Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, sada molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 5. do 7. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Anđelka Atanasković, ministar privrede, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Siniša Mali, ministar finansija, Stevan Nikčević, državni sekretar, Saša Stevanović, državni sekretar, Dušan Vučković, pomoćnik ministra, Maja Sikimić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Aleksandra Mihajlović, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, Jelica Trninić Šišović, načelnik odeljenja, Sandra Tasić, šef Odseka u Ministarstvu privrede, i Maja Vranić, šef Odseka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, određena je i prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Anđelka Atanasković, ministar privrede.
Izvolite.

Hvala.
Ja bih predložila zbog brzine da možda sva tri zakona predložim odjednom.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao zakon od naročitog značaja za pravnu zaštitu pronalazaka, odnosno patenata i malih patenata.
Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima je usklađivanje sa najnovijim propisima EU, kao i otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u primeni važećeg Zakona o patentima.
Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštite pronalazaka malim patentima.
Ključne izmene su, pod jedan, propisano je izuzeće od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti. Odredbama uredbe broj 2019/933 propisano je izuzeće od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti ako se proizvodnja ili skladištenje lekova ili medicinskih proizvoda vrši na teritoriji EU za svrhe izvoza.
U skladu sa navedenim izmenama i dopunama Zakona o patentima predloženo je da će lek ili medicinski proizvod koji je zaštićen sertifikatom o dodatnoj zaštiti moći da se proizvodi ili skladišti u Republici Srbiji samo za svrhu izvoza pod uslovom da je posebnim oznakama obeleženo pakovanje tog leka ili medicinskog proizvoda. Takođe, proizvodnja leka ili medicinskog proizvoda može početi najranije šest meseci pre isteka roka važenja sertifikata o dodatnoj zaštiti radi skladištenja na teritoriji Republike Srbije kako bi se, nakon isteka odgovarajućeg sertifikata, stavili na tržište Republike Srbije.
Cilj odredaba koje propisuju izuzeće od zaštite sertifikatom je povećanje konkurentnosti i podsticanje rasta generičke industrije lekova u Republici Srbiji, kao i otvaranje novih radnih mesta što će doprineti snabdevanju tržišta po ujednačenim uslovima tako što će se proizvođačima generičkih lekova sa sedištem u Republici Srbiji dozvoliti proizvodnja lekova u svrhu izvoza na teritoriji zemalja u kojima zaštita sertifikatom ne postoji ili je istekla. Na ovaj način proizvođači generičkih lekova iz Republike Srbije biće stimulisani da efikasno učestvuju na tržištima drugih zemalja.
Pod dva, izmenjen je režim zaštite malog patenta. Pod tri, propisan je pravni osnov za izdavanje patentnog spisa u elektronskoj formi. Radi usklađivanja sa praksom Evropskog zavoda za patente, kao i prilagođavanje najnovijim trendovima digitalizacije postupaka koji se vode pred državnim organima u Republici Srbiji. Predloženo je da Zavod za intelektualnu svojinu, na zahtev nosioca evropskog patenta koji je upisan u registar patenta, može izdati spis samo u elektronskoj formi. Dakle, nosioci patenata imaće mogućnost da se izjasne da li žele izdavanje patentnog spisa u papirnoj ili u elektronskoj formi.
Pod četiri, izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Zavod za intelektualnu svojinu u obavezi je da podatke o kojima se vodi službena evidencija pribavi po službenoj dužnosti od nadležnog organa. Imajući u vidu navedeno, predloženo je brisanje odredaba koje propisuju da podnosilac zahteva sam dostavlja podatke, te je propisano da Zavod za intelektualnu svojinu pribavlja te podatke po službenoj dužnosti.
Hvala. To je sve što se odnosi na Predlog ovog zakona.
Uz vaše odobrenje bih izložila i Predlog zakona Ministarstva trgovine, pošto koleginica je odsutna.
Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, kolege, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji koji je potpisan 23. septembra u Njujorku i čiji je tekst Vlada Republike Srbije usvojila Zaključkom od 16. septembra 2021. godine kod nas.
Bilateralni diplomatski odnosi sa parlamentarnom Republikom Mongolijom uspostavljeni su 1956. godine i od tada su tradicionalno dobri i prijateljski, a tokom proteklih godina došlo je do intenziviranja političkog dijaloga sa ovom istočnoazijskom zemljom.
Međutim, ekonomska saradnja između Republike Srbije i Mongolije je na izuzetno niskom nivou i čini je robna razmena, dok drugi oblici saradnje, naročito oni proizvodnog i dugoročnog karaktera nisu razvijeni.
