veroispovesti bio.

Oni, prosto, imaju patološku mržnju prema ovoj vlasti, isto kao što sada naši politički protivnici imaju istu količinu mržnje i ne mogu da se obraduju čak ni tome što je naša reprezentacija izborila plasman na Svetsko prvenstvo samo zato što je predsednik Aleksandar Vučić poželeo im srećan put i rekao, da se sportskim žargonom izrazim, da ostave srce na terenu, pa onda vređaju i narod, vređaju i igrače i selektore i sve ostale, naravno, vadeći kao adut lečenje dece, igrajući na kartu sentimentalnosti našeg naroda, a moram da ih podsetim da je ova vlast uložila više hiljada puta nego što su oni uložili u lečenje bolesne dece i onda to treba da izbrišu kao svoj adut u predstojećem periodu.

Prvi među njima koji prednjače u neosnovanom optuživanju ove vlasti je gospodin Kamberi, a za koga mi se čini, negde na internetu sam video, da je nosio majicu sa simbolom „I'm terrorist“ prilikom podrške zločinačkoj „Gnjilanskoj grupi“ i koji je poznat po svom jasnom antidržavnom aktivizmu na jugu Srbije, za koga se jasno vidi da njegova politika ne odražava zdravorazumsku politiku saradnje, perspektive i boljeg suživota naša dva naroda, već ozbiljnu dozu animoziteta prema srpskoj državi iz čijeg budžeta povlači ogromna sredstva za prikriveno jačanje već postojećih ekstremističkih stavova koja imaju uporište na ideologiji čiji je nosilac Ridvan Ćazimi, komandant Leši iz Trnovca, ubica naših vojnika i policajaca, a na čijim je tribinama gospodin Kamberi govorio više puta.

Naravno, pored poziva za usvajanje ove rezolucije, gospodin Kamberi se ne libi da svako malo poziva i obraća se za pomoć Amerikancima, kako bi oni pritisnuli Srbiju i ne bi li je doveli do nečega što je svima jasno stavljeno do znanja, a da Srbija, bar dok je SNS na vlasti, nikad neće uraditi, a to je priznanje nasilnog i protivpravnog otimanja dela njene suverene teritorije, što naravno ne znači da Srbija i njeno rukovodstvo nije uvek i na svakom mestu spremna da sedne za pregovarački sto i da razgovara o boljim odnosima, suživotu i, na koncu, kompromisu koji bi doveo do istorijskog pomirenja naša dva naroda.

Dakle, kao što sam naveo na početku samo bi laik pomislio da je performans plaketama u Skupštini bio izolovani akt. Nedugo zatim, nekoliko sati nakon toga, veliki borac za pravdu, naravno, pod znacima navoda, Aida Ćorović, pretpostavljamo u koordinisanoj akciji sa njenim istomišljenicima, poput Jelene Jaćimović, koja nosi duksericu na kojoj piše da je iskreni poštovalac jedne satanističke sekte koja se zove „satanin hram“, odlučuje se na jedan jeftini populistički korak, a to je gađanje jajima mural Ratka Mladića na komandu sad kameri, da bi valjda dobila na nekoj dramatizaciji, a što je ispalo jako smešno.

Ista ona Aida Ćorović koja za srpsku himnu kaže da je zastarela, čije reči ne prate sadašnji trenutak. Valjda bi ona želela da sada ubacimo neke reči iz moderne muzike ili onih njenih, jala i brata, jale i bube, ili kako se već zovu, isto kao što kaže da se žale i sve žrtve, ali da su najveće žrtve bile albanske ne poznajući ili nevešto prekrivajući suštinske istorijske podatke o žrtvama na ovim prostorima.

