Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnikom, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas tri veoma važna akta koji se odnose na postupak promene Ustava Republike Srbije i jedan od tih akata jeste i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma.

Danas smo mogli videti u sredstvima javnog informisanja, a najviše u medijima i na portalima koji ne podržavaju politiku Srpske napredne stranke da se pojavljuju određene informacije koje su u potpunosti u suprotnosti sa onim što piše u dokumentima koja su danas pred narodnim poslanicima.

Zarad toga, ja moram da pročitam neke stvari iz tih dokumenata. Kada govorimo o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije u njemu decidno i jasno piše da će se republički referendum održati 16. januara i da će pitanje glasiti da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

To je jedino istinito i ispravno sa čim će se građani Republike Srbije suočiti kada izađu na referendum koji se odnosi na promenu Ustava, koji se odnosi, odnosno na deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

Ono što je važno reći, Ustav Republike Srbije predstavlja najviši pravni akt jedne države čije norme na jasan način uređuju pitanje od značaja za funkcionisanje države, društva i njenih institucija.

Veoma bitno je reći da svi zakonski i podzakonski akti moraju biti u skladu sa Ustavom, jer Ustav je najviši pravni akt, a ja bih rekao sa druge strane i politički akt.

Važeći Ustav Republike Srbije proglašen je 8. novembra 2006. godine, nakon što ga je Narodna skupština usvojila na Posebnoj sednici održanoj u septembru 2006. godine.

Pre konačnog teksta Ustava iz 2006. godine postojalo je nekoliko nacrta koji su bili predmet javne rasprave i 2005. godine zatraženo je mišljenje od Venecijanske komisije, gde je Venecijanska komisija 2007. godine rekla da određene primedbe i mišljenja koja su oni dali, koje se odnose na deo pravosuđa, nisu inkorporirane u Ustav iz 2006. godine i da izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg političkog uticaja prilikom izbora nosioca pravosudnih funkcija i ta njihova zabrinutost je bila u potpunosti opravdana.

Stvorio se pravni vakuum da kasnije i Ustavom iz 2006. godine i Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa se stvori temelj za reformu pravosuđa koje će se sprovesti 2009. i 2010. godine kada je skoro 1.500 nosilaca pravosudnih funkcija ostalo na ulici.

Ono što je bilo važno jeste da taj politički uticaj na pravosuđe do 2012. godine se sprovodio iz Narodne skupštine, ali se sprovodio i iz Vlade Republike Srbije. Za to je bila potrebna većina u okviru tadašnje vladajuće većine da se treća grana vlasti, tadašnje pravosuđe podvede pod direktni politički uticaj tadašnje DS.

Danas kada mi govorimo o promeni Ustava, mi radimo sve suprotne stvari koje su se dešavale do 2012. godine. Mi smo ovaj ozbiljan i odgovoran proces započeli pre godinu dana, ali ni od koga nismo krili šta radimo. Tu odluku da započnemo promenu Ustava smo doneli dvotrećinskom većinom. O tome smo raspravljali ovde u Narodnoj skupštini. Građani Republike Srbije su mogli da čuju šta je nama namera.

Želeo bih da pohvalim i predsednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želeo bih da pohvalim članove Radne grupe, želeo bih da pohvalim vas ministarka na jednom ozbiljnom, odgovornom i transparentnom radu.

Ne možemo da ne kažemo da je ovaj postupak bio transparentan i inkluzivan. Mi smo prisustvovali, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je organizovao osam javnih slušanja i ti pozivi su bili transparentni. Mogli smo da pozovemo i želeli smo da pozovemo sve relevantne činioce da uzmu učešće u tim raspravama.

Ovde u domu Narodne skupštine, ispravićete me, to je bilo osmo javno slušanje, su bili i predstavnici nevladine organizacije CEPRIS, to je ona organizacija u čijem Upravnom odboru sede ljudi koji danas i prethodnih godinu dana napadaju sve ono što mi radimo, a što se odnosi na promenu Ustava u delu pravosuđa.

Nije istina da je bilo kome bilo ograničeno pravo da prisustvuje tim javnim slušanjima. Ono što je razlika i ono što moramo da priznamo, da je faktička razlika u odnosu na period pre 2012. godine i što je velika razlika u odnosu na sve procese i radnje koji su prethodili donošenju Ustava iz 2006. godine jeste što je organizovana sednica gde su pozvane sve vanparlamentarne stranke da iskažu svoja mišljenja koja se odnose na proces promene Ustava.

