Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pošto je ovo dan za diskusiju o amandmanima moj govor, odnosno moje obraćanje neće biti nešto preterano dugačko ili neće biti uobičajeno dugačko.

Pre svega iskoristio bih priliku da zaista čestitam ministarki na pripremi svih onih zakona i zakonskih rešenja koja smo mi ovde u Skupštini usvojili u prethodnom periodu i na angažmanu Ministarstva i Vlade Republike Srbije na unapređenju životne sredine kod nas.

Komentarisao bih nešto što ovih dana opterećuje političku javnost i što se često pojavljuje u medijima koje kontrolišu, odnosno finansiraju Đilas i Šolak.

Naime, 15. novembra oni su na jednom portalu, a zatim i u štampanom mediju izneli ili objavili izuzetno obiman intervju Tonina Piculu. To je neki hrvatski političar koji je čak bio i ministar spoljnih poslova i sada je člana Evropskog parlamenta, predsednik Radne grupe za zapadni Balkan pri Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Inače je izvestilaca za Crnu Goru EU parlamenta, a mi znamo da je izvestilac za Srbiju gospodin Vladimir Bilčik.

Ono što je mene navelo da taj intervju, odnosno to pisanije gospodina Picule pročitam do kraja jesu stavovi koji su tu izneti i sam naslov koji je bio vrlo ciničan. Naslov kaže – mladi obrazovani nogama glasaju protiv Vučića. To je mene baš zaintrigiralo da pročitam čitav tekst. Na kraju se sve svodi, na kraju je zaključak da od tog naslova u suštini nema ništa.

Pogledao sam ko je dotični gospodin koji je možda svaka tri dana ili svaka dva dana prisutan i na obe televizije i na nekoliko portala i u svim štampanim medijima koje finansiraju ova dvojica gospodina, Đilas i Šolak. Video sam da se taj Tonino Picula hvali kako je učesnik domovinskog rata. Postoji jedna priča njegova gde je on učestvovao u akciji „Oluja“, u akciji proterivanja 250.000 Srba iz Hrvatske kojom prilikom je 2.000 ljudi ubijeno. Znamo da su oni raketirali, odnosno bombardovali i kolonu izbeglica. Ono što je ostalo po kućama, uglavnom stari bolesni, to su pobili, likvidirali. Taj gospodin se hvali svojim učešćem, verovatno je bio oficir obzirom da je bio i visoki političar, u tim akcijama. Znači, on se ponosi učešćem, kako kaže, u domovinskom ratu i akciji „Oluja“.

E sad, vi vidite da jedan takav, koji je učestvovao u proterivanju Srba, u opozicionim portalima, u štampanim njihovim medijima i na njihovim televizijama ima više vremena nego bilo ko, da ga ima bukvalno svaki drugi, treći dan, i to u vrlo velikom obimu.

To znači da oni koji uređuju te portale, odnosno medije, se slažu sa stavovima dotičnog gospodina. Slažu se sa stavovima čoveka koji je učestvovao u proterivanju Srba iz Hrvatske, da su njihovi politički stavovi o savremenom trenutku i o tome gde je Srbija, kako je ona radila u prošlosti, kako treba da se ponaša u budućnosti, u potpunosti identični. Taj naslov, ogavan i sraman, da mladi i obrazovani nogama glasaju protiv Vučića u smislu da oni beže iz Srbije i napuštaju Srbiju, demantuje pre svega britanski ekonomista.

U članku od 2. februara 2020. godine, britanski ekonomist je izveo statistiku o napuštanju mladih i obrazovanih ljudi, znači o migraciji kadrova, gde je na prvom mestu Haiti, na drugom Venecuela, na trećem BiH i na četvrtom mestu je Hrvatska. Srbija je tek na 10 mestu. Znači, ono što gospodin Picula pripisuje nama u stvari je više karakteristika države iz koje on potiče, iz koje dolazi, nego što je karakteristika i karakteristično za Republiku Srbiju.

Takođe, u tom tekstu se barata i nekim statističkim podacima, 2014, 2018. godina gde se kaže da je u Srbiji toliko i toliko stanovnika manje, što znači da ljudi beže i onda sam otišao na relevantne sajtove i izvadio sve te podatke. Zamislite, u Hrvatskoj je u tom periodu od 2014. do 2018. godine 150.000 ljudi manje, u Srbiji 148.000 ljudi, a u Bugarskoj kao članici EU, negde je veličine Srbije, u njoj je 200.000 ljudi manje. Znači, ovde po rezultatu je najbolja Srbija. Ako uzmemo u obzir da Srbija ima mnogo više stanovnika od Hrvatske, procentualno, Hrvati su izgubili 3,54% stanovnika, Srbi 2,07%, a Bugari 2,77%.

