Zahvaljujem.
Naravno, nisam očekivala od opozicionog poslanika da pohvali predlog budžeta, jer bi to bilo potpuno nerealno, značilo bi da je naše društvo toliko sazrelo da smogneš snage ako si u opoziciji pa da nešto i pohvališ, da bi ti neko drugi verovao kada kritikuješ negativno. Ako ti kažeš gledajući i vršeći upoređivanje sa budžetom od prošle godine da budžet za kulturu i informisanje je mali i onda napraviš nekakvu gimnastiku koju neće prepoznati ni moje kolege uvaženi ministri kulture širom Evrope kako je došlo do nula, nula, nula procenata, onda to govori o tome da ti ne možeš da priznaš da je nešto dobro i da je nešto napredovalo za poslednjih nekoliko godina i onda kada ti to tvoje oči zaista govore.
Ali, elem, nema veze, sazrećemo jednog dana. Ali, ljudi će više verovati poslanicima i političarima u opoziciji ako se budu promenili, pa i za ono što je dobro budu rekli da jeste zaista dobro.
Ne mogu da se složim, naravno, sa vama. Mislim da je predlog budžeta izuzetno dobar za ovu godinu, da je to razvojni budžet i da se to vidi u svakom segmentu i u svakom ministarstvu koje postoji u Vladi Republike Srbije, a posebno se vidi u Ministarstvu kulture i informisanja, gde godinama idu kritike da se malo ulaže u kulturu i sada postoje egzaktne brojke i cifre gde se vidi da je Srbija podigla budžet za 14,2 milijarde, da je to povećanje za čak 16% i da je Srbija, ako izuzmemo i onaj deo koji se ulaže za informisanje i govorimo samo o kulturi, prešla 1% evropskog obračuna od ukupnog budžeta jedne zemlje.
Pitajte vi sada ljude koji se bave kulturom da li se primećuje razlika u odnosu od pre tri, četiri, pet, šest, sedam i osam godina u odnosu prema kulturi, znači, od 2012. do 2021. godine, ne samo u finansijskom smislu? Svake godine se ponavlja jedno te isto - ne ulaže se dovoljno u kulturu, treba nam više para, a niko da kaže kako se taj novac troši i gde bi trebalo više da ga trošimo. I onda se vodi dijalog i onda se prihvata kritika, a ne stalno - nema para, nema para.
Ja tvrdim da ovim povećanjem ima para za ozbiljne projekte i za ozbiljan razvoj kulture naše države. Kažem, 1,12% iznosi procentualno učešće zajedno za informisanje, a preko 1% samo za segment kulture i to uopšte nisu mala sredstva. Ja sada, u ovih godinu dana, koliko imam privilegiju da vodim resor kulture, a privilegija je voditi resor kulture u jednoj državi i velika obaveza, vidim gde imamo uspeha u trošenju budžetskih sredstava a gde u tome manjkamo.
Ali, kažem, program prestonice kulture Srbije, pa, ja sam očekivala da ćete baš vi to sa vašim političkim programom pohvaliti, jer to znači očigledno decentralizaciju. Svake godine ako se za jednu lokalnu samoupravu izdvoji 300 miliona dinara, imamo jednu veliku decentralizaciju kulturne politike i ostvarenje na terenu. Zamislite 300 miliona u jednu malu lokalnu sredinu, šta oni sve mogu da naprave, i da onda imamo zaista jednu kulturnu decentralizovanu državu, a ne da stalno dolaze kritike da se sve odvija u Beogradu kao prestonici jedne države, jer tako je u svim državama sveta, uvek se u glavnim gradovima odvija većina stvari, ili, recimo, u Novom Sadu.
Znači, više možemo da vodimo dijalog o tome šta je potrebno u kulturi ako imamo neke predloge kako još da se to poboljša, a ne da se kaže – nije ništa postignuto povećanjem preko 1%.
Evo, razgovarajte sa poslanicima kulture koji nisu politički angažovani, pa su po raznim partijama, da li primećuju napredak, pre svega u zakonodavstvu, koliko je zakona doneto za godinu dana. A da bi novac trošili, morate da imate neku, kako bi govorili ranijim starim rečnikom, bazu, morate uopšte da imate nekakve zakone, a onda, da ne kažem, i u infrastrukturnom pogledu.
