Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka narodna poslanica Misala Pramenković.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike čuti, danas je pred nama jedan zaista širok spektar zakona iz različitih oblasti koji se dobrim delom tiču i imovinskih prava građana, a što je opet refleksija ili uticaj donošenja budžeta za 2022. godinu, i to budžeta koji se može okarakterisati kao razvojni, posebno usled činjenice da se donosi u vreme pandemije, kada je globalna kriza prisutna i u mnogo jačim i razvijenijim zemljama. Način da se na ovaj način konsoliduju finansijska sredstva, finansijske mogućnosti same zemlje je za svaku pohvalu. Direktno je budžet tu zapravo i razlog donošenja nekih zakona, kao što je Zakon o budžetu, Zakon o porezima itd, da bi se na neki način budžetska godina zatvorila i krenulo u novu potpuno spremno.

Sa druge strane, vidimo da postoje i potpuno nova zakonska rešenja, kao što je Zakon o budžetskoj inspekciji, koji će dati konkretne efekte, pozitivne svakako, u pogledu organizacije javne uprave, a što će se, nadamo se, ponajviše reflektovati na same lokalne zajednice.

U pogledu samih izmena i dopuna zakona, ja bih se ponajpre osvrnula na izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dosta toga smo imali prilike čuti od ministra i izvestioca nadležnog odbora, ali smatram da je ova tema izuzetno važna i da zapravo jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja Republike Srbije svakako jeste razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj takođe.

Sa druge strane, to je jedna od najvećih razvojni šansi koju svakako treba iskoristiti, a sa druge strane, kako čusmo, donošenje novog budžeta za 2022. godinu izdvajanjem značajnih povećanja u pogledu poljoprivrede će, posebno u pogledu podsticaja finansijskih, mnogo učiniti i pospešiti, nadamo se, život konkretno poljoprivrednih proizvođača na selu, ali imati i refleksije na celo društvo.

U pogledu samog cilja donošenja zakona svakako da možemo reći da neka generalna ocena ovog zakona jeste zapravo da on predstavlja stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji, što će sa druge strane omogućiti konkurisanje za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije koja su veoma značajna i koja nam u tom smislu treba biti i primer u pogledu razvoja i mogućnosti razvoja same poljoprivrede i generalno afirmacije života na selu.

Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je i nekoliko novih konkretnih mehanizama koji će svakako olakšati sam i život na selu, ali i kvalitetniji rad i saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Dakle, u tom cilju, u skladu sa aktuelnom digitalizacijom na svim poljima, neophodno je bilo svakako poraditi na polju digitalizacije i osavremenjivanja korespondencije i same birokratije u pogledu same poljoprivrede.

Tu se izašlo sa novim softverskim rešenjem E-agrar, koje će u budućnosti imati veoma značajan uticaj na život i rast, prvenstveno poljoprivrednih proizvođača, jer će ovim softverskim rešenjem zapravo biti mnogo olakšano u pogledu konkretne procedure. Recimo, ovo softversko rešenje će sadržati registar poljoprivrednih gazdinstava, što znači da se direktno, elektronskim putem, poljoprivredni proizvođači mogu registrovati svoje poljoprivredno gazdinstvo, sa druge strane mogu obnoviti svake godine poljoprivredno gazdinstvo. Osim toga, u svakom momentu mogu imati pristup, dakle svom predmetu, slučaju i informacijama o gazdinstvu i samo jednim klikom bukvalno doći do neophodnih informacija.

Sa druge strane, nadamo se da će ovaj sistem svakako uticati na transparentnost, u pogledu subvencija koje se dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima, ali sa druge strane i u pogledu samog konačnog korisnika, odnosno konkretno poljoprivrednog proizvođača, u pogledu procedure, koja je nekada znala biti izuzetno otežana i nekada čak, u određenim segmentima kasniti u pogledu same isplate subvencija.

Smatramo da će ovim rešenjem se sprečiti i neke zloupotrebe koje smo do sada, možda imali u pogledu posrednika, koji su se stavljali na raspolaganje samim poljoprivrednicima, a možda zapravo i nisu toliko ažurni bili ili radili na pomoći samim poljoprivrednim proizvođačima.

Ono što bi neki zaključak mogao biti i pitanje, jeste zapravo da li su poljoprivredni proizvođači, zapravo osposobljeni u pogledu informacija one pismenosti i korišćenja ovih savremenih sredstava komunikacije, koja će svakako kroz E-agrar sada biti prisutna. Vidimo da se ovim zakonskim rešenjem i o tome vodilo računa i da će se verovatno nekim podzakonskim aktima, zapravo urediti način organizacije na terenu, kroz osnivanje različitih kancelarija, kako sam mogla shvatiti iz ponuđenog predloga, kroz osnivanje različitih odbora, zapravo mesta gde se poljoprivredni proizvođači direktno mogu obratiti i dobiti potrebnu pomoć i logistiku. To je veoma značajno u pogledu transparentnosti i efikasnijeg rada na tom polju. Sa druge strane, pitanje života na selu, organizacije života na selu, pitanje generalno afirmacije i pogleda na selo, od strane društva, je jedno od suštinskih pitanja i ovom pitanju se treba najozbiljnije prići.

Kvalitet života u gradu, u urbanim sredinama će u velikoj meri zavisiti od organizacije života na selu, što konkretno znači da osim ovih zakonskih rešenja, koja su izuzetno dobra, svakako svim snagama, kao što se i pokazuje, trebamo nastaviti i raditi na poboljšanju uslova za ljude koji žive na selu. U tom smislu, da bi nekom učinili atraktivnim život na selu, moraju biti obezbeđeni svi osnovni uslovi za život, kao što je dobra saobraćajna infrastruktura, kao što su dobre socijalne usluge, zdravstvene usluge itd. Na tom polju treba, zaista raditi da se što manji jaz primeti između života na selu i u gradu.

Sa druge strane, život na selu u pogledu atraktivnosti prema omladini ili mladim bračnim parovima je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju, u pogledu mogućnosti i želje da ostaju na svojim imanjima, za razliku od odluke kada odluče da napuste svoja imanja, da dođu da žive u gradu, gde će možda biti podstanari, gde će živeti od jedne plate i možda jedva krpiti kraj sa krajem. U pogledu subvencija i načina podrške države na ovom pitanju bi se moglo i te kako poentirati i dobiti konkretne efekte na tom polju.

Pitanje seoskih područja koja se mogu smatrati draguljem ove zemlje, između ostalog, spomenula bih i pitanje Pešterske visoravni kao dela netaknute prirode, u pogledu zdrave klime, zdravih poljoprivrednih proizvoda, mesnih proizvoda, mlečnih i tako dalje, to je čini mi se još nedovoljno iskorišćen resurs u pogledu mogućnosti koje zapravo i pruža ovaj deo, koji se nalazi na teritoriji sandžačkih opština u Republici Srbiji.

Pitanje, odnosa države je veoma važno, ali sa druge strane pitanje lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalnih samouprava i onih koji vode godinama jedinice lokalne samouprave, zapravo snose veoma veliku odgovornost u pogledu afirmacije i želje da se život na tim područjima pospeši. Recimo, mi smo proteklih decenija, možemo slobodno reći imali niz obećanja u pogledu afirmacije Pešteri, posebno onog dela koji se nalazi na teritoriji tutinske opštine uz obećanje nekih industrijskih zona i različitih drugih projekata od kojih nažalost ni do dan danas ničega nema. Dakle, imamo vlast koja konstantno 30 godina guši taj prostor. Kada se pojave potencijalni investitori iz dijaspore ili prosto ljudi koji žele ulagati, oni nastoje da na svaki način osujete njihove namere i na taj način blokiraju razvoj.

Sa druge strane, deo Pešteri koji se nalazi na teritoriji sjeničke opštine, recimo u poslednjih nešto više od godinu dana, pokazuje kada imate lokalnu vlast, koja je domaćinski orjentisana, koja vodi računa o resursima i mogućnostima i koja pored svih kredita i zaduženja iz prethodnog perioda, nastoji da omogući građanima i stanovnicima same opštine, da iscrpi svaki mogući resurs, onda odmah vidite napredak u tom segmentu.