Nivo robne razmene je simboličan i u poslednjih 10 godina najveću vrednost od 1,1 milion dolara je imao 2019. godine. Naš izvoz iznosio je 0,4 miliona dolara, dok je ostvareni uvoz minimalan i to u vrednosti od 0,002 miliona dolara.
Postoji solidna osnova za saradnju u oblasti poljoprivrede, lake industrije i tekstilne industrije, a mogućnosti saradnje mogu se tražiti i u oblasti infrastrukture i građevinarstva, kao i u oblasti turizma, posebno eko-turizma i kulturno-istorijskog turizma, s obzirom na to da Mongolija za većinu Evropljana važi za egzotičnu i nedovoljno poznatu zemlju.
Imajući u vidu višedecenijsko prijateljstvo i dobre odnose sa našom zemljom, kao i mogućnosti za razvoj odnosa primena ovog sporazuma dodatno bi na institucionalnom nivou regulisala bilateralno-ekonomsku saradnju sa Mongolijom i na taj način bi se stvorili uslovi za njeno unapređenje na dugoročnim osnovama.
Takođe, stvorio bi se i pravni osnov za formiranje zajedničke komisije za praćenje trgovinske ekonomske saradnje i preduzimanje odgovarajućih aktivnosti vezanih za njeno dalje unapređenje, kao i za otklanjanje eventualnih barijera.
Poštovani poslanici, smatram da će primena ovog zakona čije su načelne vrednosti zasnovane na principima jednakosti, nediskriminacije i međusobne koristi otvoriti mnoge značajne mogućnosti za razvoj i unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje Srbije i Mongolije i verujem da prepoznajete njegov pun potencijal koji se u godinama pred nama može dodatno proširiti na druge oblasti turizma, kulture, obrazovanja, i umetnosti.
Hvala.
Sada moram sledeće.
Treći zakon koji je danas pred vama je davanje garancije Republike Srbije u korist „Banka Inteza“ a.d. Beograd i „Rajfajzen Banke“ a.d. Beograd, po zaduženju javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.
Razlozi za donošenje ovog Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Banka Inteza“ a.d. Beograd i „Rajfajzen Banke“ a.d. Beograd, u daljem tekstu – zajmodavac, po zaduženju javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, u daljem tekstu – zajmoprimac, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanim ugovorima između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu od 40 miliona evra, za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.
Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Republike Srbije, kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa a gasifikacija Zlatiborskog okruga je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra.
Sredstva kredita biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga i privreda Zlatiborskog okruga jedna je od retkih koja beleži suficit u trgovinskoj razmeni ali je i pored toga posebno potrebno i dalje raditi na postizanju efikasnosti i konkurentnosti privrede, daljem razvoju i unapređenju turizma, kao i novih investicija zašto je neophodno nastaviti dalje aktivnosti na gasifikaciji Zlatiborskog okruga.
Daljem gasifikacijom Zlatiborskog okruga stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima Zlatiborskog okrugra i povezivanje industrijskih komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem.
Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog i ekološki prihvatljivog goriva kojim će se u značajnoj meri rastereti i elektroenergetski sistem.
Radi se o okrugu velikog potencijala za povećanje privredne aktivnosti kojem nedostaje prirodni gas kao energent, zašto je neophodna izgradnja razvodnih gasovoda za Priboj, Novu Varoš, Prijepolje, Sjenicu i Rutošu.
Predviđene su trase dva nezavisna gasovoda. Prvi gasovod počinje priključkom na GMRS Rudine na Zlatiboru, koja je deo razvojnog gasovoda Sevojno-Zlatibor i snabdeva GMRS Rutoši, GMRS Priboj, Nova Varoš, Prijepolje.
Drugi gasovod počinje priključkom u glavnom razvodnom čvoru Glogovik, koji je deo razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, koji snabdeva GMRS Sjenica.
Izdavanje garancija zajmodavcu od strane garanta u iznosu do 40 miliona evra predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, „Službeni glasnik RS“ broj 149/20, 40/21 i 100/21.
Zajmoprimac je sproveo postupak za nabavku finansijskih usluga. Ponude „Banke Inteza“ A.D. Beograd i „Rajfajzen Banke“ A.D. Beograd izabrane su u pomenutom postupku kao najpovoljnije.
Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima – iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom. Period trajanja kredita je osam godina, uključujući i period počeka od dve godine. Povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši, otplata kredita tromesečna i kamatna stopa iznosi od 1,48 do 1,57% na godišnjem nivou, plus tri meseca euribor.
Hvala, to su tri zakona koja danas imate na debati. Ja bih molila za vaše mišljenje.