E, pa to gospođo Ćorović nije lepo. Nije lepo niti je pristojno. Ne što ste gađali mural Ratka Mladića, generala prema kome ne osećam baš neko veliko divljenje ne zbog toga što ga smatram lično odgovornim za onaj zločin koji se desio u Srebrenici, već zbog toga što je ipak trebao da zna i na neki način spreči da nekoliko umobolnika bace ljagu na slavno ime srpskog vojnika i vojskovođa poput Živojina Mišića, Bojovića ili Stepanovića za vreme čijeg vojevanja nije stradao niti jedan jedini zarobljenik od više 50.000 zarobljenika koliko su ih imali. Ne zbog njega, a ni zbog vašeg jeftinog performansa, kao i onog u Skupštini od pre nekoliko sati pre toga i onog jučerašnjeg od strane gospodina Imamovića, već zbog toga što nihilizujete i nipodaštavate jedan od najstradalnijih naroda u poslednja dva veka, srpski narod i svaku njegovu žrtvu.

Pitao bih vas ovim putem, pa zašto neko jaje ne baciste ili bar verbalno ne osudiste onu skaradnu ploču Aćifu Bljuti, nacističkim gvozdenim krstom odlikovanom fašisti? Zašto nekim gestom bar ne pomenuste zločin nad nedužnim srpskim življem kada je u selima u i oko Srebrenice pobijeno više od 3.500 ljudi od strane zločinačke ruke Nasera Orića, a on sam zaklao i iskopao oči sudiji Iliću u selu Zalazje? To nikada ni jednom rečju niti ste osudili, niti pomenuli, ali vam sada smeta neki mural na zidu.

Međutim, suština ovih, da se uličnim žargonom izrazim, šibicarskih trikova nije to što vi predstavljate da jeste. Suština je da unesete hibris, kako su to nazivali stari Grci, odnosno nemir ili razdor, nesklad u ovo mira željno društvo ne bi li se izborili za rušenje ove vlasti na predstojećim izborima sa osnovnim ciljem, a to je slabljenje Srbije i što lakše dolaženje do državnog novca. Tu se koristite onim čime se pristojni i državotvorni ljudi ne koriste, poput vređanja sopstvene države, kako su to činili gospodin Đilas i gospodin Stefanović nedavno u Americi, naravno uz svesrdnu pomoć gospodina Šolaka, moleći za pomoć gospodina Gabrijela Eskobara ne bi li ih on nekim čarobnim štapićem doveo na vlast, pošto to nisu mogli da urade predstavnici Evropskog parlamenta koji su glavom bez obzira pobegli kada su se suočili sa njihovim zahtevima.

Naravno, da ne zaboravim da je sada u njihovoj političkoj agendi to postao neki pravac da svako ide i da kuka tamo Americi, da ih moli, jer je to pre njih uradio i gospodin Ponoš, koga sada vidimo protežiraju na neku visoku državnu funkciju, a kada je besramno stao na stranu američkog ambasadora Kristofera Hila i rekao da je on doveden iz penzije kako bi predsednika Vučića uklonio sa političke scene i da neće otići dok to ne uradi.

Bili ste srpski vojnik, gospodine Ponoš. Gde se dede srpska vojnička čast, gde se život daje, a država ne izdaje, da vas priupitam ja i svaki čestiti građanin ovoga naroda? Kako možete da likujete kada nas na primer ne pozovu na neki samit demokratije, optužujući svoju zemlju na najgori način? Naravno, odmah progutate žabu, kao što je to rekao pokojni premijer Đinđić, kada saznate da su nas pozvali. Isto kao što ste progutali istu tu žabu kada ste govorili da je naša država autokratska, da ne napreduje, da nazaduje čak, a izveštaj Evropske komisije je pokazao da Srbija napreduje u svim poljima, između ostalog i u borbi protiv korupcije.

Da vašem nerazumnom delovanju nema kraja, definitivno sam juče shvatio i pokazali ste kada ste optužili da predsednik Vučić zajedno sa uvaženim predsednikom Vladimirom Putinom direktno vodi u propast zapadni Balkan, što ste napisali u vašem glasilu „Danas“ od strane nekog vašeg i vama naklonjenog istoričara.