Pretpostavljam da ste posetili neki muzej koji niste mogli da posećujete deset godina unazad jer su bili zatvoreni. Ako niste, možete sa mnom da odete, da vidite izložbu Vladimira Veličkovića u Muzeju savremene umetnosti ovde u Beogradu, jer ranije niste mogli da vidite nijednu izložbu, pošto je to bio objekat koji je bio, iz nepoznatih razloga, potpuno zatvoren. Narodni muzej, da ne govorim.
Narodni muzej, da ne govorim, pretpostavljam da ste otišli, da ste videli da je otvoren zalaganjem i predsednika države koji je bio predsednik Vlade kada se završio taj projekat i da ste uspeli sada da pogledate kako blago ima Republika Srbija, a to niste mogli da vidite dok su Dragan Đilas i njegove kolege iz DS bili na vlasti zato što im Narodni muzej nije trebao.
Onda, preda mnom je jedna ovako velika dilema – zašto pojedini poslanici kulture toliko navijaju da se Dragan Đilas ponovo vrati ili njegovi istomišljenici, kada su oni zatvarali ustanove kulture, a ne da su ih otvarali? Koliko ja znam, jedan od njegovih članova je bio samo zbog namere da donese novi zakon o pozorištu smenjen preko noći. To je gospodin Koka Mladenović, ja se nadam da će on da me demantuje, ali ne znam kako.
Eto, to je meni velika enigma, gde se zaista primećuje, koliko god da ne volite i da ne podržavate vlast SNS, našeg koalicionog partnera, ne podržavate predsednika države, srećom građani Srbije ga podržavaju, ne možete ni u diskusiji o budžetu gde se vidi napredak da smognete snage i da kažete – ovo je dobro, a trebalo bi da uradite još to i to.
Kažem, imali smo fantastične razvojne projekte ove godine u 44 opštine i gradova Srbije. Ne znam kad se to ranije dešavalo.
Kad ste mogli u nekom malom mesto da odete da posetite biblioteku koja je bila ruinirana poslednjih godina? Da li znate da na ovim konkursima „Gradovi u fokusu“, taj konkurs u stvari treba da se zove „Krovovi u fokusu“, zato što sve lokalne samouprave vape da im se izdvoji novac za popravku krovova. Znate šta to znači? To znači da desetinama godina niko ništa, jednu ciglu nije pomerio u tim malim kulturnim centrima ili mesnim zajednicama i za šta se već traži novac.
Dakle, 350 milina je dato. Imate 44, minimum 44 nova objekta kulture u našoj državi. Imate Narodni muzej, imate Muzej savremene umetnosti. Radi se projektna dokumentacija za budući novi veliki muzej i naučni centar Nikole Tesle. Radi se, ko hoće da siđe dole do železničke stanice da pogleda kako izgledaju radovi na Istorijskom muzeju Srbije. Idite u Novi Sad, pa pogledajte kako se Novi Sad priprema za evropsku prestonicu kulture.
Pogledajte koliko je novca izdvojeno mobilnost umetnika. Nema umetnika koji se obratio Ministarstvu kulture i informisanja i rekao – nemam novca da otputujem tu i tu, a pozvan sam da učestvujem na tom i tom festivalu. Svi su dobili novac, bez obzira kako se zovu, bez obzira kome pripadaju, svi su dobili novac, jer su oni slika Srbije.
Ja mislim da je jedna od slika Srbije svakako naša kultura i da su to naši ambasadori u inostranstvu i treba im pomoći, ali razumem ja i poziciju opozicije koja ne može da smogne snage da kaže da nešto valja.
Ovaj budžet je odličan budžet i to se pokazuje. Evo, ministar Siniša Mali je čitao segment po segment i u svakom segmentu se izdvaja sve više i više novca. To ne bi moglo da naša država nije u poslednjih osam, devet godina postala politički stabilna i ekonomski stabilna država. Tek onda možete da imate ovolika povećanja u svim sektorima i u svim ministarstvima.
Eto, to je moj odgovor vama, bez ikakve zle namere da nekoga povredim, nego samo kažem istinu da živim za taj dan kad će neko iz opozicije da kaže – e, ovo vam je dobro. Onda će vas i građani Srbije više vrednovati, više poštovati i možda dobijete neki glas više. Hvala.