Ako uzmemo i to da je prirodni priraštaj u Srbiji zaista u tom periodu slabiji nego u Hrvatskoj i Bugarskoj, onda znači da su živi, odnosno oni koji su u životu, emigrirali iz Hrvatske u znatno većem obimu nego iz Srbije.

Na čemu se onda temelji ova tvrdnja da mladi i obrazovani nogama glasaju protiv Vučića, a zamislite, on je to napisao u nekom autorskom članku 15. novembra, da bi te iste novine danas na tri stranice razrađivale tu tezu, pa imate naslovnu, drugu i treću stranicu koja se bavi time.

Džaba im sve to, statistika je protiv njih, jer svi danas migriraju. Sve zemlje su zahvaćene migracijom, posebno zemlje zapadnog Balkana i one zemlje koje su nedavno ušle u EU, ali je to karakteristično i za EU.

Na sajtu „Dojče vele“ možete naći jedan tekst posvećen migracijama iz Nemačke. Nemci se masovno sele u SAD, u Švajcarsku, u Austriju, u druge zemlje, tako da je to karakteristično za sve zemlje, a ne samo za kako neko želi da navede zaključak, za Srbiju i one zemlje u kojima navodno vlast nije nešto uradila što je trebala i navodno se loše živi. Danas imate situaciju da švedski lekari idu da rade u Norvešku zato što su tamo mnogo veće plate, nego u Švedskoj.

Takođe, u medijima Šolaka i Đilasa oštro je kritikovan Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, čak na dve stranice se nalazi ta kritika. Znate, Vladimir Bilčik je kriv zato što nije potpisao pismo protiv Srbije, odnosno nije potpisao pismo u kome se kaže da Vučić i njegova policija čuvaju mural.

Naravno, Tonino Picula, i neki njemu slični su to pismo i napravili, a Vladimir Bilčik nije hteo, kao izvestilac za Srbiju, koji verovatno bolje od njih zna stanje u Srbiji i oko Srbije, jednostavno to nije hteo da potpiše, jer smatra da to nije istina. Istina je da je policija imala samo ulogu razdvajanja onih koji bi mogli da se međusobno sukobe. Da je policija čuvala mural, pa ne bi se desilo da se u dva navrata na mural baci farba. Naravno, postoje i oni koji su došli da taj mural očiste od te farbe. Ono što je najvažnije to je da policija nije dozvolila da dođe do kontakta strana koje misle različito i nije došlo do sukoba između neistomišljenika. Ali, ta priča koja se plasira, ta teza da Aleksandar Vučić čuva mural ratnog zločinca i da policija u Srbiji vrši tu funkciju, to je jedna jako, jako maligna teza koja ima za cilj da poljulja ugled Republike Srbije.

Znate, gospodin Tonino Picula, koga sam pomenuo, se hvali da je u akciji „Oluja“, spasio jedno kuče, odnosno da je kuče izgubilo gazdu, pa ga je on prihvatio. Možda je bilo bolje da je uz kuče spasio i neke srpske civile. Kaže da, eto, da on nije spasio to kuče, ono bi doživelo i sudbinu drugih. Ne znam na koje druge misli, da li misli samo na životinje ili misli i na one ljude koji nisu stigli da izbegnu iz svojih domova.

Šta je sada ovde ono što uznemirava? To je da naša opozicija, tj. oni koji misle da su bogom dani, da imaju tapiju na opoziciono mišljenje u Srbiji, se zapravo slaže sa ovim gospodinom i njemu sličnim, na taj načni što sve njegove političke teze, sva njegova politička mišljenja iznosi kroz svoje medije i daje im izuzetan prostor. Znači, oni su istomišljenici. Oni koji su od 2000. do 2012. godine vladali Srbijom i koji su Srbiju upropastili, oni su nekako umislili, to je valjda kompleks više vrednosti, da samo oni mogu da budu opozicija ovoj vlasti i niko drugi i ne priznaju bilo koga drugog za opoziciju, osim sebe.

Takođe, ono što smeta je da se recimo, izraz „srpski svet“ koristi u jako negativnom kontekstu, te se kaže da taj izraz se nekako poistovećuje, kod njih je sinonim za neke imperijalističke težnje Srbije, a ne za brigu Srbije za Srbe koji žive van njenih granica. Ali, zamislite da u jednom tekstu Tonino Picula u ovim Đilasovim i Šolakovim medijima, osporava čak i mišljenje Poverenika za proširenje EU Olivera Varheljija, kaže – taj čovek je štelovao izveštaj za Srbiju kako bi bio bolji i kako bi bio prihvatljiviji. Pazite, optužuje Poverenika za integracije da je falsifikovao delove izveštaja za Srbiju kako bi taj izveštaj bio što bolji i što kvalitetniji po Srbiju, i to se iznosi u medijima Đilasa i Šolaka.