Da zaključim, svima vama, koji ste ma koliko bili ideološki i politički različiti sada ste se udružili ne biste li ovu vlast pobedili, nisu bitne ni žrtve ni pravda ni Srebrenica, niti bilo šta drugo, vama je cilj samo novac i slaba Srbija kako bi sa njome mogao da se igra ko kako hoće. Da li novac koji uzimate od stranih agentura, da li od domaćih tajkuna ili bivših političara, svima vam je cilj da se poljulja poverenje građana u ekonomsko, socijalno, vojno i svako drugo snaženje Republike Srbije koje je počelo dolaskom naše stranke na vlast i koja se jedino pod njenom dirigentskom palicom može nastaviti. Mi smo jedan ozbiljni državotvorni simfonijski orkestar koji svira najlepšu muziku za svoj narod i zemlju, a vi raštimovani limeni trombon, onaj koga sve manje i manje ljudi može da sluša i da veruje u njihove laži i izmišljotine.

Nadam se da će vas uskoro na predstojećim izborima naši građani poslati upravo na ono mesto koje zaslužujete, a to je politička penzija odakle biste mogli sa zavišću da gledate kako SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastavlja da vodi politiku usmerenu ka boljem životu, trajnom miru, prosperitetu, jačanju međunarodnog ugleda zemlje na onaj način kako vi niste znali, niste umeli, a najverovatnije niste ni hteli. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.

Hvala, predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovani građani Republike Srbije, apsolutno se pridružujem rečima gospodina Uglješe Mrdića kada kažu da je nama Srbija na srcu, da mi nemamo rezervnu otadžbinu. Za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su sve učinili da upropaste našu zemlju, našu ekonomiju, našu vojsku, SNS dolaskom na vlast je preuzela odgovornost za kvalitet života svih naših građana, jer kako smo razvijali ekonomiju, kako smo zapošljavali naše građane tako se razvijala i svest naših građana o zaštiti životne sredine. Ne može građanin koji ostane bez posla da razmišlja o ekologiji na način kao što to danas razmišlja.

Ja dolazim iz Sremske Mitrovice gde je žuto-tajkunska vlast samo za tri godine preko 4.000 građana Sremske Mitrovice ostavila bez posla, a u Srbiji 400.000 građana je za vreme vlasti DS i njenih satelita ostalo bez posla. Naravno, kada smo preuzeli vlast preuzeli smo odgovornost da damo svoj doprinos ovoj oblasti i da građani Srbije žive pre svega bolje, kvalitetnije, ali da uradimo puno toga za životnu sredinu, za naše samo okruženje.

Želim da pohvalim vas, uvažena ministarka, jer ste svojim radom išli u susret problemima koji su nastajali u oblasti životne sredine. Mi smo svesni da ni jedna vlast, da ni jedan mandat, ni jedan ministar ne može da reši sve one probleme koji postoje u životnoj sredini, jer godinama se u ovu oblast nije ulagalo na način kako to treba, ali vaša energija, vaše znanje, uz podršku predsednika Republike, uz podršku predsednice Vlade, uz podršku nas narodnih poslanika, napravili smo jedan značajan iskorak u budućnost da rešimo sve ono što je u ovom trenutku aktuelno u životnoj sredini, ne samo u našoj državi, već rekao bih i u čitavom okruženju.

Želim da pohvalim vašu aktivnost jer ste svojim radom obilazili lokalne samouprave. Bili ste nedavno u mom gradu, Sremskoj Mitrovici, posetili ste Rumu, posetili ste Čačak, bili ste na deponiji u Vinči, bili ste u Prijepolju, uvek ste išli u susret nekom problemu da razgovarate sa građanima, sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa predstavnicima nevladinih organizacija i da izvučete ono što je najbolje, najbitnije, da dobijete pravu informaciju kako biste dali pravi odgovor u datom trenutku.

Mi smo se trudili ovde narodnom parlamentu da vam pomognemo u toj vašoj misiji i svemu ono što Vlada Republike Srbije i vi kao ministar u Vladi želite da uradite. Mi smo ovde usvojili pet zakona. Evo, ova Vlada postoji nešto duže od godinu dana. Mi smo usvojili Zakon o klimatskim promenama, Zakon o zaštiti prirode, zatim smo potvrdili amandman na Protokolu o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Zatim smo prihvatili Aneks konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, zatim Zakon o zaštiti od buke.

