Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo tri predloga zakonskih rešenja koji očito pokazuju da Srbija se menja i da te promene idu velikim i krupnim koracima koje, jednostavno, mnogi politički akteri na ovoj sceni, koji žele možda da budu deo budućnosti, ne shvataju i to je ono što, u stvari, smo mi dužni kao narodni poslanici građanima da u svakom trenutku damo potpunu informaciju o tome koliko zaista Srbija napreduje, pogotovo kad su u pitanju i evropske integracije i kada je u pitanju Zakon o patentima i kada su u pitanju međunarodni sporazumi sa mngoim državama, pa tako sada imamo i sa Mongolijom, ali i kada je u pitanju gasifikacija Srbije.
Kad pričamo o zakonu o patentima, treba reći da je institut sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda, u stvari, rešenje koje sada uvodimo po principu kako je to uradila Nemačka, Austrija, Češka i to je ono što u stvari pokazuje da mi zaista se usklađujemo sa razvijenim zemljama Evropske unije kada je u pitanju i naša privreda i sve naše aktivnosti.
Kada govorimo o Sporazumu koji je potpisan 23. septembra između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije, onda treba reći da je to u stvari osnova kojom treba da se formiraju dve komisije koje će pratiti trgovinsku i ekonomsku saradnju ove dve države. Znači i ovo pokazuje koliko te privredne aktivnosti treba da se prate i koje su sigurno te koje će u sledećim godinama rasti.
Mi danas imamo izjavu ministra finansija, a to je da će Srbija očito završiti sa najvećim stepenom rasta ovu godinu kada je u pitanju region, a čak negde ćemo se nositi sa najrazvijenijim državama Evropske unije u toj borbi za prvo mesto i ono što je bitno reći da danas, kada govorimo o izdavanju garancija za „Srbijagas“, za gasifikaciju Zlatiborskog okruga, treba reći da to moramo da posmatramo u svetlu otvaranja Klastera 4 u ponedeljak, znači, savet evropskih komisija, odnosno Evropske unije je obavestio srpsku Vladu i nadležna ministarstva da delovi koji se odnose i na „Zelenu agendu“ i na održivu povezanost, tj. oblasti kojima se Srbija do sada bavila u proteklih godinu dana kada je u pitanju rad Vlade i nadležnih ministarstava, to je i oblast zaštite životne sredine i oblast klimatskih promen,a ali i oblast energetske politike, transevropskih mreža i saobraćajna politika su, znači, oblasti koje su jednostavno priznanje od strane Evropske unije da smo mi zaista na putu razvoja rame uz rame sa onim državama koje imaju razvijene ekonomije.
Sada, kada govorimo uopšte o današnjem zaduživanju, odnosno garancijama koje Skupština treba da potvrdi, koje je Vlada potpisala, govorimo o garancijama banaka kao što su banke „Rajfajzen“ i mislim da je u pitanju „Inteza“ i mislim da su to banke sa kojima u stvari „Srbijagas“ i radi, jer mislim da su i ranije garancije koje su davane krajem maja takođe bile od strane ovih banaka, jer su se pokazale kao najefikasnije u saradnji sa „Srbijagasom“ i očito daju najbolje uslove da bi se završili ovako važni projekti.
Uslovi pod kojima se podižu ovi krediti, odnosno daju garancije, upravo pokazuju u kojim će rokovima Srbija izvršiti gasifikaciju.
Kada je u pitanju ta devizna klauzula, govori se o roku od osam godina, s tim što imate dve godine grejs perioda i s tim što su kamatne stope jako povoljne. Iznose od 1,48% do 1,57% na godišnjem nivou, s tim što se tromesečno plaćaju rate.
Sada, kada posmatramo koliko je „Srbijagas“ uradio u 2020. godini, treba reći da na osnovu podataka zvaničnih je to bilo 507 kilometara distributivne mreže samo u 2020. godini, što je 4,6% više nego u prethodnoj, odnosno do sada, sa završetkom 2020. godine, Srbija je imala 11.507 kilometara mreže i 4.259 priključaka je uradila u prošloj godini. To pokazuje da je ukupan broj priključaka u Srbiji 120.159, ali su 95,6% domaćinstva.