Kaže da Srbija sporije napreduje na evropskom putu nego ostali, pa naravno to je sve stvar političke volje onih koji odlučuju, tu ništa ne zavisi od nas. Znači, Bugarska i Rumunija su preko noći ušle u EU i niko nije pitao da li ispunjavaju ili ne neke uslove. Vrlo brzo su ušle Slovenija i Hrvatska.

Politička je volja onih koji nekoga primaju, kojom će brzinom nekog da prime. Srbija čini sve sa svoje strane da svoju zakonsku regulativu i svoju realnost, političku praksu prilagodi EU, ali ta brzina prijema ne zavisi od nas, jer ta konstatacija je vrlo cinična.

Priča da Srbija destabilizuje već dve godine Crnu Goru i da je to po receptu destabilizacije BiH, pa to može da prođe kod ovih koji misle suprotno od nas. To je njihova teza, ali zar Srbija nema pravo da brine o delovima svog naroda koji se nalaze van granica Srbije. Zašto oni ne postave sebi pitanje – a zašto je srpski narod i mnogi drugi građani Crne Gore krenuli u proteste i litije? Zato što su ugrožena prava Srpske pravoslavne crkve. Zašto se komeša u BiH? Zato što neko stalno pokušava da preko raznih instrumenata i visokog predstavnika ili Ustavnog suda derogira prava Republike Srpske koja su garantovana Dejtonskim sporazumom.

Na kraju, hteo bih da kažem da oni koji jesu opozicija u ovom režimu i smatraju da su jedina prava opozicija režimu, oni u toj svojoj kritici i pljuvanju režima prosto gube u vidu granicu između kritike vlasti i kritike države. Sve ono što oni rade, a što može da se pročita u njihovim medijima i u njihovoj interakciji sa Evropskom komisijom ili nekim zemljama zapadnog sveta je u stvari više pljuvanje sopstvene države, nego što je kritika ražima u svojoj državi, a to opet znači da oni polaze od one – cilj opravdava sredstvo. Nema veze, srušićemo i Srbiju samo kako bi srušili Aleksandra Vučića. Ispunićemo im sve želje, daćemo im Kosovo, daćemo im Republiku Srpsku, otkazaćemo pomoć i nećemo podržavati Srbe u Crnoj Gori. Ako treba, možemo i Srbiju da iscepkamo, nije bitno, bitno je da ostane nešto čime ćemo mi tj. oni da vladaju. To je na osnovu svega ovoga što čovek može da pročita u njihovim medijima, što može da čuje iz njihovih medija, jedini zaključak koji se nameće građanima Srbije.

Živeo predsednik Vučić, živela Srbija, živeo srpski svet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvažena ministarka, poštovani građani Republike Srbije, definitivno u ovaj uvaženi dom ne ulaze bitni i manje bitni zakonski predlozi. Prema svakom radu i prema svakom poslu koji ljudi obavljaju vredno mi poslanici SNS se odnosimo sa poštovanjem, pa tako i prema ovom zakonskom predlogu koji dolazi iz vašeg Ministarstva.

Apropo toga, što se tiče samog zakonskog predloga koji je danas pred nama, budite sigurni da ćemo mi poslanici SNS u danu za glasanje pružiti apsolutnu podršku.

Međutim, prosto kao običan čovek i kao narodni poslanik ne mogu, a da se često ne upitam koliko je teško raditi poslove na razvoju Srbije unutar njenih samih granica sa jedne strane, a na tom tragu je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama? Koliko je teško istovremeno čuvati regionalni mir i stabilnost sa druge strane i pomagati i voditi računa o položaju srpskog naroda u regionu, ali i svih drugih naroda koji sa njim žive? Koliko je sa treće strane teško u svemu tome održavati dobre veze i ugled Srbije u međunarodnim krugovima vodeći računa o ugledu Srbiju u Americi, u Ruskoj Federaciji, EU i svuda širom sveta?

Održavati zemlju u takvim uslovima, ići napred i čuvati regionalni mir i stabilnost, uz puno poštovanje svih važnih međunarodnih faktora može samo, ako bih bio slikovit, rekao bih – neko ko je politički čarobnjak. Ali, ne. Biću odgovoran i precizan. To može samo neko ko je danas ne političar, nego državnik. Pretpostavljate i znate i vi i cela Srbija, milim na današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Činjenica je, meni se čini, ali siguran sam da je to jedna objektivna činjenica da regionalne političke teme danas često nadmašuju sve one političke trzavice i probleme unutar same Srbije, međutim, pored svih pritisaka i napada na Srbiju i na srpskog predsednika danas lično, ne odustajem od takve politike.

