Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/475-21

2. dan rada

24.11.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, za nas u SDP-u jednakost, socijalna pravda i solidarnost su najosnovniji postulati na kojima svakodnevno insistiramo i na kojima stalno i potenciramo. Mi takođe insistiramo na ravnomernoj raspodeli poreza, da se porez određuje prema imovinskom statusu, odnosno prema snazi, moći i primanjima naših građana.

Izuzetno nam je drago što danas imamo jako puno odluka i rešenja koja idu u tom pravcu. Pre svega, upravo zbog toga je šef naše poslaničke grupe gospodin Branimir Jovanović prošlog meseca, 28. oktobra, na sednici kada Vlada odgovora poslanicima pokrenuo pitanje o plaćanju tzv. poreza na luksuz, poreza na vozila veće kubikaže, a u stvari male vrednosti zbog njihove starosti.

On je ovu višedecenijsku nepravdu najbolje prikazao jednim primerom. On je uzeo primer „pežoa 607“, koji je npr. 3.000 kubika i 2003. godište i koji negde na tržištu vredi oko 1.500 evra. Po starom zakonu, vlasnik ovakvog vozila bi trebalo da plati polovinu vrednosti, odnosno 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra za jedno ovakvo vozilo, što je zaista nepravedno, nekorektno i moram reći neodrživo.

Stoga, izmene i dopune Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se upravo menjaju ove nelogičnosti koje danas ovde pred svima nama vidim kao jednu zaista zajedničku pobedu, pobedu svih nas koji se borimo da naši građani imaju jednak status, ravnopravan status po svim osnovama, i po beneficijama, ali i po davanjima.

Po ovom novom zakonu koji je danas pred nama, za vozila između 2.000 i 2.500 kubika umesto dosadašnjih 34.950 dinara plaćaće se 20.387 dinara, pa za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.894 dinara plaćaće se 41.314 dinara, a za vozila preko 3.000 kubika će se umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara. To su zaista značajna smanjenja i nešto što je jako značajno, obzirom da su to starija vozila i da su to uglavnom ljudi koji nisu basnoslovno bogati i nemaju mogućnost da tako lako menjaju vozila.

U fokusu svakako našeg rada socijaldemokrata jeste čovek sa svojim svakodnevnim problemima i mi dajemo i tražimo rešenja koja su adekvatna i situaciji i trenutku. Upravo ovakvim predlozima kojima olakšavamo svakodnevne probleme pokazujemo konkretizaciju naše politike.

Ministru se još jednom zahvaljujem na jednom dobrom rešenju, a poslanici SDP će sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog koji smo delimično i sami pokrenuli. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, radi se o izuzetno značajnom zakonu i promenama koje su nedostajale u našem sistemu poljoprivredne politike i koje su potrebne radi usklađivanja sa evropskim regulativama.

Svih ovih godina, pogotovo prošle i ove godine, videli smo koliko je poljoprivreda bitna za naš privredni razvoj i da sa preko 10% učestvuje u našem BDP-u i vidimo da se u ovim kriznim vremenima možemo osloniti na poljoprivredu.

Samo da podsetim, a i vi ste, ministre, to izjavljivali, da je izvoz za ovu godinu dostigao oko pet milijardi dolara, što je značajan rezultat, s obzirom na to da je to pre 10 godina bilo jedva na nivou dve milijarde dolara. To je zaista značajan pomak i rezultat.

Juče smo čuli od premijerke da je budžet za sledeću godinu oko 62 milijarde dinara, što je 10 milijardi više nego ove godine, odnosno 17,5% više od inicijalnog budžeta za 2021. godinu. Ovo je zaista rekordan budžet.

Za subvencije je predviđeno 81% budžeta, odnosno 50,6 milijardi dinara, što je 8,8 milijardi više nego ove godine. Trideset dve milijarde su usmerene na direktna plaćanja u poljoprivredi, za IPARD projekte će biti izdvojene 6,4 milijarde, a za mere ruralnog razvoja biće izdvojeno oko pet milijardi dinara. Ove brojke pokazuju jako veliku brigu države kako bi se poljoprivredna politika naše zemlje podigla na veći nivo. Vidimo tu i veliki potencijal, ali država mora da pomaže raznim podsticajima, ali i ovakvim izmenama i dopunama postojećih propisa.