Pošto vidim da se već javlja za reč Vladan Glišić, odmah da vam kažem da za sada nemate osnova za repliku.

Sad će reč dobiti ministar, pa ćemo da vidimo da li će to da se promeni.

Reč ima ministar Mali.

Izvolite.

Hvala puno.
Da se osvrnem na nekoliko neistina i pogrešnih informacija koje ste imali priliku da čujete.
Dakle, budžet Ministarstva poljoprivrede za 2022. godinu iznosi malo više od 62 milijarde dinara. Takođe, našim poljoprivrednicima na raspolaganju je 12,6 milijardi iz IPARD 2 programa. Kada saberemo i jedno i drugo dobijamo 5,6% budžeta poljoprivrede u odnosu na prihode budžeta, što je za 0,6% veće od granice od 5%.
Tako da, molio bih sve one koji neprecizno, neistinito govore o pojedinim ciframa da pažljivo pročitaju, da saberu, ako umeju da saberu, i da dođu do zaključka do kojeg sam upravo ja došao. Da podsetim građane Srbije, za poljoprivredu 2012. godine budžet je bio 40,5 milijardi. Za narednu godinu 62 milijarde plus IPARD 2. Dakle, za preko 50%, samo da pogledamo onaj bazni budžet Ministarstva poljoprivrede za samo 10 godina.
To govori o tome koliko brinemo o našim poljoprivrednicima i koliko smatramo da je poljoprivreda potentna grana koja stabilno iz godine u godinu raste i doprinosi rastu našeg BDP-a.
To je, dakle, neistina broj jedan. Neistina broj dva je oko pomoći građanima Srbije. Dva smo prioriteta definisali, ako se sećate, kada je krenula pandemija Kovida 19. Jedan – borba za našu ekonomiju. Dva – borba za zdravlje građana Srbije.
Ono što ovog narodnog poslanika koji je pričao malo pre boli najviše, razumeo sam, je što u neko prethodno vreme kada je bio član jedne druge partije, tada su, verovali ili ne, delili pare iz budžeta tim političkim partijama. Verovatno ga boli sada to što za te političke partije, a i za njega nema para iz budžeta, nego novac dobijaju oni kojima taj novac i pripada, a to su građani Srbije. Dakle, mi smo ponosni na to što smo kao prvu meru kada je krenula pandemija Kovida – 19 uspeli da iz budžeta izvučemo, ako se sećate, 4.000 dinara i da isplatimo odmah svakom našem penzioneru, da pomognemo da se odmah ublaže, koliko je bilo moguće, negativne posledice Kovida – 19.
Onda smo rekli i ponudili, ključna reč – ponudili, svim građanima Srbije da im isplatimo 100 evra. Rekli smo, ako vam treba taj novac – prijavite se. Vrlo jasna, efikasna, jednostavna procedura prijavljivanja. Kao što znate, preko šest miliona građana se prijavilo za tu pomoć.
Dakle, građani su sami izabrali da dobiju pomoć od svoje države, a država je bila tu da pomogne i tu pomoć isplatila u dinar i u dan, kako je i obećala. To je bilo prošle godine. Da vas ne podsećam ove godine da smo isplatili 30 evra u aprilu mesecu, da smo isplatili dodatnih 30 evra u oktobru mesecu, da smo isplatili u septembru 50 evra opet svim našim najstarijim sugrađanima. Šezdeset evra smo isplatili svim nezaposlenima koji su na birou za nezaposlene, našim sugrađanima sa Kosova i Metohije 100 evra, plus još dodatnih 100 evra za sve one koji nisu imali posao.
Onda su nas kritikovali – pa da, zamislite, delite narodne pare. To jesu narodne pare i taj novac ide građanima Srbije. U vaše vreme, taj novac je išao u vaše privatne džepove, a ne građanima Srbije i to je najveća razlika između vas i nas. Znam da vas to boli, ali mi ćemo nastaviti da podržavamo naše sugrađane, da podržavamo građane Srbije, da pomažemo koliko god možemo i kad god možemo, a sledi nam još jedna isplata svima onima koji su se prijavili.