Zahvaljujem, ministarki Atanasković.
Prijavljeno je više izvestilaca nadležnih odbora.
Prvo, predsednica Odbora za evropske integracije, gospođa Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima vrši se dodatno usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima EU i to sa Uredbom broj 469/2009 Evropskog parlamenta i Saveta EU, još od 6. maja 2009. godine o sertifikatu o dodatnoj zaštiti za medicinske proizvode, koja je kasnije izmenjena i dopunjena Uredbom 2019/933, takođe Evropskog parlamenta i Saveta EU od 20. maja 2019. godine, koja je stupila na snagu 1. jula 2019. godine na teritoriji EU.

Odredbama ove Uredbe, kao što smo čuli na samom Odboru za evropske integracije, propisano je izuzeće od zaštite Sertifikatom o dodatnoj zaštiti ako se proizvodnja ili skladištenje lekova ili medicinskih proizvoda vrši na teritoriji EU za svrhe izvoza.

U skladu sa navedenim Predlogom zakona koji se nalazi pred nama, predviđeno je da će lek ili medicinski proizvod koji je zaštićen Sertifikatom o dodatnoj zaštiti ipak moći da se proizvodi i skladišti u Republici Srbiji samo za svrhu izvoza, pod uslovom da je posebnim oznakama obeleženo pakovanje tog leka ili medicinskog proizvoda.

Takođe, sa druge strane, proizvodnja leka ili medicinskog proizvoda može početi najranije šest meseci pre isteka važenja Sertifikata radi skladištenja na teritoriji Republike Srbije, kako bi se nakon isteka odgovarajućeg sertifikata stavili na tržište Republike Srbije.

O tome smo vrlo kratko razgovarali na samoj sednici Odbora za evropske integracije krajem prošle nedelje, da je početak primene instituta Sertifikata o dodatnoj zaštiti na teritoriji EU, davna 1992. godina, a u Republici Srbiji je 2013. godina. Od tada tržište lekova i medicinskih proizvoda se evidentno, ubrzano razvija svuda.

Poslednjih godina došlo je do velikog porasta proizvodnje generičkih lekova i njihovih aktivnih sastojaka i blagovremeni ulazak generičkih lekova na tržište naše zemlje, Republike Srbije, je posebno važna za povećanje tržišne konkurencije i ono što je značajno za građane, smanjenje cene lekova, što doprinosi održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštite.

Pošto smo ovih dana razgovarali o Izveštaju Evropske komisije o Republici Srbiji od juna prošle godine do ove godine, dakle za ovu 2021. godinu, ja bih se malo osvrnula na preporuke ovog izveštaja koje se odnose tačno na ovu oblast. Znamo da se ova tematika tiče oblasti Poglavlja 7 – intelektualne svojine. Poznato je da EU ima harmonizovana pravila za pravnu zaštitu prava intelektualne svojine, kao i pravila za pravnu zaštitu autorskog prava i srodnih prava.

Pravila za pravnu zaštitu prava intelektualne svojine EU odnose se npr. na patente, žigove, dizajn, biotehnološke pronalaske, farmaceutske proizvode. Kada pogledamo Izveštaj Evropske komisije i ocene koje se odnose na ovo poglavlje ili na ovu tematiku naglašeno je da Republika Srbija ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti prava intelektualne svojine i da je ostvaren ograničen napredak u ovom proteklom periodu upravo usvajanjem Zakona o zaštiti poslovne tajne i pripremom, ja verujem, ovih izmena i dopuna Zakona o patentima, koji se danas nalaze pred nama.

