Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji se tiču ekonomske politike naše zemlje. Juče smo izglasali Zakon o budžetu za 2022. godinu i nekako, logičan sled događaja jeste da danas raspravljamo i o ovom setu ekonomskih zakona koji će ispratiti i usmeriti pravac ekonomske politike naše zemlje u skladu sa onim što smo doneli juče Zakonom o budžetu.
Ono što bih odmah na početku hteo da kažem i istaknem i ono što je nama iz JS jako važno jeste da je u našoj ekonomskoj politici konačno uveden red.
Naime, budžet u parlamentu se dostavlja na vreme i u zakonskom roku. Budžet se projektuje realno, konzervativno, kako po pitanju prihoda, tako i po pitanju rashoda.
Još je škotski ekonomista filozof i jedan od pionira političke ekonomije Adam Smit rekao da jedini dobar proračun jeste uravnotežen proračun. U tom smislu i tom nekom maksimom se očigledno vodilo i kod projektovanja ovogodišnjeg budžeta. Da je to tako, govori nam čak i činjenica da dok se svuda u svetu povećava udeo javnog duga u BDP-u, mi i ove godine planiramo smanjenje udela javnog duga u BDP-u sa očekivanih 58,2%, koliko treba da bude na kraju ove godine, na 55,5%, koliko planiramo da bude udeo javnog duga na nivou centralne države do kraja naredne godine.
Ovo praktično predstavlja kontinuitet ekonomske politike koja se vodi od 2012. godine, politike kontinuiranog i konstantnog smanjenja javnog duga. To je odgovorna ekonomska politika, zahvaljujući kojoj smo mi kao država imali prostor da i u vreme pandemije korona virusa sačuvamo našu ekonomiju, izgradimo neophodne bolnice, nabavimo dovoljno vakcina i medicinskih sredstava i pružimo neophodnu finansijsku pomoć, kako privredi, tako i stanovništvu.
Da nije takve politike bilo, mi ne bismo mogli da u prethodnom periodu, u periodu pandemije korona virusa, sprovedemo tri paketa finansijske pomoći koji imaju vrednost više od osam milijardi evra. To svakako ne bi bili u stanju da uradimo da u godinama pre pandemije nije se vodila odgovorna ekonomska politika, politika štednje i smanjivanje javnog duga.
Čak i po mišljenju Fiskalnog saveta o jučerašnjem Zakonu o budžetu, koji je izneo Pavle Petrović, budžet Srbije za 2022. godinu je, kako kažu, oprezno planiran i deficit od 3% BDP, odnosno 1,7 milijardi evra, lako će se ostvariti i da Fisklani savet procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od 2%.
Ono što je budžet projektovao, odnosno na čemu je projektovan jeste na proceni rasta naše privrede za sledeću godinu od 4,5% i to je takođe jedna konzervativna procena i po svoj prilici, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti u svetu, u okruženju, ja sam siguran da će ta stopa rasta od 4,5% biti prevaziđena i u narednoj godini.
Srbija je pokazala svoju žilavost i snagu i možemo biti ponosni na činjenicu da ćemo ovu godinu, godinu pandemije korona virusa, završiti sa ekonomskim rastom od preko 7% što je najverovatnije najveća stopa rasta u Evropi ili će biti jedna od najvećih.
Taj budžet koji smo doneli juče garantuje dve stvari. Sa jedne strane povećanje životnog standarda građana Republike Srbije, a sa druge strane snaženje privrednih aktivnosti naše države.
Plodove te odgovorne ekonomske politike građani ubiru sada i država konstantno radi na povećanju životnog standarda stanovništva. Srbija je sa 330 evra, koliko je iznosila prosečna plata 2012. godine, kada smo bili tek na četvrtom mestu u regionu, dospela na oko 600 evra koliko će 610, kako je rečeno, biti početkom 2022. godine.
