Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, svi ovi sporazumi o kojima su moje kolege danas iscrpno obrazlagale nastavak su progresivne politike koju vodi ova vlast, tako da ne želim puno da se na njih osvrćem.
Ja bih govorio o jednoj temi koja zaokuplja pažnju građana poslednjih par meseci, a za koju mislim da je značajna, kako bih pokušao da ukažem našim dragim građanima na nečasne namere našeg političkog protivnika kojima se služe, ne bi li na nedostojanstven način zaveli jedan deo našeg naroda i okrenuli ga protiv ove državotvorne vlasti. Napraviću jedan mali uvod.
Pre nekoliko dana smo bili svedoci da su Albanija i tzv. republika Kosovo potpisali niz sporazuma kojima se postepeno briše granica između jedne suverene države i jedne državolike tvorevine koja sebe naziva republikom, čime se postepeno ostvaruje njihov vekovni cilj - stvaranje velike Albanije, koji je aktuelan još od predvečerja Berlinskog kongresa od 1878. godine i Prizrenske lige.
Njima se ne može zameriti, to je jedan ozbiljan narod koji teži ostvarenju svojih vekovnih ciljeva i njima nikada i ništa ne može da stane na put, kako bi se zajedno borili da ih ostvare.
Njima nije bitna ni pripadnost njihovog naroda različitim konfesijama, različitim političkim partijama, stavovima ili bilo čemu oko čega se razlikuju, jer su oko jasno definisanih državnih i nacionalnih ciljeva integrisani svi kao jedan. I ne dao bog nekome da pomisli da može da izađe u javnost i kaže, na primer, da je Kosovo nelegalan i na nelegitiman način oteto od Srbije, ili da kažu da je Račak isceniran, ili da osuđuju one koji su u žutoj kući vadili organe našim komšijama, odnosno Srbima i prodavali ih na zapadnom tržištu, o čemu je maestralno pisao Veselin Dželetović u knjizi "Srpsko srce Johanovo".
Dok su oni tako složni, naime, videli smo da je i gospodin Edi Rama jasno u intervjuu rekao da u unutrašnjim odnosima ne govori pred strancima, bez obzira o čemu se radi, da li o borbi za dolazak na vlast ili bilo kojim drugim interesima, dotle su pojedini pripadnici srpskog naroda, pre svega oličeni u današnjoj opoziciji ovoj vlasti, zarad dolaska na toliko željenu vlast, spremni da urade apsolutno sve, vodeći se onom Makijavelijevom sentencom "da cilj opravdava sredstvo".
Ovde bih malo želeo da analiziram koji je to cilj sadašnje opozicije, kojim se to sredstvima koriste i ko sprovodi ta sredstva.
Ne treba biti puno pametan, cilj je jasan. Cilj je poslati lošu sliku o Srbiji i njenoj vlasti u javnost, kako bi se poput drugih sličnih obojenih rezolucija omasovili protesti, eskalirali sukobi na ulicama, koji bi izazvali građanski rat, koji bi zatim nelegalnim putem smenio legalnu i legitimnu vlast, izabranu ogromnom većinom glasova našeg naroda i teže jednom novom 5. oktobru.
Mogu da kažem da negde i imam razumevanja za 5. oktobar koji se desio 2000. godine. Srbija je tada bila razorena. Ljudi su bili umorni od ratova, od sankcija, od nemaštine. Decenija muka, strepnji i teškog života je bila iza naših građana i to su bili dovoljni razlozi da se uz nedovoljnu političku pismenost tadašnje opozicije desi 5. oktobar. Kažem - nedovoljnu političku pismenost, zato što tako mora da se nazove naivno verovanje međunarodnoj zajednici da će čim se ukloni Slobodan Milošević u Srbiji poteći med i mleko.
Ali, poštovani građani, koji je to razlog za tolikom željom da se danas dogodi neki novi 5. oktobar? Rata nema, neće ga ni biti, s obzirom na mudru spoljnu politiku koju vodi naša država, a i vojska nam je jača nego ikad, za ne daj Bože, kako kaže naš narod. Rast BDP-a nam je među najvećima u Evropi. Plate i penzije su skoro duplo veće nego u periodu vlasti ovih koji sada pod plaštom ekoloških protesta žele da uzjašu ponovo državno sedlo. Sad, u ovom trenutku se gradi 10 auto-puteva.
Ova vlast je otvorila 274 fabrike i zaposlila stotine hiljada ljudi. Samo u ovoj kovid godini je privukla preko tri milijarde i sto hiljada evra direktnih stranih investicija, što je više nego zbir svih ulaganja u regionu. Da ne pričamo o novim bolnicama, o ulaganju u sport, kulturu i sve ostalo.