Šta to nama govori? To nama govori da će u ovoj godini taj broj biti sigurno veći, pogotovo što je „Srbijagas“ već počeo krajem maja, početkom juna da radi gasifikaciju i Borskog i Zaječarskog okruga i Jablaničkog i Pčinjskog, a sada i Zlatiborskog i to nam govori o tome da je povoljnost za građane za uvođenje gasa sledeća. To znači da će imati prilike da građani gde prođe gasovod će moći za 36 meseci da plate priključak gasa od 780 evra i to bez kamate.
Mislim da je to od velikog značaj, da je država dala veliku podršku građanima da jednostavno uvedu ovaj najčistiji vid energenta u svoja domaćinstva i time, u stvari, pokazujemo da sprovodimo tu „Zelenu agendu“ o kojoj se toliko priča, jer i sami evropski predstavnici u parlamentu govore o tome da „Zelena agenda“ jednostavno nema političku obojenost.
Sada dolazimo do one priče ko želi da iskoristi određene teme za svoje političke obojenosti, ko želi da podigne i manipuliše građanima Srbije po određenim pitanjima da bi postali prepoznatljivi u javnosti, da bi sprovodili određene proteste sa kojima bi oni stali na čelo kada dođu izbori sledeće godine i da bi, jednostavno, ušli u parlament i pokušali da pričaju o temama koje zaista nemaju veze ni sa zaštitom životne sredine, ni sa eksproprijacijom, ni sa referendumom. Jednostavno, tema je u stvari kako srušiti Srbiju, kako srušiti Aleksandra Vučića, jer očito sav ovaj posao, kada je u pitanju napredak Srbije zaista je na leđima Aleksandra Vučića uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo i uprkos svim krizama koje jednostavno je preživeo i on i politički akteri koji čine ovu skupštinsku većinu i koji čine Vladu, ministri koji su u Vladi Republike Srbije u najteža vremena i to je ono što danas treba građanima jasno reći, da ne postoje protesti koji su zaista inspirisani ovim temama koji pokušavaju da se nametnu u javnosti, jer danas više nije tema uopšte kako je Srbija uspela da dobije najnižu cenu gasa, odnosno da zadrži cenu gasa u Srbiji, koja iznosi 270 dolara na 1000 kubika, a znate da je tržišna cena 1000 dolara na 1000 kubika.
Danas nije tema kako se Srbija gasifikuje, kako menjamo kotlove koji su na mazut i na ugalj, u školama, bolnicama, u termoelektranama, u delovima koji se odnose na gasifikaciju i grejanje građana i u Priboju i u Novoj Varoši i u Valjevu, da je u stvari stepen zagađenosti, kada pogledate zvanične podatke, drastično manji u ovim gradovima gde su zamenjeni kotlovi i postavljeni kotlovi na bio masu. Da je Srbija usvojila sve zakone koji se odnose na Zelenu agendu kada je u pitanju energetika i pokrenula jedan potpuno nov ciklus kada je u pitanju primena i direktiva EU iz ove oblasti, ali je i zadržala mnoge stvari kada je u pitanju energetski sektor, upravo zbog svoje stabilnosti.
Treba ići korak po korak, ne treba srljati i donositi odluke preko noći i lomiti nešto kada su u pitanju same termoelektrane, ugasiti sve, pa postati posle energetski zavisan, nego jednostavno ići korak po korak u uvođenju te Zzelene agende. To je, u stvari, model srpske zelene agende, obezbediti ekonomski rast i razvoj, shodno tome koristiti i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ali obezbediti radna mesta i zadržati radna mesta građana Srbije u ova teška vremena, kada prelazimo iz jedne zdravstvene krize u jednu energetsku krizu u svetu. Mislim da Srbija traži taj balans. Taj balans je očito našla.
