Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja sam se danas javio da diskutujem o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji.

Kao što je ministarka rekla jutros, ovaj sporazum je potpisan 23. septembra u SAD. Srbija i Mongolija tradicionalno imaju dobre i prijateljske odnose i postoji određeno intenziviranje saradnje u poslednjih nekoliko godina. Robna razmena, vi ste isto pričali o robnoj razmeni, najveća vrednost je bila u iznosu od 1,1 milion dolara i to je bilo 2019. godine i to nam onda znači da postoji jedna solidna osnova za saradnju u više pravaca.

Primena ovog sporazuma se zasniva na sledećim principima – to su jednakost, nediskriminacija i međusobna korist, a ona daje vrlo jednu lepu osnovu da se proširi na ostale grane.

Kao što danas vidimo mi opet potpisujemo još jedan bilateralni sporazum. To nam samo znači da ponovo i delima dokazujemo da mi imamo saradnike i prijatelje i na istoku i na zapadu i ponovo radimo na unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji. Ali za jedan mali deo Srbije koji predvodi Dragan Đilas to nije dobro i danom potpisivanja pristupnice SNS za jedan manji deo Srbije vi postajete i krezubi i sendvičar i neobrazovani iako to apsolutno nije istina, iako SNS zvanično ima više visokoobrazovanih članova nego što sve ostale stranke imaju članova zajedno.

Dakle, vi kao član SNS čak i za jedan deo medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka uvek ćete biti i sendvičari i sve ovo što sam naveo samo zbog toga što podržavate predsednika Aleksandra Vučića i to su neke činjenice i tu ne treba nikako gubiti energiju.

Danas imamo situaciju i o tome smo dosta puta pričali do sada da se lideri opozicije na sve moguće načine trude da dođu na vlast, ali im smeta niko drugi nego predsednik Aleksandar Vučić i onda dolazi do najrazličitijih, oni kažu najkreativnijih, najemotivnijih različitih izliva pa imamo rušenja i lomljavinu prostorija SNS pa kažu da će svako juriti svog naprednjaka, na kraju vređaju predsednika, vređaju predsednikovu porodicu, prete predsedniku, prete njegovoj porodici, vređaju čak i nas ovde, ali mi ovde opet znamo da je to samo indirektan način da nekako destabilizuju, pokušaju dodatno da destabilizuju predsednika i da on odustane od borbe za bolju budućnost svih nas.

Ono što je jako interesantno, oni čak ni u tome nisu složni. Jedino oko čega je današnja opozicija saglasna jeste ta mržnja koju oni imaju i koju iskazuju prema predsedniku Vučiću i s obzirom na to da pored svih spoljašnjih pritisaka, koje Srbija danas ima, predsednik uspeva nekako da izdrži sve napade i da se izbori i da ne odustane od borbe. Meni apsolutno nije jasno šta oni više hoće i mislim da čak ni narodu to više nije jasno i kada pričam sa ljudima oni mi kažu ovako – dobro, oni su vladali nekoliko godina ili koliko god godina da su vladali i šta sada ponovo hoće. Znamo šta su sve radili, znamo kako su radili, šta nisu radili, šta oni ponovo hoće.

To kada vam kažu da je Đilas bio samo gradonačelnik, treba podsetiti da pre nego što je postao gradonačelnik on je bio i ministar u Vladi i bio je čak i direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije i bilo ko ko kaže suprotno može uz dva, tri klika na internetu da proveri ove informacije i da vidi činjenice jer je to istina, a istina je samo jedna.

U okviru prethodnog govora ja sam pričao o tome i pojasnio sam da su gotovo svi, manje više svi predstavnici današnje opozicije deo bivšeg režima i nekadašnje DS i vidite sada imamo činjenicu da oni pričaju o nekakvom ujedinjavanju samih sa sobom. Pričamo o nekim kolonama, da li idu u jednu, dve, u pet različitih kolona, a činjenica je da se oni sami sa sobom ujedinjavaju.

Jedna od najnovijih tu interesantnih tako stvari je što su neki iz nekih nevladinih organizacija, koje finansiraju određene strane fondacije, kao što je na primer „Rok Feler fondacija“, žele da uzmu primat u opoziciji. Međutim, to žele da urade na ulici.

Oni žele da Đilas više ne bude na čelu opozicione kolone i pojavio se izvesni Sava Manojlović sa još nekim ljudima, ko je smislio da treba da svoje, verovatno isto tako kreativne naboje pokažu na ulici i da organizuju obojenu revoluciju. Onda kažu da su ovi protesti sada od vikenda o kojima su i prethodne kolege pričale bili ekološki i okupio se jedan broj ljudi u više gradova. Predsednik Vučić je pričao o tome da je ukupno bilo 31.000 ljudi, ja sam video neke njihove objave, oni kažu 150.000 ljudi.

Svako od nas ko se iole ozbiljno bavi politikom ne sme da se tako gađa brojkama i jednostavno mi znamo kako izgleda veliki broj ljudi koji dolazi i koji podržava SNS i znamo kada uđemo godinama unazad na bilo koji miting, na primer, i završne mitinge itd. SNS, znamo koji je to broj ljudi i znamo koliko je to ljudi i možemo vrlo jasno da uporedimo, ali nije to toliko bitno.

Ono što je najvažnije je, da baš na taj dan kada su neki blokirali puteve, Aleksandar Vučić je otišao direktno tamo gde kažu da postoji problem i on je direktno pričao sa ljudima o problemu koji je zvanično bio tema protesta i večeras u 18.00 časova, predsednik Aleksandar Vučić će se i obratiti ljudima, vi to ministarka znate, i narod će čuti šta je predlog tog rešenja. I to je ono kako radi pravi državnik.

Ja ću sada ako dozvolite, pokazati samo dve fotografije, molim režiju samo da malo približi, samo dve fotografije koje jasno pokazuju da li je ovo bio i daje odgovor na to da li je ovo bio ekološki protest ili nije? Ova ovde je fotografija sa Novog Beograda i tu vidimo jednu grupu ljudi koja je upalila baklje. Čak postoji i snimak koji je dostupan na društvenim mrežama, ako može samo režija, molim vas, pošto nije mnogo krupna fotografija, pa samo da zumira bilo bi dobro da građani Republike Srbije, jer je važno da vide o čemu se radi, i onda pobacali su te baklje posle na put.

Videćete na primer, u Pančevu šta je ostalo posle protesta i sada vi meni recite da li je neko ko se zalaže i ko se bori za ekologiju, da li je neko u stanju da se na ovaj način bori za ekologiju i da posle u ekološkom protestu ostavi ovakve stvari?

Mi smo videli da to i nisu bili baš ekološki protesti i na sve to, važno je pomenuti i da smo mi dobili odobrenje, odnosno saglasnost za otvaranje četvrtog klastera koji se odnosi i na životnu sredinu i na klimatske promene. Dakle, iz svega ovog ovoga što sam naveo, jasno se vidi da više razloga za proteste u ovom smislu nema, jel tako?