Izmenama zakona definiše se softversko rešenje za e-agrar i uspostavlja se registar poljoprivrednih gazdinstava, kao jedinstvena elektronska centralizovana evidencija. Uvode se elektronski postupci u vezi sa registrom gazdinstava, postupak upisa u registar, obnove registracije, promene i brisanje iz registra.

Novo softversko rešenje omogućiće poljoprivrednicima da za kraće vreme dobiju podsticaj, jer će obrada predmeta znatno kraće trajati i sva razmena i provera podataka između registra vršiće se automatski. Svaki poljoprivrednik će na svom pametnom telefonu ili računaru jednostavnim unošenjem svoje identifikacije moći da proveri u kojoj se fazi nalaze njegovi zahtevi i projekti, naravno, moći će da se pristupi i svim drugim podacima o svom gazdinstvu.

Takođe, izmenama su precizirane odredbe koje se odnose na sistem za identifikaciju zemljišnih parcela, kao jedan od komponenti sistema za plaćanje u poljoprivredi. Zato se uvode dve nove aplikacije – „Ajaks“, aplikacija koja služi za praćenje plaćanja u poljoprivredi i aplikacija „Elpis“, koja služi za identifikaciju zemljišnih parcela. Čitav proces će se odraziti na promenu rada Uprave za agrarna plaćanja, odnosno doći će do bržeg odobravanja podsticaja i brže isplate. Ovaj sistem kontrole koriste sve članice Evropske unije prilikom sprovođenja zajedničke poljoprivredne politike.

Važna izmene se odnose i na uvođenje avanske isplate IPARD subvencija u iznosu od 50% odobrene investicije, na taj način će poljoprivrednici kojima su odobrene subvencije za IPARD fonda unapred dobiti polovinu zahtevanog novca za investiciju i to će mnogim proizvođačima biti odlučujući razlog za dolazak investiranje i povlačenje sredstava iz IPARD fondova.

Ove izmene predstavljaju samo deo započetih promena kako bi se našim poljoprivrednicima obezbedilo najjednostavniji i najbrži pristup subvencijama kako bi naša poljoprivreda što više osnažila. Poljoprivredna proizvodnja nigde u svetu ne zavise od slobodnog tržišta i naša država mora da uspostavi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanje tržišta i u tom cilju su i ove izmene zakona.

Danas je pred nama i set poreskih zakona, a ja ću se na kratko osvrnuti samo na neke od njih. Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, kao i produžavanje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica do kraja sledeće godine. Izmenama zakona uvode se i olakšice za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa novim licima koji su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, predlaže se uvođenje olakšice za poslodavca u vidu oslobađanja od plaćanja 70% obračunatog poreza na zarade zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Razlog za donošenje novih izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica, sadržan je u mogućnosti da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine, kao autorsko pravo ili kao pravo pronalaska, da se ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica.

Značajne su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Nezavisno od toga da li se prenos svojine na vozilo vrši sa ili bez naknade, predlaže se da poresku osnovicu umesto tržišne vrednosti vozila koja se utvrđuje rešenjem poreskog organa čini vrednost koja se utvrđuje primenom propisanih elemenata, a to su zapremina, snaga motora, kao i godina proizvodnje. Izmenama se predlaže da obveznik poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na motornim vozilima bude kupac tog vozila.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na upotrebu držanja i nošenja dobara, predloženo je samo jedna izmena, tržišna vrednost putničkih vozila preko 2.000 kubika brže se umanjuje po osnovu starosti i u odnosu na ostala vozila zbog čega se predlaže da se poresko opterećenje umanji. Osnovni razlog donošenje ovakve izmene je da se oporezivanje određuje srazmerno u ekonomskoj moći obveznika.

Cilj Zakona o budžetskoj inspekciji jeste centralizacija budžetske inspekcije kako bi se povećao broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Dopune zakona će omogućiti da se na celoviti sistematičan način uredi nadležnost postupak, rad i ovlašćenja budžetska inspekcija.