Od 1. januara 2022. godine predviđa se povećanje penzija od 5,5% shodno švajcarskoj formuli koju primenjujemo, a dodatno u februaru predviđena je isplata od 20.000 dinara penzionerima, plus onih 20 evra koje će se u januaru isplatiti i to je povećanje mase penzija za 11,2% u odnosu na ovu godinu.
Naravno, biće i povećanjae plata u javnom sektoru u proseku za 7,3% i to za one koji su zaposleni u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama od 8%, za sve ostale u javnoj upravi od oko 7% što daje povećanje prosečnog ili prosek od 7,3%.
Od 1. januara raste i minimalna plata, minimalna zarada, za 9,4% i iznosiće nešto više od 35.000 dinara. Nastavlja se rasterećenje zarada i sve ovo u skladu sa osnovnim ekonomskim načelom za koje se zalažemo i mi iz JS, a to je da budžet pre svega troše građani.
Porezom na dohodak građana, Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, mi ovde rasterećujemo dodatno privredu i olakšavamo poslovanje privrednim subjektima, jer neoporezivi deo povećavamo sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe, doprinos na teret poslodavca kada je PIO fond u pitanju smanjuje se 0,5%, odnosno sa 11,5 na 11%.
Ima tu i drugih olakšica kojima se poslodavci oslobađaju za 70% obračunatog i obustavljenog poreza za zarade za novozaposlena lica, kao i 70% oslobađanja poreza za lica koja su zaposlena na poslovima razvoja i istraživanja. Prosto su sve te olakšice koje jesu podsticaj države snaženju privrednog razvoja onom drugom cilju o kome sam pričao maločas i koji sam naveo maločas.
Naravno, ono što je jako važno jeste da sledeće godine na nivou opšte države planira se 485 milijardi dinara kapitalnih investicija, što je 7,3% BDP. Kada se dodaju privatne i sve ostale investicije koje se očekuju, dolazi se na nivo od 25,4% što je više od iznosa u ovoj godini, ali ono što je još važnije, više je od iznosa 2019. godine, one godine kada nije postojao i nije započeta pandemija korona virusa. Znači, više nego i u vremenu pre Kovida.
Politika države je naravno usmerena ka zapošljavanju građevinske industrije, koja je pokazala dobar rezultat i Srbija u ovom trenutku gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, počela je pre neki dan i izgradnja metroa u Beogradu. U budžetu za narednu godinu postoji novac i za završetak radova na novoj fabrici za proizvodnju vakcina, za izgradnju radova za Nacionalni stadion, završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu i izgradnju mnogih bolnica i škola itd. Ono što je meni kao poslaniku iz Jagodine jako bitno, jeste to da je nedavno pri poseti predsednika Srbije Jagodini dogovorena izgradnja nove opšte bolnice u Jagodini i to je nešto zbog čega su građani Jagodine jako zadovoljni.
Ono što za vreme bivše vlasti nije bila praksa, a što je dobra praksa i koju ste vi, gospodine ministre, uveli i to je, čini mi se, rekao i juče moj kolega narodni poslanik, Vojislav Vujić, i to je sada pravilo jeste da se završni račun donosi u zakonitom roku, da se redovno usvaja u Skupštini Republike Srbije, To je praksa koja čini ekonomsku politiku naše države, Vlade Republike Srbije i svih nas, čini je transparentnom, čini je proverljivom, podložnom kontroli.
Evo i danas imamo priliku da zapravo raspravljamo o završnom računu za 2000. godinu i to kritičari današnje vlasti za vreme svoje vladavine nikada nisu radili. Ja ih sada pitam – zašto to nisu radili kada su oni bili na vlasti? Zašto ti kritičari današnje vlasti nisu podnosili redovno završni račun Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li je to dokaz njihove ne transparentnosti i da li je možda to razlog čak toga što su sa vlasti otišli bogatiji za mnogo novca? Novca koji, evo bavimo se godinu dana, pojedini drže na računima u inostranstvu i mi se time ovde godinu dana i više bavimo i tražimo odgovore na pitanja otkud ti novci.