Samim tim što nema razloga za proteste, mi sada treba da očekujemo i da protesta neće biti. Dokaz tome i onome što sam malopre pričao da razlog za proteste nije ekologija, nije bilo šta od toga što oni pominju, već je rušenje Aleksandra Vučića je i moja pretpostavka, a to ćemo videti za koji dan, da i će 11. decembra u subotu ponovo biti neki protesti, ali će tema verovatno biti neka druga. Naravno, druga tema je nepostojeća, jer je glavna tema o kojoj oni ne pričaju, rušenja Aleksandra Vučića i to na ulici.

I opozicija je danas vaninstitucionalni faktor destruktivnog delovanja, a ne institucionalni faktor konstruktivnog delovanja. Mislim da su i kolege saglasne, neka opozicija radi šta hoće. Svako ima pravo da svoju politiku vodi na način na koji oni hoće, ali ne na ulici, jer na taj način vidimo teror manjine nad većinom i ne na taj način da običan narod ne može da se kreće slobodno kroz grad.

Podsetiću sve, a posebno predstavnike bivšeg režima da mi danas živimo u drugačijoj državi, u drugačijoj Srbiji od one u kojoj su oni živeli. Mi danas živimo u Srbiji koja vodi slobodarsku politiku, koja vodi samostalnu politiku, koja ima jasno opredeljeni stav kada su u pitanju evropske integracije i o Srbiji i budućnosti Srbije ne odlučuju ambasadori nijedne strane države, ne odlučuju strane fondacije, ne odlučuju tajkuni, već odlučuje narod i legitimno izabrani predstavnici. Dakle, danas živimo u Srbiji u kojoj odlučuje narod.

Narod će i na izborima koji će biti u aprilu pokazati i koga podržava i da li u stvari sve to što oni rade je ispravno ili nije, ali to ćemo ubrzo i videti.

Mi danas živimo u Srbiji u kojoj je budućnost važna i za razliku od onih u čije su se vreme fabrike zatvarale i koji su radili za svoje interese, predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom pokazuje da su građani Republike Srbije važni i delima. Na brojne načine, Srbija vođena politikom predsednika Aleksandra Vučića pokazuje svojim građanima da su važni i da misli i na njih, i na njihove porodice i na njihov interes.

Evo na primer, od 1. januara sledeće godine za svako prvo dete će se dobiti 300.000 dinara, a biće značajnog uvećanja i za drugo i za treće dete. Uvek treba porediti, a neka narod Republike Srbije uporedi šta je opozicija nudila dok je bila u vlasti, a šta je ono što je predsednik Aleksandar Vučić postigao do sada i šta je ono što nudi. Mnogo toga je urađeno, ali nažalost, mnogo toga je i zaboravljeno i možda smo čak i mi krivi za to zato što ne pričamo dovoljno o svim onim stvarima koje su urađene. Nekako kao da se podrazumevaju neke važne stvari koje su u prethodnom periodu urađene.

Ono što je do nas, moramo da promenimo, a to je da budemo još više na terenu, da naše sugrađane upoznajemo sa dosadašnjim rezultatima i da pričamo o nekim narednim planovima. Evo na primer, koliko je do danas otvoreno novih fabrika, koliko izgrađeno puteva? Samo je Aleksandar Vučić otvorio do sada preko 200 fabrika, ali znate, obzirom na to da dolazite iz privrede jako dobro znate, za otvaranje jedne fabrike nije potrebno samo doći i otvoriti tu fabriku, treba naći investitore, treba pričati sa njima. Na kraju kada se fabrika otvori treba i zaposliti te ljude. To je jedan ogroman proces i preko 200 fabrika je Aleksandar Vučić do sada otvorio.

Ako pričamo, a ja uvek volim da pričam, o prosečnoj plati. Prosečna plata, kada je Aleksandar Vučić postao premijer je iznosila 330 evra. Mi sada pričamo o tome da očekujemo u januaru 610 evra platu, a Ministarstvo finansija čak ima neke projekcije da će biti 617. Pričamo o tome da minimalna zarada bude 300 evra, 35.000 dinara i pričamo o tome da ta minimalna zarada u januaru sledeće godine bude onolika koliko je iznosila prosečna zarada kada je Aleksandar Vučić postao premijer i to je samo za, ne mogu da kažem nekoliko godina, ali za jedan kratak, kratak vremenski period.

Do kraja ove godine, pošto sam pomenuo puteve, treba naravno pomenuti i početak izgradnje deset novih autoputeva i brzih saobraćajnica i mogu da pitam – šta se dešavalo u prethodnom periodu? Koji su se putevi gradili? Bio sam relativno skoro u Aranđelovcu i tamo je interesantna stvar. Za vreme prethodne vlasti, samo je sedam kilometara lokalnih puteva urađeno. Za vreme naše vlasti preko 200 km puteva je urađeno i biće urađeno još 80. To je tako manje više u svakoj jedinici lokalne samouprave gde je SNS na vlasti, ali mi o tome moramo da pričamo sa našim sugrađanima, da naši sugrađani znaju šta je urađeno. Takve stvari ne smeju da se podrazumevaju.

Kao što se vidi, u prethodnom periodu smo ostvarili realne rezultate, rezultate koji se vide i mi ćemo nastaviti da i dalje podržavamo građane Republike Srbije. I juče i danas su bile one uplate od dodatnih 20 evra svim punoletnim građanima koji su se prijavili, a mi svi koji podržavamo predsednika Aleksandra Vučića, bilo da smo članovi SNS, simpatizeri, funkcioneri SNS, to moramo da pokažemo i delima. Moramo da stanemo iza tog čoveka, moramo delima da pokažemo da ga podržavamo, moramo da pričamo sa našim sugrađanima o svemu tome što je urađeno do sada, moramo da slušamo sugestije, jer smo mi tu zbog građana Republike Srbije i bićemo tu zbog njih i moramo da pričamo o našim planovima, jer mi kao SNS i kao Republike Srbije imamo ozbiljne planove i za naredni period. O tome su više pričale kolege, tako da ne bih pričao dodatno.

Ja ću, kada su ovi predlozi zakona i sporazumi, u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume, jer smatram da njima unapređujemo poslovno okruženje u Srbiji i omogućavamo da Srbija nastavi da napreduje. Živela Srbija.

Zahvaljujem se.
Poštovani narodi poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je danas najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije 2014. godine, zahvaljujući sveobuhvatnim merama za vreme najveće svetske, ekonomske krize koja je rezultirala pandemijom Kovida-19 Srbija je među zemljama koja je imala najizdašnije mere podrške, kako građanima, tako i privredi, i to je ono što priznaje čitav svet.

Srbija je u vreme pandemije kovida osam milijardi evra namenila za svoje građane, za svoju privredu, i Srbija je prema izveštaju Međunarodne organizacije rada uspela da sačuva fabrike, uspela da sačuva radna mesta i uspela da ne dođe do povećanja siromaštva. Srbija je uspela i da poveća broj zaposlenih radnika.

Danas na dnevnom redu imamo predloge zakona koji se odnose na dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, ali naravno koji se odnose na dalji privredni rast, razvoj i prosperitet Republike Srbije kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima, ali tu je i sporazum koji se odnosi na bilateralnu saradnju u ekonomsko-trgovinskoj razmeni sa Mongolijom. To je znak da Srbija danas vodi miroljubivu bilateralnu politiku, politiku prijateljstva sa svim zemljama sveta polazeći pre svega od interesa Republike Srbije i od interesa građana Republike Srbije.