Srbija treba naročito, i to je naglašeno od strane Evropske komisije, da uskladi zakonodavstvo o autorskom pravo i srodnim pravima sa direktivama EU u ovoj oblasti, upravljanje o kolektivnim pravima i tzv. dela siročadi, da se izmeni i dopuni radi usklađivanja ovaj Zakon o patentima sa Uredbom o sertifikatima o dodatnoj zaštiti, što mi zdušno pozdravljamo, da se ojača sprovođenje kroz poboljšanje kapaciteta i koordinacija različitih zainteresovanih strana. Evropska komisija je konstatovala da Srbija u procesu izrade novog zakona o autorskom pravu i srodnim pravima ima za cilj da se osigura potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, uključujući usklađivanje u oblastima upravljanja kolektivnim pravima i dela siročadi.

Po pitanju prava industrijske svojine, Srbija je u maju ove godine 2021. usvojila spomenut Zakona o zaštiti poslovne tajne, što je svakako pozdravljeno, kojim se zakonodavstvo Republike Srbije i tu dodatno usklađuje sa pravnim tekovina EU. Ne znam da li je to tako i terenu, nadam se da jeste, ali Evropska komisija kaže da je Zavod za intelektualnu svojinu i dalje dobro kadrovski opremljen.

Još jednom se zahvaljujem i ministarstvu i saradnicima i svima koji su bili na sednici Odbora, jer približili su nam ovu tematiku. Svakako, u danu za glasanje podržaćemo ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada predsednica Odbora za finansije Aleksandra Tomić ima reč.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na sednici Odbora usvojili Predlog zakona koji govori da Srbija daje garancije za deo koji se odnosi za zaduživanje „Srbijagasa“, da bi se uvela gasifikacija vezana za Zlatiborski okrug. Primećeno je da Zlatiborski okrug sve više ekonomski napreduje, da je primećen suficit u njihovom funkcionisanju kada su u pitanju privredne aktivnosti i ono što je pokazatelj da bi se postigla veća konkurentnost privrede, da je potrebno da pored onih okruga koje smo ranije usvajali u smislu gasifikacije, jednostavno da i Zlatiborski okrug dobije gasnu mrežu.

Zašto je ovo važno? Podsetiću vas da još krajem maja je Vlada usvojila zaduživanje, a početkom juna Narodna skupština potvrdila gasifikaciju, odnosno zaduživanje „Srbijagasa“ kada je u pitanju transportna mreža za Kolubarski okrug, Borski, Jablanički i Pčinjski. Sada dobijamo i deo Srbije koji se odnosi za gasifikaciju Zlatiborski okrug. Srbija postaje zemlja koja koristi isključivo visoke ekološke standarde u korišćenju svojih energenata. Gas je jedan od najčistijih energenata u Srbiji.

Ono što danas moram da kažem, a mislim da je negde propušteno, da je sinoć Evropska komisija poslala informaciju da će u ponedeljak Srbija posle dve godine zastoja otvoriti Klaster 4, a to je upravo klaster koji obuhvata i energetsku politiku i transportnu politiku i politiku zaštite životne sredine, kao i klimatskih promena.

Prema tome, to je priznanje za ono što je Srbija uradila u domenu ekologije kako bi ovi ljudi koji sebe stavljaju ispred ljudi koji su zabrinuti za životnu sredinu, pa politički žele da kapitalizuju svaku vrstu neslaganja, odnosno nemira kod građana Srbije, treba da kažemo građanima da ono što je Srbija uradila, a što će tek uraditi u ovoj oblasti, u stvari pokazuje koliko smo mi napredovali.

Ovo je priznanje rezultata za ono što smo do sada radili. Srbija je u ovoj godini iz budžeta izdvojila za projekte zaštite životne sredine u tri ministarstva 24 milijarde dinara. Za sledeću godinu planirala 36 milijardi dinara. Prema tome, to su ogromna sredstava koja upravo govore da Srbija napreduje u polju zelene agende i da jednostavno ima i podršku najstrožijih institucija iz ove oblasti, a to je sigurno Evropska komisija. Mislim da je jedan od sporazuma za koji mi danas u stvari treba da saglasnost da bi se „Srbijagas“ zadužio u stvari u interesu građana jer će oni sutra imati mogućnost da pod najpovoljnijim uslovima priključe gas. Zbog toga pozivam poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Predsednik Odbora za privredu, narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o patentima svakako je razlog da se pozdravi. Dobro je imati zakonsku regulativu koja će da zaštiti domaće proizvođače u farmaceutskoj industriji. Na taj način štitimo i svoje tržište i svoje zaposlene i svoju industriju.