Cilj je da se njihova aktivnost prilagodi stvarnim potrebama građana i zaštiti javnog interesa, kao da se izvrši funkcionalno jačanje kapaciteta budžetske inspekcije i da se na jasan način preciziraju uslovi za obavljanje poslova budžetskog inspektora. Kao i u mnogim drugim državnim inspekcijama i kontrolnim telima ovde imamo slučaj i nedovoljnog broja budžetskih inspektora.

Recimo, u jedinicama lokalne utvrđeno je da je 2020. godini bilo zaposleno samo 82 budžetska inspektora. Službe za budžetsku inspekciju osnovane su u 42 lokalne samouprave sa popunjenih 65 od ukupno 108 sistematizovanih radnih mesta za budžetske inspektore, dok u 65 jedinica lokalnih samouprava uopšte ne postoje osnovane službenici sistematizovana radna mesta za inspektore unutar tih uprava.

Poseban problem je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru koji je ispod svih normi upravo ta centralizacija koja je predviđena ovim izmenama će doprineti većem broju prosečnih kontrola po inspektoru. Izmene zakona definišu i to da poslove budžetska inspekcija mogu obavljati samo lica koja imaju uskostručno obrazovanje ekonomske pravne struke u trajanju od najmanje četiri godine.

Većina inspekcija kod nas ima problem manjka zaposlenih u ovakvoj situaciji je doprinela odluka o zabrani zapošljavanja, pa je broj inspektora u Srbiji tri do četiri puta manje nego od proseka EU. Cilj naše zemlje je da ima dobro organizovanu javnu upravu i nju mora da čine stručni i motivisani i dobro plaćeni kadrovi.

Za JS svi današnji predlozi su prihvatljivi i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati cilj današnjeg predloga koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Unkoviću.
Reč ima narodni poslanik Arpard Fremond.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Arpad Fremond

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa sradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe su već govorili o prateći finansijskim zakonima, ja ću o poljoprivredi i želim da saopštim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz razloga kontinuiteta i odgovornosti.

Podržaćemo predloženu izmenu i dopunu jer se tiče ispunjenja međunarodnih obaveza i primene zahteva iz odredbi sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći u okviru IPA programa u oblasti podrške poljoprivrede privrede i ruralnom razvoju IPARD 3, kao što smo pre pet godina iz istog razloga podržali izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kada se sektorskim sporazumom uveo IPARD 2, program pomoći poljoprivrednicima.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženu izmenu i dopunu zakona jer se slažemo oko suštine i naša skoro trodecenijska zalaganja imaju za cilj kreiranje dugoročno stabilne konzistentne i predvidive politike ruralnog i razvoja poljoprivrede. Bez obzira na poteškoće u implementaciji IPARD 2 programa i sa sličnim problemima su se, da budemo iskreni, suočavali poljoprivrednici u svim državama koji su koristili predpristupne fondove. Četiri godine nakon raspisivanja i dodele prvih sredstava, vidljiv je pomak. Podaci do kraja oktobra 2021. godine kažu da je iz IPARD 2 fonda ukupno odobren 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra.

Čašu uvek možemo gledati kao polu praznu ili kao polu punu. Sa jedne strane do sada smo iskoristili oko 30% od mogućih 175 miliona evra, a isplatili nešto više od 10% sredstava, a nedovoljna iskorišćenost sredstava znači obavezu da se nepotrošeni deo vrati. Konkretno, do kraja godine trebalo bi da se potroše sredstva koja su planirana za ovu i još 15 miliona evra preostalih iz prošle godine. Znači, da se poljoprivrednicima isplati oko 45 miliona evra.