Takođe, danas je na dnevnom redu još jedan vrlo značajan dokument, a to je davanje garancije na kredit o zajmu koji će povući „Srbijagas“, a radi gasifikacije Zlatiborskog okruga.

Moram da naglasim da je predsednik Aleksandar Vučić 21. maja 2021. godine bio u poseti i lično razgovarao sa građanima Priboja, Prijepolja, Nove Varoši. Prilikom tog razgovora obećao je da će ove opštine Zlatiborskog okruga Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica biti povezane na gasovod. Gasovod kao najčistiji energent tzv. plavi energent donosi nove investicije, donosi nova radna mesta, a samim tim donosi veće plate, veće penzije i bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije je u fokusu. Bolji životni standard čoveka, sam čovek u samom je centru pažnje naše poslaničke grupe.

Gasifikacija Zlatiborskog okruga, u čijem okrugu inače ulaze 10 opština, po samoj svojoj površini to je najveći okrug u Republici Srbiji. Za ove tri opštine, odnosno četiri opštine Priboj, Prijepolje i Novu Varoš to će svakako značiti dolazak novih investicija.

Ono što je predsednik države Aleksandar Vučić obećao građanima 21. maja to je danas ovde na debati u Narodnoj skupštini, u pitanju je davanje garancije na kredit od 40 miliona evra koji se povlači radi gasifikacije ovog područja. Vremenski period otplate je osam godina sa vremenom počeka od dve godine.

Ono što želim da kažem da je svet, sem velike zdravstvene krize, a i zdravstvene krize, proizašla je i velika ekonomska kriza, zahvatila nakon toga i velika energetska kriza. Upravo kao pravi državni, kao pravi vizionar, kao pravi misionar, kao neko kome je Srbija na prvom mestu i njeni građani, Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije u novembru mesecu ove godine otišao je u posetu Ruskoj Federaciji i lično razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom. Iz tog razgovora proizašao je dogovor da će Rusija isporučivati Srbiji gas po istoj ceni, ceni od 270 dolara na hiljadu metara kubnih gasa i ta cena važiće šest narednih meseci.

Prema tome, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića građani Srbije u narednih šest meseci imaće pod najpovoljnijim mogućim uslovima cenu gasa, imaće dovoljne količine električne energije. Nema potrebe da se brinu za grejanje. Sve ono što je trebalo da se obezbedi, obezbeđeno je i dovoljne količine električne energije i dovoljne količine gasa. To je naravno odlazak predsednika države, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i razgovor i ovakav dogovor sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom svakako da znači i veliki odnos poverenja i ličnog uvažavanja predsednika Vladimira Putina prema Aleksandru Vučiću, prema zemlji Srbiji koju Aleksandar Vučić i predstavlja.

Naravno, posle ovi šest meseci, takođe predsednik Republike nas je izvestio da će biti potpisan dugoročni ugovor koji će takođe, na duži vremenski period, i takođe očekuje da će cena gasa biti po prikladnim cenama.

Ono što želim da istaknem, to je da sve što radi predsednik Republike, sve što radi Vlada Republike Srbije, radi isključivo u interesu boljeg kvaliteta života građana. Sve ono što Aleksandar Vučić iznosi je istina, istinu govori uvek narodu, istinu i samo istinu.

Ni jedan problem sa kojim se suočava ne gura pod tepih, naprotiv, on probleme i one višedecenijske i dugogodišnje vadi ispod tepiha i direktno se sa njima suočava kako bi građanima omogućio bolji i kvalitetniji život.

Ono što takođe želim da istaknem, a tiče se ove četiri opštine Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Sjenice, to je da konkretno mogu da kažem da što se tiče ekologije, ono što decenijama nije moglo biti urađeno, a to je deponija „Stanjevine“ na magistralnom putu Beograd-Južni Jadran, na putu nadomak Prijepolja, na putu prema manastiru Mileševa i zadužbini kralja Vladislava Nemanjića, manastira u kome se nalazi freska „Beli anđeo“, nalazila se najveća deponija smeća, prava ekološka bomba.

Zahvaljujući ovoj Vladi, zahvaljujući ministarki za ekologiju i zaštitu životne sredine, Ireni Vujović, deponija „Stanjevine“ je u potpunosti sanirana. Smetlište je sklonjeno, sanacija terena je izvršena, obala utvrda prema Limu je urađena, a na tom prostoru danas se nalazi zelena površina i nalaze se zasađeni četinari. Ne samo to, u januaru mesecu, odnosno krajem decembra prošle godine u Potpećkom jezeru nalazila se gotovo najveća plutajuća deponija više hiljada metara kubnih, najveći plivajući otpad.

Brzom reakcijom Vlade i brzom reakcijom Ministarstva za zaštitu životne sredine Potpećko jezero je očišćeno, koje je inače predstavljalo deponiju, otpad je odnet u Regionalni centar „Duboko“ u Užicu. Ali, ne samo to, odmah je potpisan ugovor o međunarodnoj saradnji tri države, odnosno radi se na postizanju sporazuma između tri države, Srbije, Crne Gore i BiH, kroz koje inače reka Lim protiče.

Ono što je Ministarstvo ekologije uradilo je i to da je na Limu, na Potpećkom jezeru stavljene su lančanice kako nikada više do nagomilavanja takvog otpada ne bi došlo, nego se otpad zaustavlja i, naravno, odnosi odatle.

Takođe, moram da istaknem da je Ministarstvo ekologije, odnosno Vlada Republike Srbije, a sve u cilju zaštite životne sredine, pored ove gasifikacije koja je od nemerljivog značaja i neprocenjivog značaja za ove opštine, uradilo dosta i na ozelenjivanju, uradilo dosta i na izgradnji transfer stanice Banjica u Novoj Varoši. Budžetom za 2022. godinu predviđeno je osam miliona evra za transfer stanicu u Novoj Varoši, ali takođe urađeno je dosta i budžetom je predviđeno da se to i dalje nastavi za postavljanje fab postrojenja za preradu otpadnih voda i prečišćavanje otpadnih voda.

Prema tome, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije i te kako vode računa o ekologiji, o zaštiti životne sredine, jer mi ovu zemlju treba da sačuvamo za nas, ali ovu zemlju zdravu i čistu moramo da ostavimo i svojim potomcima takvu. Zato sve ovo što danas radimo na planu ekologije upravo radimo u tom cilju.

Kada je Priboj u pitanju, moram da istaknem da je ova Vlada uradila više za Opštinu Priboj nego sve prethodne vlade od Drugog svetskog rata. Naravno, urađeno je zahvaljujući pre svega viziji predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer je Priboj granična opština, nalazi se na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Moram da istaknem da je u Priboju urađena jedna od najvećih industrijskih zona, uz pomoć Vlade Republike Srbije, da u toj industrijskoj zoni danas radi više stotina radnika, da u toj industrijskoj zoni nisu samo poslodavci strani investitori, već se među poslodavcima nalazi i poslodavac iz Požege, koji takođe zapošljava građane iz Priboja, gde su plate poprilično velike.