Konkretno je pre nekoliko dana ispred opštine Sjenice potpisan sporazum sa Ministarstvom o selu u pogledu podrške zadrugama kao efikasnom i korisnom načinu organizovanja poljoprivrednih proizvođača, osim toga budžetom predviđena sredstva za izgradnju i rekonstrukciju osnovnih škola u Sjenici, pokazatelj su da ukoliko ljudi koji nose važne funkcije na nivou lokalnih samouprava idu sa zahtevima prema republičkim organima, može se ostvariti i te kakav rezultat.

Dalje bih se osvrnula na pitanje izmene i dopuna Zakona o porezima na upotrebu držanje i nošenje dobara. Ovo je izuzetno važno zakonsko rešenje i čini mi se da su efekti u javnosti upravo veoma pozitivni i proizilaze iz proste činjenice što će ovim zakonskim rešenjem biti smanjen porez na korišćenje motornih vozila, konkretno putničkih vozila i što će veoma značajno biti prilikom registracije vozila gde se po osnovu starosti i kubikaže motora umanjuje znatno porez za starija vozila i za vozila koja imaju jaču kubikažu.

Ovim rešenjem se predlaže smanjenje poreza na automobile, zapremine motora preko dve hiljade kubika, što je potpuno opravdano i predstavlja veoma dobro rešenje. Trenutno poresko opterećenje recimo, eksponencijalno raste kada zapremina motora ide preko dve hiljade kubika što nema svoje opravdanje, jer vozila novije proizvodnje vrlo često postižu uz manju kubikažu jaču snagu motora, što znači da je i sa tehnološkog aspekta ovo pređašnje rešenje donekle bilo prevaziđeno i novo će svakako dati i pokazati konkretne rezultate.

Ono što bi se moglo kao neki vid, da kažemo, sugestije u pogledu donošenja ovog zakona spomenuti jeste sledeća stvar, da vozila od dve hiljade, do dve hiljade i petsto kubika možda bi trebalo o tome razmisliti u nekim narednim zakonskim rešenjima, da ne bi trebalo eksponencijalno oporezivati, jer vrednost tih vozila nije mnogo veća u odnosu na vozila od 1600 do 2000 kubika. Možda bi se u to smeru moglo razmisliti, pa umesto pet puta da bude uvećanje, da negde kompromisno možda bude tri puta.

Sledeće zakonsko rešenje na koje ću se osvrnuti jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Dakle, ovo je svakako u pogledu strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji koja treba da doprinese poboljšanju pravnog i organizacionog okvira, odnosno kapaciteta i službenika.

Vidimo, dakle, da se sada samo težište spušta na zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, što je veoma važno, i da se uvodi novi okvir kompetencija.

Dakle, nadamo se da će ovo zakonsko rešenje, ukoliko se u potpunosti implementira, uticati na to da se sam okvir kompetencija ispoštuje prilikom primanja zaposlenja i generalno praćenje samih državnih službenika od samog početka zasnivanja radnog odnosa, pa do kraja angažmana na određenom nivou.

Nadamo se da će se smanjiti zloupotrebe u pogledu partijskog zapošljavanja i nekih sitnih interesa kojih na lokalu vrlo često imamo, a na štetu kvaliteta, efikasnosti rada lokalne samouprave.

Ono što bih želela istaknuti i što je zapravo uopšte poznato, zakonska i ustavna obaveza jeste, a ovde se decidno u članu 19. ističe da pri zapošljavanju mora se voditi računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom među zaposlenima mora održavati u najvećoj meri strukturu stanovništva. Dakle, apel prema lokalnim samoupravama i prema državnim organima, institucijama na nivou lokalnih samouprava da se ispoštuje nacionalna struktura u sredinama gde je mešovit sastav.

U pogledu Zakona o budžetskoj inspekciji bih želela nešto reći kao novom zakonskom rešenju. Dakle, čuli smo od ministra da zapravo ovo podrazumeva centralizaciju budžetske inspekcija. Ovo će svakako značiti adekvatniju i bolju kontrolu u pogledu efikasnijeg trošenja i korišćenja javnih sredstava, dobara ove zemlje kroz adekvatniju kontrolu, gde se neće prepuštati kontrola samo inspektorima na lokalnom nivou, već će se svakako centralizovati i odgovaraće višim instancama i svakako da će se tu smanjiti prostor za zloupotrebe.

Sa tog aspekta pitanje i implikacija ovih zakona na život građana će biti vidljiv, a i u pozitivnom smeru svakako okarakterisana i želela bih na kraju istaći da će u danu za glasanje poslanici poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržati ova zakonska rešenja.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set predloga zakona, odnosno izmene i dopuna zakona koji prate budžet za 2020. godinu, što ste malopre i obrazložili i ja ću se samo ukratko osvrnuti na Zakon o budžetu za 2022. godinu koji smo juče usvojili i koji je pre svega razvojni, jer je u uslovima oporavka privrede od posledica izazvanih pandemijom i te kako bilo teško planirati jedan ovakav budžet, razvojni budžet, a koji će istovremeno podmiriti sve potrebe našeg društva.

Naime, budžetom za narednu godinu predviđen je rast BDP-a od 4,5%, a vrlo je izvesno da će on biti i veći. Osim toga, penzije će biti veće za 5,5%, a minimalna zarada je povećana za čak 9,4%.

Složićete se sa mnom da su rizici za ostvarivanje ovakvih projekcija budžeta i dalje veliki i neizvesnost oko budućeg toka pandemije je ujedno i najveći rizik po projekciju rasta koji imamo u budžetu.

Međutim, to naravno ne znači da je projekcija nerealna, nego nas navodi na to da mi moramo da nastavimo život dalje, da planiramo svoje prihode i svoje rashode u skladu sa brojnim parametrima koje imamo na raspolaganju, a sve u skladu sa fiskalnom politikom države koja je do sada dala odlične rezultate.

Što se Zakona o budžetskom sistemu tiče, fiskalna politika koju vodi naša država u proteklih nekoliko godina omogućila je prostor za povećanje plata i zarada, ali i kapitalnih investicija kao osnovnom preduslovu razvoja privrede i uopšte životnog standarda stanovništva.

Ja ću pomenuti i to da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno 482.000 osoba, što je najmanji broj nezaposlenih u poslednje dve decenije i u ukupnom iznosu rashoda države na plate i penzije ide čak 40%, što ni malo nije zanemarljivo. Ali, uprkos svemu tome, kretanja na tržištu radne snage, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, omogućila su planiranje rasta plata u 2022. godini kod korisnika budžetskih sredstava u iznosu od preko 7%.

Ja imam potrebu da pomenem i to da ovim izmenama, odnosno ovim planiranjem nisu obuhvaćena javna komunalna preduzeća koja su osnovna od strane jedinice lokalnih samouprava. Naime, u velikom broju javna komunalna preduzeća i pre primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, zarade su bile znatno niže od prosečnih, pa je njihovo zamrzavanje na nivou iz 2014. godine samo dodatno ubrzalo već prisutan trend opadanja standarda zaposlenih u komunalnoj privredi.

Naravno, u međuvremenu je došlo do rasta minimalne zarade koju su javna komunalna preduzeća morala da primenjuju time što su iz sopstvenih sredstava dopunjavala do iznosa Zakonom predviđene, odnosno propisane minimalne zarade i dejstvo jednog ovakvog zakona trajalo je punih pet godina i ozbiljno je poremetilo ukupno poslovanje ovih preduzeća.

Osim toga, obavljanje komunalnih delatnosti ugroženo je i zbog toga što sve češće imamo slučajeve odlaska radnika pojedinih specifičnih struka. Mislim na vozače, na rukovaoce određenim mašinama, na majstore različitih profila i oni trajno odlaze iz komunalnog preduzeća i sve ovo kumulativno dovelo je do osipanja kadrova sa jedne strane, što u kombinaciji sa ograničenom masom za zarade koju kroz program poslovanja odobrava osnivač, situaciju čini još nepovoljnijom.