Ova dva zakona koji ćemo danas izglasati to je zaista jedan veliki set zakona. Znači, sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine za godinu dana. Kada na ovu brojku dodamo još četiri zakona iz oblasti energetike, Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o rudarstvu i energetskoj efikasnosti, dovoljno govori koliko je ova Vlada i koliko je Skupština bila posvećena rešavanju problema u oblasti ekologije.

Naravno, mi smo potvrdili više zakona koji se odnose na dalju gasifikaciju Republike Srbije što će dodatno dati jedan pozitivan efekat za zaštitu životne sredine, da smo potvrdili Zakon za gasifikaciju Niša, niške oblasti, zatim međunarodni gasovod koji vodi ka Dimitrovgradu, zatim za Kolubarski okrug, Mačvanski okrug i druge gradove koji će dobiti gas, kao energent ga koristiti, što će u velikoj meri poboljšati životnu sredinu, odnosno sve one negativne efekte će pomeriti u stranu.

Ono što takođe želim da istaknem jeste rad Odbora, kome ja pripadam sa velikim zadovoljstvom, Odbora za zaštitu životne sredine ovde u Narodnoj skupštini, gde smo pored više amandmana koje smo predložili na one zakonske predloge koje ste vi dali, jednu praksu ustanovili da odlazimo u lokalne samouprave, da razgovaramo sa građanima, da razgovaramo sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Imali smo dva odbora van sedišta Narodne skupštine Republike Srbije i bili smo u Sremskoj Mitrovici, bili smo u Čačku, a to se isto prenelo i na neformalnu Zelenu poslaničku grupu gde smo obilazili u Zapadnoj Srbiji takođe i Prijepolje.

Takođe smo bili u Novoj Varoši, u Priboju, razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa direktorima javnih preduzeća i gde smo od njih saznali koji su to problemi u lokalnim zajednicama i zajedno sa vama želimo da rešimo i da pomognemo.

Takođe, jedan veliki benefit čitave priče jeste jedan projekat koji se realizuje u mom gradu, ja sam vrlo ponosan na činjenicu da će grad Sremska Mitrovica, odnosno Skupština grada Sremska Mitrovica biti prva lokalna samouprava na prostoru naše zemlje gde se formira neformalna odbornička Zelena grupa. To je nešto jako dobro iz razloga što će odbornici po prvi put moći da se udružuju na način, a da se povezuju vezano za ekologiju i gde će biti veći uticaj nevladinih organizacija i na taj način daće svoj doprinos u rešavanju svih problema.

Ja sam zaista imao veliko zadovoljstvo i čast da početkom prošlog meseca obratim se kolegama iz pokrajinske Skupštine AP Vojvodine gde oni takođe formiraju Zelenu poslaničku grupu gde od 120 poslanika, koliko broji pokrajinski parlament, 77 kolega je prihvatilo poziv i ulazi u ovu grupu. Mi vrlo brzo očekujemo da će kolege iz Pokrajine zajedno sa nama poslanicima u republičkoj Skupštini napraviti jedan sastanak, jedan dogovor, da vidimo koje su to aktivnosti u nekom narednom periodu, šta to mi kao predstavnici naroda možemo da uradimo i da damo svoj doprinos u ovoj oblasti.

Koliko je važna zaštita životne sredine najbolje govori i sama, da kažem, aktivnost našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i njegov boravak na konferenciji UN o klimatskim promenama koja je nedavno bila u Glazgovu.

Predsednik je predstavio jedan detaljan plan i program šta je to što Srbija želi da uradi u narednom periodu, a pored svog obraćanja predsednik je iskoristio i priliku da se obrati i drugim liderima koji su bili prisutni ovde i na margini te konferencije imao je više značajnih sastanaka i privukao je zaista veliku pažnju.

To dovoljno govori koliko naš predsednik i naša država ima veliki uticaj u međunarodnoj zajednici i koliko međunarodna zajednica gleda na Srbiju kao jedan faktor stabilnosti i državu u koju treba ulagati ili državu sa kojom treba i sarađivati.