Za razliku od žute tajkunske vlasti oličene u liku i nedelima Dragana Đilasa, kada je plata u Priboju u njihovo vreme bila 20.092 dinara, danas je prosečna plata u Priboju, u odnosu na celokupni Zlatiborski okrug, druga po veličini i ona iznosi oko 450 evra, s tendencijom da plata prosečna u ovoj opštini i dalje raste.

Prilikom posete Opštini Priboj predsednik Republike je takođe obećao da će se raditi put koji će povezati Zlatibor, Zlatar i Pribojsku Banju i to je urađeno već u septembru mesecu, a gradi se državni put Kokin Brod – Priboj, koji ima izuzetno veliki značaj za povezivanje puta, odnosno Priboja sa Užicem. Svi znamo da će sredinom 2022. godine autoput „Miloš Veliki“ doći do Požege, ali od Požege jedan krak će ići do Užica i Kotromana, a dalje prema Višegradu, a drugi krak ide prema Pešterskoj visoravni, sve do granice sa Crnom Gorom do Boljara.

Putna infrastruktura, razvoj industrijskih zona, zapošljavanje, čist vazduh, čista voda, čisto zemljište je nešto na čemu ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem u kontinuitetu radi.

Takođe, moram da istaknem da su, zahvaljujući Vladi, pomoći Vlade Republike Srbije, u Priboju obnovljene, rekonstruisane sve osnovne škole u samom gradu, da je rekonstruisana i potpuno obnovljena srednja mašinsko-elektrotehnička škola, da je otvoren start-ap centar u Priboju, da u industrijskoj zoni radi, odnosno otvorena je visoka tehnička škola koja školuje inženjere mašinske i saobraćajne, koji će moći da nađu zaposlenje u industrijskoj zoni.

Nadamo se da nikada više neće doći vreme kada će se građani iz Priboja iseljavati samo u jednom pravcu, uglavnom put Beograda i većih centara, jer se sve ovo radi upravo da bi građani Priboja, da bi mladi ostajali u svom mestu i razvijali ga na najbolji mogući način, kako bi Priboj i dalje bio kao nekada industrijski zamajac čitavog Zlatiborskog okruga.

Od vremena preuzimanja vlasti 2012. godine SNS je u Priboj vratila i osnovni sud, što je i te kako značajno sa aspekta zadovoljenja pravde i prava građana Opštine Priboj, tako da oni više nemaju potrebe da idu za svoje sudske sporove ni u Prijepolje, ni u Užice. Za one bolesne koji su svakodnevno odlazili na dijalizu u Prijepolje ili u Užice pri opštoj bolnici u Priboju otvorena je, odnosno dograđena je zgrada, tako da građani Priboja sada na dijalizu ne moraju da idu dalje iz svoje opštine.

Naravno, želim da naglasim da je i Priboj jedna od opština u kojoj je, zahvaljujući podršci i pomoći Vlade Republike Srbije, izgrađen i pušten u rad toplovod. To je toplovod na biomasu, koji svakako smanjuje zagađenje, koji svakako pojeftinjuje cenu plaćanja, ali i, naravno, ono što je značajno za građane, to je da građani imaju gotovo danonoćno tople stanove.

Što se tiče ekologije i ovih protesta koji se dešavaju, naravno da ima ljudi koji su zabrinuti za čist vazduh, vodu i zemljište. Upravo sve sam ovo ranije ispričala da bih pokazala ljudima da ova Vlada svakodnevno radi upravo na čistom vazduhu, na čistom zemljištu, na čistoj vodi. Srbija je zemlja u kojoj svi mi živimo i obaveza je ove vlasti, koja to svakodnevno i radi, da to ostavimo svojim potomcima.

Naravno, iza ekoloških pokreta nije u pitanju nikakva ekologija, u pitanju je čist politički protest Dragana Đilasa tajkuna i njegovih uposlenika, takođe tajkuna, koji misle da se vlast može osvojiti na ulici. Te velike demokrate izgleda da ne znaju osnovno demokratsko pravo svake civilizovane zemlje, a Srbija jeste i demokratska i civilizovana zemlja, da se vlast dobija na izborima i samo na izborima.

Vrhovni sudija svim političkim partijama je narod, koji na izborima olovkom zaokružuje onu politiku za koju smatra da će dovesti do prosperiteta i boljitka, kako njih samih, tako i njihovih porodica i čitavog društva. Srbija je zemlja pristojnih, vrednih i marljivih ljudi.

Dragan Đilas izgleda zna jedino za novac. Novac mu je na prvom mestu, jer da nije tako ne bi opljačkao državu i narod za 619 miliona evra. On izgleda da ne zna da je Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci Srbija i interes građana na prvom mestu. Takođe, Aleksandru Vučiću, pored Srbije koja je na prvom mestu, vrlo važni su obraz, čast i dostojanstvo. Dragan Đilas, žuti tajkun i pljačkaš narodnih para, ni časti, ni obraza, ni dostojanstva nema.

Očekujem da će građani 3. aprila na slobodnim demokratskim izborima glasati za politiku mira, politiku bezbednosti, politiku prosperiteta, politiku novih kolevki i života, politiku koju predvodi Aleksandar Vučić, jer ta politika nema alternative. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani gospodine Orliću, poštovana ministarka sa saradnicima, građani Republike Srbije.

Pred nama su tri važna zakona koji potvrđuju napore Vlade Republike Srbije da radi na daljem unapređenju i razvoja Srbije i na stvaranju boljih uslova i za napredak ekonomije, ali i da naši mladi i talentovani ljudi mogu da dođu do izražaja i da svoja idejna rešenja do kojih dođu da to zaštite i da na adekvatan način može da se i komercijalizuje.

Tako, da zakonsko rešenje, odnosno izmene i dopune Zakona o patentima je nešto što će omogućiti da posebno u segmentu malih patenata može da se ta procedura zaštite tih malih patenata unapredi i da na taj način oni svoje proizvode, intelektualnu svojinu koju imaju zaštite i da mogu da je komercijalizuju.

Ono što je jako bitno da napomenemo, a pričamo o tome dosta dugo, to je taj segment digitalizacije, pa upravo ovim zakonskim rešenjima je i predviđeno da se postupak digitalizacije, odnosno kroz zaštitu samih tih patenata sprovodi u elektronskom formatu, kao što to sada imamo kada je u pitanju E-uprava, E-zdravstvo i drugi segmenti našeg društva.

Ono što je isto bitno kada govorimo i o Sporazumu koji se potpisuje sa Mongolijom, to je samo još jedan od napora koji se ulažu da dalje unapredimo saradnju sa svim našim prijateljskim zemljama. Ovom prilikom koristim priliku da se zahvalim još jednom Mongoliji što podržava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Jako je bitno da kažemo da postoji želja i sa njihove strane da se ta saradnja dve države dalje unapređuje, tako da će kroz ovaj Sporazum biće formirana i posebna grupa koja će raditi dalje na produbljivanju te trgovinske saradnje, ekonomske saradnje, gde ćemo utvrditi koje su to još oblasti u kojima naše dve zemlje mogu da sarađuju i da unapredimo tu saradnju i spoljnu trgovinu. Ono što je za pohvalu jeste da probijena ta vrednost od jedne milijarde kada je u pitanju robna razmena. Ona treba dalje da se nastavi.