Ja ću vas podsetiti i na to da je 2014. godine, kada je počela primena malopre pomenutog zakona, minimalna zarada iznosila svega 18.400 dinara. Danas, nakon sedam godina, planirano je da minimalna zarada za 2022. godinu iznosi duplo više, a to je 35.000 dinara i to je za svaku pohvalu, ali lično mislim da je sada vreme da se država posveti problemu koji imaju javna komunalna preduzeća i komunalni sektor kako bi im omogućila razvoj u narednom periodu.

Ja ću samo pomenuti i to da je jedna anketa koja je sprovedena među članicama KOMDEL-a kao udruženje koje okuplja javna komunalna preduzeća na nivou Srbije, na uzorku od 48 preduzeća pokazalo da sa postojećom minimalnom zaradom od 183,93 dinara po radnom satu, čak dve trećine komunalnih preduzeća mora da dopunjuje iznos koji uplaćuje zaposlenima kako bi se ostvarila minimalna zarada i ovo je ogroman teret i za lokalne samouprave, ali i za javna komunalna preduzeća.

Ja moram da kažem i to da ona jesu osnovana radi obavljanja poslova od opšteg interesa i od njihovog rada u direktnoj meri zavisi i kvalitet života u toj sredini i koliko god se gradovi i opštine trudili da uspostave ravnotežu, usled ograničenih sredstava opredeljenih lokalnim budžetom, ali i usled neusaglašenosti zakonskih propisa ili, prosto, nemogućnosti da se ti propisi sprovedu a da ne izazovu neke ozbiljnije poremećaje u poslovanju, oni sami ne mogu da pronađu balans. Zašto? Zato što se masa za zarade planira programom poslovanja na osnovu realizacije planiranog izvršenja usluga, a da bi se ta masa povećala, moraju se povećati i cene usluga koje komunalna preduzeća pružaju, što u krajnjem slučaju podrazumeva povećanje izdataka građana.

Složićete se sa mnom da to nije rešenje problema i da teret ne treba prevaliti na građane i upravo i uz tog razloga moramo usaglasiti propise i moramo se ozbiljno pozabaviti jednim ovakvim problemom u narednom periodu. Zato i apelujem na ministarstvo da sada, kada finansije to dozvoljavaju, kada imamo stabilizovane finansije i kada je javni sektor godinama unazad sagledavan u oblasti rasta zarada, mislim da je došlo vreme da taj rast prate i javno komunalna preduzeća.

Da se vratim na ostale zakone koje imamo na dnevnom redu. Pre svega, Zakon o porezu na dohodak građana koji donosi značajne izmene, pre svega one koje se odnose na rad poslodavaca, odnosno na olakšanje rada poslodavaca kroz povećanje neoporezivog iznosa zarade sa sadašnjih 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje i osnovica poreza na zaradu, pa samim tim i iznos poreza po tom osnovu. Dakle, istovremeno se smanjuje i stopa doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%, odnosno sa sadašnjih 11,5 na 11.

Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce.

Ove izmene zakona svakako će doprineti borbi protiv sive ekonomije i njima je, osim predloženog povećanja neoporezivog iznosa zarade, planiran i niz nekih drugih izmena sa ciljem stimulisanja zapošljavanja kroz uvođenje nekih novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija.

Što se tiče izmena Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, a o tome smo dosta govorili. On donosi jednu važnu, dugo očekivanu izmenu, koja je obradovala brojne korisnike motornih vozila. Ovim izmenama vlasnicima vozila starijih od pet do 20 godina iznad 2.000 kubika biće omogućeno da plaćaju niži porez prilikom registracije vozila, a umanjenje za veću kubikažu idu dalje prema grupama starosti, pa tako od pet do osam godina umanjenje poreza će biti 25% umesto sadašnjih 15%, zatim, za vozila od osam do 10 godina starosti umanjenje ide na čak 40% umesto sadašnjih 25%, dok u grupi najstarijih od 10 do 20 godina umanjenje će biti čak 65%, umesto dosadašnjih 45%.

Ukoliko bi se to primenilo na ovogodišnje iznose, vlasnici četvorotočkaša najveće kubikaže platili bi nešto više od 60.000 dinara manje, odnosno 85.000 umesto nerealnih sada planiranih 146.000, što znači da od 1. januara 2022. godine, porez koji se plaća prilikom registracije neće se više obračunavati na osnovu kubikaže, već na osnovu godine proizvodnje i ovo je najbolji primer primene principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Što se uporednog prava tiče, odnosno država u okruženju, ovaj problem je različito rešen u tim zemljama. U zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju ili radna zapremina ili snaga motora, u nekim slučajevima čak visina poreza zavisi od težine i dimenzija automobila. Takođe, sve važniji faktor u određivanju ove visine jeste i emisija ugljendioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već dugo vrši samo na osnovu ove emisije, što će verovatno i nas u nekom budućem periodu i čekati onda kada se steknu uslovi za to.

Sledeći je Zakon o budžetskoj inspekciji. Iako su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku u značajnoj meri uređena procesna pitanja koja su bitna za obavljanje poslova budžetske inspekcije, sama sadržina granice i ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora u poslovima budžetske inspekcije neophodno je urediti novim zakonom. I analizom kapaciteta budžetske inspekcije unutar gradskih, odnosno opštinskih uprava i jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je da je tokom 2018. godine bilo 87, odnosno 2019. godine 81, da bi 2020. godine bilo 83 angažovanih budžetskih inspektora, dok je na republičkom nivou taj broj samo 17, što ukazuje na jasan trend opadanja broja budžetskih inspektora, a to se posredno odražava i na broj obavljenih inspekcija, ali i na kvalitet rada, jer je prosto nemoguće da sa smanjenim kapacitetima, na način na koji je ona danas organizovana, kvalitet rada bude na nekom zavidnom nivou. Iz tog razloga su izmene, odnosno donošenje ovog novog zakona u potpunosti je opravdano.

To znači da ovaj zakon omogućava centralizaciju budžetske inspekcije koja ima za cilj da poveća ne samo prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru, što je i više nego neophodno ako uzmemo u obzir da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou u toku 2020. godine bio 4,86, na nivou autonomne pokrajine 3,3, dok je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na nivou jedinica lokalne samouprave bio svega 2,65.

Još jedna stvar koju je bilo neophodno izmeniti i koja opravdava donošenje ovog zakona jeste i taj da se njima predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine, što znači da će poslove budžetskog inspektora ubuduće moći da obavljaju samo ona lica koja imaju uskostručno obrazovanje neophodno za obavljanje ovog jednog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Ovaj zakon dalje uređuje i postupak prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora, pri čemu se pravi jasna razlika u nadležnostima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu u zavisnosti od toga da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun Trezora ili ne. Predložena je, takođe, odložena primena ovog zakona od 1. januara 2023. godine, kako bi se do tada donela podzakonska akta za njegovo sprovođenje, a i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije, za šta svakako treba vremena.

Sledeći zakon jeste Carinski zakon, koji trenutno važi, iz 2018. godine. On je u velikoj meri usaglašen sa Carinskim zakonom EU. Međutim, otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 29, koje se odnosi na Carinsku uniju, došlo je do izmena Carinskog zakona u EU, pa se samim tim javila potreba za usaglašavanjem našeg zakona sa njime.

Predloženim izmenama pojednostavljuje se sam administrativni postupak, i to tako što se umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana smanjuje na 30, koji je određen Zakonom o opštem upravnom postupku. To će nesumnjivo dati jedan pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje po podnetom zahtevu.

Za kraj imam izmenu i dopunu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kojim se uvodi upravljanje ljudskim resursima koje je zasnovano na kompetencijama sa ciljem jačanja kapaciteta pokrajinske i lokalne uprave.