Otuda, želeo bih da istaknem ono što se desilo danas, a to je poziv srpskog predsednika Bakiru Izetbegoviću, političkom predstavniku bošnjačkog naroda u Bosni i Hercegovini, na razgovor i na sastanak, makar on bio u Sedreniku, kako reče, u okolini Sarajeva, pa makar bio u kafani. To govori o otvorenosti srpske politike, o otvorenosti i miroljubivosti politike na čijem čelu je današnji predsednik Aleksandar Vučić i želji da se mir i stabilnost i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini sačuva po svaku cenu. Naravno, javili su se danas politički protivnici kritikujući tu činjenicu, ali smo sigurni da je to jedina politika ispravna, na čijem čelu je današnji predsednik, a mi poslanici SNS sledbenici i čuvari te i takve politike.

Mir i stabilnost je preduslov opstanka i Srbije i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali mir i stabilnost su preduslov opstanka i razvoja i srpskog i bošnjačkog naroda na Balkanu.

Ne bih imao nameru i to je zadnje što želim, da današnji komemorativni skup koji se desio u holu ovog uvaženog zdanja koristim u dnevnopolitičke svrhe i ubiram sitne političke poene, ali čini mi se da je malo zapaženo prošlo današnje obraćanje sada već lidera Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlića i sina dosadašnjeg poslanika Muamera Zukorlića, gde je jasno i eksplicitno rekao da niko od dosadašnjih srpskih lidera u Beogradu nije poštovao i nije razumeo Bošnjake i Bosnu i Hercegovinu kako to razume predsednik Aleksandar Vučić. To je velika poruka kada je čujete od onih koji su politički predstavnici bošnjačkog naroda. E, upravo ta politika je ono što mi poslanici SNS, a što je još najvažnije i narod u Srbiji podržava.

Poštovana ministarka, mi ćemo na kraju u momentu glasanja, koje je sve bliže, podržati ovaj zakonski predlog, ali što je još važnije, budite sigurni, podržavaćemo politiku koju vodi Vlada, a čiji rodonačelnik je današnji predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam. Živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicom, građani Republike Srbije, pošto se danas pred nama nalazi amandman na zakon koji nam dolazi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, smatram da će ovakav amandman u potpunosti pozitivno uticati na konačni zakonski akt i Narodna skupština će u danu za glasanje svakako podržati i Predlog zakona, kao i amandmane koji su danas pred nama.

Mislim da je politika SNS i Aleksandra Vučića pokazala da je zaštita životne sredine na visokom mestu prioriteta i Vlade Republike Srbije, ali takođe i svest koja postoji među narodnim poslanicima i svima onima koji podržavaju politiku SNS, kako bi od Srbije napravili bolje i lepše mesto za život.

Svakako to da smo svesniji da nam je tema zaštite životne sredine veoma bitna pokazuje i izjava predsednika Aleksandra Vučića koja je data na samitu povodom klimatskih promena u Glazgovu. Tokom obraćanja je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se svi slažemo da moramo da investiramo u klimu i zaštitu životne sredine i svi takođe moramo da shvatimo da buduće generacije moraju da budu obaveštene u pogledu zaštite životne sredine, kako ne bi napravili greške koje su nam se događale u prethodnim godinama.

Vi ste ministarka i vaše Ministarstvo napravili dosta dobrih stvari za ovaj period od godinu dana i to pokazuju i sprovedeni projekti na terenu, kao što je i čišćenje deponije „Stanjevina“, ne bih samo da uznemiravam moje kolege poslanike, kao i čišćenje istorijskog otpada prvi put iz preduzeća koja su prošla kroz postupak stečaja, kao što je to urađeno u Nišu, zatim sanacija deponije u Osionici, deponije „Stanjevina“, kao što sam rekao, ali i mnogi projekti koji su urađeni na teritoriji Mionice.

Da nam je veoma bitno da ulažemo u zaštitu životne sredine pokazuje i Predlog budžeta za 2022. godinu, gde je izdvojena najveća količina novca za zaštitu životne sredine u prethodnih deset godina, i to pokazuje upravo da sledimo ozbiljnu i odgovornu politiku Aleksandra Vučića, ali i onih stvari koje su navedene u ekspozeu premijerke Brnabić, da je zaštita životne sredine jedan od tri osnovna prioriteta buduće Vlade.