Poštovani građani, da li su to sada razlozi zbog čega bi trebao da se desi neki novi 5. oktobar? Naravno da nisu.
Idemo dalje, hronološki, čisto da narod uvidi da ovi protesti nemaju apsolutno nikakvu vezu niti sa ekologijom, niti sa ovim, po njima, spornim zakonima, nego željom određenih političkih pigmeja, oprostite što koristim ovako tešku reč, jer, prosto, citirao sam jednog uvaženog profesora sa pravnog fakulteta, ali koju reč naći za nekoga ko otvoreno sve najgore priča za svoju državu i svoj narod, gospodinu Gabrijelu Eskobaru u Americi, ili u bečkom listu „Di prese“, ili oni koji za svoje delovanje dobijaju pozamašnu apanažu iz inostranstva, iz raznih centara moći, da li od Rokfelera, ili Soroša ili bilo kojih drugih, naravno, verujući da će predstavnici Evroparlamenta gumicom obrisati ovu vlast i dovesti njih na istu, kroz neku formu prelazne vlade ili slično, uz neracionalne i zdravom razumu neprihvatljive zahteve, poput osnivanja Ministarstva za izbore, ili autonomnog uređivanja programa RTS-a.
Nakon što im je taj plan prilično ambiciozan propao, okrenuli su se drugim alternativama. Prvo su pre petnaestak, dvadeset dana u, sa ove vremenske distance gledajući, vrlo verovatno koordinisanoj akciji sa kolegama iz „Ujedinjene doline SDA“ koji sede sa nama u ovom parlamentu, iskoristili upokojenje kolege Zukorlića koji je mudrom i pomirljivom politikom koju je vodio na teritoriji Raške oblasti doprinosio miru i stabilnosti, odmah potegnuli za zahtevom o donošenju rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Nedugo zatim, tek nekoliko sati nakon toga, velika aktivistkinja u borbi za pravdu, gospođa Ćorović, onim jeftinim performansom sa naredbom kamermanu - sad kreni da me snimaš, da bi verovatno podigla dramatizaciju, bacila nekoliko jaja na mural Ratku Mladiću koji je u Njegoševoj ulici preko godinu dana, naravno, uz pomoć gospođe Jelene Jaćimović, koja je nosila duksericu na kojoj se vidi da je obožavalac neke verske sekte koja se zove „Satanin hram“.
Naravno, uzburkale su se strasti. Umalo je došlo do nekih neželjenih situacija, koje je naša policija, braneći mir, braneći red i bezbednost svih naših građana, uspela da spreči, a kojoj je odmah nakon toga spočitavano da brani mural Ratka Mladića, a ne naš narod.
Odmah nakon toga, nakon nekoliko dana kreće priča o „Rio Tintu“, kompaniji koja je u Srbiju došla za vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića i koja je sa svim prethodnim vladama potpisala preko devet sporazuma, od kojih je najznačajniji onaj od 1. februara 2012 godine, gde je dozvola da kopaju bušotine velikih prečnika ili kako se već zovu.
Kada je i to obrazloženo i objašnjeno, kada je rečeno da će narod odlučivati o „Rio Tintu“ na referendumu, da se čeka studija o uticaju na životnu sredinu, kada su pušteni video snimci i intervjui gospodina Đilasa i svih onih drugih koji su slavodobitno pričali o „Rio Tintu“ kao zlatnoj koki Srbije, kako će Srbija ovim poslom iskoračiti u budućnost itd, malo su se i oko toga stišale strasti, ali ne lezi vraže, samo na kratko.
Odmah zatim kreću mitinzi oko metroa. Zamislite, poštovani građani, ono što su pedeset godina snovi svih vlasti, a koje smo mi uspeli da realizujemo, za njih su sada košmari ili ih bar tako predstavljaju našim građanima.
Zar treba da se vozimo u stočnim zapregama samo da biste vi došli na vlast, poštovana gospodo? Od tog posla nema ništa. Srbija se užurbanim korakom modernizuje i to će nastaviti, uprkos njihovoj želji da nas vrate u srednji vek.
Nedugo nakon toga, problemi su postali Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi, kao i Zakon o eksproprijaciji, iako je to jasno i deklarativno rečeno da apsolutno nikakve veze nema niti sa preambulom o statusu Kosova, niti sa „Rio Tintom“, niti bilo čim drugim što se plasira našem narodu kako bi on imao određenu bojazan i strah.