Dakle, svima onima koji su se prijavili, pošto sam čuo i kritiku neselektivno ide svim građanima. Ne, gospodo. Ide onima koji smatraju da im je ta pomoć potrebna, koji su se za to prijavili. Da znate, 20 evra isplatićemo 7. decembra svim našim najstarijim sugrađanima, svim penzionerima, 8. i 9. decembra svim ostalim građanima, kao što smo i obećali, još jednom u dinar i u dan. To pokazuje snagu naše ekonomije, to takođe pokazuje ozbiljnost naše ekonomske politike i da je u centru te politike čovek, osoba kome treba pomoći i uvek ćemo ljudima i pomoći.
Treća laž ili komentar oko kapitalnih investicija, ja sam ponosan na sve kapitalne investicije i na sav novac koji ulažemo u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu, u sve ostale projekte koji su važni za građane Srbije.
Tokom prepodneva sam rekao da postoji u ovom obliku Ministarstvo građevine, saobraćaja, infrastrukture budžet tog ministarstva pre 10 godina bio bi 30 milijardi dinara. Budžet tog ministarstva za narednu godinu je 255 milijardi dinara, skoro 10 puta više. Ponosan sam na sve autoputeve i sve puteve i železničke pruge koje smo izgradili, renovirali, rekonstruisali. Ne samo da je to važno za bezbednost saobraćaja, da imamo manje žrtava na autoputevima, nego to doprinosi bržem transportu roba, jačanju dalje naše ekonomije, privlačenju stranih investicija, domaćih investicija, otvaranju posledično novih radnih mesta i zapošljavanju novih ljudi. To je najodgovornija i jedina moguća ekonomska politika.
To što je pre 10 godina neki Đilas 619 miliona evra zaradio za sebe, umesto da je ulagao u infrastrukturu, umesto da je ulagao u železnicu, umesto da je ulagao u kanalizaciju, u vrtiće, u bolnice, kao što nije, pa mi možda sada to ne bi morali da radimo, ali nažalost tako nam je ostalo nasleđe i to moramo da radimo.
Samo projekat metroa biće preko četiri milijarde evra, kojih imamo obezbeđenih da izgradimo i taj projekat i ponosni smo na to. U vaše vreme toga nije bilo, jer ste sve pare trpali sebi u džepove, a za građane Srbije ostalo je ništa.
To je moj poslednji komentar oko penzija. Ostavili ste nam prazan budžet, na račun unije bilo novca da se pokrije deo penzija, a ne da se isplate cele penzije. Upravo zbog načina na koji ste vodili ekonomsku politiku ove zemlje u vaše vreme treba da vas je sramota zbog toga. Izvolite pa vratite ljudima pare koje ste ukrali i pare koje ste prebacili na svoje privatne račune, pa onda pričajte kako i šta neko drugome duguje, a naša politika prema našim najstarijim sugrađanima, oni znaju da su penzije sigurne, da penzije rastu iz godine u godinu, da penzije isplaćujemo u dan i u dinar, kao što smo i obećali. Nikada veće penzije nisu bilo nego što su danas. Svaki put kada bude bila potreba da se pomogne našim najstarijim sugrađanima to ćemo i uraditi. U budžetu za narednu godinu imate 20 hiljada dinara koje ćemo isplatiti svakom našem najstarijem sugrađaninu u februaru mesecu naredne godine i uvek ćemo biti tu da im pomognemo. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine ministre.