Ali kao što su moje kolege u prethodnih nekoliko sati govorile ovde, ja bih takođe želeo da jedan deo svog obraćanja posvetim i histeriji koja je nastupila u zadnjih nekoliko dana kada govorimo o muralu Ratka Mladića. Svi smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo na teritoriji Gradske opštine Vračar i potpune histerije među onim ljudima koji su po ko zna koji put odlučili da pljunu na Srbiju, da pljunu na srpski narod i da pljunu na sve one stvari za koje se mi zalažemo kao SNS.

Vi ste na početku te histerije, a i u narednim danima videli samo izjave tih ljudi koje su bile direktno usmerene protiv Srbije i srpskog naroda. Imate aktivistkinju Aidu Ćorović, koja je inače bila i aktivista Građanskog saveza iz koje dolazi i danas Vesna Pešić, koja takođe ima samo najbrutalnije uvrede na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali je takođe Aida Ćorović bila i poslanica DS u periodu od 2014. do 2016. godine i ove ovde poslaničke klupe je delila i sa današnjom potpredsednicom Stranke slobode i pravde Marinikom Tepić, koja se direktno zalagala donošenje Deklaracije o genocidu u Srebrenici.

Mi te stvari ne smemo da zanemarimo. Mi ne smemo da zanemarimo da je predsednik te iste stranke Dragan Đilas tokom svog gostovanja u „Vijestima“ u Podgorici govorio o tome da je prosto pitanje genocida gotova stvar, da mi moramo da prihvatimo to stanje i da on poštuje odluku Međunarodnog suda.

Međunarodni sud u Hagu je donosio različite odluke, ali ta različitost nikako nije išla naruku srpske strane. Imate najveći broj osuđenih ljudi koji dolaze iz Srbije, presude u kojima je sadržan najveći broj godina zatvora usmerenih ka generalima koji su dolazili iz Srbije prema srpskom narodu, a onda imate sa druge strane aktiviste koji danas u centru grada na Vračaru govore sve protiv srpskog naroda i nas direktno optužuju za najgore zločine koji su se desili u toku građanskog rata od 1991. do 1995. godine.

Vi imate ljude koji se danas nalaze u opozicionim strankama koji se direktno zalažu za to da pitanje genocida u Srebrenici je gotovo, da je ono definitivno i da mi moramo da priznamo to. Imate ih i među predstavnicima zelenih pokreta, a to je Dobrica Veselinović i Ne davimo Beograd, u koji su rekli da mi moramo da prihvatimo faktičko stanje i da takvu, odnosno da pitanje genocida se uopšte ne dovodi više u pitanje. Ali, imate i izjave gospodina Radovanovića koji je na istom tom skupu rekao da su u Prijedoru i Banjaluci da je počinjeni genocid. Ja bih rekao da to uopšte u potpunosti nije istina, jer da nije bilo srpske vojske u Prijedoru i Banjaluci, danas bih hrvatska granica bila na teritoriji današnje Banjaluke, a ne bi bila iza Prijedora, tako da je to u potpunosti neistina.

Lako bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za debatu, ja bih samo želeo da kažem da trebamo ozbiljno i racionalno da razmišljamo o stvarima kada govorimo o zaštiti srpske države i srpskih interesa i da ne dozvolimo predstavnicima opozicionih stranaka da po ko zna koji put pljunu na Srbiju i srpski narod. Hvala.

Hvala.
Poslednji prijavljeni za ovu raspravu narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako je teško dočekati vreme da govorite, s obzirom na veliki broj poslanika se prijavljuje stalno, što je dobro za ovu debatu, ali na samom početku da nekoliko reči da kažem vezano za sam amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila.

Smatram da je kolega Gojko Palalić dobro uhvatio suštinu ovog amandmana i da ovaj period od 60 dana od dana stupanja na snagu će dati dovoljno prostora svim subjektima da prilagode se novim propisima koji će biti usvojeni.

Međutim, kao i svi ostali, ja moram da iskoristim i ako to nerado činimo ovo vreme da kažem neke stvari koje su me posebno iziritirale, a vezane su za jučerašnji dan, imaju veze i sa današnjim danom, a to je diskusija kolege Imamovića, koji je juče govorio, da kažem na jedan određeni način koji nije primeren duhu rasprave i diskusija koje su u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije.