Dobra je vest da sredstva iz IPARD 2 programa mogu da se povlače do kraja 2023. godine, a statistika korišćenja fondova u EU govori da je pik u petoj ili šestoj godini i čini se da se kod nas prati taj trend. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je 6. maja ove godine objavilo je da je u 2020. godini odobreno ukupno 320 zahteva, dok je recimo 2018. godine odobreno samo 20 zahteva. Razlozi odobravanja malog broja zahteva su brojni, delom zbog obimne dokumentacije, nedostatka zaposlenih u IPARD agenciji i u Upravi za agrarna plaćanja, dugih procedura odobrenja, ali najveća prepreka je bila kako obezbediti sredstva za investiciju. Gazdinstvo je moralo da obezbedi sto posto sredstava da bi posle odobrenja retroaktivno dobilo povrat od 50/60% od ukupne vrednosti.

Zato poslanička grupa SVM pozdravlja predložene izmene, da se investicija finansira iz odobrenog avansa u visini do 50% od ukupne vrednosti. Posebno važno da će avansna uplata biti odobrena ne samo za buduće zahteve već i za one zahteve koji su podneti u poslednja dva poziva ukoliko nisu izdata rešenja po njima.

Osim avansne isplate sredstava iz IPARD programa za poslaničku grupu SVM je važno da su ciljevi donošenja Predloga zakona u skladu sa programskom strategijom naše stranke. U oblasti poljoprivrede zalažemo se za modernizaciju, korišćenje novih znanja, inovacija, kako bi se obezbedila konkurentnost naših poljoprivrednika i poboljšanje njihovog položaja u proizvodnom i prodajnom lancu, kako bi se povećalo korišćenje mera održivog razvoja i očuvanja životne sredine i svakako ne na poslednjem mestu, kako bi se podstaklo uključivanje što većeg broja mladih poljoprivrednika i žena poljoprivrednica. Za nas je važna upravo ta dimenzija IPARD programa, da podstiče uključivanje mladih poljoprivrednika, na primer mladih poljoprivrednici i žene prilikom bodovanja i rangiranja dobijaju pet dodatnih bodova čime mogu da zauzmu bolju poziciju na rang listi, a kao finansijski podsticaj dobijaju dodatnih pet posto povraćaja.

Značaj digitalne platforme agrolajf preko koje će korisnici poljoprivrednog zemljišta na jednom mestu dobiti sve informacije za preduzimanje agro tehničkih mera možemo oceniti kroz predložene izmene i dopune kojom se sistem poljoprivrede i ruralnog razvoja povezuje sa svim relevantnim bazama podataka i registrima i time se ostvaruje ne samo efikasnija zaštita interesa poljoprivrednika već i kvalitetnije i racionalnije funkcionisanje kompletnog sistema.

Uvođenjem informacionog sistema e-agrar 75% potrebnih podataka će se automatski preuzimati iz javnih evidencija i registara, pa će za popunjavanje biti potrebno manje od sat vremena umesto dosadašnjih pet sati. Naravno, nadamo se da će to biti tako i u praksi.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja činjenicu da se u okviru IPARD 3 programa za period od 2021. do 2027. godine iz okvirnog budžeta 288 miliona evra Srbija je izdvojila za jednu dodatnu meru u odnosu na IPARD 2, to je mera 6 – investicije u javnu infrastrukturu u seoskim područjima.

Korisnici mere 6 biće jedinice lokalne samouprave, odnosno naseljena mesta do 10.000 stanovnika koji će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova za razne projekte.

Naša poslanička grupa nema dilemu da će se iskustvo sprovođenja IPARD 2 programa biti od koristi u efikasnijem korišćenju sredstava iz IPARD 3 i dugoročno dobra priprema za korišćenje mnogo značajnih sredstava iz evropskih fondova zajedničke poljoprivredne politike.

Na nivo Evropske unije implementacija, strategija lokalnog razvoja spada u red 10 najvažnijih mera u pogledu budžetskih izdavanja iz ukupnog Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj.

Sve navedeno je potvrda da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Fremond.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Borisav Kovačević

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Nedimoviću i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, imamo danas veliki set zakona koji prati budžet i danas o tome raspravljamo uglavnom rekao bih na isti način, pa sam se ja zato odlučio da kažem nešto o onome što je vezano za Zakon o poljoprivredi i nešto, ali vrlo malo reći ću i zašto, jer se spremam o tome šire da govorim na drugom jednom mestu.