Međutim, nemojte mi sada zameriti što neću mnogo pažnje da obratim na taj Predlog zakona. Pričaću o jednom drugom patentnu koji je nastao na teritoriji Republike Srbije. Nije u nadležnosti našeg zavoda, ali i te kako osećamo posledice jednog takvog patenta. Reč je o jednom patentu koji je nastao 5. oktobra 2000. godine u Srbiji koji je suštinski nasilna promena vlasti, jednom patentu koji je poslužio da se razne vlasti menjaju u raznim delovima sveta. Znate, kao što je nešto nedemokratsko i što je nešto nasilno i što uvek izaziva određen otpor kod svakog poštenog građanina, dobronamernog građanina, bez obzira gde se on nalazi na zemaljskoj kugli morali su da smisle naziv koji će da opravda to nasilje i da ga prikrije i nazvali su to obojenim revolucijama.

Izgovori za obojene revolucije ili povod bili su često nedemokratski režim, nedostatak ljudskih prava. To su bili povodi, a uzroci su bili mnogo dublji. Recimo, koliko god da se danas svidi nekome ili ne ovo što ću da kažem činjenica jeste da jedna obojena revolucija u Srbiji u ovom trenutku traje. Povod je Zakon o eksproprijaciji. Povod je Zakon o referendumu. Povod je Rio Tinto. Razlozi su mnogo dublji. Oni razlozi zbog kojih se vrši obojena revolucija jeste na prvom mestu da se skloni vlast koja ima podršku građana, nedvosmislenu, dokazanu toliko puta jer kroz smenu vlasti koju podržava građanska većina u Srbiji neki drugi bi završili svoj posao koji su započeli ovde neki pre nekoliko godina, neki pre nekoliko decenija.

Povod je da na prvom mestu nestane Republika Srpska i BiH, to je razlog, da BiH bude unitarna država u kojoj će Srbi da budu obespravljeni.

Razlog za obojenu revoluciju koja traje u Srbiji jeste da se konačno reši pitanje naše južne pokrajine onako kako mi ne želimo, a to je da Kosovo postane samostalna država u punom kapacitetu i da ima stolicu u UN, jer imaju državu koja je nefunkcionalna i koja ničemu ne vredi bez toga. Zato je potrebno u Srbiji promeniti vlast. Treba promeniti Aleksandra Vučića i SNS kroz obojenu revoluciju, da bi se taj cilj ostvario. To je razlog.

Treći razlog je da one lopuže koje su nam upropastile državu posle 5. oktobra 2000. godine to nastave da rade. Jer, ako pogledamo gde su sve bile obojene revolucije i razlozi zbog kojih su nastajale, recimo, bila je u Libiji, ili one povode koje je imala ta obojena revolucija, da li je bar jedan rešen? Nije. Imate zemlju koja je duboko podeljena, gde jednu vlast priznaje međunarodna zajednica, drugi ljudi vrše faktičku vlast na teritoriji te zemlje. Njihovi građani pokušavaju preko Sredozemnog mora da se dočepaju Evrope. To je obojena revolucija.

Jedna zemlja koja je nama prijateljska i šta god oni sad misle o nama, mi Ukrajinu doživljavamo kao prijateljsku zemlju i narod njihov kao prijateljski narod, imali su obojenu revoluciju, ne jednu nego dve. Jesu li rešili neki od svojih problema? Nisu. Društvo je podeljeno, na ivici rata.

U Srbiji povod je bio Slobodan Milošević i njegova smena. U redu. Ali, jesu li građani Srbije počeli da žive bolje posle smene Slobodana Miloševića? Ne. Jesmo ušli u EU? Jesmo sačuvali KiM? Ne. Jel nam privreda uništena? Da. Jesmo izgubili deo suvereniteta? Da. E, pa to je taj patent o kome vam pričam.

Samo je potrebno da se lepo nazove. Nije više nasilna promena vlasti, nego obojena revolucija. Nemate vi spontanog okupljanja građana ako imate izvore finansiranja, jer onaj ko finansira to spontano okupljanje građana ima neke svoje političke i ekonomske ciljeve koje će sprovoditi ukoliko mu obojena revolucija uspe.