Svi ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se ekonomske politike naše zemlje, rekao sam. Srbija zadnjih godina vodi veoma ambicioznu ekonomsku politiku, politiku brojnih, rekao bih, kapitalnih infrastrukturnih projekata, od auto-puteva i pruga, do metroa, „Beograda na vodi“ i drugih projekata. Kako Srbija iz dana u dan, iz godine u godinu sprovodi u delo te kapitalne projekte, tako šačica ljudi, ali ekonomski i medijski moćnih ljudi, pokušava da omalovaži i diskredituje takve ambiciozne projekte.
Mark Tven je rekao – izbegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi, dok veliki ljudi u vama pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki. Znači, ona šačica ljudi koja je pre dva dana protestvovala, nekih 100-150 ljudi, koliko je bilo na Makišu, protestvovalo je za otpočinjanje radova na metrou, jesu upravo ti mali ljudi o kojima Mark Tven priča.
Na primer, čitam u medijima da je Sanda Rašković Ivić povodom protesta rekla, pazite: „Iskra je zapaljena današnjim protestom i nadam se da će se ljudi osvestiti. Još nije kasno jer je tek počelo kopanje Depoa za metro i ima vremena da se taj projekat zaustavi“. Tipično za male ljude, ogromnog ega i nepremostive sujete. Obično takvi ljudi od sopstvenog ega ne vide dalje od nosa. Zaslepljeni sopstvenom sujetom i zlobom nisu ni svesni realnosti niti su sposobni da vide šta je pravi put.
Takvi su bili i oni koji su protestvovali i na „Beogradu na vodi“, koji danas šetaju Savskom promenadom i oni koji sada traže vezu da bi kupili stambeni prostor u tom istom „Beogradu na vodi“ protiv koga su tako snažno bili.
Poručujem upravo tim ljudima, tim malim ljudima i još sitnijim dušama, da razvoj Srbije više niko ne može da zaustavi i spreči, jer su građani Srbije shvatili da je Mark Tven u pravu i da takve male ljude treba izbegavati u najširem mogućem krugu.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu definiše se povećanje plata kod korisnika budžetskih sredstava i ja sam rekao da je to kada je u pitanju javni sektor negde u proseku 7,3%, 8% za vojsku, zdravstvo, socijalne službe itd. a ostali javni sektor 7%.
Mi iz JS podržavamo činjenicu da građani Srbije, bilo da su radnici, bilo da su penzioneri, unapred znaju kolika će im plata biti, kolika će im penzija biti, koliko će im i kada biti povećane penzije i plate i tako mogu da planiraju svoj život.
To je veliki rezultat ove vlasti, verujte, veliki rezultat ove vlasti, jer daje sigurnost ljudima, daje im mogućnost da planiraju i to je veoma važno i to mi iz JS snažno podržavamo.
Kada je u pitanju Zakon o porezima na imovinu, odnosno način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima, treba reći da je prvi proizvođač serijskih automobila Henri Ford kada su ga pitali svojevremeno koji je automobil najbolji, očekivali da će reći Ford model „T“ ili kako su ga Tin Lizi, to je prvi taj automobil koji je serijski proizvođen na traci, pomislili su da će reći da je taj, ali ne, on je odgovorio – najbolji automobil je novi automobil.
I idealna situacija zaista bi bila da svi mi možemo da vozimo nove automobile. Naravno da to nije situacija ne samo u Srbiji nego i u EU. Naime, prosečna starost automobila u zemljama EU je 10,8 godina, ali ima i država EU kao što je Rumunija i neke druge čiji su otprilike automobili prosečne starosti kao što je prosečna starost automobila u Srbiji, negde oko 17 godina.
To je naša realnost i JS snažno podržava ovaj zakon jer on negde pravi balans između finansijskih mogućnosti naših građana sa jedne strane i bezbednosti u saobraćaju sa druge strane, jer su i finansijske mogućnosti naših građana i bezbednost saobraćaja jako važna pitanja.