Kada pričamo o onim ljudima koji žele da iskoriste narod koji živi u 12 sela u okolini Loznice, onda govorimo o tome da moraju ti građani da znaju istinu, da mora da znaju istinu da su 2004. i 2005. godine data istraživačka prava firmi „Rio Tinto“, da je to urađeno za vreme onih koji su tada vodili i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sećate se gospodina Dulića i gospodina Đilasa, koji je vodio Ministarstvo za ekonomski razvoj, odnosno za nacionalni i investicioni plan i gospodina Tadića, koji je bio tada predsednik države. Tada su ti projekti bili prihvatljivi i čak reklamirani u Drugom dnevniku RTS i prikazivani kao budućnost Srbije.
Ne zaboravite da je 2005. godine pronađen potpuno nov mineral, 2006. godine, koji se naziva jadarit, upravo zato što je pronađen u dolini Jadra, da je 2006. godine upisan u katalog novih minerala, da je pronađen način na koji se obrađuje takva ruda i pronađeno šta ona sve daje, koje benefite. Da 1,7% daje taj litijum, koji je budućnost razvoja sveta i ekonomije, da daje preko 25% borne kiseline, koja se koristi u industriji deterdženata i kozmetike i koja daje određene sulfate koji se koriste u tekstilnoj industriji. Prema tome, višestruka je korist uopšte ove rude koja je pronađena u ovoj oblasti.
Pitanje problema građana koji nisu dali, nego prodali „Rio Tintu“ svoju imovinu i svoje njive, se sada otvara u trenutku kada se završavaju sva istraživačka prava, kada je u pitanju „Rio Tinto“. Zašto se to dešava?
Kako je njiva gospodina Blagojevića od dva hektara i šume od 84 ara prodato za 717.000 evra, gotovo u junu mesecu isplaćeno i u avgustu, a kako su njive, čuli smo od građana Srbije, prodate „Rio Tintu“ za 16.000 evra po jednom hektaru? Velika je razlika. Velika je razlika između kupoprodajnih ugovora, ljudi koji žive tamo i koji imaju poljoprivredno zemljište i onih koji su došli očito zajedno sa informacijom da će „Rio Tinto“ raditi u 2004, 2005. godini, pa kupili određenu zemlju i sada na kraju istraživačkih prava prodali za 717.000 evra. Razmislite o tome. Kako je moguće da je to baš čovek koji je danas direktor kod Dragana Đilasa? Kako je moguće da danas upravo ti ljudi su vođe protesta protiv „Rio Tinta“ i izmišljenih tema i Zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji, jer eksproprijacija uopšte nije bila niti tema kada su u pitanju 12 sela u okolini Loznice, ni pitanje „Rio Tinta“?
Kako je sad odjednom uvezivanje tih tema, su došli na čelo protesta „Rio Tinta“, a istovremeno određene nevladine organizacije dobijaju ogromna sredstva iz kojekakvih fondova da brane temu koja se zove čist vazduh, zemlja i klima? Dolazimo u situaciju da neke prepisane agende koje su neki nekada koristili u nekim državama, koje eto iz sektora bezbednosti određeni ljudi nazivaju hibridnim aktivnostima, danas postaju deo platformi koje se svakog vikenda brane pod geslom zaštite životne sredine i ekologije i brane građanima da žive normalan život, i ne samo to, zaustavljaju saobraćajnice sa međunarodnim saobraćajem, koje je potpuno protivustavno pravo, odnosno kršenje zakona svih ljudi koji su organizatori toga.
Negde u drugim državama, razvijenim ekonomijama, to bi se rešavalo na potpuno drugačiji način. Očito mislim da je dobra odluka i predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije da građani treba da vide istinu, treba da vide istinu onih koji vode ove proteste, koji manipulišu ljudima, jer znate, svi mi želimo našoj deci, naravno, i čistu životnu sredinu i ekonomski rast i razvoj, i uopšte deo koji se odnosi na, kako oni kažu, ekologiju, želimo da donesemo određene odluke u budućnosti kako želimo da živimo i na koji način.
To učešće građana kroz svoj, mi smo imali ovde zakone o referendumu, pokazuje, u stvari, zaista i želju Vlade i Aleksandra Vučića da građani uzmu veće učešće u mnogim važnim odlukama u budućnosti, pa tako i u odlukama kada je u pitanju uopšte životna sredina i projekti od strateškog značaja.