Ono što me posebno raduje kao narodnog poslanika jeste i budžet za narednu godinu gde će biti i više od 36 milijardi dinara, što direktnih, što indirektnih sredstava uključeno u oblast životne sredine, odnosno zaštite životne sredine. Mi smo u ponedeljak od vaše saradnice imali zaista jednu iscrpnu prezentaciju svega onoga što vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije žele da urade u narednoj godini, a vezano za ovu oblast.

Ono što mene posebno raduje kao građanina Sremske Mitrovice, to je tri miliona evra koje će biti uloženo u reciklažni centar u mom gradu i to dovoljno govori uz sve one lokalne samouprave gde se ulažu značajna sredstva koliko ova Vlada i koliko vaše Ministarstvo daje akcenat na sam Sektor zaštite životne sredine.

Naravno, kako se zemlja razvija, kako smanjujemo stopu nezaposlenosti, kako uređujemo naše institucije, kako se borimo sa kriminalom, tako sve više dolazi do napada na našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Ne samo na njega, nego i na čitavu njegovu porodicu.

Oni ljudi koji nemaju program, koji nemaju ideju, oni nemaju šta drugo da ponude građanima Srbije osim napada na predsednika i na njegovu porodicu i na nas koji ga štitimo, da kažem, branimo ovde u Narodnoj skupštini. Mi ćemo to da nastavimo da radimo i u narednom periodu.

Pitaju se predstavnici žuto-tajkunske koalicije – zašto poslanici SNS vrlo često govore o svom predsedniku? Da li to neko treba nama da zabrani da mi govorimo o našem predsedniku i svemu onome što on na dnevnom nivou trpi, on i njegova porodica?

Koliko časti može da ima jedan čovek, jedan političar ukoliko proziva decu svog političkog suparnika? Gde je tu moral? Gde je tu odgovornost prema građanima? Da li mi iz SNS znamo imena dece naših političkih protivnika? Ne znamo i to nas ne zanima. Mi želimo bezbednost svim građanima Republike Srbije, bez obzira kojoj stranci pripadaju i da uopšte pripadaju bilo kojoj političkoj organizaciji.

Na ovakav način oni šalju jasnu poruku da nemaju ideju, da nemaju program i da osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i nama iz SNS oni nemaju šta drugo da ponude. Ubeđen sam da će građani Srbije vrlo brzo na izborima koji nam slede prepoznati ko donosi dobre i kvalitetne odluke za građane Republike Srbije, a ko je taj da se Srbija vrati 10-15 godina unazad, da nam se gase fabrike, jer jedini doprinos DS i njenih tajkuna i svih onih koji su činili tu koaliciju u oblasti zaštite životne sredine jeste gašenje fabrika. Mislili su ukoliko ugase neku fabriku da će biti lepši i čistiji vazduh.

Naravno da je to politika prošlosti koja daje samo negativne rezultate i da je to politika koja neće biti podržana od građana Republike Srbije i da će svoje poverenje dati pre svega Aleksandru Vučiću i nama iz SNS da zajedno sa koalicionim partnerima vodimo politiku razvoja, politiku pomirenja i politiku koja će u međunarodnim odnosima još više jačati našu zemlju i davati određeni doprinos koji treba da bude pozitivan.

U Danu za glasanje ja ću naravno podržati oba predloga zakona uz jednu poruku da moramo se ponašati odgovorno prema životnoj sredini, jer je mi nismo nasledili od naših predaka, nego smo pozajmili od naših potomaka.

Ukoliko se budemo na ovakav način odnosili, svakako će oblast biti još uređenija, a mi kao narodni poslanici imamo obavezu da podržimo ovakvu politiku, jer ona donosi, daje doprinos u razvoju naše zemlje u celini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima docent dr Mihailo Jokić.

Kada sam danas pročitao vest da su Nemci, odnosno Amerikanci, zaustavili Severni tok 2, ja sam potpuno siguran da je ovo vreme trećeg svetskog rata između Zapada i Istoka, a Srbija nije ni na Zapadu ni na Istoku, Srbija je na svom putu i zbog toga mi u ovoj situaciji ćemo naći rešenje.