S obzirom na sadržaj odgovora, možemo samo da nastavimo sa listom prijavljenih.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava u budžetu svake godine uvek izaziva veliku ekonomsku pažnju. Kad se setite rasprave 2014, 2015, 2016, 2018. godine, gospodine ministre, to su bile rasprave, kada je rasprava o funkcionisanju Srbije podrazumevala da govorimo o ključnim ekonomskim parametrima kako Srbija treba da izgleda.

Danas rasprave o budžetu Republike Srbije 2022. godine i u javnosti i u Skupštini Srbije svodi se na jedno pitanje - Srbija nije sporno jeste ekonomski jaka, Srbija jeste bogata zemlja, pitanje je kako delimo ta finansijska sredstva. U stvari, pitanje je kako raspolažemo sa jednim delom finansijskih sredstava koja se nalaze na rashodovnoj strani.

Gospodine ministre, danas u ovom vremenu, da pitate najbolje ekonomiste, najbolje ministre finansija - da li bi želeli da budu ministri finansija i kreiraju monetarnu, fiskalnu i budžetsku politiku za 2022. godinu, ubeđen sam, da bi svi rekli – ako moram. Evo, to je razlika između njih i vas.

Vi ste bili gradonačelnik Beograda u teškom vremenu kada ste bukvalno morali da spašavate Grad Beograd od finansijske krize. Bili smo tu 2014, 2015, 2016, 2017. godine da menjamo ekonomiju Srbije posle 60, 70 godina. Ekonomija Srbije i pre Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata bila je prilično nefunkcionalna, bazirala se na pogrešnim pravilima, na srpskom ubeđenju da ne možemo da poštujemo pravila.

Bili ste tu, gospodine ministre, 2020. godine, 2021. godine, ovde ste 2022. godine u vremenu ekonomske krize, u vremenu pre svega zdravstvene krize, da nas je neko upitao kada je krenula pandemija kako će izgledati budžet 2022. godine bili bismo srećni da možemo da pričamo o normalnom, o uobičajenom trend budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Kada govorimo o budžetu u stvari govorimo o makroekonomskim parametrima. Tri ključna makroekonomska parametra – nama kažu da rast od 7,4% nije veliki rast BDP. U redu, ne mora da bude, ali da je manji, da je 3% bio bi za srpsku istoriju veliki. Naravno da je on u ovom trenutku jedan od najvećih porast BDP u Evropi sa 52 milijarde evra. To je suština. Govori koliko Srbija jeste ekonomski moćna. Mi nismo krivi zašto smo na 52 milijarde, zašto nismo na 72 milijarde, ali bismo bili krivi da smo se zadržali na 32 milijarde samo pre dve, tri godine.

Kada govorimo o nivou nezaposlenosti, a tu je ključni parametar, u vremenu zdravstvene krize kada ceo svet trpi posledice uspeli smo da zadržimo nivo zaposlenosti na 9%, odnosno dva do 3% od apsolutnog nivoa nezaposlenosti. Imamo stopu inflacije i naravno da budžet, građani Srbije, ne predstavlja samo cifre, o kojima mi pričamo. Predstavlja onako kako građani Srbije nas doživljavaju i kako činimo da njima bude bolje. Budžet jeste i razlika u ljudima, ljudi koji kreiraju ekonomsku politiku, Ministarstvo finansija, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije. To je razlika koja se stvara u ekonomskom životu Srbije u ovom trenutku.