Druga stvar o kojoj ću govoriti to je sistem nacionalne bezbednosti i bezbednost zemlje uopšte.

Kada se radi o poljoprivredi ovaj zakon koji je danas pred nama većinski uglavnom je tretirao IPARD i sve oblike pomoći države u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, odnosno gazdinstava, domaćinstava, itd.

Ja bih o poljoprivredi, o nečemu drugom, danas ovde rekao. Poljoprivreda sigurno jeste jedna od grana koja pruža velike mogućnosti, možda među najvećima privrednim granama, a činimo relativno malo na tom polju.

Sećam se pred kraj 2013. godine, čini mi se, raspravljali smo, ne znam kojim povodom, ovde upravo o poljoprivredi i o sufinansiranju itd. ja sam tada nešto malo govorio i tada je bilo rečeno da će se upravo sačiniti, pristupiti sačinjavanju strategije poljoprivrede ili to nije urađeno ili nije urađeno na dovoljno transparentan način čim ja recimo, ne smatram da sam među ne znam koliko informisanima, ali još neke kolege sam pitao, ne znaju da li postoji taj dokument ili ne postoji.

Naime, ja mislim da je prva stvar koju treba uraditi i koja bi mogla napraviti revolucionarne promene u poljoprivredi, to je sveukupna modernizacija poljoprivrede.

Primera radi, nama danas i dalje u poljoprivredi dominiraju žitarice. Dakle, dominiraju proizvodi sa jednogodišnjom berbom. Nismo ništa učinili, a trebalo bi da one krajeve, delove teritorije koji imaju za to uslove da se prebacimo i tu započnemo proizvodnju celogodišnju, kao što je recimo povrtarstvo, to cele godine donosi plodove.

Ja ću podsetiti, verovatno se neko od vas seća, mislim da je to pre 40 i nekoliko godina, Francuzi su nama ponudili koncesije na 20 godina za Mačvu, s tim što bi svih tih 20 godina svakom vlasniku hektara zemlje svake godine isplaćivali onu vrednost koju on dobija zasejavanjem tog hektara kukuruzom, pšenicom, žitaricama. Nismo to prihvatili tada.

Šta je u pitanju? Verovatno svi znate, ako neko ne zna neka kaže. Dakle, kad je Mačva u pitanju radi se o prvoklasnoj zemlji, radi se o kraju, delu, cela Mačva leži na toploj vodi, severni deo Mačve je na vodi koja dostiže toplotu oko 80 stepeni. Treća stvar, nalazi između velikih reka Bogom dana, nacrtana za zalivanje i mogućnost da se pretvori, ono što kažu seljaci – u misir, dakle jedan deo ove zemlje koji bi sukcesivno, preko cele godine davao rod i gde bismo imali daleko i neuporedivo veću zaradu po hektaru od pet puta pa naviše.

Dakle, ovo sam naveo kao primer malo detaljnije, jer mislim da je iz toga jasnije nego da ja pričam na šta mislim.

Druga stvar koja bi morala da revolucioniše poljoprivedu to je da se okrenemo daleko više nego do sada, ne samo primarnoj proizvodnji u poljoprivredi, nego i sekundarnoj proizvodnji, odnosno preradi, pa onda plasiranje tih proizvoda prerađenih, a ne u izvornom stanju sa njive van zemlje u inostranstvo, što je daleko jeftinije.

U poljoprivredi imamo jednog partnera koji je na istoj stvari. Naime, u međuvremenu, od 2013. kad smo to raspravljali, mi imamo pored Ministarstva za poljoprivredu, imamo Ministarstvo za brigu o selu.

Rezultati za kratko vreme od godinu, dve dana su izvanredni u smislu da je jako velik broj mladih ljudi iz gradova vratilo se u selo, prihvatilo da se bavi poljoprivredom uz pomoć, naravno, države, računajući tu i IPARD program itd, itd. Tu bi trebalo dva ministarstva da budu u punoj sinergiji i da zajedno nastupaju.