Osnovu za izmenu ovog zakona čini okvir kompetencije zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na čijoj se izradi radi još od 2019. godine.

Strategija reforme javne uprave prepoznala je potrebu unapređenja kadrovskog planiranja i administrativnih kapaciteta uprave kao nosioca reformi javne uprave uopšte. Niz rasprava koja je održana na temu nacrta izmena i dopuna Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave imao je veliki značaj. U tom smislu, odražava se na celokupni sistem i funkcionisanje pokrajinske i lokalne samouprave.

Javna uprava se nalazi u procesu digitalizacije i uvođenja programa E-uprave u organe i institucije i pokrajine, ali i jedinica lokalnih samouprava, tako da uvođenje jednog ovakvog programa elektronske uprave ne predstavlja samo unutrašnju kadrovsku reorganizaciju, već predstavlja jedan segment koji će omogućiti bolju funkcionalnost, ali i efikasnost u radu organa i službi.

Budžet kao razvojni dokument koji je naša politička partija i poslanička grupa podržala, kao i prateći zakoni o kojima danas razgovaramo, u potpunosti su u skladu sa programom SDPS. Zato ćemo mi u danu za glasanje podržati sve danas predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS narodni poslanik Života Starčević.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji se tiču ekonomske politike naše zemlje. Juče smo izglasali Zakon o budžetu za 2022. godinu i nekako, logičan sled događaja jeste da danas raspravljamo i o ovom setu ekonomskih zakona koji će ispratiti i usmeriti pravac ekonomske politike naše zemlje u skladu sa onim što smo doneli juče Zakonom o budžetu.

Ono što bih odmah na početku hteo da kažem i istaknem i ono što je nama iz JS jako važno jeste da je u našoj ekonomskoj politici konačno uveden red.

Naime, budžet u parlamentu se dostavlja na vreme i u zakonskom roku. Budžet se projektuje realno, konzervativno, kako po pitanju prihoda, tako i po pitanju rashoda.

Još je škotski ekonomista filozof i jedan od pionira političke ekonomije Adam Smit rekao da jedini dobar proračun jeste uravnotežen proračun. U tom smislu i tom nekom maksimom se očigledno vodilo i kod projektovanja ovogodišnjeg budžeta. Da je to tako, govori nam čak i činjenica da dok se svuda u svetu povećava udeo javnog duga u BDP-u, mi i ove godine planiramo smanjenje udela javnog duga u BDP-u sa očekivanih 58,2%, koliko treba da bude na kraju ove godine, na 55,5%, koliko planiramo da bude udeo javnog duga na nivou centralne države do kraja naredne godine.

Ovo praktično predstavlja kontinuitet ekonomske politike koja se vodi od 2012. godine, politike kontinuiranog i konstantnog smanjenja javnog duga. To je odgovorna ekonomska politika, zahvaljujući kojoj smo mi kao država imali prostor da i u vreme pandemije korona virusa sačuvamo našu ekonomiju, izgradimo neophodne bolnice, nabavimo dovoljno vakcina i medicinskih sredstava i pružimo neophodnu finansijsku pomoć, kako privredi, tako i stanovništvu.

Da nije takve politike bilo, mi ne bismo mogli da u prethodnom periodu, u periodu pandemije korona virusa, sprovedemo tri paketa finansijske pomoći koji imaju vrednost više od osam milijardi evra. To svakako ne bi bili u stanju da uradimo da u godinama pre pandemije nije se vodila odgovorna ekonomska politika, politika štednje i smanjivanje javnog duga.

Čak i po mišljenju Fiskalnog saveta o jučerašnjem Zakonu o budžetu, koji je izneo Pavle Petrović, budžet Srbije za 2022. godinu je, kako kažu, oprezno planiran i deficit od 3% BDP, odnosno 1,7 milijardi evra, lako će se ostvariti i da Fisklani savet procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od 2%.

Ono što je budžet projektovao, odnosno na čemu je projektovan jeste na proceni rasta naše privrede za sledeću godinu od 4,5% i to je takođe jedna konzervativna procena i po svoj prilici, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti u svetu, u okruženju, ja sam siguran da će ta stopa rasta od 4,5% biti prevaziđena i u narednoj godini.

Srbija je pokazala svoju žilavost i snagu i možemo biti ponosni na činjenicu da ćemo ovu godinu, godinu pandemije korona virusa, završiti sa ekonomskim rastom od preko 7% što je najverovatnije najveća stopa rasta u Evropi ili će biti jedna od najvećih.

Taj budžet koji smo doneli juče garantuje dve stvari. Sa jedne strane povećanje životnog standarda građana Republike Srbije, a sa druge strane snaženje privrednih aktivnosti naše države.

Plodove te odgovorne ekonomske politike građani ubiru sada i država konstantno radi na povećanju životnog standarda stanovništva. Srbija je sa 330 evra, koliko je iznosila prosečna plata 2012. godine, kada smo bili tek na četvrtom mestu u regionu, dospela na oko 600 evra koliko će 610, kako je rečeno, biti početkom 2022. godine.

Od 1. januara 2022. godine predviđa se povećanje penzija od 5,5% shodno švajcarskoj formuli koju primenjujemo, a dodatno u februaru predviđena je isplata od 20.000 dinara penzionerima, plus onih 20 evra koje će se u januaru isplatiti i to je povećanje mase penzija za 11,2% u odnosu na ovu godinu.

Naravno, biće i povećanjae plata u javnom sektoru u proseku za 7,3% i to za one koji su zaposleni u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama od 8%, za sve ostale u javnoj upravi od oko 7% što daje povećanje prosečnog ili prosek od 7,3%.

Od 1. januara raste i minimalna plata, minimalna zarada, za 9,4% i iznosiće nešto više od 35.000 dinara. Nastavlja se rasterećenje zarada i sve ovo u skladu sa osnovnim ekonomskim načelom za koje se zalažemo i mi iz JS, a to je da budžet pre svega troše građani.

Porezom na dohodak građana, Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, mi ovde rasterećujemo dodatno privredu i olakšavamo poslovanje privrednim subjektima, jer neoporezivi deo povećavamo sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe, doprinos na teret poslodavca kada je PIO fond u pitanju smanjuje se 0,5%, odnosno sa 11,5 na 11%.

Ima tu i drugih olakšica kojima se poslodavci oslobađaju za 70% obračunatog i obustavljenog poreza za zarade za novozaposlena lica, kao i 70% oslobađanja poreza za lica koja su zaposlena na poslovima razvoja i istraživanja. Prosto su sve te olakšice koje jesu podsticaj države snaženju privrednog razvoja onom drugom cilju o kome sam pričao maločas i koji sam naveo maločas.

Naravno, ono što je jako važno jeste da sledeće godine na nivou opšte države planira se 485 milijardi dinara kapitalnih investicija, što je 7,3% BDP. Kada se dodaju privatne i sve ostale investicije koje se očekuju, dolazi se na nivo od 25,4% što je više od iznosa u ovoj godini, ali ono što je još važnije, više je od iznosa 2019. godine, one godine kada nije postojao i nije započeta pandemija korona virusa. Znači, više nego i u vremenu pre Kovida.

Politika države je naravno usmerena ka zapošljavanju građevinske industrije, koja je pokazala dobar rezultat i Srbija u ovom trenutku gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, počela je pre neki dan i izgradnja metroa u Beogradu. U budžetu za narednu godinu postoji novac i za završetak radova na novoj fabrici za proizvodnju vakcina, za izgradnju radova za Nacionalni stadion, završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu i izgradnju mnogih bolnica i škola itd. Ono što je meni kao poslaniku iz Jagodine jako bitno, jeste to da je nedavno pri poseti predsednika Srbije Jagodini dogovorena izgradnja nove opšte bolnice u Jagodini i to je nešto zbog čega su građani Jagodine jako zadovoljni.