Naravno da možemo da govorimo o stranim direktnim investicijama koje su tri milijarde i preko, najveće u ovom delu Evrope. Možemo da govorimo o rastu lične potrošnje i državne potrošnje koja se u ovom trenutku nalazi na maksimumu i gura agregatnu tražnju. Možemo da govorimo o ličnim, privatnim investicijama koje su na nivou BDP 25% kao nikada u istoriji, o javnom dugu od 55%, o gepu koji imamo do 90% da ekonomski možemo da se zadužimo u narednom vremenskom periodu i naravno da moramo da vodimo računa da taj dug bude što manji jer su izazovi veliki, ali u principu imamo dovoljno prostora da se zadužujemo.

Javni dug prati zaduženje i privrede i stanovništva koje je relativno malo. Imamo još niz pokazatelja koji govore da Srbija može da funkcioniše potpuno drugačije i bolje, ali je jasno i da Srbija danas izgleda kao moćna i jaka ekonomija.

Da se vratim na primedbe koje se u stvari nama spočitavaju, a to je kako ulažemo finansijska sredstva, odnosno naša socijalna politika i stran direktne investicije. Kada govorimo o sredstvima koja smo dali privredi i stanovništvu u stvari nam kažu da mi to nismo trebali da radimo, da treba da postoje neki kriterijumi. To su namenska sredstva koja su primarno bila usmerena da se poveća, odnosno sačuva agregatna tražnja. To je sredstvo koje je podrazumevalo da u uslovima ekonomske krize ubacite dodatnu količinu novca u sektor stanovništva i privrede i očuvate agregatnu tražnju.

Potpuno je jasno da je aktivnost na tom polju bila potpuno transparentna, jasna, da je bila sračunata sa praćenjem finansijskih prihoda u budžetu Republike Srbije i da nije izazivala nikakve ekonomske posledice i u pravu ste kada kažete, to je, mislim, prvi rekao gospodin Jokić, poslanik republičkog parlamenta, da svako ko je hteo mogao je da se prijavi i onaj koji je imao stotine hiljade evra na svom računu ako se osećao mogao je da se prijavi i država Srbija bi mu izašla u korist, praktično isplatila bi mu 100 evra. Šta to znači? Da je Srbija država odgovorna prema svim građanima.

Budžet Republike Srbije je i vreme pred nama 2022. godina. Ono što možemo svi da konstatujemo da je ekonomska situacija u svetu, odnosno sistemska kriza prilično izražena.

U ovom trenutku možda nismo svi svesni da je okvir budžeta Republike Srbije u stvari tamo negde na globalnom ekonomskom planu, da Srbija može da izgleda potpuno jaka, moćna i stabilna ekonomska država, da njen budžet može da bude stabilan, ekonomski tokovi normalni, ali ako imate probleme na globalnom planu imaćete posledice na budžet Republike Srbije, odnosno na ekonomsku politiku koja se sprovodi, odnosno na građane Srbije i to je propast.

Možda mi danas ne vidimo da je cena hrane u svetu takva kakva jeste, da su tržišta praktično zbrisana, da su investicioni fondovi na tržištu hrane ogromni koji kupuju sve što stignu, da imamo monetarnu politiku na globalnom nivou, koja nije jasna i koja pravi inflaciju. Tu su okviri za srpski budžet i ti okviri kako god da mi mislili da neće biti prebačeni na Srbiju, ako se ovi trendovi nastave Srbija će imati te posledice. Ali, Srbija u ovom trenutku pored tih posledica koje su evidentne i koje će se desiti i ako se dese, jeste ekonomski sposobna i ono što smo pričali na početku, sa svojim maksimalnim ekonomskim parametrima koji su vrlo jasni da te ekonomske izazove preživi.

Kao što smo 2020. godine, pokušali da branimo i uspeli da odbranimo zdravstveni sistem, kao što smo uspeli da odbranimo živote ljudi, kao što smo ulagali u zdravstvo i medicinu, jer smo imali dovoljnu količinu ekonomskih resursa da to možemo da radimo, građani Srbije danas ne treba da se brinu. Imaćemo sasvim dovoljno finansijskih sredstava da očuvamo ekonomsku i monetarnu stabilnost države Srbije.