Moje uvažene kolege i koleginice su pričale posebno o segmentu gasifikacije koji je bitan za Zlatiborski okrug. Ovo je još jedan dokaz da se radi dalje na ravnomernom razvoju države, jer sam Zlatiborski okrug iako ima taj suficit kada je u pitanju sporno-trgovinska razmena, kada je u pitanju privredna aktivnost, ne znači da se staje sa pomoći i podrškom države, već kroz postupak gasifikacije ćemo nekoliko stvari pokriti. Jedan od segmenata jeste da stvorimo mogućnosti da novi investitori dođu i koriste ovaj energent za potrebe realizacije svojih projekata i proizvoda.

Ono što je drugo, a to je u segmentu ekologije i zaštite životne sredine. Upravo nešto što je i prioritet Vlade Republike Srbije, na čemu se intenzivno radi, ma koliko je ova vanparlamentarna opozicija pokušala i trudi da svojim lažima kaže kako ekologija nije prioritet upravo i kroz ovaj Sporazum koji je danas pred nama dokazujemo da i te kako jeste jedan od važnih prioriteta, jer putem procesa gasifikacije stvorićemo uslove i za domaćinstva i za privredu da koriste gas kao jedan energent koji će štititi životnu sredinu umesto onih čvrstih goriva koja su do sada korišćena i koja se negativno uticala na zaštitu životne sredine.

Kada smo već kod zaštite životne sredine svedoci smo na žalost da prethodne subote, a i vidimo da se intenzivno pripremaju pripadnici ove kukavičke opozicije, koji nisu smeli da izađu na izbore, sada najavljuju kako će izaći, videćemo do kraja šta će uraditi, kako se intenzivno pripremaju da ponovo blokiraju Srbiju i da blokiraju i pristojne i normalne građane Srbije da mogu normalno da funkcionišu i da rade.

Nije samo to. Nervoza u njihovim redovima je i te kako velika, jer vidimo svakoga dana da same te proteste, koje inače ne koriste da bi se nešto bavili zaštitom životne sredine, jer u njihovim zahtevima koje iznose nema ni e od ekologije. Ono što je jako bitno da kažemo i na medijskim nastupima koje vidimo sa njihove strane, ne samo da nema ni e od ekologije, već se svako od njih bavi sopstvenim interesima i međusobno se takmiče ko će unutar tih nekoliko kolona u kojima izlaze da dominira.

Ono što jedino žele jeste da možda koji procenat više podrške uhvate za sebe i da se takmiče u tome ko ima veći procenat podrške. Oni već uveliko najavljuju kako su eto i pobedili na izborima, kako svako od njih ima tu potrebnu većinu da može da sruši Aleksandra Vučića, ali ono što mene jednostavno zanima u tim njihovim iskazima, ko on njih zapravo ima i koja je to većina koju imaju, jer na kraju kako ja vidim sve će se svesti onih čuvenih Đilasovim 110% i na kraju će sve to biti što oni rade, jedna igračka plačka, zato što će na kraju, 3. aprila građani izaći na izbore, reći svoj stav. Siguran sam da apsolutno neće podržati njih koji se zalažu da ponovo pljačkaju Srbiju, da otimaju od građana ono što njima pripada, da katanče fabrike, da ljude ostavljaju bez egzistencije i mogućnosti za normalnim životom. Sami to možemo da vidimo i po podršci koju imaju.

U njihovim stavovima, to sam isto hteo da kažem, da jasno kažu da njih baš briga za ekologiju, pa je tako ovaj čuveni Ćuta, ekolog, a u stvari nikakav ekolog nego čovek koji se naljutio zato što nije mogao da gradi svoju mini hidroelektranu, pa je odjednom postao apsolutni protivnik izgradnje mini hidroelektrana, izjavio. Kaže – grdno se varaš Aleksandre Vučiću ako misliš da će ispunjenjem dva osnovna zahteva protesti biti zaustavljeni. Što nama jasno govori da ovde niti njih interesuju zahtevi koji su dostavljeni, niti njih interesuje borba za ekologiju, njih samo interesuje da svoje privatne inicijative ostvare. Njih samo interesuje da putem ovih protesta pokušaju, kao što sam rekao, da dođu do kog glasa više, da eto, se možda izbore i taj cenzus od tri procenata da preskoče kako bi došli ovde u parlament i naravno mogli dalje da ne rade ništa.

Videli smo u prethodnom sazivu kada su i imali svoje poslanike ovde, da zapravo njih i nije interesovalo da kroz rad parlamenta i plenuma se bore za interese građana Srbije ili barem onih građana koji su glasali za njih. Njima je bilo najbitnije da dođu ovde, da podignu svoju platu, da podignu putne troškove i da onda idu kući da se bave drugim privatnim poslovima. Opet kažem, baš njih briga za građane Srbije.

Ono što je najnovije što smo mogli da vidimo i to je nažalost još jedna od namera koju oni planiraju, a o čemu su kolege pričale, a to je pokušaj da nekakvu obojenu revoluciju sprovedu u Srbiji. Tako je Srđan Milivojević, a to bih voleo i da kamera pokaže, objavio tvit na kome je rekao – Andrej i Danilo pronađeni u šahti ko Gadafi. Vama je jasno, građani Republike Srbije kakve namere stoje iza ovog tvita, čuvenog Srđana lokatora, čoveka koji je u Skupštini uspeo da postane jedino majstor u igranju pasijansa i majstor u tome da piše tvitove i ništa drugo, jer za njega i kada bi se kandidovao za člana Saveta MZ što naravno nije smeo da učini u Kruševcu kada su bili izbori, ne bi dobio nijedan glas, pa čak i od svojih komšija, jer Kruševljani odlično znaju ko je Srđan Milivojević.

Iz ovoga možemo odlično da vidimo da jedio što je uradio u ovom periodu, da je možda postao, eto, sada neki stručnjak za obojene revolucije, jer sećamo se još perioda 1999. do 2000. godine kada je celokupnu tu priču za Otpor čiji je bio i vođa u jednom trenutku kako je prošao, odnosno gde je prošao obuke i po čijem nalogu je radio.

Tako da ovakvi tvitovi i stavovi su svako za osudu i pristojna i normalna Srbija se gnuša ovakvih izjava, lažnih patriota, lažnih ekologa, lažnih demokrata, ljudi kojima je samo stalo do sopstvenog interesa, do toga da njihov gazda tajkun može ponovo da obrne igricu 619 miliona, da oni možda po koju mrvicu, ako ima gazda ostavi, pokupe, to sigurno neće proći. Sigurno je da neće proći, a opet kažemo, tolike nervoze, jer nisu uspeli te neke ciljeve, verovatno koje su postavili pred njihove nalogodavce i finansijerima da ostvare. Počeli su toliko da se otkrivaju da je to prosto i za same njih neverovatno.