Niko u ovom sazivu od bilo kojeg narodnog poslanika nije vređao pripadnike drugih naroda, pogotovo nije vređao Bošnjake. Mogu da kažem slobodno, pošto celi život živim sa Bošnjacima, da ih držimo kao malo vode na dlanu, ali dijalog, komunikacija, suživot, prijateljstvo, zajedničke muke su dvosmerna ulica, ne jednosmerna. Nije prijateljstvo, saradnja i odnos međusobnog poverenja koji moramo da stvaramo, način da vi dođete u parlament Republike Srbije i ovde uperite prst u čitav jedan narod i jednu državu u koju živite, u koju primate platu, u koju ste izabran za narodnog poslanika i da iritirate sve one koji su pogotovo u devedesetim izgubili svoje najmilije, izgubili delove tela, morali da se rasele, da postanu izbeglice, da počnu život ispočetka, a između ostalog da počnu život ispočetka ovde u Republici Srbiji.

Ne bi mene to iritiralo ništa posebno, već me malopre na komemoraciji povodom smrti Muamera Zukorlića, koji je predstavljao na određen način upravo suprotan princip u radu i nije vadio teme koje su bolne, nije govorio ovde o ratnim temama, nije govorio o nečem što će stvarati razdor između dva naroda, pokušavao je da govori o stvarima koje su svakodnevni problemi, koji znače i poverenje.

Jako je važno, danas poruke koje smo čuli, od predsednika Vučića i predsednika Dačića, a posebno od sina Muamera Zukorlića, a meni je lično jako teško bilo što nisam video Imamovića danas na komemoraciji Muameru Zukorliću. To mnogo govori o tim ljudima koliko su oni ostrašćeni i prema protivnicima o svojoj da kažem političkoj grupaciji koja je vezana za bošnjačko biračko telo i koliko je ta ostrašćenost velika.

Ali neka svako nosi svoj krsta i svoju muku, ja sam imao potrebu da kažem nekoliko stvari koji se tiču svega ovoga što su mnoge kolege govorile, a tiče se ovog murala u Njegoševoj ulici na Vračaru, generalu Ratku Mladiću. To je vrlo teška i nezgodna tema i možda ću po prvi put nešto da kažem o tome, čini mi se da nikada o tome nisam govorio, zato što mislim da govoreći o ratnim dešavanjima koje imamo svi, pogled svoj na istinu šta se dešavalo. Ne bih želeo da drugu stranu na bilo koji način uvredim iako imam kristalno jasne svoje stavove. Izbegavao sam o tome da govorim, ali moraću nekoliko stvari da kažem, s obzirom da je ta diskusija juče išla u tom pravcu upravo da se kaže da Bošnjaci nisu sigurni u Srbiji i kako je to biti Bošnjak u Srbiji, kako je on to juče rekao.

Ne bi me to posebno iritiralo kada bi se stvari posmatrale barem u malo širem kontekstu. Ne mislim da je srbovanje u smislu izrade murala generala Ratka Mladića na Vračaru neka velika stvar, odnosno mislim da te stvari ne rade pravi Srbi i prave patriote, oni su na pravom mestu za vreme ratnih sukoba, borili se za srpski narod, stvarali Republiku Srpsku, a nisu crtali grafite i pravili neke priče, romane i tako dalje i glorifikacije. Tako da i ta vrsta priče, pitanje sa koje strane uopšte došla i ko to pokušava sada da uradi, pogotovo ako uzmemo činjenicu, a ja sam se raspitao da taj mural stoji već devet, deset meseci u Njegoševoj ulici. I, ko je sada sve to smislio?

Ostavimo to po strani, smeta jedan mural generala Ratka Mladića koji je u Hagu, a ne smeta jedan Gotovina koji slobodno šeta i radi po Hrvatskoj, koji je proterao i po njegovoj komandi ubio na stotine Srba, a na hiljade je proterao u Republiku Srbiju. Ne smeta jedna Naser Orić koji normalno radi, širi se i glorifikuju ga kao heroja u Sarajevu. Postavljam pitanje, kolegini Imamoviću, kako je biti Srbin u Sarajevu u kome prođete pored Nasera Orića živog i zdravog koji ima biznis u Sarajevu, koji zida zgrade i koga svi doživljavaju herojem. Ili kako je Srbinu na Kosovu i Metohiji kada znamo da Haradinaj nije procesuiran za bilo šta.

Haradinaj koji kaže da će referendum 2025. godine oteti deo srca Srbije, Kosova i Metohije, pripojiti se Albaniji. To nije sporno da oni sanjaju svoj san, kažu da će ga i normirati, da će ga proveriti na referendumu, ali naravno, za nas Srbe je sporno i da govorimo o istini, da govorimo o svom snu, da govorimo o svom jedinjenju kao narod, bez obzira što poštujemo sve granice, što je mir, tolerancija, priznavanje, međunarodnih priznatih granica svih u regionu nešto što je imperativ države Srbije i na jedan način ona nije uticala da se te stvari promene.