Ono što za vreme bivše vlasti nije bila praksa, a što je dobra praksa i koju ste vi, gospodine ministre, uveli i to je, čini mi se, rekao i juče moj kolega narodni poslanik, Vojislav Vujić, i to je sada pravilo jeste da se završni račun donosi u zakonitom roku, da se redovno usvaja u Skupštini Republike Srbije, To je praksa koja čini ekonomsku politiku naše države, Vlade Republike Srbije i svih nas, čini je transparentnom, čini je proverljivom, podložnom kontroli.

Evo i danas imamo priliku da zapravo raspravljamo o završnom računu za 2000. godinu i to kritičari današnje vlasti za vreme svoje vladavine nikada nisu radili. Ja ih sada pitam – zašto to nisu radili kada su oni bili na vlasti? Zašto ti kritičari današnje vlasti nisu podnosili redovno završni račun Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li je to dokaz njihove ne transparentnosti i da li je možda to razlog čak toga što su sa vlasti otišli bogatiji za mnogo novca? Novca koji, evo bavimo se godinu dana, pojedini drže na računima u inostranstvu i mi se time ovde godinu dana i više bavimo i tražimo odgovore na pitanja otkud ti novci.

Svi ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se ekonomske politike naše zemlje, rekao sam. Srbija zadnjih godina vodi veoma ambicioznu ekonomsku politiku, politiku brojnih, rekao bih, kapitalnih infrastrukturnih projekata, od auto-puteva i pruga, do metroa, „Beograda na vodi“ i drugih projekata. Kako Srbija iz dana u dan, iz godine u godinu sprovodi u delo te kapitalne projekte, tako šačica ljudi, ali ekonomski i medijski moćnih ljudi, pokušava da omalovaži i diskredituje takve ambiciozne projekte.

Mark Tven je rekao – izbegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi, dok veliki ljudi u vama pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki. Znači, ona šačica ljudi koja je pre dva dana protestvovala, nekih 100-150 ljudi, koliko je bilo na Makišu, protestvovalo je za otpočinjanje radova na metrou, jesu upravo ti mali ljudi o kojima Mark Tven priča.

Na primer, čitam u medijima da je Sanda Rašković Ivić povodom protesta rekla, pazite: „Iskra je zapaljena današnjim protestom i nadam se da će se ljudi osvestiti. Još nije kasno jer je tek počelo kopanje Depoa za metro i ima vremena da se taj projekat zaustavi“. Tipično za male ljude, ogromnog ega i nepremostive sujete. Obično takvi ljudi od sopstvenog ega ne vide dalje od nosa. Zaslepljeni sopstvenom sujetom i zlobom nisu ni svesni realnosti niti su sposobni da vide šta je pravi put.

Takvi su bili i oni koji su protestvovali i na „Beogradu na vodi“, koji danas šetaju Savskom promenadom i oni koji sada traže vezu da bi kupili stambeni prostor u tom istom „Beogradu na vodi“ protiv koga su tako snažno bili.

Poručujem upravo tim ljudima, tim malim ljudima i još sitnijim dušama, da razvoj Srbije više niko ne može da zaustavi i spreči, jer su građani Srbije shvatili da je Mark Tven u pravu i da takve male ljude treba izbegavati u najširem mogućem krugu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu definiše se povećanje plata kod korisnika budžetskih sredstava i ja sam rekao da je to kada je u pitanju javni sektor negde u proseku 7,3%, 8% za vojsku, zdravstvo, socijalne službe itd. a ostali javni sektor 7%.

Mi iz JS podržavamo činjenicu da građani Srbije, bilo da su radnici, bilo da su penzioneri, unapred znaju kolika će im plata biti, kolika će im penzija biti, koliko će im i kada biti povećane penzije i plate i tako mogu da planiraju svoj život.

To je veliki rezultat ove vlasti, verujte, veliki rezultat ove vlasti, jer daje sigurnost ljudima, daje im mogućnost da planiraju i to je veoma važno i to mi iz JS snažno podržavamo.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na imovinu, odnosno način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima, treba reći da je prvi proizvođač serijskih automobila Henri Ford kada su ga pitali svojevremeno koji je automobil najbolji, očekivali da će reći Ford model „T“ ili kako su ga Tin Lizi, to je prvi taj automobil koji je serijski proizvođen na traci, pomislili su da će reći da je taj, ali ne, on je odgovorio – najbolji automobil je novi automobil.

I idealna situacija zaista bi bila da svi mi možemo da vozimo nove automobile. Naravno da to nije situacija ne samo u Srbiji nego i u EU. Naime, prosečna starost automobila u zemljama EU je 10,8 godina, ali ima i država EU kao što je Rumunija i neke druge čiji su otprilike automobili prosečne starosti kao što je prosečna starost automobila u Srbiji, negde oko 17 godina.

To je naša realnost i JS snažno podržava ovaj zakon jer on negde pravi balans između finansijskih mogućnosti naših građana sa jedne strane i bezbednosti u saobraćaju sa druge strane, jer su i finansijske mogućnosti naših građana i bezbednost saobraćaja jako važna pitanja.

Mogli smo čuti podatke maločas i ja bih rado da ih ponovim ovde, a to je rekao ministar Nedimović, da se za automobile kubikaza od dve do dve i po hiljade kubika smanjuje porez za 14 hiljada dinara, da se za automobile od dve i po hiljade do tri hiljade kubika porez smanjuje za čak 29 hiljada dinara, a da se za automobile preko tri hiljade kubika porez smanjuje za skoro 500 evra. To je veliko olakšanje za naše građane i za budžet građana Republike Srbije i to je razlog zašto ćemo i ovaj zakon podržati.

Naime, tu se sukcesivno i stepenasto smanjuje porez za automobile starosti od pet do 20 godina. Za ona vozila starija od 20 godina nema nikakvih promena jer se i sada već plaća 20% od propisanog iznosa poreza, tako da dodatno umanjenje poreza na ove automobile bi možda moglo da podstakne i uvoz baš tih najstarijih modela, što nam naravno nije interes pre svega iz razloga bezbednosti u saobraćaju.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ovde je najvažnija promena po nama iz JS skraćenje roka postupanja po zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine sa 120 dana na upodobljavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku gde se taj rok skraćuje na 30 dana i to je jako važno za privredu i negde kao, ponavljam, poslanik koji dolazi iz Jagodine, gde imamo dosta stranih investitora, ali i domaćih privrednika, negde nam je uvek kao jedan od problema stavljeno do znanja u razgovorima, od tih stranih investitora i naših domaćih privrednika upravo taj komplikovan, dugačak, složen carinski postupak i postupak ocarinjenja inputa i autputa i negde je, kako bih rekao, skraćenje tih postupaka, povećanje efikasnosti carinjenja vrlo važna stvar kada je u pitanju podsticaj za razvoj privrede i negde je i to jedan od faktora koji privlači, verujte mi, strane ulagače, strane investitore da dođu u Srbiju. Ako imamo i tu proceduru efikasnu, to je jedan faktor više za još više stranih investicija i za još veći i snažniji privredni razvoj.

Kada govorimo o Zakonu o budžetskoj inspekciji, kao što je prethodni govornik, naša koleginica Sanja rekla, tu se definiše centralizacija budžetske inspekcije, tu se određuje da budžetski inspektor može biti ekonomista ili pravnik sa minimum četiri godine fakulteta, odnosno obrazovanja iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine i to će omogućiti da poslovi budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje ovog specifičnog posla.

Naravno, tu se uređuju i postupci prinudne naplate, rešenja budžetskih inspektora da Uprava za Trezor sprovodi tu prinudnu naplatu kod budžetskih korisnika itd.