Tako da eto, pored Mlađe, kuma koji je u svojoj izjavio izjavio da ovi protesti opet nemaju za cilj nikakvu ekologiju, nego da se sruši Vučić. Imali smo to prilike da čujemo i od Lutovca, stečenog upravnika DS koja naravno opet verovatno greškom izneo prave namere svog najvećeg poverioca njegove stranke, Dragana Đilasa. Evo, imamo sada i Srđana Milivojevića koji je to izneo. Videli smo zapravo i u njihovim međusobnim razgovorima koje oni imaju i kada razgovaraju da opet ne mogu da se usaglase ni oko zahteva koji će se dostaviti i od cele ove priče prave jedan džu-boks lepih želja i nažalost po ko zna koji put pokušavaju samo da izmanipulišu građane.

A opet je i zanimljivo, čisto zbog javnosti da se kaže, da kada čujemo i druge opozicione lidere, da se i oni maksimalno trude da celokupnu ovu priču iskoriste za sopstvenu promociju, pa je tako Boško Obradović u nekom njihovom razgovoru pokušao da kaže kako je on idejni tvorac ovakvih protesta, odnosno blokada, gde je on rekao, eto, dok je postojao Savez za Srbiju, on se prvi zalagao za blokiranje ulica, da se na taj način iznerviraju građani Srbije. On je kritikovan, kako kaže, od članova tog Saveza, a eto, sad, odjednom, ispade da je to dobra ideja. Sada se i on verovatno pita da li je to možda gazda tajkun ukrao njemu ideju ili on to pokušava da sebe postavi kao idejnog tvorca ovog projekta? Naravno, moje lično mišljenje je da to oni rasprave međusobno na sudu.

Dalje imamo i situaciju advokata Gajića iz Narodne stranke koji ne može da prežali to što zbog svog šefa Jeremića nije učestvovao u pregovorima koji su se vodili jer, jelte, on je sebi već pikirao možda poziciju RIK-a pa je tako u tim nekim njihovim razgovorima čovek otvoreno rekao kako, eto, nismo išli da razgovaramo, a da smo razgovarali, dobili bismo još dva mesta u RIK-u. Verovatno je sebe već video tu, pa će sada početi da se ljuti na svog šefa Jeremića zašto Jeremić nije došao da razgovara, nego zbog neke lične sujete je pratio stope gazda Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite da celokupna priča iza ovih protesta koje oni pokušavaju da organizuju sada u subotu i za koje jasno kažu da nemaju niti ekološki karakter, niti imaju za cilj da se nešto poboljša u Srbiji, stoje samo lični interesi gazde i tajkuna, stoje lični interesi svih onih pripadnika bivšeg žutog tajkunskog režima, jer jedino što oni žele jeste da dođu na vlast. Znaju da ne mogu putem podrške građana Republike Srbije, znaju da neće imati verovatno ni dovoljnu podršku da uđu u skupštinske klupe na predstojećim izborima, pa, eto, pokušavaju nekakvim nemirima i anarhijom da to preko ulice odrade.

Ja sam apsolutno siguran da pristojna Srbija i da građani to neće dozvoliti i siguran sam da ćemo 3. aprila na jedan pristojan način sve ove ljude, mrzitelje i lažne patriote, lažne demokrate, poslati u istorijsku prošlost, i to u onu sramnu istorijsku prošlost politike Republike Srbije. Hvala.

Hvala gospodine Tomiću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, svi ovi sporazumi o kojima su moje kolege danas iscrpno obrazlagale nastavak su progresivne politike koju vodi ova vlast, tako da ne želim puno da se na njih osvrćem.

Ja bih govorio o jednoj temi koja zaokuplja pažnju građana poslednjih par meseci, a za koju mislim da je značajna, kako bih pokušao da ukažem našim dragim građanima na nečasne namere našeg političkog protivnika kojima se služe, ne bi li na nedostojanstven način zaveli jedan deo našeg naroda i okrenuli ga protiv ove državotvorne vlasti. Napraviću jedan mali uvod.

Pre nekoliko dana smo bili svedoci da su Albanija i tzv. republika Kosovo potpisali niz sporazuma kojima se postepeno briše granica između jedne suverene države i jedne državolike tvorevine koja sebe naziva republikom, čime se postepeno ostvaruje njihov vekovni cilj - stvaranje velike Albanije, koji je aktuelan još od predvečerja Berlinskog kongresa od 1878. godine i Prizrenske lige.

Njima se ne može zameriti, to je jedan ozbiljan narod koji teži ostvarenju svojih vekovnih ciljeva i njima nikada i ništa ne može da stane na put, kako bi se zajedno borili da ih ostvare.

Njima nije bitna ni pripadnost njihovog naroda različitim konfesijama, različitim političkim partijama, stavovima ili bilo čemu oko čega se razlikuju, jer su oko jasno definisanih državnih i nacionalnih ciljeva integrisani svi kao jedan. I ne dao bog nekome da pomisli da može da izađe u javnost i kaže, na primer, da je Kosovo nelegalan i na nelegitiman način oteto od Srbije, ili da kažu da je Račak isceniran, ili da osuđuju one koji su u žutoj kući vadili organe našim komšijama, odnosno Srbima i prodavali ih na zapadnom tržištu, o čemu je maestralno pisao Veselin Dželetović u knjizi "Srpsko srce Johanovo".

Dok su oni tako složni, naime, videli smo da je i gospodin Edi Rama jasno u intervjuu rekao da u unutrašnjim odnosima ne govori pred strancima, bez obzira o čemu se radi, da li o borbi za dolazak na vlast ili bilo kojim drugim interesima, dotle su pojedini pripadnici srpskog naroda, pre svega oličeni u današnjoj opoziciji ovoj vlasti, zarad dolaska na toliko željenu vlast, spremni da urade apsolutno sve, vodeći se onom Makijavelijevom sentencom "da cilj opravdava sredstvo".

Ovde bih malo želeo da analiziram koji je to cilj sadašnje opozicije, kojim se to sredstvima koriste i ko sprovodi ta sredstva.

Ne treba biti puno pametan, cilj je jasan. Cilj je poslati lošu sliku o Srbiji i njenoj vlasti u javnost, kako bi se poput drugih sličnih obojenih rezolucija omasovili protesti, eskalirali sukobi na ulicama, koji bi izazvali građanski rat, koji bi zatim nelegalnim putem smenio legalnu i legitimnu vlast, izabranu ogromnom većinom glasova našeg naroda i teže jednom novom 5. oktobru.

Mogu da kažem da negde i imam razumevanja za 5. oktobar koji se desio 2000. godine. Srbija je tada bila razorena. Ljudi su bili umorni od ratova, od sankcija, od nemaštine. Decenija muka, strepnji i teškog života je bila iza naših građana i to su bili dovoljni razlozi da se uz nedovoljnu političku pismenost tadašnje opozicije desi 5. oktobar. Kažem - nedovoljnu političku pismenost, zato što tako mora da se nazove naivno verovanje međunarodnoj zajednici da će čim se ukloni Slobodan Milošević u Srbiji poteći med i mleko.