Na toj sednici su prisustvovali i predstavnici Radikalne stranke, Dosta je bilo i Narodne stranke i drugih političkih organizacija i mogli su da kažu šta oni misle. Bitno je da smo tokom ovog procesa sučeljavali mišljenja i da je rezultat tih sučeljavanja najbolje rešenje koje danas možemo videti u ustavnim amandmanima.

Radna grupa je uradila jedan ogroman posao, ali taj ogroman posao je bio rezultat želje svih nas da iznađemo najbolja rešenja, da niko sutra ne može da kaže da je bilo koji član Radne grupe ili bilo koji član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nešto radio protiv interesa svoje države ili protiv interesa građana Republike Srbije.

Ono što je važno, pravosuđe je nezavisno, objektivno i nepristrasno i mnogo bolje organizovano nego pre 2012. godine. Danas imate uređenu mrežu sudova, danas imate sigurno mnogo manje nerešenih predmeta nego što nam je ostavila ta reforma pravosuđa kada je bilo tri miliona nerešenih predmeta.

Ono što je danas bitno, nosioci sudijskih funkcija, nosioci tužilačkih funkcija, predsednici sudova, oni danas mogu da budu mirni i spokojni. Mi svim ovim stvarima koje danas radimo nećemo ni na koji način ugroziti njihovu funkciju, nećemo ugroziti njihov položaj. To jasno i decidno piše u Predlogu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Nećete mi zameriti, da bi zbog tih nosilaca pravosudnih funkcija, da bi oni bili mirni, da se ništa neće dogoditi sa njihovim pozicijama, jasno piše da sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojim se njihove nadležnosti, organizacije, kao i položaj sudija, javnih tužilaca usklađuju sa amandmanima i da sudije izabrane na stalnu funkciju pre stupanja na snagu amandmana nastavljaju da vrše funkciju u sudovima u kojima su izabrani.

Nemojte da slušate, dragi građani Republike Srbije, one koji su podveli pravosuđe pod direktan politički uticaj, nemojte da slušate one kojima je treća grana vlasti služila da disciplinuju one koji nisu bili za politiku tadašnje DS i koji su spiskove za izbor sudija krojili, ne u Ministarstvu pravde, nego krojili u sedištu DS u Krunskoj ulici, a onda se hvalili da je to jedna od najbolji reforma pravosuđa koja nas je koštala 44 miliona evra, koja je iza sebe ostavila tri miliona nerešenih predmeta i koja je u potpunosti uništila i razorila mrežu sudova da mi 10 godina kasnije pokušavamo da ispravimo sve te negativne stvari.

Ono što je bitno, ostaviću vremena da i moje kolege uzmu učešće u ovoj raspravi. Bitno je, zadržali smo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ono što je veoma važno reći jeste da umesto ranije odredbe da se zakonodavna, izvršna i sudska vlast zasnivaju na međusobnoj kontroli, zameniće se rečima „međusobno proveravanje“ koje na adekvatniji način opisuju period odnosa tri grane vlasti.

Bitno je reći da u budućem sazivu Visokog saveta sudstva neće biti ministar pravde, da neće biti predsednik odbora nadležan za pravosuđe, da ćemo izmestiti taj izbor sudija u Visoki savet sudstva i da ćemo ovim izmenama u potpunosti garantovati načela stalnosti, nepremostivosti sudijskih funkcija koja je jasno bila pogažena u reformi 2009. i 2010. godine.

Niko ne sme i niko ne sme da ima za pravo da neko premešta sudije mimo zakonskih odredbi i da protivustavno i protivzakonito sudijama prestaju sudijske funkcije mimo zakona. Jasno, u ovom aktu imamo i jasno definisanu organizaciju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i na jasan način imamo definisano da niko ne može vršiti politički uticaj na sudije.

Meni je izuzetno drago na kraju ovog ozbiljnog i odgovornog procesa što sam imao čast da sa svima vama učestvujem u radu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zaista smatram da veliki i krupne promene zahtevaju određeni protok vremena. Iako i sada dolaze informacije sa medija koje pripadaju predstavnicima tajkunske opozicije da su ovo loše stvari. Videćete, ja sam uveren da će se ljudi, građani Republike Srbije i oni koji imaju neposredan kontakt sa pravosuđem ponositi na ove stvari koje smo mi uradili u prethodnih godinu dana. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnikom, drage kolege iz radne grupe i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije narode Republike Srbije, izuzetno je velika čast mogu danas da se obratim pred ovom govornicom, sa temom koja je izuzetno bitna za budućnost naše zemlje.