Ono što bih ja rekao jeste, i da prvi put pomenem danas, jer sam maločas slušao i izlaganje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i mi iz JS, jedan od naših najvažnijih programskih načela jeste borba protiv bele kuge, borba za povećanje prirodnog priraštaja, povećanje nataliteta, i predsednik je pre jedno 40 minuta ili možda sat vremena objavio da će država za svako prvorođeno dete davati 300 hiljada dinara, da će porodilje imati i povlastice priliko studiranja i mnogih drugih situacija i mi iz JS kao ljudi koji se godinama bore i propagiraju da je jedan od najvažnijih državnih problema i borba protiv bele kuge pozdravljamo taj čin. Mi smo recimo u našim lokalnim programima u Jagodini imali i imamo slične akcije i mislim da svi zajedno, počev od države preko autonomnih pokrajina do lokalnih samouprava treba da učinimo sve kako bismo poboljšali prirodni priraštaj naše države i kako bismo se izborili sa jednom od najvećih pošasti u našem društvu, a to je borba protiv bele kuge.

Kao što je juče predsednik JS Dragan Marković Palma rekao – budžet Republike Srbije donosi optimizam i ovi zakoni koji ga prate i iz tog razloga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj set pratećih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala potpredsednice.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ako bih ove izmene i dopune zakona koje su objedinjene u tački 2. koje se odnose na planiranje i izvršenje budžeta u 2022. godini opisao na najkraći mogući način, istakao bih dve ključne stvari.

Prva ključna stvar je da smo sistem javnih finansija gradili godinama. Upravo u vreme ogromnog spoljnog šoka, kojem ni na koji način nismo doprineli, ali kojem smo se uspešno prilagodili, sistem javnih finansija je pokazao stabilnost i kredibilnost, posle dugo godina, samo oni koji to neće da vide ili neće da priznaju i negiraju postignute rezultate.

Srpskim javnim finansijama veruju građani Srbije, što je najvažnije. Međutim, kao retko kada percepcija je gotovo identična percepciji u inostranstvu. Srbija je od gotovo svih relevantnih organizacija u svetu koje se bave javnim finansijama ocenjena na nedvosmislen način kao pouzdana i sve sigurnija zemlja.

Ako sam svojevremeno ja lično u ime poslaničke grupe SPS nešto govorio, to je da za uspeh jedne politike treba znati šta tačno želite, koliko vremena za to treba, da neke stvari ne mogu da budu urađene brzo, kao i da za druge ne treba mnogo vremena nego i volje.

Danas je zadovoljstvo raspravljati o budžetu i izmenama i dopunama zakona koje prate Predlog zakona o budžetu, jer je teško imati raspravu koja je iole smislena, a da to nije rasprava o tome kako da dobra situacija bude još bolja, kao i šta su izazovi koji nas čekaju u dugom vremenskom periodu, a ne izazovi koji nam stoje okačeni o leđa i ne daju nam da se pokrenemo.

Druga ključna stvar i tačka koju moram da istaknem je da su sređene javne finansije otporne na šokove spolja, a za rezultat imaju da Predlog budžeta za 2022. godinu prate fine izmene sistemskih zakona, gde se konačno bavimo podešavanjima istih, a ne radikalnim promenama gašenjem požara, rešavanjem višegodišnjih nečinjenja, plaćanjem tuđih računa.

Prošlo je vreme kada smo budžet donosili i uz budžet donosili suštinske i duboke izmene sistemskih zakona, ne bismo li krpili sistem koji curi na sve strane, koji je rasturen i koji svaki čas može da završi u kolapsu.

Ako nekoga sa dugim parlamentarnim stažom nešto raduje, to je što parlament Srbije uz sve obaveze brzine koje su posledica evropskih integracija, kao i dinamičnih međunarodnih aktivnosti Srbije, jeste postepen prelazak na fokus kvaliteta i razumne brzine.

Uređene demokratije sa uređenom tržišnom privredom se ne diče brzinom parlamenta, one se diču sporošću, kvalitetom zakona i pažljivim analiziranjem svakog slova. Sistemi postoje samo ako su dinamični, ali osnovno pitanje jeste i stepen dinamičnosti.

Kako su krize koje smo sami izazivali u Srbiji naša prošlost koja se neće ponoviti, a kako je malo verovatno da će se desiti spoljni šok poput Kovida - 19 koji nas je zadesio, idemo ka mirnim vodama, gde se radi ono što je oduvek bila politika SPS - strateško promišljanje na period od najmanje 10 godina, a za neke ključne politike promišljanje treba da se odnosi i do 2050. godine.

Umesto toga da greške prošlosti određujemo, dominantno je i naše sadašnje aktivnosti, jer danas imamo iskustvo kako da se takve stvari nikada ne ponove, a zakonodavna aktivnost nam je prevashodno pogled u budućnost, na koju ranije nismo dovoljno mislili na ozbiljan i državnički način. Šta su razlozi za ovakav odmeren optimizam?

Iako se tokom rasprave u tački 1. moglo čuti mnogo argumenata koji potkrepljuju ove moje tvrdnje, a i ponešto emocija koje nisu previše bile analitičke, jer i ne mogu biti po svojoj prirodi, ja bih izneo one argumente koji su najbolji pokazatelj stabilnosti Srbije, koja je zemlja socijalne pravde i zemlja gde je domaćinsko upravljanje praksa koja dominira a ne puka poštapalica.

Nakon ogromne intervencije 2020. i 2021. godine i nezapamćenog paketa podrške privredi i građanima, Srbija je i dalje zemlja čiji javni dug zadovoljava standarde Mastrihta, što se ne može reći za veliku većinu zemalja koje su te standarde pisale, ali ih se nisu baš rado pridržavale. Mi smo potpuno iskontrolisali sopstvenu zaduženost u vreme ogromnog izazova. Budžetski deficit koji planiramo u 2022. godini uveliko je manji od očekivane stope rasta BDP, jer ćemo na kraju 2022. godine imati smanjenu zaduženost.

Nekada je zaista tužno slušati kako ljudi koji pretenduju da budu ozbiljni kritičari ne shvataju da je jedino bitno koliki je dug u odnosu na BDP, ili da objasnim rečima iz svakodnevnog života - dug od 1.000 evra je lakše vratiti ako je godišnja plata neke osobe 7.500 evra nego ako je 4.000 evra, a posebno je lakše vratiti dug ako je godišnja kamata 15 evra a ne kamata od 90 evra. To nas dovodi da dalje pričamo o razlozima za optimizam.

Srbija polako kuca na vrata "a" zemalja, a ovde, kao što mi volimo reći u SPS, samo konstantan rad pomaže.

Veća prepoznatljivost Srbije kao pouzdane zemlje znači veći rejting i niže kamatne stope koje se plaćaju.

Iako nema mnogo smisla u objašnjavanju bilo kome da je danas bolje ili gore, prosečne plate nam govore da je bolje i da će biti još bolje. Posle godina štednje, došli smo u poziciju da ne moramo da se uzdržavamo od potrošnje više nego što je razumno kada je zemlja stabilna.

Danas možemo bez problema svi da budemo socijalisti, da pokazujemo da možda naša država potroši i više nego što je delovalo na prvu loptu da može potrošiti, kada vidimo naše bruto plate, naše profite pre oporezivanja, naše takse koje plaćaju, trošarine i PDV. Ali, za razliku od nekih drugih vremena, danas se vidi da se taj novac vraća građanima na duboko smislen i fer način.

Danas smo u stanju da gradimo infrastrukturu koja po kvalitetu na zaostaje po sličnim u Evropi, da rešavamo ekološka pitanja, da se bavimo natalitetom, socijalnom zaštitom, da penzioneri mogu živeti dostojno, da zaposleni u državnoj upravi mogu sebi da priušte i po neko sitno zadovoljstvo.

Srbija čiji Ustav mnogo rado pominju, ali ga ne rado čitaju, još manje razumeju je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Socijalna pravda je druga koja je pomenuta u članu 1. a socijalna pravda danas nije jednakost u siromaštvu, nego pravda u raspodeli sve veće novostvorene vrednosti. Ako se vratimo na preambulu, kao i činjenicu da država srpskog naroda, danas smo u stanju da obe odredbe štitimo mnogo jače, jer iza nas ne stoji samo međunarodno pravo, nego i rastuća ekonomska moć i prepoznata spoljna politika.