Ali, poštovani građani, koji je to razlog za tolikom željom da se danas dogodi neki novi 5. oktobar? Rata nema, neće ga ni biti, s obzirom na mudru spoljnu politiku koju vodi naša država, a i vojska nam je jača nego ikad, za ne daj Bože, kako kaže naš narod. Rast BDP-a nam je među najvećima u Evropi. Plate i penzije su skoro duplo veće nego u periodu vlasti ovih koji sada pod plaštom ekoloških protesta žele da uzjašu ponovo državno sedlo. Sad, u ovom trenutku se gradi 10 auto-puteva.

Ova vlast je otvorila 274 fabrike i zaposlila stotine hiljada ljudi. Samo u ovoj kovid godini je privukla preko tri milijarde i sto hiljada evra direktnih stranih investicija, što je više nego zbir svih ulaganja u regionu. Da ne pričamo o novim bolnicama, o ulaganju u sport, kulturu i sve ostalo.

Poštovani građani, da li su to sada razlozi zbog čega bi trebao da se desi neki novi 5. oktobar? Naravno da nisu.

Idemo dalje, hronološki, čisto da narod uvidi da ovi protesti nemaju apsolutno nikakvu vezu niti sa ekologijom, niti sa ovim, po njima, spornim zakonima, nego željom određenih političkih pigmeja, oprostite što koristim ovako tešku reč, jer, prosto, citirao sam jednog uvaženog profesora sa pravnog fakulteta, ali koju reč naći za nekoga ko otvoreno sve najgore priča za svoju državu i svoj narod, gospodinu Gabrijelu Eskobaru u Americi, ili u bečkom listu „Di prese“, ili oni koji za svoje delovanje dobijaju pozamašnu apanažu iz inostranstva, iz raznih centara moći, da li od Rokfelera, ili Soroša ili bilo kojih drugih, naravno, verujući da će predstavnici Evroparlamenta gumicom obrisati ovu vlast i dovesti njih na istu, kroz neku formu prelazne vlade ili slično, uz neracionalne i zdravom razumu neprihvatljive zahteve, poput osnivanja Ministarstva za izbore, ili autonomnog uređivanja programa RTS-a.

Nakon što im je taj plan prilično ambiciozan propao, okrenuli su se drugim alternativama. Prvo su pre petnaestak, dvadeset dana u, sa ove vremenske distance gledajući, vrlo verovatno koordinisanoj akciji sa kolegama iz „Ujedinjene doline SDA“ koji sede sa nama u ovom parlamentu, iskoristili upokojenje kolege Zukorlića koji je mudrom i pomirljivom politikom koju je vodio na teritoriji Raške oblasti doprinosio miru i stabilnosti, odmah potegnuli za zahtevom o donošenju rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Nedugo zatim, tek nekoliko sati nakon toga, velika aktivistkinja u borbi za pravdu, gospođa Ćorović, onim jeftinim performansom sa naredbom kamermanu - sad kreni da me snimaš, da bi verovatno podigla dramatizaciju, bacila nekoliko jaja na mural Ratku Mladiću koji je u Njegoševoj ulici preko godinu dana, naravno, uz pomoć gospođe Jelene Jaćimović, koja je nosila duksericu na kojoj se vidi da je obožavalac neke verske sekte koja se zove „Satanin hram“.

Naravno, uzburkale su se strasti. Umalo je došlo do nekih neželjenih situacija, koje je naša policija, braneći mir, braneći red i bezbednost svih naših građana, uspela da spreči, a kojoj je odmah nakon toga spočitavano da brani mural Ratka Mladića, a ne naš narod.

Odmah nakon toga, nakon nekoliko dana kreće priča o „Rio Tintu“, kompaniji koja je u Srbiju došla za vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića i koja je sa svim prethodnim vladama potpisala preko devet sporazuma, od kojih je najznačajniji onaj od 1. februara 2012 godine, gde je dozvola da kopaju bušotine velikih prečnika ili kako se već zovu.

Kada je i to obrazloženo i objašnjeno, kada je rečeno da će narod odlučivati o „Rio Tintu“ na referendumu, da se čeka studija o uticaju na životnu sredinu, kada su pušteni video snimci i intervjui gospodina Đilasa i svih onih drugih koji su slavodobitno pričali o „Rio Tintu“ kao zlatnoj koki Srbije, kako će Srbija ovim poslom iskoračiti u budućnost itd, malo su se i oko toga stišale strasti, ali ne lezi vraže, samo na kratko.

Odmah zatim kreću mitinzi oko metroa. Zamislite, poštovani građani, ono što su pedeset godina snovi svih vlasti, a koje smo mi uspeli da realizujemo, za njih su sada košmari ili ih bar tako predstavljaju našim građanima.

Zar treba da se vozimo u stočnim zapregama samo da biste vi došli na vlast, poštovana gospodo? Od tog posla nema ništa. Srbija se užurbanim korakom modernizuje i to će nastaviti, uprkos njihovoj želji da nas vrate u srednji vek.

Nedugo nakon toga, problemi su postali Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi, kao i Zakon o eksproprijaciji, iako je to jasno i deklarativno rečeno da apsolutno nikakve veze nema niti sa preambulom o statusu Kosova, niti sa „Rio Tintom“, niti bilo čim drugim što se plasira našem narodu kako bi on imao određenu bojazan i strah.

Iako je objašnjeno da je i Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi u skladu sa svim pravnim normama, kako autonomnim, tako i međunarodnim, kao i Zakon o eksproprijaciji, koji, naravno, ukoliko ima nedostataka, sasvim legalno i legitimno može da se izmeni, dopuni, promeni, uostalom, ništa nije sporno oko toga, sada se pod vođstvom nekih opskurnih političkih figura, jer koliko god se oni trudili da govore javnosti kako oni nisu zainteresovani za politiku, jesu, poštovani građani, njih interesuje isključivo vlast. Oni organizuju jedan deo našeg naroda kako bi, kršeći Ustav i zakone, blokirajući saobraćajnice, doveli do vlasti njihove organizatore, koji se sad, tobože, bore za zdravlje i vazduh ili vodu, što je sad u poslednje vreme, kako kažu naši mladi, in.

Naime, u nedostatku neke političke ideologije, u nedostatku programa, u nedostatku planova, tendencija je na svetskom nivou da se odjednom pojedini i opskurni politički akteri integrišu oko jednog zajedničkog imenitelja, a to je borba za životnu sredinu, optužujući sve druge da sa gnušanjem preziru životnu sredinu u kojoj žive i kako bi najsrećniji bili kada bi njihov narod i oni sa njim, kako to kaže i Jesenjin u svojoj pesmi, pocrkali u smogu i gari. Zbog toga su sada svi oni zajedno odjednom zabrinuti.

Da imaju, poštovani građani, ove dve brošure, nikad se oni ne bi pozivali na zdrav vazduh, nikad se oni ne bi pozivali na ekologiju, ni na vodu, ni na borbu za prirodu, za čiju zaštitu je ova vlast uložila i uradila više nego brojne druge pre nje zajedno.

Sad možete da proverite kvalitet vazduha u Boru, a pogledajte kakav je bio za vreme njihove vlasti.

Pogledajte koliko smo uklonili deponija, koliko smo očistili rečnih tokova, koliko smo napravili fabrika za preradu otpadnih voda i slično.