Građani Srbije neka se dobro zamisle da li će da dozvole da se na nasilan način ponovo u Srbiji menja vlast, da li ćemo ponovo da dozvolimo ljudima koji su nas ostavili bez 600 hiljada radnih mesta, koji su nas ostavili bez naših fabrika. Da li će to da dozvole? Da li će da dozvole?

Meni je jedan detalj bio juče jako smešan. Sakupio se dužnik umetnik glumac, kažem "dužnik" zato što mu je Đilas pozajmio pare, pokupio svoje kolege i odveo ih u dolinu Jadra. Znate šta je bilo smešno - jao, mi nismo znali kako izgleda njiva. I sad su oni otišli da brane njivu! Ceo život, pričamo o ljudima koji su u šestoj, sedmoj, deceniji života, otišli da brane njive! Nisu nikad cipelu isprljali blatom. Oni će da brane prirodu! Nikad.

Još nešto, ismevaju i predsednika Srbije i SNS i naše auto-puteve i naše bolnice i naše kliničke centre. Kažu - Aleksandar Vučić pravi puteve da bismo mi lakše odlazili iz Srbije. Oni to kažu, koji žive u krugu "dvojke", kojima ništa ne fali, ništa ne nedostaje! Oni kažu, čiji su roditelji pobegli iz svojih naselja zato što nisu imali puta. Oni ismevaju Srbiju zato što hoće da se izgradi, zato što hoće da bude normalna zemlja, zato što hoće da ima svoju industriju, zato što hoće da ima svoju vlast koju ne dovodi Soroš ili Rokfeler ili neka druga fondacija. E, pa o tom patentu bih voleo malo da popričamo danas!

Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani predstavnici ministarstva, pre nego što se osvrnem na današnje zakonske predloge, želim da pohvalim rad ministrice Anđelke Atanacković. Želim da vam se zahvalim jer ste više puta posetili deo naše zemlje odakle ja dolazim, sandžačke opštine, bili ste u delegaciji kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio Prijepolje i mislim da je to primer na koji treba da se ugledaju i drugi ministri. Znači, nije važno samo imati kabinet, formirati kabinet, imati svoj portfelj ili resor, važno je biti sa građanima, biti na terenu, jer sve ono što nama kroz izveštaje, kroz statistiku dolazi, to je jedno, a drugo je kada vi svojim očima razgovarate sa predstavnicima poslovne zajednice, kada razgovarate sa predstavnicima lokalne samouprave.

Ono što hoću takođe da istaknem i da pohvalim jeste vašeg kolegu Dragana Stevanovića, državnog sekretara. Mislim da je to primer državnog funkcionera koji je zaista servis svim građanima, svim lokalnim samoupravama i hoću da kažem jedan primer kako se tretiraju lokalne samouprave i kako se njima pomaže, da bi oni mogli da povuku sve ono što im kroz projekte vaše ministarstvo omogućava.

Apelujem da i u narednim godinama sve ono što, vaše ministarstvo je jako moćno i veliko, može da se učini za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Tutin i Novi Pazar da učinite, jer to su devastirane opštine, kao što smo čuli, osvrnuću se na to, pripadaju upravnim okruzima Zlatiborski i Raški. Vidimo da se Zlatiborski okrug razvija i hajde da damo dodatnu još veću inicijativu da taj napredak bude još veći.

Ono što hoću da istaknem kao jedan državnički čin jeste poseta predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića ljudima u Jadru. Mislim da se tako ponaša jedan državnik koji hoće da čuje glas naroda. Znači, oni ljudi koji su direktno involvirani u taj ceo slučaj, on je čuo njihov stav, njihov problem i ne sumnjam da će predsednik shodno svemu onome što je čuo od građana, zauzeti sada stav.

Sve ono što drugi govore jeste naprosto pokušaj jedne politizacije koja možemo da kažemo da je legitimna, ali u osnovi nema nikakvu težinu. Težinu ima stav tih ljudi koji tu živi. Ako raspravljate o mojoj kući, valjda ja imam najveće pravo da iznesem svoj stav. Kad se bude o nekim drugim ljudima radilo, oni mogu da zauzmu svoj stav, a ne da se na bilo koji način vrši politizacija, što je apsolutno neprihvatljivo.