Mogao bih nastaviti u navođenju dodatnih budžetskih indikatora, ali bih po nešto rekao o izazovima koji će se javiti u srednjem roku. Pre toga, po mom starom dobrom običaju, naveo bih nešto što je bio stav SPS 2016. godine, izrečen baš ovde na ovom mestu, kada se donosio budžet. Citiram: "Država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim možda malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora. Mnogo je lepih očekivanja, imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku iz tog holističkog pristupa i pogleda, imamo i odgovarajuće strategije politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara, implementacija, nekada delovale kao daleka i neizvesna budućnost. Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama". To smo pričali 2016. godine.

Ne postoji išta što daje veću snagu od toga kada se jasno vidi da ne lažete građane Srbije i kada im obećavate kule i gradove, nego izvesno, realno bolju budućnost u razumnom roku. Zato ću izneti šta su izazovi u stvaranju jedne potpuno drugačije, dvostruko bolje Srbije, zemlja koja je naučila kako se pobeđuje.

Infrastruktura je bitna. Istovremeno, moramo izgraditi privredu koja će koristiti tu infrastrukturu. Mi danas gradimo ono što su prethodne generacije propustile, bilo zbog lutanja Srbije u vreme svetskih geostrateških promena, bilo zbog nedostatka kapaciteta i želje da se rešavaju stvari kao što su kanalizacija, vodosnabdevanje, prečišćavanje vode i vazduha i završetak evropskih koridora.

Mi gradimo i novu infrastrukturu koja je plod promišljanja današnjih generacija da bi sačuvali naseljenost u većem delu Srbije i učinili podjednako privlačnim svaki njen deo.

Infrastruktura je preduslov da se veliki delovi Srbije ne isprazne, ali će ona postati balast ako ne izgradimo privredu koja će je koristiti.

Stoga, moramo još aktivnije činiti sve na uređenju našeg pravnog sistema, da nam stižu sve kvalitetniji investitori, ali i da se domaće firme razvijaju.

Ako je nešto neophodno to je da ohrabrujemo i privatne i domaće investicije.

Prevashodno, potpunom pravnom sigurnošću, e-upravom i nižim porezima za mala preduzeća, tu nas očekuje istinska bitka dostojna onih koje su vodili slavni Srbi po kojima nose ili će imena nositi auto-putevi u Srbiji.

Izazovi spolja će ostati naša realnost. Zemlje koje su se razvijale emisijama ugljen dioksida u atmosferu danas bi da nam dele lekcije, nama koji nismo ni blizu doprineli tom globalnom problemu. Lekcije nisu samo moralne, negu su praćene pozivima da zamenimo tehnologije koje nam omogućavaju jeftine finalne proizvode i nezavisnost u dosta oblasti energetike skupim i suštinski nepouzdanim tehnologijama koje bi nas izložile energetskim šokovima kakve danas vidimo širom Evrope.

Ovakvih izazova će biti mnogo, cinizma gde treba da polažemo naš nedavni izlazak iz siromaštva da bi spašavali tuđu udobnost i drugima pravili profit, ali i autentičnog domaćeg, da se izrazim, ludizma gde se iskreno mrzi sa jednom tužnom ksenofobičnošću, što donosi napredak, jer napredak očigledno sme da donosi samo proglašena manjinska elita.

Naš čeka velika zelena bitka, a na nama je da nađemo modele koji će rešiti izazove koji nam slede.

Konačno, očekuje nas bitka za povratak naših ljudi, za podršku stvaranja veće porodice ili bolje rečeno ikakve porodice, za početak, kao i razmišljanje o tome koga želimo u Srbiji, jer bi bilo pogubno za srpski narod ako se i dalje budemo oslanjali na priliv iz Crne Gore i Republike Srpske.

Imamo iskustva velikih zemalja koje su potpuno omanule na polju emigracija, ali i iskustva manjih zemalja koje su ksenofobiju stavili ispred realnih potreba u srednjom roku.

Zakoni koji prate ovaj budžet su deo slagalice o kojoj sam govori o načelu. Ne bih da oduzimam vreme svojim kolegama koji će u pojedinostima govoriti u ime SPS kao neko koga se ove izmene i dopune ovih pratećih zakona uz budžet i tiču.

Tako da, u najkraćem ću da kažem još samo da je pravedno da se promeni oporezivanje automobila srednje starosti veće kubikaže.

Ono što nam je potrebno, potrebno je da carinski postupak se učini efikasnim i u oblasti koja će se menjati, kao i u mnogim drugim oblastima.

Budžetska inspekcija i prinudna naplata moraju biti posao za proverene eksperte. Sama zvanja su bitna, ali i konstantno merenje učinka i dodatno obrazovanje.

Lepo je što nam je postala norma koju danas svako uzima zdravo za gotovo da nam uz budžet stiže i izveštaj o njegovom izvršenju. To su i kolege pomenule.

Sve u svemu, sa mog aspekta mogu da kažem, a i u ime SPS, da su lepa vremena pred nama, puna izazova, naravno, ali i izvesnosti da će se u strateškim promišljanjima, vrednom radu i jednim suštinski poštenim odnosom prema politici cela zemlja kretati napred.

Socijalistička partija Srbije će uvek biti deo takve priče, jer ima šta da ponovi.

U ime SPS ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodna poslanica Rozalija Ekres.
Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM u svom današnjem izlaganju kao ovlašćena predstavnica ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona.

Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Prošle godine kada je moja uvažena koleginica, potpredsednica parlamenta, Elvira Kovač diskutovala na ovu temu, istakla je činjenicu da je u prethodnom periodu od 2000. do 2019. godine, tj. za 19 godina Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila navedene zakone.

Zakonska obaveza usvajanja završnog računa u Narodnoj skupštini nije se poštovala od 2002. godine pa nadalje, s tim da je od 2002. do 2014. godine završni račun stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde u plenumu nije raspravljalo.

Pre dve godine, tačnije 16. decembra 2019. godine u objedinjenoj raspravi se naknadno razmotrilo 17 predloga zakona o završnim računima. Znači, odjednom za sve godine od 2002, pa sve do 2018. godine.

Mi poslanici SVM pozdravljamo poštovanje rokova i izuzetno nas raduje činjenica da danas, kao i prošle godine u ovo vreme, u skladu sa propisanim budžetskim kalendarom imamo priliku da raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Izražavamo zadovoljstvo što je u ovom skupštinskom sazivu obnovljena i ustanovljena praksa održavanja javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima na kojima je omogućeno narodnim poslanicima i predstavnicima Vlade, ali i predstavnicima profesionalnih udruženja i civilnog sektora da razmatraju o predloženim zakonskim rešenjima i razjasne eventualna sporna pitanja.

Organizacijom javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima obezbeđuje se transparentna i demokratska procedura za donošenje zakona i obogaćuje se parlamentarna praksa. Stoga se i ovom prilikom zahvaljujem i čestitam uvaženoj predsednici nadležnog odbora, narodnoj poslanici Aleksandri Tomić na organizovanju izuzetno korisnog javnog slušanja o Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu, kao i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, sastavlja se završni račun budžeta u kojem se iskazuju ukupno ostvareni prihodi i primanja, kao i ukupno izvršeni rashodi i izdaci od 1. januara do 31. decembra godine za koju je budžet donet.

Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu sačinjen je u skladu sa zakonom, odnosno na osnovu podataka iz godišnjeg izveštaja i konsolidovanih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu planirani su prihodi i primanja u iznosu od 1.291,4 milijarde dinara, a rashodi i izdaci u iznosu od 1.728,2 milijarde dinara. Ostvareni prihodi i primanja iznose 1.301,9 milijardi dinara što premašuje plan za 0,8%.

Potcenjena procena sredstava prilikom kreiranja početnog budžeta preporučuje se, pre svega, iz razloga sigurnosti procene, a koju je uvek moguće korigovati nakon što se iz sfere projekcije pređe u zonu realnog ostvarenja. Stoga je za pohvalu ovaj rezultat konzervativno planiranog budžeta. To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri oprezno planiraju budžet. Sve pozicije na prihodnoj strani realizovane su u većem iznosu u odnosu na plan.