Iako je objašnjeno da je i Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi u skladu sa svim pravnim normama, kako autonomnim, tako i međunarodnim, kao i Zakon o eksproprijaciji, koji, naravno, ukoliko ima nedostataka, sasvim legalno i legitimno može da se izmeni, dopuni, promeni, uostalom, ništa nije sporno oko toga, sada se pod vođstvom nekih opskurnih političkih figura, jer koliko god se oni trudili da govore javnosti kako oni nisu zainteresovani za politiku, jesu, poštovani građani, njih interesuje isključivo vlast. Oni organizuju jedan deo našeg naroda kako bi, kršeći Ustav i zakone, blokirajući saobraćajnice, doveli do vlasti njihove organizatore, koji se sad, tobože, bore za zdravlje i vazduh ili vodu, što je sad u poslednje vreme, kako kažu naši mladi, in.
Naime, u nedostatku neke političke ideologije, u nedostatku programa, u nedostatku planova, tendencija je na svetskom nivou da se odjednom pojedini i opskurni politički akteri integrišu oko jednog zajedničkog imenitelja, a to je borba za životnu sredinu, optužujući sve druge da sa gnušanjem preziru životnu sredinu u kojoj žive i kako bi najsrećniji bili kada bi njihov narod i oni sa njim, kako to kaže i Jesenjin u svojoj pesmi, pocrkali u smogu i gari. Zbog toga su sada svi oni zajedno odjednom zabrinuti.
Da imaju, poštovani građani, ove dve brošure, nikad se oni ne bi pozivali na zdrav vazduh, nikad se oni ne bi pozivali na ekologiju, ni na vodu, ni na borbu za prirodu, za čiju zaštitu je ova vlast uložila i uradila više nego brojne druge pre nje zajedno.
Sad možete da proverite kvalitet vazduha u Boru, a pogledajte kakav je bio za vreme njihove vlasti.
Pogledajte koliko smo uklonili deponija, koliko smo očistili rečnih tokova, koliko smo napravili fabrika za preradu otpadnih voda i slično.
Šta piše, poštovani građani, u ovim brošurama? U ovoj jednoj pišu svi rezultati koje je zajedno sa našim građanima SNS uradila, a u ovoj drugoj pišu planovi za naredni period, ukoliko dobijemo poverenje građana na sledećim izborima, a koji su sadržani u 10 tačaka koje se odnose na stalno jačanje ukupne društvene stabilnosti Srbije, na samostalnost naše zemlje u donošenju strateških odluka, politike izgradnje prijateljstva sa svima, jačanja ekonomije, demografski oporavak zemlje, kao i očuvanje srpske kulture, tradicije, jezika i svega drugog.
Naravno, to da li ćemo ostvariti sve ove obećane planove apsolutno nije upitno, jer smo sve do sad obećano ostvarili, ma koliko to izgledalo neverovatno, poput „Beograda na vodi“ ili poput metroa, koji je sada počeo da se gradi.
Rekao sam šta im je cilj, a cilj je dolazak na vlast, nikakvi ekološki pokreti, nikakav zdrav vazduh, nego samo suštinska, brutalna, bez ikakvog morala uvijena vlast, koja bi služila za zadovoljenje ličnih strasti i apetita, kao i za pomoć određenim faktorima u inostranstvu, što bližem, to i daljem, kojima jaka i suverena Srbija smeta, ne zbog nekih ličnih animoziteta ili odnosa, već zbog jasno definisanih geostrateških i geopolitičkih interesa njihovih političkih elita.
Sada bih rekao nešto o sredstvima koja koriste, a koja bi opravdala taj makijavelistički pristup. Rekao bih da su ona nehumana, nepristojna i politički i svakako drugačije nekorektna, a to su poziv na linč, poziv na određene kristalne noći, na lustraciju, psovanje majke predsedniku Republike u sred emisije od strane gospodina Vidojkovića, koji je jedan od kolovođa ovog protesta, a koga je odmah potrčala da odbrani gospođa Vodinelić i sa neskrivenim simpatijama je rekla da on psuje jako koloritno i gustiozno. Zatim, sredstva su im prebijanje i vađenje oka vozačima bagera, koga je nedugo nakon toga gospođa Marinika Tepić odmah prigrlila, od strane nekog huligana, i rekla kako sad treba da mu se da neka ulica, neki orden ili ne znam šta, zato što je nedužnog čoveka životno ugrozio. Zatim, pozivanje na mokrenje po grobovima od strane gospodina Trifunovića ili pretnje policiji od strane gospodina Dragana Đilasa u stilu – znaš ti ko sam ja i znaš ti šta će se desiti kada ja dođem na vlast, a sve sa ciljem zametanja otrovnog semena mržnje i zla između istog naroda, između braće, prijatelja i kumova, istog onog kojeg su nam zametnuli za vreme Drugog svetskog rata i kada su nas podelili na četnike i partizane, od čega se još nismo oporavili.