Da li će to podrazumevati da će to koštati budžet Republike Srbije? Da, hoće. Da li će to podrazumevati da ćemo imati posledice? Da, hoće, ali će te posledice biti mnogo manje nego što su posledice koje osećaju svi građani u ovom trenutku na globalnom nivou.

Jaka i moćna država Srbija koju smo napravili, jaka ekonomija koju smo gradili od 2014. godine. Ideja da Srbija može da izgleda drugačije, ako se bazira na znanju, pameti i poštenju, jeste ono što nas je dovelo u situaciju da raspravljamo ovako i o ovom budžetu za 2022. godinu. Da toga nije bilo, rasprava o budžetu bi bila kao slične rasprave u drugim evropskim zemljama gde se govori o inflaciji, problemima koji su ogromni i za koje nemamo rešenje.

Ja se nadam i verujem da ovaj budžet za 2022. godinu neće imati rebalans budžeta. Svi bi mi bili presrećni kada bi u decembru raspravljali o budžetu za 2023. godinu i rekli - sve što smo planirali 2022. godine, ostvarili smo i mi smo napravili svoj ekonomski cilj koji smo imali za 2022. godinu. Ako ne bude tako, ako budemo morali da donosimo rebalanse budžeta, a nećemo ih dovoditi i nećemo ih donositi zato što se mi ne osećamo tačno, precizno i odgovorno, već zato što trpimo velike pritiske koji dolaze sa globalnog nivoa, građani Srbije ne trebaju da brinu, Srbija jeste sposobna da svaki izazov u ovom trenutku koji dolazi sa strane spolja izdrži.

To je još jedan doprinos političara ove generacije i ekonomista, jer smo uspeli da kao i obično što smo radili kroz istoriju, generišemo svoje interne ekonomske krize. U ovom trenutku praktično tih kriza nemamo, nego čekamo posledice koje dolaze sa strane. Zbog toga ovaj budžet, za koji se nadam da će biti jasan, precizan i da će trajati godinu, a i ako traje kraće zbog rebalansa budžeta, jeste snaga Srbije u ovom trenutku i zato nije normalno ne glasati za ovakav budžet.

Hvala.

Reč ima ministar Mali.