Pred krajem smo jednog dugačkog procesa iza našeg Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, je puno sednica, puno javnih slušanja koja smo imali, bilo je i puno sednica radne grupe. Dakle, dolazimo skoro do kraja. Što se samog procesa tiče, sam proces je sproveden maksimalno inkluzivno, svako je mogao na svako javno slušanje da uđe, bilo koji građanin i da kaže bilo šta što su ljudi i radili, a mi smo uvažavali svačije argumente i za i protiv, uvažavali smo čak i kritike ukoliko su bile dobre, te što se samog procesa tiče on je bio savršen. Čak su i predstavnici vanparlamentarne opozicije imali sednicu posebno za sebe gde su mogli da se izjasne o ovim ustavnim promenama.

Te što se samog procesa tiče tu nema mesta nekim kritikama, a koje bi bile objektivne. Zato moram da pohvalim predsednicu Odbora Jelenu Žarić Kovačević koja se od celog našeg Odbora najviše borila za ove ustavne amandmane.

Ono što bi želeo naš narod da zna, jeste da je radna grupa ovo amandmane sastavila i radila naporno i to potpuno besplatno. Dakle, oni su poziv koji su dobili od svoje države shvatili kao poziv od reprezentacije, a kada te država pozove to nikako ne smeš da odbiješ. A kakav posao su uradili govori nam i to da je EU dala pozitivno mišljenje na sve ove amandmane koji su pred nama, mada uvek treba napomenuti da mi ovo ne radimo zbog EU već zbog građana naše zemlje.

Što se tiče samih amandmana, ja ću ponoviti ono što sam govorio, što smo svi mi govorili od prvog javnog slušanja, a to je da pre svega nema nikakvog reizbora sudija, čega su se sudije, naravno plašile. Neće nam se ponoviti davna već sada 2009. godina kada je 1.000 sudija ostalo bez posla i posledice toga se osećaju i dan danas. A kolika je razlika između danas i prethodnog perioda govori to da su se pre sudije birale, dakle te 2009. godine, na opštinskim odborima DS, a mi sami predajemo nadležnost za izbor sudija našem Visokom savetu sudstva.

Ono drugo što je i bitnije, jeste da nema promene preambule, da neće Kosovo i Metohija, kakve su se laži, to su bile notorne laži širile, postati nezavisne, da će građani za to glasati. Podsetiću da smo imali čak i proteste ispred Narodne skupštine zbog toga, a gde se vidi da ti ljudi nisu ni pročitali amandmane, da ne znaju ni zašto su protestvovali. Dakle, što se tiče Kosova i Metohije ono ostaje naša južna pokrajina, odnosno ostaje deo Republike Srbije.

Pre smog referenduma smo ustanovili nadležnost da država sastavi argumente i za i protiv promene Ustava i dostavi ih svim glasačima na njihovu kućnu adresu, što govori o tome da niko neće biti prisiljen da glasa. Svi će glasati svojom slobodnom voljom i niko neće biti prisiljen ni na bilo koji način. Dakle, sve zavisi od slobodne volje građana.

Što se tiče referenduma, odnosno pitanja koje će biti postavljeno na referendumu, ono je jasno i nedvosmisleno i glasi – da li ste za potvrđivanje o promeni Akta Ustava Republike Srbije? Dakle, i pitanje je postavljeno ne nedvosmisleno i daje građaninu, odnosno glasaču, jasan i precizan odgovor, dakle, ni samo pitanje ga ne navodi.

Ukoliko građani tako budu odlučili, mi ćemo ovim ustavnim promenama dati veći stepen nezavisnosti pravosuđa. Dakle, naše pravosuđe već jeste nezavisno, ali ovim mu dajemo samo veći stepen nezavisnosti. U tom postupku moramo biti pažljivi jer se može dogoditi, ne daj Bože, da ukoliko ne budemo kao država obraćali pažnju, da dođemo u situaciju u kojoj je, recimo, BiH danas, da imaju ustavni sud koji čini pet sudija, od toga dvoje sudija su im stranci.

Dakle, Srbija ne sme postati država gde stranci iz strane države, iz strane ambasade govore nam kako da radimo. A videli smo prilikom ovih blokada puteva da strane države i te kako imaju interesa za politička dešavanja koja se dešavaju u Republici Srbiji. Moramo ostati kakvi smo danas i ne dozvoliti im nikakav uticaj.