Rezultati koji su postignuti kao inovacija, ono što je program Ministarstva za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je vodeći to Ministarstvo upravo napravio, ja mislim, tri puta više je osnovano seoskih zadruga različitog tipa nego što je bilo planirano, što nam pokazuje da bismo ovakvom još inovacijom u poljoprivredi privukli jako velik broj i mladih ljudi i ruralni deo ove zemlje preobrazili upravo, da kažem direktno, sela, takvim jednim novim nastupom.

Mislim da bi to takođe pomoglo, udruženi nastup da bi pomogao još boljem razvoju, započetom razvoju, zadrugarstva po selima i u ruralnim delovima zemlje.

Znači, da na kraju zaključim, IPARD kao takav, zakonom ovim potenciran, zadrugarstvo i prerađivačka delatnost, to su tri pravca koji bi revolucionisali razvoj poljoprivrede.

Osim ovoga, pomenuo sam da ću drugu stvar pomenuti i samo ću tako, u stvari, pomenuti, to je bezbednosni sistem Srbije.

Samo još dve rečenice. Mi imamo situaciju u zemlji. Dakle, promenili su se uslovi i okolnosti spolja, unutar zemlje. Neke stvari koje teku i iz vremena od pre 30 godina pa na ovamo omogućile su, ako se sećate, nemam vremena da sada pričam, omogućile su ino faktoru, pre svega stranim obaveštajnim službama, da obnove agenturnu mrežu, da je ojačaju, strukturno, da je postave raznovrsnije. Naše službe bezbednosti i obaveštajne službe moraju na to odgovoriti i kadrovski i organizaciono i strukturno, moraju se modernizovati, reorganizovati, metodološki prilagoditi, moraju postati efikasnije, revnosnije, da brže reaguju i postanu akciono delotvornije.

Sve službe, svaka za sebe, moraju ojačati svoj samostalni rad i istovremeno pojačati sinergiju sa svim ostalim službama. Kontraobaveštajni poslovi su nam u zaostatku, kontraobaveštajna zaštita u okviru kontraobaveštajnih poslova pogotovu. Ne može se dogoditi, jer se to nikada nije događalo, da predsednik države objavi u javnosti da je prisluškivan, a nama se to desilo, kao što znate, kada je bio gospodin Toma Nikolić predsednik.

Dakle, MUP mora biti drugačije postavljen. Njegova uloga među službama mora biti sasvim drugačije postavljena. Biro za koordinaciju službi bezbednosti ne može biti ovako neprimetan, neviđen. On mora biti drugačije postavljen i organizaciono i kadrovski. Mora imati daleko jaču ulogu u sistemu bezbednosti.

Da završim time, iz ovoga proizlazi da sadašnji nosioci sistema nacionalne bezbednosti, u najširem smislu, moraju se preispitati. Neki koji se računaju u nosioce sistema bezbednosti to ne mogu biti, kao što su mediji i da ne nabrajam neke druge. Nemam vremena za više. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Nedimoviću, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege i, pre svega, građani i građanke Srbije, moj uvaženi kolega Bora Kovačević govorio je o važnoj temi, koje se ja, nažalost, u svojoj diskusiji neću dotaći, ali hoće moja draga Dijana Radović, i to sa pozicije nekog ko sigurno sve na temu poljoprivrede zna bolje nego ja.

Ali, hoću kao odgovorni narodni poslanik i, pre svega, pripadnik SPS, govoriti o važnom paketu zakona koji je danas pred nama. Poreski zakoni, mogli bismo reći da oni prate prihodnu, ali u dobroj meri i rashodnu stranu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, koji smo juče doneli. Danas zapravo pravno uređujemo prihodnu stranu tog budžeta izmenama seta poreskih zakona koji treba s jedne strane da obezbede optimalne budžetske prihode, a sa druge strane, da budu stimulativni za privredu i olakšavajući za građane, posebno u ovim godinama pandemije, koja je, sto puta smo to čuli i ponoviću, promenila lice ukupne privredne delatnosti i ekonomskog napretka ne samo kod nas, već u celom svetu. Čak smo odgovorili najkvalitetnije na jednu takvu situaciju.