Svaki rat traje četiri godine, a ovo što se dešava sa energentima, sa pandemijom, sa globalnim lancima snabdevanja, to je rat, ali ne klasičan rat, specijalan rat.

Ovaj razlomak koji ja posmatram, nominalno kroz realno, odnosno razmera, ta vrednost razmere preti da bude sve veća, da poništi sve ono što smo postigli. Preti inflacijom koja se dešava. Znači, sve se to dešava spolja.

Ali, mi spoljnom politikom, ne mi nego naš predsednik, mi smo ovo što smo postigli u najvećem stepenu postigli svojom spoljnom politikom. Naši problemi koji postoje, normalno je da postoje, su rezultat nekih nerešenih problema i pitanja na unutrašnjem planu. A što se tiče spoljne politike, besprekorno. A zna se ko je za to zahvalan.

Zahvaljujući toj spoljnoj politici, mi nećemo gas nabavljati na berzi, mi ćemo to dobiti ugovorima. A taj gas će omogućiti da bude zaustavljena ta preteća inflacija, da ovaj razlomak nominalnog kroz realno bude što manji. Ta cena gasa će omogućiti još veće strane investicije. Zašto dolaze stranci? Ne samo zbog jeftine radne snage, kako kažu, mada ima i toga, ali i zbog stručnosti naših radnika. I treći razlog koji ja sad ovde navodim jeste cena gasa, koja će biti najniža u Evropi, zahvaljujući našoj spoljnoj politici.

Druga opasnost koja preti jeste, gospodo, povećanje kamata. FED, ta Centralna američka banka, konzorcijum privatnih banaka, Centralna evropska banka, oni su imali nameru da povećaju kamate u julu 2020. godine. Oni sad prete da će sad da povećaju. Međutim, zbog sebe to ne mogu da učine. Ali, to je opasnost koja preti.

Ja sad imam jedan podatak i znam da građani Srbije 1.200 milijardi imaju u kreditima. Malo veći deo, 650 su ovi gotovinski krediti, i stambeni krediti. I normalno je da su građani zabrinuti. Ali, mi imamo dobru Narodnu banku Srbije, koja će regulisati referentnom kamatnom stopom, onda ovim novčanim parametrima M1, M2 i M3, ekonomisti znaju šta to znači. Znači, kontrolom novca na tržištu to će biti amortizovano.

Normalno je da u ovim teškim vremenima koja ja definišem kao rat ima domaćih izdajnika. I pošteno da vam kažem, ja o domaćim izdajnicima ne mogu da pričam, meni je to gadno. Oni rade to što rade i normalno je da rade. Oni bi hteli da dođu na vlast bez izbora. To je nemoguće. Ja o njima ne želim ništa da pričam.

Koristim priliku što je ministarka tu, mi sad ovim budžetom za 2022. godinu ćemo dati 486 milijardi, osam milijardi više nego što smo dali prošle godine. E, ta struktura u infrastrukturi je saobraćaj i komunalna izgradnja. Najbolja zaštita životne sredine jeste ulaganje u komunalnu infrastrukturu. Šta to znači? To znači - regulacija otpadnih voda, dobijanje vode, znači ako na jednoj teritoriji ili na jednom delu Srbije nema kanalizacije, nema vode, onda je normalno da je ugrožena životna sredina. I ne možete je regulisati dok to ne uradite.

Mi ćemo, a čini mi se da je to namera i to predviđa ovaj budžet za 2022. godinu, da se veći deo sredstava odvoji upravo za izgradnju infrastrukture, što će sigurno poboljšati i standard života, ali će i rešiti ove probleme životne sredine.

Znači, bez obzira što je situacija vrlo teška, što je implicirana spolja, ja imam poverenja u svog predsednika i mislim da će naša spoljna politika doprineti, a već je to tako, da se Srbija na Zapadnom Balkanu nalazi u najboljem položaju. Ove direktne investicije, čini mi se, tri milijarde i 145 miliona evra, to je 60-70% ukupnih investicija koje je dobio Zapadni Balkan, a svi ostali manji odnos. I normalno je da nas ne vole. Kad neko napreduje, on je na meti i svi onda žele da ga napadaju.