Ali, koliko je Srbija uradila u ovoj oblasti, niko ne želi da priča o tome. Niko ne želi da kaže da je Srbija ekološki zauzela veliko mesto kada je u pitanju i sam budžet Republike Srbije, da je 24 milijarde, to sam već rekla, sa ovim rebalansom u ovoj godini uloženo za mnoge strateške projekte, kada je u pitanju 50 lokalnih samouprava, osam stanica za skupljanje čvrstog otpada. To je ono što u sledećoj godini treba da iznosi 36 milijardi dinara. Gotovo 86% je povećan budžet u ovoj oblasti, kada govorimo uopšte o ekologiji i ekološkim standardima.
Mislim da je od velikog značaja da mi odavde pošaljemo poruku svim građanima da ova Vlada zaista misli o toj temi svakodnevno i da zaista radi na tome u svim lokalnim samoupravama, ali rezultate koje postižemo upravo pokazuju oni koji mere te rezultate.
Kada uđete i vidite zvaničnu statistiku, onda ćete zaista videti koliko smo napredovali u ovoj oblasti. Manipulacije i laži koje pokušavaju određeni centri moći da plasiraju kroz određene medije, jednostavno, treba da građanima pokažu da sve ovo nije urađeno, da sve ovo ne postoji i da sve ovo treba drugačije uraditi.
Pa, ako bi, primera radi, gospoda i došla da upravljaju Srbijom, onda bi samo milijardu dinara imali, ako se sećate za projekat „Očistimo Srbiju“, gde smo imali štampanje letaka, salveta, raznoraznih lepeza i to bi bio, u stvari, sistem za ispiranje para, a ništa se suštinski ne bi uradilo.
Srbija dana sima čime da se pohvali. Priznanje za to je otvaranje Klastera 4 u ponedeljak, posle dve godine zastoja kada su u pitanju otvaranja poglavlja, zbog promene metodologije i, na kraju krajeva, napretka Srbije. Mislim da smo ovim pokazali i svim građanima koji do juče su bili možda u određenoj vrsti negde pitanja i samokritičnosti, hteli da postave sebi pitanja - a šta će biti u budućnosti ako se ovakvi projekti budu ostvarivali, jednostavno smo podigli javnost i svest ljudi da će, na kraju krajeva, oni odlučivati o tome na određenim vrstama referenduma, da li žele da žive u budućnosti, da li žele da budu u skladu sa novim tehnologijama, u korak sa razvijenim državama ili žele na određene načine da sve to uspore, odnosno korak po korak da se na određeni način promene ti projekti i da žele možda i potpuno da se vrate u prošlost, da ih vode oni koji su vodili do 2012. godine državu na način da ekonomija je bila u samom kolapsu, a o zaštiti životne sredine nije moglo ni da se razgovara, a kamoli o čistom vazduhu, a kamoli o tome da imamo čistu vodu ili da imamo čistu zemlju, odnosno kako oni kažu - zemlju, a treba da pričamo o zemljištu, pogotovo kada je u pitanju obradivo zemljište.
Jednostavno, sve te projekte koje su imali prilike da urade nisu uradili. Sada su naplatili sve to, ono što su tada radili, na jedan najmonstruozniji način, manipulacijom ljudi, poigravanjem sa njihovim najdubljim osećanjima, pitanja samo postojanja, pitanje opstanka i pitanje njihovog zdravlja, i to je ono što mislim da mi sa građanima treba da razgovaramo. Treba da im kažemo i odgovorimo na svako pitanje koje im nije jasno.
To je Aleksandar Vučić pokazao u Gornjim Nedeljicama, da treba da imamo strpljenja, kao što je on imao strpljenja više od dva sata da razgovara i da odgovara na pitanja koja možda i nisu uopšte direktna tema, ali, jednostavno, sa njima raditi u tom delu da se osveste sve one teme koje se pokušavaju kroz medijske kampanje da potiru sav onaj rad i napredak Srbije koji je do sada postignut.
U danu za glasanje pozivamo sve poslanike da podrže ove predloge zakona. Hvala.