Sad treba da kažem par reči o ovim akterima koji žele da nas posvađaju između sebe, a to su ni manje, ni više nego gospodin sa nadimkom Ćuta, koji je podnosio zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju hidroelektrane, pa kada nije dobio, postao je najednom jedan bitan ekološki komandos koji, bez želje da ga uvredim, onako deluje prilično duhovito i smešno kad mu vidim ono namršteno i polupreteći izraz lica.
Zatim, ovaj gospodin Manojlović iz inicijative „Kreni, promeni“, koji je sponzorisan od strane konkurentske firme „Rio Tintu“, koja se zove „BHP Limitid“ i koji je u emisiji „Utisak nedelje“ javno rekao da je na direktnoj liniji sa jednim univerzitetom u SAD, od kojih dobija jasne instrukcije za rušenje ove vlasti.
Da pomenem i udarnu pesnicu Stranke slobode i pravde, gospodina Brajana Brkovića, koji je sin i unuk dva najveća srbomrsca u Crnoj Gori, a to su Balša i Jevrem Brković, koji su se gnušali u prethodnim decenijama svega srpskoga i na svaki način se trudili da u Crnoj Gori satru sve što se srpskim imenom zove, a za koga je potvrđeno, bar po izjavama svedoka, da je davao po 100 evra svakome ko dođe iz Novog Sada u Beograd na proteste.
Da ne pominjem „Multikom“ opoziciju. Naravno, ovo ne govorim u pežorativnom kontekstu, jer lično stvarno nemam ništa protiv nikoga, ali imam protiv njihove politike koju vode, a za koju mislim da je trasiran put ka destabilizaciji, ponižavanju, slabljenju i, na koncu, izdaji naše zemlje i njenih nacionalnih i vitalnih interesa. Tako da, ne govorim o „Multikom“ opoziciji da bih uvredio nekoga iz opozicije, jer prosto, ta je činjenica da je pola članova opozicije zaposleno u „Multikom grupi“, a druga polovina prima određene donacije, pozajmice koje ne vraća, tako da je to donekle isto.
Naposletku, poštovani građani, za ostvarenje malopre pobrojanih ciljeva bore se i oni koji su za jednu od najmudrijih srpskih glava, patrijarha srpskog gospodina Porfirija, nakon njegovog apela na smirivanje tenzija, na bratsku ljubav i slogu, nakon onog istog apela, koji je predsednik Vučić rekao na jubileju stranke pre nekoliko dana u Areni, da mi moramo da čuvamo poštujemo i volimo i one koji su podlegli lažima ove grupice politikanata, na njih su prosuli salve najgnusnijih uvreda, bezbožnički, bez ikakvog stila, bez ikakvog takta i morala i posle te činjenice sve je dalje neumesno i bezrazložno komentarisati.
Da zaključim, kako reče Makijaveli, a oni usvojiše odmah - cilj opravdava sredstvo. Njima je cilj vlast. Oni koji ostvaruju cilj su pravnim presudama osuđeni klevetnici, biznismeni u pokušaju, sponzorisani od stranog faktora, domaće i strane interesne grupe. Sredstvo im je mržnja, krv, revanšizam, nesloga, slabljenje Srbije i davanje u ruke onih koji bi mogli da je gnječe kao plastelin, praveći od nje figurice sa kojima bi mogli da se igraju kako oni žele.
Međutim, poštovana gospodo, od tog posla nema ništa. Naš narod zna da su na njegovom čelu ljudi koji vole svoju zemlju, njen narod, planine, reke i jezera, da su na čelu ove države ljudi koji se svom snagom, svom mudrošću koju imaju bore za bolji život naših građana i očuvanje naše delikatne i nimalo jednostavne pozicije na svetskoj političkoj sceni. Ovim putem im poručujem da samo nastave da uništavaju svoju zemlju i svoj narod njihovim iz nedelje u nedelju različitim zahtevima. Prvo im je smetao mural, pa „Rio Tinto“, pa metro, pa sad zakoni, verovatno će im sledeći mesec smetati zašto pada sneg u decembru.
Dok oni to rade, mi ćemo raditi i graditi i gledati kako ih naš mudri narod gumicom briše sa političke mape Srbije nakon sledećih izbora, jer se narod ne da prevariti. On zna ko misli, ko se trudi, radi za dobro Srbije i svih njenih građana a to je SNS predvođena Aleksandrom Vučićem. Hvala.