U strukturi ukupnih prihoda i primanja budžeta najizdašniji poreski izvor, porez na dodatu vrednost sa učešćem od 42,2% ostvaren je u iznosu od 549,3 milijarde dinara, što je za 0,3% preko plana. Prihodi od akciza dostigli su iznos od 306 milijardi dinara, odnosno za 2,1% više u odnosu na planiranu veličinu. Porez na dobit pravnih lica ostvaren je u iznosu od 113,2 milijarde dinara, odnosno ostvaren je za 0,2% iznad projektovane vrednosti. Porez na dohodak građana ostvaren je u iznosu od 65,9 milijardi dinara, a prihodi po osnovu carina u iznosu od 51,9 milijardi dinara.

Ostali poreski prihodi su ostvareni u iznosu od 12,7 milijardi, dok su neporeski prihodi ostvareni u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Rashodi i izdaci budžeta realizovani su u iznosu od 1.760 milijardi dinara, odnosno u visini od 99,2% u odnosu na plan. To je još jedan od pokazatelja realnog budžeta koji Srbija ima godinama unazad. Visina izdataka za nefinansijsku imovinu, sa učešćem od 11,4% u ukupnim rashodima i izdacima, iznosi 200 milijardi dinara, odnosno 99,2% u odnosu na plan, a dokaz je visokog nivoa realizacije kapitalnog budžeta.

U 2020. godini ostvareni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine manji su od izvršenih rashoda za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od 407 milijardi dinara, što predstavlja budžetski deficit. Odnosno, izvršenjem izdataka za otplatu glavnice i izdataka za nabavku finansijske imovine, u cilju sprovođenja javnih politika, ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 458,2 milijarde dinara.

Ukupan javni dug Republike Srbije na nivou centralne države na dan 31. decembra 2020. godine iznosio je 26,7 milijardi evra, odnosno 57,4% BDP. Tokom 2020. godine, a usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom, došlo je do povećanja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti sa 52%, koliko je iznosio na kraju 2019. godine, na 57,4% na kraju 2020. godine.

Izveštajem o reviziji Završnog računa budžeta za 2020. godinu DRI je dala pozitivno mišljenje sa rezervom, što prema ustanovljenim revizorskim standardima znači da je ovaj završni račun pripremljen u skladu sa zakonom i drugim propisima, osim u delu osnove za mišljenje sa rezervom gde su i konstatovane određene nepravilnosti, sa preporukama i rokovima za njihovo otklanjanje. Konstatovano je da je broj nepravilnosti značajno manji u odnosu na prethodne godine, te da će grešaka u računovodstvenoj evidenciji i finansijskom izveštaju biti sve manje, jer je Ministarstvo finansija prihvatilo većinu preporuka DRI i postupilo po njima.

Smatramo da je sve ovo jako važno za odgovorno upravljanje javnim finansijama i javnim resursima i u danu za glasanje poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U fokusu predloženih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dve su teme. Za prvu temu možemo reći da je tema koja je usmerena na ostvarivanje ili uređivanje cilja koji je kratkoročnog godišnjeg karaktera. To je indeksacija, odnosno rast plata u javnom sektoru, planirana za 2022. godinu. Druga tema je centralizovani obračun primanja uvođenjem nove platforme za upravljanje ljudskih resursima i kontrolu rashoda za plate. Ovaj segment izmena je sistemski, koji targetira dugoročne ciljeve usmerene na unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama i kadrovskom politikom.

Kako plate i penzije predstavljaju značajnu komponentu rashoda države od oko 40%, pažljivo odmeravanje i definisanje politike kretanja ovih rashoda veoma je značajno za održavanje stabilnosti i za odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Da li su predložene stope rasta plata u visini 7%, odnosno za pojedine sektore u visini od 8%, a što na nivou ukupnosti, kako je uvaženi ministar izjavio, iznosi 7,3%, pažljivo i odgovorno projektovane? Prema fiskalnoj strategiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila, nominalni rast BDP-a za 2022. godinu u odnosu na 2021. projektovana je sa stopom rasta od 7,7%. Bruto društveni proizvod u tekućim tržišnim cenama za 2021. godinu projektovan je u iznosu od 6.163 milijarde dinara, a za 2022. godinu u visini od 6.638,7 milijardi dinara.

Dakle, plate rastu sporije od privrednog rasta i u tom smislu možemo reći da je to ova projekcija sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta održivosti dobro domerena. Prema tome, ono što jeste najvažnije je da projektovani rast plata, prema navedenim parametrima, neće biti generator finansijske nestabilnosti i neravnoteže.

Povodom centralizovanog obračuna primanja, a što je kvalitativan i sistemski napredak u upravljanju javnim finansijama, možemo samo da damo punu podršku. Nesumnjivo je da će ovo unapređenje rezultirati nizom benefita kako u pogledu transparentnosti teme koliko je zaposlenih u javnom sektoru i koliko oni koštaju, pa do podizanja efikasnosti operativnih poslova vezanih za obračun, praćenje i izveštavanje i, što je najvažnije, u upravljanju ovim značajnim resursima.

Svima su nam jasne koristi koje ćemo imati od tačnih, pouzdanih, sveobuhvatnih i blagovremeno dostupnih podataka o ovom značajnom segmentu javnih rashoda, a koje će biti omogućene primenom jedinstvene centralizovane i integrisane baze podataka. Stoga, naravno, podržavamo i ovaj predlog.

Predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predstavljaju faze u već započetom procesu reforme javno-službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne javne uprave, odnosno pripremljene su radi ostvarivanja ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.

Aktuelnim Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave iz 2016. godine uspostavljena su osnovna načela karijerinog službeničkog sistema za službenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, čime je lokalni službenički sistem postavljen na istim ili sličnim osnovama kao državni službenički sistem.

Izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine dat je zakonski osnov da se počev od 2019. godine u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima na nivou centralne vlasti uvede sistem kompetencija, čime je uspostavljen kvalitetan pravni osnov za unapređenje zapošljavanja i za profesionalni razvoj državnih službenika.

Imajući u vidu izmene koje su izvršene na centralnom nivou vlasti, preduzete su aktivnosti u cilju utvrđivanja mogućnosti da se okvir kompetencija uvede i na lokalnom nivou, što predstavlja dalju reformu javne uprave u oblasti upravljanja ljudskim resursima, u cilju uspostavljanja usklađenog javno-službeničkog sistema i obezbeđivanja ujednačenog položaja zaposlenih.

Tokom 2020. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, održano je nekoliko sastanaka, sa ciljem da se pripremi tekst izmena i dopuna zakona, uz učešće predstavnika AP Vojvodine, Službe za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu i lokalnih samouprava. Ovi sastanci su pokazali visok nivo saradnje između Ministarstva i lokalne vlasti, ali su ukazali da je potrebno na sličan način urediti institute na centralnom i lokalnom nivou. Ovim izmenama i dopunama Zakona akcenat je stavljen na uvođenje kompetencija službenika, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj i profesionalnijoj javnoj upravi, čemu poslanička grupa SVM daje punu podršku.

Pri kraju svoje diskusije želim da istaknem da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave stvoren pravni okvir za primenu člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se omogućuje davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.

Prema najsvežijim podacima, na dan 30. septembra ove godine, u AP Vojvodini zastupljenost nacionalnih manjina u organima javne uprave i dalje je ispod njihovog procentualnog učešća u stanovništvu. U slučaju naše mađarske nacionalne zajednice zaostajanje je značajno. Pored 13% učešća u stanovništvu u strukturi zaposlenih, taj broj je svega 4,52%. Dosledna primena afirmativnih mera pri zapošljavanju treba da popravi stanje.

I na samom kraju, želim da još jednom ponovim da će poslanička grupa SVM dati podršku svim predloženim tačkama koje su na dnevnom redu današnje sednice.

Hvala na pažnji.