Ono što hoću posebno da pohvalim i da istaknem jeste da danas govorimo o zajmu za gasovod koji se odnosi na Zlatiborski upravni okrug, znači opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, odakle dolazim. Posebno sam srećan i zadovoljan što o toj temi danas govorimo. Nema privrednog razvoja, nema razvoja turizma, nema zelene agende bez gasa. Većina opština u Sandžaku zaista ima problem usled višedecenijske zapuštenosti sa energentima, većina gradskih toplana koristi mazut i ugalj i stvara se ogromno aerozagađenje.

Novi Pazar, kada gledamo te lestvice gde se meri to zagađenje, on je šampion na globalnom nivou, posle Nju Delhija, Pekinga. Znači, Kina i Indija. Možete misliti, Nju Delhi, višemilionski grad, po nekima preko 15, 20 miliona stanovnika i Peking isto tako i onda jedan Novi Pazar koji ima 120.000 stanovnika.

Znači, apsolutno nije normalna situacija, ali to nije posledica rada samo današnje vlasti. To je apsolutno posledica višedecenijske nebrige. Mi se danas po prvi put suočavamo i hvatamo u koštac sa tim ekološkim problemima. Gasovod je jedno od rešenja tih problema.

Hoću da istaknem da u koalicionom sporazumu između Stranke pravde i pomirenja i SNS izgradnja gasovoda je stavljena na vrh prioriteta. Ovde govorimo o dve politike. Politika Stranke pravde i pomirenja, koju je prvenstveno kreirao rahmetli predsednik naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, je prva politika koja dolazi iz Sandžaka, koja je građane, i Bošnjake i Srbe, stavila na prvo mesto, a ne funkcije i lične privilegije. Politika SNS je to prepoznali i jednoj manjinskoj zajednici dala šansu da kroz učešće u vlasti rešava svoje lokalne probleme.

Ne znam šta je kad ko ovde govorio, ali znam ko je šta u koalicioni sporazum stavio. Mogu ja sada da apelujem da se izgradi kosmodrom u Prijepolju i Novom Pazaru, ali onaj ko ga izgradi on treba da dobije taj poen i da dobije tu počast.

Znači, svi mi lepo govorimo i pričamo, ali je malo ljudi onih koji delaju, koji konkretnim rezultatima i potezima pokazuju da za ono što pričaju stoje iza svojih reči. Primer toga jeste naša stranka, primer toga jesu naši koalicioni partneri.

Hoću još jednom da istaknem rahmetli predsednika naše stranke, akademika Muamera Zukorlića, čoveka koji se nikada nije borio za svoj interes, za svoju funkciju, borio se za narod. Borba za taj gasovod, između ostalog, jeste i njegov veliki uspeh. Ja sam ponosan.

Poslanički klub Stanke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će glasati za sve zakonske predloge koje ste danas vi predložili.

Što se tiče gasovoda, prema informacijama koje ja imam, a ministarka je tu, koje sam dobio iz Vlade Republike Srbije, izgradnja gasovoda ka Novom Pazaru i Tutinu je trenutno u zastoju, i to je ono što zanima građanke i građene, zbog problema oko eksproprijacije terena, ali do 1. septembra 2022. godine gasovod će biti pušten u funkciju. To je jedan ogroman, generacijski uspeh.

Većina ljudi kada vi kažete - gasovod, to je jedna prosta rečenica. Mislim – uradili smo gasovod. Ali, to je jedan generacijski projekat i mislim da više treba da govorimo o uspesima koje smo postigli ili koje smo na putu da postignemo.

Što se tiče gasovoda ka Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši, on će početi sa izgradnjom u februaru naredne godine. Otprilike 18 meseci ili godinu i po dana je neki predviđeni rok. Neka bude i dve godine, ali za dve godine građanke i građani i Prijepolja i Priboja i Nove Varoši, za šest meseci građani u Novom Pazaru imaće gasovod, imaćemo zelenu energiju, imaćemo jeftiniju energiju i rešićemo jedan ogroman ekološki problem.