O tome se juče govorilo mnogo. Govorilo se o kvalitetu budžeta za 2022. godinu. Sigurna sam da nismo rekli sve prednosti donetog budžeta, da nismo zapravo ni stigli.

Juče smo uglavnom govorili o tome kako će se trošiti budžetska sredstva, odnosno o strukturi troškova opšte države. A danas ćemo se posvetiti zakonima koji treba da obezbede prihode u budžetu.

Takođe, tema današnjeg pretresa jeste i novi Zakon o budžetskoj inspekciji, koji treba da obezbedi, pre svega, efikasniju kontrolu zakonitog trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima javne vlasti, čime se pojačava odgovornost prema poreskim obveznicima.

Kada je u pitanju poreska politika i poreski sistem, treba naglasiti njihovu ulogu u obezbeđivanju makroekonomske i budžetske stabilnosti, kao i njihov uticaj, pre svega, na privredni i ukupan ekonomski razvoj.

Poreska politika je jedan od najznačajnijih instrumenata država kojim se može efikasno delovati i na privrednu i na razvojnu strategiju zemlje, a time i na brži ekonomski i privredni rast. Stimulativnom politikom, poreskom pre svega, stvara se povoljan privredni ambijent za privlačenje investicija, jer je za svakog investitora stabilna i predvidiva poreska politika jedan od glavnih motiva pri donošenju odluke o investiranju.

To se odnosi naročito na strane investitore zbog kojih smo u nekoliko navrata u prethodnom periodu bili i kritikovani. Vreme je pokazalo koliko su kritike bile bez osnova i dobro je da se sa tom politikom i nastavilo.

Predvidivi i stimulativan poreski ambijent, a posebno poreske subvencije koje se obezbeđuju privrednim subjektima jesu važan faktor poslovanja i moraju postojati, zato država i treba da vodi stabilnu i predvidivu poresku politiku koja uvek u dužem periodu daje razvojne benefite.

Poreske povlastice i građanima i privredi vode i ka ujednačavanju regionalnog razvoja i ka smanjenju socijalnih razlika. Dakle, poreska politika je jedan vidljiv društveni korektor i treba je tako strateški i tretirati.

Srbija nedvosmisleno posvećuje ozbiljnu pažnju reformi poreskog sistema, koji upravo treba da predstavlja stimulativni ambijent, a istovremeno i da obezbedi dovoljne prihode za različite budžetske troškove, odnosno rashode, predviđene Zakonom o budžetu, a kojima se finansiraju funkcije države i njenih subjekata.

U tom smislu je paket poreskih zakona koji je pred nama podložan tome, ili ga bar ja posmatram kao dalji napor države da dobro bilansira i prihodnu i rashodnu stranu budžeta, ali i da pokaže brigu prema privredi i građanima, što je apsolutna obaveza.

Pred nama su i izmene zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, pred nama su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i novi zakon o budžetskoj inspekciji, čime se zaokružuje planirana poreska politika za narednu 2022. godinu, sa jednom poreskom strukturom koja je usklađena sa mogućnostima i privrede i građana.

Verujemo da su poreske projekcije u kontekstu budžetskih prihoda realno planirane, a to je sve i iskazano u juče usvojenom budžetu.

Ono što treba naglasiti jeste da pored dobro projektovanih stopa oporezivanja i poreskih olakšica, fiskalna disciplina, jedan od najuticajnijih faktora redovnog punjenja budžeta, odnosno od uticaja je na budžetsku sigurnost zasnovanu na realnim prihodima.

Poreska politika u ovoj, a očekuje se da će biti i u narednoj, 2022. godini, doprineće u dobroj meri povećanju ulaganja u razvoj i tu pre svega mislim na infrastrukturne projekte i subvencije privredi, o čemu je takođe bilo reči u raspravi o predlogu budžeta.

Takođe, fiskalna disciplina je uprkos kovidnoj godini omogućila i povećanje plata i penzija u ovoj godini, a povećanje je, i to ne malo, planirano i u narednoj 2022. godini.