Ukoliko građani tako odluče, stepen pravne sigurnosti u Republici Srbiji će se povećati što će dovesti do većeg broja investicija. Podsetiću da smo do sada doveli preko 200 novih kompanija, da smo smanjili nezaposlenost, po prvi put u istoriji Republike Srbije, na ispod 10% i da ćemo nastaviti taj trend. To naravno ne znači da mi sada svi ovde živimo savršeno i da ne treba ništa da radimo, to suprotno znači, da moramo da nastavimo da radimo još jače.

Što se tiče samog referenduma, tu će volja građana i za nas koji smo produžena ruka tih istih građana biti ključna. Kako građani kažu, to je za nas obaveza. Kako nam građani budu rekli, to je za nas zakon.

Iza nas je dosta posla, ispred nas je velika odgovornost. Ja se zaista nadam da ćemo mi kao država, dakle, ne kao mi narodni poslanici, već kao država, moći za par godina da se okrenemo iza sebe, pogledamo današnji dan i kažemo da smo ponosni na sebe.

Svaka sednica koju smo održali, svaki govor, svaka reč koju smo izgovorili je bila samo za naše građane i našu državu i ukoliko oni tako to budu odlučili 16. januara naša zemlja, naša Srbija će napraviti jedan krupan korak ka lepšoj budućnosti. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poslednji na listi prijavljenih, dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine, Orliću, uvažena gospođo Popović, uvaženi gospodine Vinš, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, danas smo jasno poručili da su promene Ustava u oblasti pravosuđa u interesu Srbije i njenih građana.

Apsolutno se slažem i sa onim sve što je rekla danas i gospođa Maja Popović, ministarka pravde i naša predsednica Odbora, Jelena Žarić Kovačević, a što se tiče toga i pod broje jedna, da se ove ustavne promene ne tiču Kosova i Metohije, ostaje preambula, Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, a promene Ustava se tiču samo pravosuđa. Zašto? Ne zato da bi pravosuđe postalo nezavisnije, pravosuđe jeste već nezavisno u Srbiji, nego i zbog preporuka Venecijanske komisije i naših evropskih integracija, a i zbog efikasnosti pravosuđa, da bi naše pravosuđe postalo efikasnije.

Odlično znamo šta smo nasledili što se tiče pravosuđa 2012. godine, kad je SNS sa koalicionim partnerima preuzela odgovornost za vlast. Oni su, Demokratska stranka i njihovi saradnici, uništavali pravosuđe reformama 2009. i 2010. godine. Gotovo uništeno pravosuđe se popravlja od 2012. godine i napreduje iz godine u godinu.

Ali, želeo bih da se osvrnem na ove promene u smislu toga da mi nećemo kao poslanici, kao zakonodavna vlast ili vi kao izvršna vlast, imati tu neku vrstu kontrole koja je bila i do sada. Imaćemo, naime, jednu međusobnu saradnju, proveravanje, što je dobro. Ali, isto tako, voleo bih da u narednom periodu one sudije koje budu izabrane na funkciju i one sudije koje su već izabrane na funkciju, nemojte da se ljutite na nas, narodne poslanike i na ljude iz izvršne vlasti kada nešto prokomentarišemo. I te kako pojedine sudije i predsednici sudova vole da odu na kanapee i koktele i šampanjac u određene zapadne ambasade i da slušaju mišljenje zapadnih ambasada. Nemojte da pojedine sudije ne vole da čuju komentar nekoga iz izvršne ili zakonodavne vlasti, a da vole da čuju mišljenje zapadnih ambasada.

Sudija u Srbiji ne treba da sluša sugestije bilo kojeg ambasadora ili službenika ambasade. Sudija u Srbiji treba da bude nezavistan i treba da efikasno radi svoj posao, u skladu sa Ustavom i u skladu sa ovim ustavnim promenama koje će uslediti.

Što se tiče rada Radne grupe, ja moram da pohvalim i rad Radne grupe i sve moje kolege iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i rad ministarke pravde gospođe Maje Popović, svi smo mi zajedno radili na tome da ovaj tekst bude što bolji, da se pročisti, radili smo na određenim amandmanima, radili smo na tome da ove promene budu i što se tiče preporuka Venecijanske komisije ispoštovane, a i što se tiče njihovog sprovođenja.