Sada ja postavljam jedno pitanje – da li treba odati priznanje ljudima koji su to uradili? Naravno da treba. Ne treba biti politički obojen, samo treba biti čovek i reći – svaka čast, skinuti kapu i reći – postigli ste taj uspeh, a ovaj uspeh je, između ostalog, plod koalicionog dogovora između Stranke pravde i pomirenja i SNS.

To piše u koalicionom sporazumu. Drugi ako imaju to u sporazumu svom neka slobodno pokažu.

Što se tiče Sporazuma sa Moldavijom, to je trgovinski sporazum. Svaki trgovinski sporazum koji širi polje delovanja za našu poslovnu zajednicu i za našu privredu je jako važan.

Možda će neko reći da Moldavija, pardon, izvinjavam se, Mongolija ne spada u red nekih najatraktivnijih poslovnih destinacija, međutim možemo da govorimo i ovako i onako kada je u pitanju politika za vreme bivšeg predsednika Josipa Broza Tita, ali u spoljnoj politici, složićemo se, da je ona bila perfektna - otvaranje vrata i na istoku i na zapadu.

Samit nesvrstanih koji se pre nekoliko meseci desio ovde u Beogradu je dokaz da današnja vlast, predsednik države, predsednica Vlade zaista otvaraju i našim građanima i našoj privredi vrata i na istoku i na zapadu.

Mislim da je to politika koju mi permanentno treba da sprovodimo. Evropska unija je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet.

Želim da čestitam Vladi na otvaranju Klastera 4 koji se, između ostalog, tiče i ekologije, ali osim EU koja je i najveći investitor i najvažniji spoljnopolitički prioritet i sistem vrednosti kojima mi hoćemo da pripadamo. I zemlje EU sarađuju sa svima.

Hoću da navedem primer severnog toka, kada je nemačka kancelarka pod pritiskom poslovne zajednice u Nemačkoj, nastavila izgradnju gasovoda - Severni tok, iako saveznici iz Severnoatlantskog saveza iz NATO pakta su vršili pritisak da se to zaustavi. Znači, kancelarka je postupila tako što je interes svoje privrede stavila na prvo mesto. Mislim da je to primer kako svaka zemlja i SAD i druge evropske zemlje i svetske zemlje postupaju i kako mi treba.

Ovaj sporazum sa Mongolijom ja vidim u tom svetlu. Znači, Rusija, takođe imamo više sporazuma i sa Ruskom Federacijom, i to hoću da kažem, ne treba to da bude tabu tema, to je važna svetska zemlja, energetska sila. Da nismo imali dobar odnos sa Ruskom Federacijom cena gasa bi bila daleko veća. To je dokaz jedne odgovorne, mudre politike.

Može neko na globalnoj sceni da vam se sviđa ili ne sviđa, ali ono što treba nas da vodi u toj politici jesu naši poslovni, politički, geostrateški interesi. Kada je u pitanju Kina, to je Narodna Republika Kina, zemlja koja je najveći investitor, ima taj mega projekat – Put svile, i svaka zemlja u EU, vidimo primer Italije, gleda da na neki način svoje interese ukalkuliše u taj veliki projekat i da kineski investitori dođu, kao što imamo velike ruske investitore u Velikoj Britaniji, imamo u Švajcarskoj, u Nemačkoj, zašto oni ne bi bili i ovde prisutni.

Što se tiče saradnje sa SAD, govorim o potpisivanju sporazuma, jer mi svake skoro nedelje ovde imamo neke sporazume. Sve su to naši partneri, sve su to naši prijatelji, tako da ni jedan sporazum nije nebitan i to je dokaz širine političkog delovanja kada je u pitanju spoljna politika i kada je u pitanju privreda.

Što se tiče Zakona o patentima, važan zakon koji usklađuje naše zakonodavstvo sa standardima EU. Mislim da na polju intelektualne svojine zaista imamo veliku šansu kada je u pitanju razvoj koji će još više puhnuti u krila našim genijalcima da kroz start-ap programe zaposlimo ljude, pokrenemo tu inovativnost i kroz nove ideje otvorimo neka nova polja u industriji.

Primer toga jeste silikonska dolina u SAD i država Izrael koja zaista ima najbolje start-ap programe. Ja kroz ovaj zakon vidim da ova Vlada, da i vaša ministarstva ozbiljno rade na tome i da vide našu razvojnu šansu.

U danu za glasanje, poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će ove sporazume i zakone podržati. Hvala vam.