Predsednik Aleksandar Vučić svaki dan to ističe. Mogli smo danas da čujemo na komemoraciji i to da je predsednik Aleksandar Vučić ispoštovao i ono što je, evo pokojni Zukorlić tražio da se Bosna i Hercegovina podrži, ovakva kakva jeste i da Srbija bude oslonac, da kažem svim i zajedničkim institucijama i saradnjom sa zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine i da to na određeni način bude obaveza svih. Upravo se tako rukovodstvo Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem svaki dan ponaša. Sinoć smo u intervjuu na „Ćirilici“ mogli da čujemo po hiljadu puta ponovljenu poruku. To me strašno iritira.

Iritira me druga stvar. S obzirom da ovi projekt menadžeri koji imaju zadatak da predstave murali kroz različite projekte, da naprave ružnu i lošu sliku o Srbiji, želi da ocrne ne samo Republiku Srbiju, već i Republiku Srpsku, Vojsku Republike Srpske, koja je časnom borbom odbranila svoj narod, a zajedno sa narodom stvorila Republiku Srpsku. E, to je Vojska Republike Srpske.

I, ta vojska Republike Srpske, evo u Krajini mojoj, Gradišci, Banja Luci, nije bila potpomognuta ni sa jednim vojnikom iz Srbije, gde su naši ljudi, čestiti domaćini, seljaci, radnici, intelektualci, otišli u rov, uzeli oružje i borili se da ne doživimo ono što smo doživeli za vreme Drugog svetskog rata.

Mi smo sada krivci, dok su oni koji su komandovali na drugim stranama, pa šta to treba da znači? Da smo mi bili u sukobu sami sa sobom. Šta to znači? Da li treba Naseru Orliću da zaboravimo sve što je počinio zločince u Kravicama? Nije problem što se on šeta po Sarajevu, što ga slave herojem, ali je problem mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici.

Slažem se da mi ne trebamo u ovo vreme da gradimo mir, poverenje, itd, da crtamo bilo kakve murale, ali pogledajte tu gradaciju, gradaciju koja se u medijima Šolak, Đilas, pravi tako da Srbiju treba da bude sramota. Pa, vidimo koliko su oni… Čitam današnji „Kurir“, i na njih se ovde pozivam, i šta ne možemo na ovom koncernom, medijskom, informativnog, samo da kažem medija da vidimo, pa ne možemo videti ovu priču sada o kojoj govorim, ne možemo čuti istinu.

Mi tamo treba da slušamo da su u Srbiji zločinci i da je Srbija zločinačka zemlja i da tu vrstu priče, sadržaja, upijamo svaki dan, da nas ubijaju toliko u pojam da je jedan mural problem, a nije problem što Gotovina šeta po Hrvatskoj, koji u intervju prvom kada je izašao iz Haga, a iza njega je stala kompletna Republika Hrvatska sa državnim rukovodstvom. Svi živi su stali iza njega. Kada je izašao, on je rekao – jedva čekam da dođem u Livno. U Livnu smo odbranili Hrvatsku i direktno čovek kaže da je vojska Republike Hrvatske bila u BiH i nikom ništa. Onda je vrednosna paradigma ovde šta je Haški tribunal presudio, a nije vrednosna paradigma, istina i samo istina je bilo devedesetih.

Gospodo draga, otiđite malo u krajeve kroz Podrinje i tamo gde Srbi žive, pa da vidite koliko je srpskih majki zavijeno u crno, koliko grobova ima. Pa se zapitajte zašto, ako ste već jedan dan organizovali ove proteste, zašto niste otišli sutradan u Sarajevo, pa zaustavili Nasera Orića na ulici i pitali ga za ove stvari.

Ne. Za vas je Naser Orić faca i vi na vašim medijima gledate kako da radite intervju sa njim. Šta ne možemo da vidimo? Pa, ne možemo da vidimo na ovim medijima, evo koje Šolak ima, kaže u Srbiji „N1 Srbija“, „Nova S“, „Njuzmaks adrija“, „Danas“, „Nova“, „N1 info“, „Nova RS“, „Danas RS“. U Hrvatskoj, sve je ovo u vlasništvu Šolak, Đilas kompanije - „Nova TV“, „N1 Hrvatska“, Dnevnik HR“. U Bosni i Hercegovini: „Nova BiH“, „N1 BiH“. Bugarsku da ne čitam, nisu u kontekstu priče. U Crnoj Gori: „Nova M“, „TV Vesti“, „Vesti Montenegro“. Zamenski tast, KRIK, BIRN, CINS, „Istinomer“, „Cenzolovka“, NIN, „Vreme Srbija“, „Nacional Hrvatska“, „Magazin“.