Kad mi imamo jasan put, kojim putem treba da idemo, još jednom kažem, mi nismo ni na istoku, nismo ni na zapadu, mi smo na svom putu - malo na zapadu, malo na istoku, po potrebi, da nama bude svakog dana u svakom pogledu sve bolje. Ja sam u to i uveren. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, mi ćemo danas glasati za predloge predsednika sudova koji se biraju. Kandidati koji su nam predloženi, vidi se da su to ljudi koji su sa iskustvom, sa znanjem. Njihov zadatak jeste da zajedno, u okviru svojih nadležnosti, rade u znaku poštovanja zakona, da se sudi i da se radi onako kako treba, u ime naroda. I mi se ovde u Skupštini i na svakom drugom mestu zalažemo za borbu protiv korupcije, protiv kriminala, gde se i pokazalo da i policija i sudstvo sada rade efikasnije u jednom delu, zato što se rešavaju svi oni zločini, odnosno pronalaze se učinioci zločina.

Mi smo danas, to ću sada reći, imali i komemorativni skup povodom smrti našeg potpredsednika, pokojnog Muamera Zukorlića, akademika, gde se pokazalo da naš državni vrh poštuje sve naše ljude, da je naš državni vrh na čelu sa našim predsednikom Srbije ovde bio prisutan, dao poštovanje prema porodici umrlog čoveka, odnosno gospodina Zukorlića koji je ovde kod nas kao potpredsednik Skupštine širio znanje, poštovanje i zajedništvo vezano za nas Srbe, pravoslavce i za Bošnjake.

Na skupu komemorativnom je naš predsednik rekao da ćemo, normalno, mi nastaviti da sarađujemo, da radimo zajedno sa našim komšijama, prijateljima islamske vere, gde je to potvrdio i predsednik Skupštine Ivica Dačić. Siguran sam da ćemo mi svi zajedno ovde nastaviti da sarađujemo, da se zalažemo za zajedništvo, za poštovanje, ono što je radio akademik Zukorlić, da to nastavimo i mi, a i ljudi koji će nastaviti njegovim putem.

Jedna od bitnih stvari, videli smo juče da su odapete strele koje žele da prave razdor, da prave mržnju, da seju mržnju. To nije dobro i zato ćemo mi ovde kao poslanici, zato ćemo mi ovde kao ljudi koji poštuju svakog čoveka u Srbiji, svakog građanina Srbije, bilo koje da je vere, nastaviti da radimo, da budemo zajedno, da se poštujemo i da se uvažavamo. To je prava stvar. Dobro je što ovde tako radimo i što je ovde bio komemorativni skup, ovde u Skupštini Srbije. To je rekao i naš predsednik Vučić.

Još jednom, veliko poštovanje akademiku Zukorliću, koji je ovde u Skupštini pokazao kako treba da se radi sa pomirenjem i pomirenje da bude za sve.

Sada ću ja sa ovog mesta još jednom reći nekoliko stvari koje su bitne za nas, za građane Srbije.

Čestitaću pobedu naše reprezentacije, reprezentacije Srbije koja je pobedila Portugaliju. To je bilo skoro nemoguće. Naš predsednik je bio i dao podršku našim igračima, našem selektoru i mi smo pobedili. Puno napada pre toga je bilo na predsednika Vučića. Zašto? Kako? Gde?

Mi želimo, svi koji smo tu, i poslanici i državni vrh i svi mi koji smo na neki način vezani za izvršnu vlast, za zakonodavnu vlast, mi svi želimo da naša Srbija ide napred, da reprezentacija Srbije u fudbalu, u rukometu, u odbojci, da svi mi promovišemo na najbolji način našu zemlju Srbiju i sve građane Srbije.

Svaka čast našim fudbalerima. Velika je stvar što je selektor reprezentacije Dragan Stojković Piksi iz Niša, iz Pasi Poljane, tako da svi mi koji smo tu da znamo da veliki ljudi dolaze iz malih sredina, da to nije samo Beograd.

Još jednom, uvažene i poštovane kolege, ja ću glasati za predloge ovih sporazuma, za predloge svih ovih zakona i za sve ove predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.