Mogli smo čuti podatke maločas i ja bih rado da ih ponovim ovde, a to je rekao ministar Nedimović, da se za automobile kubikaza od dve do dve i po hiljade kubika smanjuje porez za 14 hiljada dinara, da se za automobile od dve i po hiljade do tri hiljade kubika porez smanjuje za čak 29 hiljada dinara, a da se za automobile preko tri hiljade kubika porez smanjuje za skoro 500 evra. To je veliko olakšanje za naše građane i za budžet građana Republike Srbije i to je razlog zašto ćemo i ovaj zakon podržati.
Naime, tu se sukcesivno i stepenasto smanjuje porez za automobile starosti od pet do 20 godina. Za ona vozila starija od 20 godina nema nikakvih promena jer se i sada već plaća 20% od propisanog iznosa poreza, tako da dodatno umanjenje poreza na ove automobile bi možda moglo da podstakne i uvoz baš tih najstarijih modela, što nam naravno nije interes pre svega iz razloga bezbednosti u saobraćaju.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ovde je najvažnija promena po nama iz JS skraćenje roka postupanja po zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine sa 120 dana na upodobljavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku gde se taj rok skraćuje na 30 dana i to je jako važno za privredu i negde kao, ponavljam, poslanik koji dolazi iz Jagodine, gde imamo dosta stranih investitora, ali i domaćih privrednika, negde nam je uvek kao jedan od problema stavljeno do znanja u razgovorima, od tih stranih investitora i naših domaćih privrednika upravo taj komplikovan, dugačak, složen carinski postupak i postupak ocarinjenja inputa i autputa i negde je, kako bih rekao, skraćenje tih postupaka, povećanje efikasnosti carinjenja vrlo važna stvar kada je u pitanju podsticaj za razvoj privrede i negde je i to jedan od faktora koji privlači, verujte mi, strane ulagače, strane investitore da dođu u Srbiju. Ako imamo i tu proceduru efikasnu, to je jedan faktor više za još više stranih investicija i za još veći i snažniji privredni razvoj.
Kada govorimo o Zakonu o budžetskoj inspekciji, kao što je prethodni govornik, naša koleginica Sanja rekla, tu se definiše centralizacija budžetske inspekcije, tu se određuje da budžetski inspektor može biti ekonomista ili pravnik sa minimum četiri godine fakulteta, odnosno obrazovanja iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine i to će omogućiti da poslovi budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje ovog specifičnog posla.
Naravno, tu se uređuju i postupci prinudne naplate, rešenja budžetskih inspektora da Uprava za Trezor sprovodi tu prinudnu naplatu kod budžetskih korisnika itd.
Ono što bih ja rekao jeste, i da prvi put pomenem danas, jer sam maločas slušao i izlaganje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i mi iz JS, jedan od naših najvažnijih programskih načela jeste borba protiv bele kuge, borba za povećanje prirodnog priraštaja, povećanje nataliteta, i predsednik je pre jedno 40 minuta ili možda sat vremena objavio da će država za svako prvorođeno dete davati 300 hiljada dinara, da će porodilje imati i povlastice priliko studiranja i mnogih drugih situacija i mi iz JS kao ljudi koji se godinama bore i propagiraju da je jedan od najvažnijih državnih problema i borba protiv bele kuge pozdravljamo taj čin. Mi smo recimo u našim lokalnim programima u Jagodini imali i imamo slične akcije i mislim da svi zajedno, počev od države preko autonomnih pokrajina do lokalnih samouprava treba da učinimo sve kako bismo poboljšali prirodni priraštaj naše države i kako bismo se izborili sa jednom od najvećih pošasti u našem društvu, a to je borba protiv bele kuge.
Kao što je juče predsednik JS Dragan Marković Palma rekao – budžet Republike Srbije donosi optimizam i ovi zakoni koji ga prate i iz tog razloga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj set pratećih zakona. Hvala.