Šta piše, poštovani građani, u ovim brošurama? U ovoj jednoj pišu svi rezultati koje je zajedno sa našim građanima SNS uradila, a u ovoj drugoj pišu planovi za naredni period, ukoliko dobijemo poverenje građana na sledećim izborima, a koji su sadržani u 10 tačaka koje se odnose na stalno jačanje ukupne društvene stabilnosti Srbije, na samostalnost naše zemlje u donošenju strateških odluka, politike izgradnje prijateljstva sa svima, jačanja ekonomije, demografski oporavak zemlje, kao i očuvanje srpske kulture, tradicije, jezika i svega drugog.

Naravno, to da li ćemo ostvariti sve ove obećane planove apsolutno nije upitno, jer smo sve do sad obećano ostvarili, ma koliko to izgledalo neverovatno, poput „Beograda na vodi“ ili poput metroa, koji je sada počeo da se gradi.

Rekao sam šta im je cilj, a cilj je dolazak na vlast, nikakvi ekološki pokreti, nikakav zdrav vazduh, nego samo suštinska, brutalna, bez ikakvog morala uvijena vlast, koja bi služila za zadovoljenje ličnih strasti i apetita, kao i za pomoć određenim faktorima u inostranstvu, što bližem, to i daljem, kojima jaka i suverena Srbija smeta, ne zbog nekih ličnih animoziteta ili odnosa, već zbog jasno definisanih geostrateških i geopolitičkih interesa njihovih političkih elita.

Sada bih rekao nešto o sredstvima koja koriste, a koja bi opravdala taj makijavelistički pristup. Rekao bih da su ona nehumana, nepristojna i politički i svakako drugačije nekorektna, a to su poziv na linč, poziv na određene kristalne noći, na lustraciju, psovanje majke predsedniku Republike u sred emisije od strane gospodina Vidojkovića, koji je jedan od kolovođa ovog protesta, a koga je odmah potrčala da odbrani gospođa Vodinelić i sa neskrivenim simpatijama je rekla da on psuje jako koloritno i gustiozno. Zatim, sredstva su im prebijanje i vađenje oka vozačima bagera, koga je nedugo nakon toga gospođa Marinika Tepić odmah prigrlila, od strane nekog huligana, i rekla kako sad treba da mu se da neka ulica, neki orden ili ne znam šta, zato što je nedužnog čoveka životno ugrozio. Zatim, pozivanje na mokrenje po grobovima od strane gospodina Trifunovića ili pretnje policiji od strane gospodina Dragana Đilasa u stilu – znaš ti ko sam ja i znaš ti šta će se desiti kada ja dođem na vlast, a sve sa ciljem zametanja otrovnog semena mržnje i zla između istog naroda, između braće, prijatelja i kumova, istog onog kojeg su nam zametnuli za vreme Drugog svetskog rata i kada su nas podelili na četnike i partizane, od čega se još nismo oporavili.

Sad treba da kažem par reči o ovim akterima koji žele da nas posvađaju između sebe, a to su ni manje, ni više nego gospodin sa nadimkom Ćuta, koji je podnosio zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju hidroelektrane, pa kada nije dobio, postao je najednom jedan bitan ekološki komandos koji, bez želje da ga uvredim, onako deluje prilično duhovito i smešno kad mu vidim ono namršteno i polupreteći izraz lica.

Zatim, ovaj gospodin Manojlović iz inicijative „Kreni, promeni“, koji je sponzorisan od strane konkurentske firme „Rio Tintu“, koja se zove „BHP Limitid“ i koji je u emisiji „Utisak nedelje“ javno rekao da je na direktnoj liniji sa jednim univerzitetom u SAD, od kojih dobija jasne instrukcije za rušenje ove vlasti.

Da pomenem i udarnu pesnicu Stranke slobode i pravde, gospodina Brajana Brkovića, koji je sin i unuk dva najveća srbomrsca u Crnoj Gori, a to su Balša i Jevrem Brković, koji su se gnušali u prethodnim decenijama svega srpskoga i na svaki način se trudili da u Crnoj Gori satru sve što se srpskim imenom zove, a za koga je potvrđeno, bar po izjavama svedoka, da je davao po 100 evra svakome ko dođe iz Novog Sada u Beograd na proteste.

Da ne pominjem „Multikom“ opoziciju. Naravno, ovo ne govorim u pežorativnom kontekstu, jer lično stvarno nemam ništa protiv nikoga, ali imam protiv njihove politike koju vode, a za koju mislim da je trasiran put ka destabilizaciji, ponižavanju, slabljenju i, na koncu, izdaji naše zemlje i njenih nacionalnih i vitalnih interesa. Tako da, ne govorim o „Multikom“ opoziciji da bih uvredio nekoga iz opozicije, jer prosto, ta je činjenica da je pola članova opozicije zaposleno u „Multikom grupi“, a druga polovina prima određene donacije, pozajmice koje ne vraća, tako da je to donekle isto.

Naposletku, poštovani građani, za ostvarenje malopre pobrojanih ciljeva bore se i oni koji su za jednu od najmudrijih srpskih glava, patrijarha srpskog gospodina Porfirija, nakon njegovog apela na smirivanje tenzija, na bratsku ljubav i slogu, nakon onog istog apela, koji je predsednik Vučić rekao na jubileju stranke pre nekoliko dana u Areni, da mi moramo da čuvamo poštujemo i volimo i one koji su podlegli lažima ove grupice politikanata, na njih su prosuli salve najgnusnijih uvreda, bezbožnički, bez ikakvog stila, bez ikakvog takta i morala i posle te činjenice sve je dalje neumesno i bezrazložno komentarisati.

Da zaključim, kako reče Makijaveli, a oni usvojiše odmah - cilj opravdava sredstvo. Njima je cilj vlast. Oni koji ostvaruju cilj su pravnim presudama osuđeni klevetnici, biznismeni u pokušaju, sponzorisani od stranog faktora, domaće i strane interesne grupe. Sredstvo im je mržnja, krv, revanšizam, nesloga, slabljenje Srbije i davanje u ruke onih koji bi mogli da je gnječe kao plastelin, praveći od nje figurice sa kojima bi mogli da se igraju kako oni žele.

Međutim, poštovana gospodo, od tog posla nema ništa. Naš narod zna da su na njegovom čelu ljudi koji vole svoju zemlju, njen narod, planine, reke i jezera, da su na čelu ove države ljudi koji se svom snagom, svom mudrošću koju imaju bore za bolji život naših građana i očuvanje naše delikatne i nimalo jednostavne pozicije na svetskoj političkoj sceni. Ovim putem im poručujem da samo nastave da uništavaju svoju zemlju i svoj narod njihovim iz nedelje u nedelju različitim zahtevima. Prvo im je smetao mural, pa „Rio Tinto“, pa metro, pa sad zakoni, verovatno će im sledeći mesec smetati zašto pada sneg u decembru.

Dok oni to rade, mi ćemo raditi i graditi i gledati kako ih naš mudri narod gumicom briše sa političke mape Srbije nakon sledećih izbora, jer se narod ne da prevariti. On zna ko misli, ko se trudi, radi za dobro Srbije i svih njenih građana a to je SNS predvođena Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč im prof. dr Vladimir Marinković.