Ali, na javnim slušanjima, moram da podsetim moje kolege narodne poslanike, da nije bilo baš sve tako lako. Imali smo i pojedine kritike. Ali, nismo mi imali kritike toliko stručne javnosti. Većina profesora i dekana pravnih fakulteta, strukovnih udruženja, predstavnika nevladinog sektora je sarađivalo sa nama i imalo jedne lepe, normalne sugestije.

Jedan deo te stručne javnosti, kao što je to uradio jedan profesor, da ga sada ne reklamiram, ako i pripada nevladinoj organizaciji CEPRIS, kojom komanduje jedan sudija, isto da ne navodim sada i njegovo ime, da ga ne reklamiram, imao je kritiku što se tiče ustavnih promena, a ja ću vam reći koja je to kritika bila. Bila je kritika ta da građani Srbije nisu dovoljno vaspitani, pošteni i stručni. I to je rekao predstavnik te nevladine organizacije.

Kritika broj dva je bila - zašto mi, političari, zašto mi iz zakonodavne i izvršne vlasti utičemo na tekst i raspravljamo o tome? A taj čovek, koji je to kritikovao je član političkog saveta DS i redovni profesor pravnog fakulteta koji se krije iza jedne nevladine organizacije CEPRIS.

Dakle, to licemerstvo DS i njihovih saradnika, to licemerstvo svih onih koji kritikuju ustavne promene i ovo što radi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, jasno je da nemaju dobru nameru. Oni ne žele Srbiju kao demokratsku zemlju u kojoj vladaju i pravo i pravda.

Najbolji primer je sve ono što se dešava ovih dana i što se tiče Dušana Prokića, a prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prilikom obilaska današnjih radova na metrou u Železniku, što je samo jedna potvrda da se Srbija iz dana u dan sve više gradi. Dušanu Prokiću se danas lekari bore za njegovo oko, a povrede mu je teške naneo jedan od lidera opozicije i jedan novih političkih favorita Marinike Tepić, Šolaka, Đilasa i Vuka Jeremića, izvesni Dragan Milovanović Crni. Dakle, njima ne odgovara vladavina pravde, prava i da se poštuje Ustav.

Njima odgovara nasilje na ulicama, krv na ulicama, tajkunska vladavina Đilasa i Šolaka, otimačina miliona evra od građana Srbije, da se ljudi poput Crnog puštaju na slobodu, da nastavljaju i dalje da biju one koji im stanu na put na bilo koji način, a da nema nikakve osude kada neko dobije teške telesne povrede ili kada mu je život ugrožen zato što ne pripada njima.

A ko su oni? To su manjina manjine, manjina manjine koja je pitanje da li će preći cenzus i kojima se priviđaju i razne kokoške u Moroviću i ko zna šta sve i ko zna kakve sve izjave, u kakvom stanju oni govore.

Dakle, jasno je da sve ono što su danas moje kolege narodni poslanici, i kolega Matejić i kolega Kesar i svi redom, jasno je da su ustavne promene u oblasti pravosuđa Srbiji neophodne. Ja se lično nadam da će referendum da uspe, da će građani da prepoznaju da i ovo što radimo radimo u interesu Srbije. Jer, sve ono što radi i Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije i mi ovde narodni poslanici u Skupštini Srbije, radimo samo sa jednim jedinim motivom - radimo sa motivom da sprovodimo politiku koja je u interesu građana Srbije i svih njenih državljana, bez obzira na veru i naciju. A takvu politiku svaki dan sprovodi u delo naš predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija!

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto na listama više nema prijavljenih, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne)
Reč ima ministarka. Izvolite.

Želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima na iscrpnoj diskusiji i da vas još jednom pozovem da glasate večeras za predložene akte. Hvala.

Hvala.
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Meni je zadovoljstvo što mogu kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati amandmane na promenu Ustava, zato što ja u to verujem, jer je to potrebno da bi naše pravosuđe bilo nezavisno. I do sada je bilo, ali sada će biti sigurnije.

Koleginica Jelena Žarić Kovačević, koja je bila predsednik Odbora za ustavna pitanja, radila je na tome i ja njoj takođe verujem, zato što dolazi iz Niša.

Uvažene kolege, poštovani građani, ja ću glasati za ove amandmane za promenu Ustavu i pozvaću sve svoje ljude koji žive na jugoistoku Srbije da izađu i da glasaju na referendumu.