Onda ne treba da se čudimo što u svim ovim medijima su iste vesti, isti naslovi, zato što je uređivačka politika centar moći političkih i političko krilo upravo u vlasničkoj strukturi … koji želi od Srbije ovo da napravi. Srbija je posebna zemlja, ponosna zemlja, koja se borila samo za svoje. Ne dozvoljavamo da nas niko ponižava, da nas stavlja u isti koš sa onima koji su činili zločine, a nisu bili u koordinaciji ni sa rukovodstvom Vojske Republike Srpske.

Ne dozvoljavamo da se te stvari na takav način, da se istina u Srbiji gura kroz ove medije tajkuna koji su spremni na sve, pa i da do kraja ponize Republiku Srbiju samo da bi došli na vlast. Mi to nećemo dozvoliti. Borićemo se za istinu, borićemo se za istinu i u ratu devedesetih, za naš identitet, za jaku Srbiju, i za jaku Republiku Srpsku.

Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati i Predlogu zakona.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 17. novembar 2021. godine, sa početkom u 17.30 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Zahvaljujem predstavnicima ministarstva i svima koji su učestvovali u raspravi.
Glasanje imamo u zakazano vreme.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 170 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Pre odlučivanja, to je razlog zašto smo malo kasnili, želeo bih da sačekate još desetak sekundi, jer sam želeo da posebno pozdravimo delegaciju koja je danas prisutna ovde i koji su naši gosti. Siguran sam da ćete ih sa zadovoljstvom pozdraviti.
Koristim ovu priliku, dame i gospodo narodni poslanici, da vas pozovem da pozdravite delegaciju Sankt Petersburga.
(Aplauz)
Dozvolite mi da posebno pozdravim gubernatora Sankt Petersburga Aleksandra Dimitrijeviča Beglova, predsednika Skupštine Sankt Petersburga Aleksandra Belskog, potpredsednika Ruske dume Aleksandra Babakoa i vladiku, odnosno episkopa Kronštantskog Nazarija.
(Aplauz)
Oni se nalaze u poseti gradu Beogradu.
Posebno bih pozdravio i gradonačelnika Beograda, gospodina Zorana Radojičića, predsednika Skupštine grada Beograda Nikolu Nikodijevića i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića.
(Aplauz)
Dozvolite mi još jednom da se zahvalim našim gostima i da ih pozdravim.
Ja sam im rekao da će biti izuzetno prijatno i toplo dočekani. Mislim da nisu očekivali da će baš zaista tako i biti.
Dozvolite mi na kraju da još jednom ponovim i kažem - Živelo srpsko-rusko prijateljstvo!
(Aplauz)
Baljšoj spasiba.
Prelazimo na glasanje.
Prva tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O BIOCIDNIM PROIZVODIMA.
Podsećam vas da je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima.
S obzirom na to da je sastavni deo Predloga zakona postao amandman na član 66. narodnog poslanika Gojka Palalića, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika, odlučivati samo o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o biocidnim proizvodima u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 181, za - 178, nije glasalo - troje narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zakona o biocidnim proizvodima.
Podsećam vas da je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na predloge zakona iz sledećih tačaka dnevnog reda nisu podneti amandmani, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika, odlučivati samo o predlozima zakona u celini.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Druga tačka dnevnog reda - Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 181, za - 181.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Treća tačka dnevnog reda - Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 181, za - 180, nije glasao - jedan narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Pošto sada prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 3. tačka 6) Ustava Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Četvrta tačka dnevnog reda - Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 181, za - 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Peta tačka dnevnog reda - Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 181, za - 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Šesta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 181.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačke 12. i 13. Ustava Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika bira predsednike sudova i sudije i odlučuje o prestanku funkcije javnog tužioca.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Sedma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 181.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Osma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog Odluke o izboru predsednika sudova, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 181.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Deveta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 181.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Dozvolite mi da, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, čestitam izabranim nosiocima funkcija na izboru i da im poželim puno uspeha u radu.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o predlozima odluka, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Srbije, Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Deseta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 180, za – 179, nije glasao jedan narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke.
Jedanaesta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 180, za – 180.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila predlog odluke.
Dozvolite mi da, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, čestitam izabranim nosiocima funkcija na izboru i da im poželim puno uspeha u radu.
Pre zaključivanja sednice, dozvolite mi samo da vas obavestim da sam zakazao dve sednice za utorak 23. novembar, u 10.00 časova, budžet i ostali zakoni i još neki međunarodni sporazumi, ukupno 17 tačka dnevnog reda, da vas ne opterećujem, i Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja za četvrtak, 25. novembar, sa tačkom dnevnog reda – Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. To je neophodno da bismo stigli da završimo do kraja našeg mandata ustavne promene.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Hvala.