Samo jedan kratak osvrt na vaše izlaganje uvaženi gospodine Kovačeviću.
Rekli ste jednu važnu stvar, samo da građani Srbije to takođe razumeju. Dakle, isplata pomoći i privredi i građanima, ali ajmo da gledamo građane prvo, važna je najmanje iz dva razloga. Jedan je čisto ekonomski. U uslovima krize kao što je kriza koja je izazvana Kovidom 19 jednostavno smo želeli da damo ljudima novac kako bi oni taj novac potrošili, a potrošiće ga i potrošili su ga na kupovinu dobara koja su njima bila važna. Na takav način smo održali nivo ekonomske aktivnosti. Dakle, i dalje je bilo prometa roba, prometa usluga. Zato imamo pad BDP od 0,9% prošle godine. Jedan od najmanjih u Evropi. Dakle, pametan i opravdan potez kada je ekonomija u pitanju.
Sa druge strane, veoma važna stvar i više puta sam o tome govorio, kada pomažete ljudima u krizi, vi im podižete nivo optimizma. Oni osećaju da imaju nekoga na koga mogu da se oslone. U prošloj i u ovoj godini, u doba najveće ekonomske krize to je bila naša Srbija, država Srbija koja je rekla – imamo dovoljno novca, stabilni smo, jaki smo, hoćemo da pomognemo našim građanima. Ekonomski posmatrano, ako uđete u pesimizam, ako uđete u jednu zonu gde se plašite svega, nemate želju da trošite, onda se mnogo sporije ekonomija oporavlja. Mnogo sporije menjate svoj um i kažete – pa da, sada ću krenuti bolje, pa ću da trošim.
Mi to nismo dozvolili. Taj optimizam koji smo kreirali tom pomoći, tom sigurnošću koju smo dali građanima je izuzetno važan. Šta je to dovelo u narednom koraku? Ne samo da smo pokazali građanima da je država sigurna, da ispunjava svoja obećanja u dinar i u dan, nego smo dali jasan signal investitorima, privredi da je država takođe tu da pomogne kada smo isplaćivali i minimalne zarade i organizovali garante šeme i svu moguću drugu pomoć koju smo dali, gde je privreda opstala. Mi smo sačuvali radna mesta, ali smo takođe izgradili kredibilitet kada su i domaći i strani privrednici u pitanju.
Nije slučajno, imate cifru sa kojom je izašao predsednik Vučić, za prvih deset meseci ove godine 3,1 milijardu evra stranih direktnih investicija je Srbija privukla. Ubedljivo najviše, preko 65% u celom regionu investicija dolaze u Srbiju. Zato što smo se u doba najveće ekonomske krize pokazali da smo odgovorni, da smo stabilni, da ispunjavamo svoja obećanja, napravili smo taj most poverenja prema svima.
Naravno, veće direktne investicije za sve nas, za građane Srbije znače nova radna mesta, veće poreze i doprinose i u budžet lokalnih samouprava, u republički budžet, više projekata, veće plate, veće penzije. Dakle, najzdravija i najlogičnija, jedina održiva ekonomska politika je politika koju sprovodimo. Vidi se kroz budžete svih ovih godina i vidi se kroz rezultate koje smo ostvarili.
Ne znam da li vidite i sa ovim ću završiti, ovo je kumulativna stopa rasta realnog BDP za ovu i za prošlu godinu. Evo ovde crvenim, Srbija je broj tri. Ispred nas je Irska koju ne možemo da smatramo uporedivom, jer u Irskoj imate veliki broj kompanija koje de fakto imaju samo sedište u Irskoj, kao što je „gugl“, „fejsbuk“, „epl“ itd. zbog poreskog tretmana, nemaju svoju proizvodnju ovde. I ispred je Turska sa minus 0,9 prošle godine i najmanje 7% rasta našeg BDP ove godine. Kažem najmanje, pošto je projekcija moja konzervativna 7%, projekcija Zavoda za statistiku je 7,4%, videćemo oktobar, novembar i decembar kako ćemo proći.
Mi smo drugi u Evropi ili možda prvi u Evropi. U doba možda najveće ekonomske krize, zdravstvene krize, Srbija je, ne najbolja u regionu, najbolja je u Evropi po stopi rasta svog BDP koji je najvažniji pokazatelj zdravlja jedne ekonomije u ovom trenutku, uz malopre sam rekao, očuvanje makroekonomske stabilnosti, javni dug u odnosu na BDP je ispod 60%, ispod nivoa Mastrikta. Imate možda na prste jedne ruke zemlje u svetu koje mogu da se pohvale da su na takav način reagovale protiv krize, da su gradile bolnice, obezbeđivale vakcine, obezbeđivale respiratore, sve što je potrebno, pomagali privredi, pomagali građanima, ostali stabilni i ostvarili tolike stope rasta.
Budžet za 2022. godinu je upravo nastavak te politike, gradimo, radimo, borimo se za svaki kilometar puta, za svaki metar kanalizacione mreže, za nove bolnice, za novu opremu, za veće plate, za veće penzije. Da vam kažem, uvek je bilo kritika i uvek će biti kritika, samo je pitanje ko sanja prave snove. Mi sanjamo snove koji su vezani za građane Srbije, koji su vezani za napredak Srbije, koji su vezani za našu decu. To je naša politika i time i na takav način ćemo nastaviti i naredne godine. Hvala puno.