Zato ću najpre kratko prokomentarisati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se, pored ostalog, predlaže povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je cenila napore određenih kategorija zaposlenih u proteklom izuzetno teškom periodu kovida i opredelila se za povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, odbrani i ustanovama socijalne zaštite za 8%, a ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava plate će se povećati za 7%, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Inače, plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou opšte države.

Takođe, zakonom je unapređen i sistem centralizovanog obračuna primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Kada je u pitanju porez na dohodak građana treba istaći da su ponuđena zakonska rešenja plod potrebe harmonizacije naše poreske politike sa evropskim standardima, mada se može reći da poreske politike nije uvek lako usklađivati, jer se prosto poreska politika smatra u jednom delu i suverenitetom svake države.

Ovaj zakon nudi nekoliko stimulativnih rešenja i mislim da su o njima govorile kolege pre mene. Najpre, to je to fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade i stimulisanje zapošljavanja uvođenjem novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i produženjem perioda primene postojećih olakšica.

Predloženo je i povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje osnovica oporezivanja zarade, kao i iznos poreza po tom osnovu. To je jedan od načina da se obezbedi manje fiskalno opterećenje prihoda koja fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova za poslodavce.

Mnogo je važnih odluka doneto kroz ove poreske zakone, ali interesantno da se javnost protekla dva dana bavila svim samo ne ovim o čemu govorimo danas, sve je bilo važnije, i zakon o eksproprijaciji, koji je tumačen na različite načine, ili da ne kažem svojevoljno, onako kako nekome odgovara, i zakon o referendumu, koji takođe ima različita tumačenja. Nije nam prvi put, često se dešava da sva zakonska rešenja koja se ovde donose ili su predložena budu analizirana iz onog ugla iz kog vam se to dopada, da ne kažem da je dopustivo da ga koristite u političke svrhe i kao dobar osnov za politički obračun. Ali, neću na to trošiti vreme, zato što treba da ostavim vreme i za svoje kolege.

Moram da kažem da izmenama Zakona o porezima na imovinu uvodi se novi način oporezivanja motornih vozila, o tome je, čini mi se, kolega Bačevac govorio baš detaljno, tako što će se, umesto po snazi, motorna vozila oporezivati po navršenoj godini starosti vozila iskazanu koeficijentom starosti, uz primenu progresivne poreske skale. Meni se čini da je ovo pravedniji poreski model.

Iz ovog paketa bih skrenula pažnju još na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se smanjuje stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, produžava se period primene postojećih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i uvode nove olakšice za zapošljavanje određenih kategorija lica. Stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjuje se sa 25,5% na 25%, pri čemu se sada poslodavac rasterećuje za 0,5% doprinosa za PIO, koji se plaća na teret poslodavca i sada će plaćati 11% umesto 11,5%, što u masi sredstava predstavlja značajno rasterećenje poslodavca.

Predlog zakona ustanovljava izuzetno progresivnu povlasticu odnosno oslobađa od plaćanja doprinosa za PIO za novozaposlene radnike. Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima u periodu od 1. 1. 2019. godine do 28. februara 2020. godine oslobađa se potpuno, odnosno 100% obaveze plaćanja doprinosa za obavezno PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca za zaradu tog novozaposlenog lica, isplaćenog zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Činjenica je da naše poreske vlasti, odnosno Ministarstvo finansija, nastoji da reformom poreske politike rastereti pre svega poslodavce kako bi bili motivisani na nova zapošljavanja, što jeste jedan od ciljeva ekonomski razvojne politike naše države. Da je ovakvo strateško opredeljenje dobro, pokazuju i dosadašnji rezultati. Stopa nezaposlenosti je u privih osam meseci 2021. godine iznosila 48,3% što je povećanje za 1,9 u odnosu na prvi kvartal ove godine. Priznaćemo da je ovo više nego dobar rezultat, imajući u vidu opštu krizu izazvanu kovidom.

Na kraju, a o tome je govorio moj uvaženi kolega Radenković, analizirajući sve predložene poreske predloge, možemo konstatovati da je pre svega kontinuitet stimulativne fiskalne politike dao dobre fiskalne i razvojne rezultate. To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Sada reč ima predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić.