Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su današnji predlozi zakona svakako od velikog značaja za privredu naše zemlje i svakako će benefite i koristi od zakona o kojima danas raspravljamo imati koristi građani Srbije.

Kada govorimo o tome, ja želim da iskoristim priliku da se složim sa jednim od kolega narodnih poslanika koji je rekao da možda nekada toliko opušten i sada i naviknuti na nove investicije, otvaranja novih fabrika, nekako i zaboravimo da se podsetimo koliko smo fabrika otvorili i koliko je to novih radnih mesta. Zaista, kada pogledate iza sebe skoro da na nedeljnom nivou imamo otvaranje neke fabrike i da ta fabrika predstavlja neka nova radna mesta.

Prema podacima do kojih sam ja došao, a sigurno uveren sam da je brojka i veća do sada je predsednik Aleksandar Vučić otvorio više od 300 fabrika, i u tim fabrikama je novih radnih mesta otvoreno više od 300.000. Dakle, 300.000 ljudi je našlo svoje radno mesto.

Ovo vam samo govorim kao komparaciju sa ljudima koji danas pretenduju da se vrate na vlast i predstavljaju bivši režim Demokratske stranke u čije vreme su se fabrike zatvarale i kada je više od 500.00 ljudi ostalo na ulici, dakle, ostalo bez posla.

Kada govorimo o privredi, ne možemo, a da ne spomenemo i plate koje su u periodu do 2012. godine bile 330 evra, tačnije 2014. godine kada je SNS preuzimala vlast, dok je današnja prosečna plata negde iznad 610 evra, sa tendencijom da će nastaviti da raste.

Ono što je jako bitno i želim to posebno da naglasim jeste činjenica da ljudi koji su danas u ekstremnoj manjini, ali su i ekstremno agresivni, a predvodi ih Dragan Đilas, stalno pokušavaju da se operu i da kažu da nisu mogli da odlučuju ništa u tom periodu vlasti DS, što nije istina.

Bez želje da ulazim u nekakve veće detalje i nabrajanje nekih drugih detalja, samo ću izneti jedan primer, da u vreme dok je Dragan Đilas imao direktnu odgovornost za grad Beograd, dakle dok je bio gradonačelnik, grad Beograd je upropašćen. Ostavio je iza sebe milijardu i 200 miliona evra duga, ali ono što posebno oslikava nesposobnost, kao i bežanje stranih investicija od našeg glavnog grada, jeste i činjenica da je 2012. godine u Beogradu bilo 559.000 zaposlenih, dok 2021. godine, zvanični podatak pokazuje da je to 738.000 ljudi.

Samo iz ovoga možete videti koliko je Beograd danas atraktivnije, poželjnije i bolje mesto za investicije, ali i koliko je naša zemlja uznapredovala. Ako na sve to dodate i podatak da je nezaposlenost u vreme DS bila preko 25%, dok je danas negde oko 9%, svima je jasno koliko odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića se u ovim podacima ogleda i koliko smo za svega nekih sedam ili osam godina uznapredovali kao zemlja i kao društvo.

Međutim, ono što se dešava poslednjih nekoliko nedelja, pokušavaju ljudi željni povratka na vlast da iskoriste u svoju ličnu korist, ali i da od toga ponovo napune svoje džepove.

Moje kolege su u prethodnim izlaganjima govorili o protestima, govorili su i o blokadama puteva, auto-puteva, mostova i drugih saobraćajnica, ali kako želim da još jednom skrenem pažnju na suštinu svih tih protesta, izdvojiću jedan primer koji evo sada već ima 10 godina, uskoro će i 11.

Godine 2011. u aprilu mesecu SNS je ispred Doma Narodne skupštine održala protest sa samo jednim zahtevom, a to su prevremeni izbori. Na tom skupu je bilo više od 110.000 ljudi, nije izazvan ni jedan jednini incident. Skup je bio prijavljen mnogo ranije, a verovali ili ne, ja to jako dobro pamtim, tada su na nas izvođena, kako bi narod rekao, i borna kola. Prećeno je, jasno do znanja nam je stavljeno kuda smemo da prođemo. Tada nije bilo dozvoljeno do RTS-a da se prođe, pa su naknadno, zbog velikog broja ljudi koji je bio zainteresova na ode ispred RTS-a, nam to dozvolili. Bio je samo jedan jednini zahtev, a to su prevremeni izbori.

Tada su nas ljudi iz DS uveravali da je to kršenje demokratije, pazite sad, i da niko nema pravo na taj način da protestuje. Danas ti ljudi koji su se opet ujedinili u neku DS rade sve suprotno svojim rečima tada i na najgori mogući način ugrožavaju prava svih ostalih ljudi koji ne misle kao oni ili su možda samo apolitični.

U subotu će, najverovatnije, ponoviti te blokade i tada ćete videti koliko će u svojim zahtevima opet, a i u načinu političkog delovanja, biti ekstremni i biti agresivni.

Da ja ovo sve ne govorim sve slučajno, govori i činjenica da sam prethodnih nedelja ukazivao na potrebu te manjine da ekstremnim delovanjem i ekstremnom retorikom izazovu nekakve incidente i da zbog prolivene krvi izazovu veće nezadovoljstvo ljudi i za to optuže nas kao SNS, a direktno predsednika Aleksandra Vučića, što već i čine nekoliko dana unazad u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde jasno govore da za svaki incident ubuduće će biti odgovoran Aleksandar Vučić, što je van pameti i nešto prosto neverovatno što smo u prilici da čujemo iz dana u dan.

Moje kolege su danas govorile i o slučaju ove pojave i individue Srđana Milivojevića, gde se jasno može čuti i pročitati poruku koju on šalje Aleksandru Vučiću, Andreju Vučiću, Danilu Vučiću ili Vukanu Vučiću. To je nešto što je sada već postala praksa u njihovim redovima, a to je da kada god se nekako stiša situacija u odgovorima ili u njihovoj retorici se pojavi neko ko će tu retoriku zaoštriti.

Evo, primetili ste, sada su sve svoje karte bacili na proteste, ali već sedam dana niko nije uputio pretnju porodici Aleksandra Vučića i na taj način se opet ponovila praksa da ako i prođe sedam dana bez pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću, neko to mora da uradi iz njihovih redova.

Ono što je posebno monstruozno, o tome je govorio i moj kolega Vlada Marinković, navodeći primer da su Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Poštovani kolega Marinkoviću, ova pojava se ispravila u nekoliko tvitova kasnije, kada je rekla da je pogrešio i da se ipak ne radi o Gadafiju, već se radi o Sadamu Huseinu, ali suština je ista, pošto svi znamo kako je završio i Sadam Husein.

Tu nije kraj. U jednom od tvitova kasnije je rekao da, eto, neće pomoći ni helikopter porodici Vučić, jer je Čaušesku pokušao da pobegne helikopterom, pa znate i sami kako je i on završio.

Navodeći tri ova primera, jasno je svima da je poruka koju nam šalje jedan od lidera nove DS, a prvi saradnik Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Marinike Tepić, sa kojom ću završiti svoje izlaganje, nema ništa drugo da ponudi građanima Srbije, već samo smrt Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Sada se ja pitam – da li će konačno neko odreagovati na ove pretnje i otvoreni poziv na ubistvo ne predsednika, već čoveka Aleksandra Vučića? Da li će neko konačno odreagovati na pretnje ne sinu predsednika Republike Srbije i ne bratu predsednika Republike Srbije, već samo na ljudima koji su, eto, deo porodice Aleksandra Vučića?

Žalosno je što se, evo, do danas niko nije oglasio ovim putem. Imamo mi razne borce za ljudska prava. Imamo ljude koji su na određenim državnim funkcijama, koji bi mogli da se pozabave ovim pitanjem ili makar da daju neko mišljenje, ali oni i danas ćute.

Ja se sada pitam da li porodica Vučić i da li, pre svega, Aleksandar Vučić ima jednaka ljudska prava kao i svi drugi građani Srbije? Složićete se da nema.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da podizanje tenzije u društvu diktiraju baš oni koji imaju najmanju podršku u Srbiji i koga građani definitivno ne žele da vide opet na vlasti. Ovo vam govorim iz prostog razloga što već danima slušam jednu istu mantru na koju, nažalost, niko nije reagovao, a to je priča Marinike Tepić, koja je ponovljena od pre nekoliko sati, a tiče se slučaja u Šapcu.

Naime, kada je isprebijan onaj čovek koji je vozio bager i kada su od čoveka koji ga je pretukao napravili heroja pod nadimkom Crni, on je bio uhapšen i sećate se da su tada ucenjivali, najavljivali incidente i nemire ukoliko taj čovek ne bude bio pušten sa slobode. Prilikom njegovog puštanja sa slobode, obratio se njegov advokat i pričao o tome šta se dešavalo i izgovorio sledeće, da su ljudi koji su bili na suprotnoj strani i koji su bili oko bagera koristili gumene čekiće.

Dok je to pričao, iza njega je stajala glavom i bradom Marinika Tepić. I to je ona čula, znala u tom trenutku i ta informacija o nekakvim gumenim čekićima se prvi put tad tu pojavila.

Zašto vam ovo govorim? Marinika Tepić već nekoliko dana unazad optužuje i pita kako to Aleksandar Vučić zna da su ti čekići bili gumeni, kad niko nikad nigde to nije rekao, a ova slika i snimak koji lako možete naći i u vestima televizija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa je demantuje i ponovo potvrđuje da se ta žena jedino služi neistinama.

I danas, eto, koliko već, dve nedelje nakon tog incidenta, ona ponavlja to i lažno optužuje predsednika Aleksandra Vučića da je on delio te gumene čekiće i da on odatle zna da su oni bili gumeni. I niko ne reaguje na ova izlaganja i niko ne reaguje na ove laži i neistine.

Sada se pitam koliko daleko ta žena može da ode u svojim neistinama i lažima i koliko još su spremni da ovakvih laži izgovore ne bi li predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu opet lažno optužili i na taj način pokušali da izazovu nekakav gnev građana?

Za sam kraj svog izlaganja, poštovana ministarka, ali isto tako, i samoj Vladi Srbije želim da podrže sve ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje i naše Srbije stvaramo ono mesto baš kako svi želimo, a to je još lepša, još uspešnija i još naprednija Srbija.

Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, skandalozan je današnji tvit Srđana Milivojevića i zaista pozivajući na sudbinu Muamera Gadafija da tu sudbinu dožive Andrej i Danilo Vučić je zaista nešto što je strašno i ovim putem pozivam sve institucije da reaguju, naročito Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Ombudsmana, jer ako su nekome danas u Srbiji ugrožene slobode i građanska prava to su svakako Aleksandar Vučić i njegova porodica.

Zaista sam presrećan što je danas većina mojih kolega narodnih poslanika pomenula grad iz kog dolazim, tačnije Priboj, a u svetlu najavljene gasifikacije Zlatiborskog okruga, što je zaista jako bitno za opštinu iz koje dolazim i za susedne opštine iz jednog prostog razloga. Priboj je godinama bio zapostavljen i skrajnut, godinama je ta opština bila na rubu propasti, građani su iz nje odlazili bez ikakve perspektive. Danas vidimo da se ubrzano radi na infrastrukturi. Vrlo brzo ćemo imati autoput do Preljine, od Preljine do Požege, kasnije i prema Višegradu i Kotromanu, do granice sa Crnom Gorom

Privredne i ekonomske aktivnosti su vidne. Slobodna zona zapošljava preko 600 radnika i zbog toga i gasifikacija je jako bitna jer će to ubrzati proces industrijalizacije i privrednog oporavka Priboja i svih opština u Zlatiborskom okrugu.

Kada je negde u 19. veku kada je zasijala prva sijalica u Beogradu bilo je ljudi koji su se tome protivili. Kada je Milan Obrenović najavio izgradnju železnice u Srbiji, takođe su postojali ljudi koji su se tome protivili, iznosili različite stavove zbog čega se protive toj modernizaciji Srbije. Međutim, danas u Srbiji imate ljude koji se protive napretku Srbije na svim poljima, ali očigledna je razlika tada u 19. veku ljudi kojima se ne može uzeti za zlo, jer su verovatno u to vreme bili i manje informisani i sada kada, kažem, postoje oni koji sigurno su protiv tih stvari isključivo samo zbog toga što ne žele dalji napredak Srbije.

Ne možete u 21. veku biti protiv izgradnje autoputa mira kao što je autoput od Niša do Drača. Ne možete biti protiv modernizacije Srbije u svim njenim segmentima. Ne možete biti protiv geoloških istraživanja. Ne možete biti protiv toga kada pravimo vetroparkove i pričati o tome kako oni ugrožavaju ptice. Ne možete biti protiv izgradnje mini hidrocentrala, ako imate preko 20 hiljada mini centrala širom Evrope.

Zaista razumem da u Srbiji postoje ljudi koji su zabrinuti zbog ekologije, životne sredine, ali ne postoji niko ko ima ekskluzivno pravo da bude više ili manje protivnik toga. Svima nama ovde i mojoj deci i svima vama je jako bitno da imamo i čist vazduh, i čistu vodu, i čisto zemljište. Zaista, kada pogledamo sva ova dešavanja u prethodnih nekoliko dana ili nekoliko nedelja, vidimo da je to čist politički obračun i želja da se Aleksandru Vučiću na taj način skine glava pokušajem uspostavljanja nekih obojenih revolucija, što smo imali priliku da vidimo u prošlosti.

Kada vidite ko danas vodi te ekološke proteste sve vam postaje kristalno jasno. To su isti oni ljudi koji su za stotine hiljada evra prodali imanja u Loznici, Gornjim Nedeljicama kompaniji „Rio Tinto“. Danas su prvi koji su na barikadama i koji su na protestima, koji su uposlenici Dragana Đilasa u njegovoj stranci, u Multikom grupi. To su isti oni ljudi koji pozivaju na kršenje Ustava i zakona, a predstavljaju se kao predstavnici Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. To su isti oni ljudi koji su članovi nekakvih nevladinih organizacija koji Srbiju i srpski narod proglašavaju genocidnim i od koga dobijaju podršku i pomoć, a dobijaju je od onih ljudi iz inostranstva koji su se u prošlosti i sadašnjosti dokazali kao veliki mrzitelji Srba i srpskog naroda i koji isto to što oni danas pričaju ovde pričaju gde god se pojave u Srbiji, u Evropi, u Evropskom parlamentu.

Imate gospođu Violu fon Kramon koja na sva usta i svakoga dana… Ne postoji tema o kojoj se ona neće oglasiti kada je u pitanju Srbija i srpski narod, a kada treba da se pljuje naša država, pa tako za nju više ne postoji SPC, za nju je Srbija genocidna, za nju je prihvatljivo kada Aljbin Kurti divlja na severu Kosova i kada tuče naš narod. Sve je to prihvatljivo. Zaista, da sam na mestu tih kojima je ona danas saveznik, zapitao bih se - da li je normalno da budete na istoj strani sa ženom kao što je ona? Da li je normalno da podržavate i da o svom narodu pričate najgnusnije stvari samo zarad ličnog interesa ili novca koji dobijate sa strane?

Zaista mislim da je jako mali broj ljudi koji veruje u sve to, ali na nama je iz SNS velika odgovornost, dobili smo je od građana Srbije. Ta odgovornost podrazumeva to da razgovaramo apsolutno sa svima i da saslušamo sve one koji imaju neki problem i mislim da će tako biti u budućnosti.

Stabilnost je zaista ključna pritka. Srbija je danas država koja konstantno ekonomski raste, jača, lider je u Evropi po stopi rasta i država koja gradi puteve, bolnice, škole i stvara uslove za bolji život svih naših građana. Danas je Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem snažna država koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku i koja ima budućnost. To je nešto za šta ćemo se svi mi uvek i svom snagom boriti. Pristojna Srbija pobeđuje. Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Srbljanoviću.
Sledeći je narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.

Predsedavajući, samo mi recite koliko imam vremena.

Pošto imamo vremena, onda da kažem nešto o zakonima koji su danas na dnevnom redu. Pre svega, govorio bih o garantovanju za kredit Srbijagasu za gasifikaciju Zlatiborskog okruga u iznosu od 40 miliona evra i podsetio bih sve nas i sve građane Srbije da je ova Skupština, negde sredinom juna, usvojila garanciju, takođe, Srbijagasu u vrednosti od 169 miliona evra za gasifikaciju Borskog, Zaječarskog, Kolubarskog i Pčinjskog okruga. Dakle, ono što je rekao predsednik Vučić 1. januara ove godine se realizuje punim tempom.

Želim da napomenem da je u planu budžeta za 2022. godinu jedna garancija Srbijagasu od 180 miliona evra za izgradnju transportne mreže tj. Srbijagas će uzeti kredit, a država će garantovati, kao što garantuje i za ove kredite.

Ono što je vrlo verovatno je da Srbijagas neće moći sam da vrati kredite koje je uzeo, pogotovo što su rokovi za otplatu kratki. Verovatno će to platiti država kao i u ranijim slučajevima, ali se to konvertuje u ulog države u vlasništvu, u kapitalu preduzeća, tako da sa te strane ne postoji problem.

Želim da podsetim da je 2019. godine Vlada Srbije na taj način otpisala milijardu i 200 miliona evra Srbijagasu. Zapravo, Srbijagas je uzimao kredite za izgradnju mreže. Ti krediti nisu vraćeni, banke su aktivirale garancije države i države je izmirila sve te obaveze i onda je samo formalno na sednici Vlade otpisala dugovanje tj. konvertovala iznos od 1,2 miliona evra koliko je garantovala Srbijagasu u svoj udeo u vlasništvu ovog javnog preduzeća.

Moram da kažem da Srbija zaista ima veliki napredak u izgradnji i transportne i distributivne gasovodne mreže i da 70% domaćinstava Srbije leži uz postojeću transportnu gasovodnu mrežu.

To znači da je potencijal izgradnje distributivne mreže po opštinama i naseljima jako veliki. Međutim, samo 12% domaćinstava je priključeno na distributivnu mrežu, što znači da taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen iako se uporedimo sa Evropskom unijom mi smo negde na 36% gasifikacije u Evropskoj uniji, odnosno oni su iskoristili taj potencijal tri puta više od nas.

Ono što još želim da kažem po ovom pitanju je da „Srbijagas“ kao najveći snabdevač i snabdevač javnih snabdevača prirodnim gasom i kao preduzeće koje osim 2.500 kilometara transportne mreže ima i jako veliku 12.000 kilometara distributivne mreže i pokriva 60% potrošnje gasa u Srbiji, kada su u pitanju domaćinstva i privreda, mora da vodi računa i o svojoj likvidnosti.

Skrenuo bih pažnju na neke slučajeve gde se dugovanje pojedinih toplana „Srbijagasu“ konvertuje ili nadoknadi preuzimanjem distributivne mreže u tom gradu. Poznato je da je 2019. godine u Zrenjaninu, negde krajem godine dug od 600 miliona evra, dug Zrenjaninske toplane prema „Srbijagasu“ namiren tako što je Zrenjanin svoju distributivnu mrežu ustupio ovom našem javnom preduzeću.

Znate, meni je to malo čudno da baš onoliko koliko je dugovala toplana iznosi vrednost distributivne mreže. Mislim da to ne može da bude baš jedno za drugo. Znači, tu je morala da postoji neka razlika u sredstvima. Svež novac je svež novac. Vi ste dali distributivnu mrežu, ali ko će da plati gas Rusima, nedostaje 600 miliona.

Na kraju će opet kao i u ranijim procedurama da sve ono što „Srbijagas“ treba da plati Rusiji da se prevali na Republiku Srbiju i na taj način imamo da u stvari Republika Srbija izmirila dugovanje toplane u Zrenjaninu.

Mislim da to nije korektno, posebno kada se radi o gradovima na severu Srbije, opštinama koje su najrazvijenije i koje svakako mogu da nađu mogućnosti da izmire dugovanja svojih toplana. U Nišu, grad Niš je taj koji garantuje za rad svojih javnih preduzeća pa i za sve obaveze Gradske toplane u Nišu. Ne jednom smo mi morali da nađemo način da ono što Gradska toplana duguje snabdevaču mi izmirimo kao grad. Znate, mnogo je lepo to kada se 600 miliona prebaci na nešto drugo i lokalna samouprave se rastereti tog duga. Mislim da to nije u redu, kao što nije u redu i cela priča oko „Novi Sad Gasa“ gde je nepažnjom mnogih dozvoljeno da taj dug naraste na devet milijardi za ono što je „Novi Sad Gas“ preuzeo od „Srbijagasa“ i da onda se stvar rešava preuzimanje preduzeća. Da, preuzeli ste „Novi Sad Gas“ i njegovu distributivnu mrežu, ali gde je devet milijardi i ko će da plati devet milijardi Rusima za isporučeni gas?

Mnogo više računa mora da se vodi o tome. Kada smo mi u Nišu imali dugovanje od 400 ili 500 miliona prema snabdevaču odmah su sazivani sastanci. Od nas je tražen dinamički plan otplate. Analizirane su mogućnosti da mi to možemo zaista i da platimo i prilikom prvog odstupanja od plana ponovo su sazivani sastanci i raspravljalo se šta će dalje.

Tako da je to moja zamerka na politiku „Srbijagasa“ prema najbogatijim opštinama koje se nalaze u AP Vojvodini. Slučajno je možda i sedište preduzeća tamo, pa se i u tim slučajevima ponašamo malo blagonaklonije nego u nekim ostalim slučajevima.

Znači, mreža za mrežu, ali gas za pare. Pare su potrebne da bi se jednostavno gas isplatio dobavljaču u inostranstvu. Pošto nema dovoljno vremena za nastavak diskusije, ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, da li još neko želi reč ko ima pravo?
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, znam da smo već celog dana radili. Ja bih samo rekao ispred Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke da ćemo mi podržati sve ove predloge i sa ovog mesta bih samo hteo da podsetim i naše građane i sve ovde da je u prošlom veku unazad 114 godina, tačnije 1914. godine, tačnije 107 godina, donesena je Niška deklaracija gde je tadašnja Vlada Nikole Pašića donela zajedno sa Skupštinom predlog i zakon, deklaraciju da Srbija ide zajedno sa Hrvatskom i Slovenijom. Da li je to bio pravi potez, da li je to bio loš potez mi sada kao država Srbija i kao naš predsednik radimo na tome da država Srbija zajedno radi sa svima, sa svim prijateljima, da sa komšijama radimo zajedno i da zato idemo da radimo ovaj predlog „otvorenog Balkana“.

Još jednom hvala na pažnji i velika podrška svima i posebno našem predsedniku Srbije.

Da li predstavnik Vlade želi reč?
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5, 6, i 7. dnevnog reda.
Zahvaljujem se predstavnicima Vlade.
Pre nego što odredim dan za glasanje, želim samo da vam povodom informacija koje ste mogli da pročitate na sajtovima, povodom vesti da je Vlada Srbije povukla Zakon o eksproprijaciji, želim samo da vas podsetim da ustavne odredbe, da Vlada Republike Srbije ne može da povuče zakon koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.
Mi čekamo odluku predsednika Republike Srbije da li će potpisati ili neće potpisati zakon i vratiti ga Narodnoj skupštini. To je jasna ustavna procedura.
Prema tome, bićete informisani o daljem toku kada budemo od predsednika dobili jasno obaveštenje o njegovoj odluci, a to znači da o nekoj eventualnoj sednici ćete biti na vreme obavešteni.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem sredu, 8. decembar 2021. godine, sa početkom u 17 sati i 40 minuta, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 78. stav 5. Poslovnika, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 169 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da je na predlog zakona nisu podneti amandmani, pristupamo odlučivanju o Predlogu zakona.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama u načelu.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 172, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Podsećam vas da je članom 4. Predloga zakona previđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Prema članu 196. stav 4. Ustava zakon i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Stavljam na glasanje Predlog da se utvrdi postojanje naročito iz opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 172, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama.
Druga tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na predlog zakona nisu podneti amandmani, pristupamo odlučivanju o Predlogu zakona.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru u načelu.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila Predlog zakona u načelu.
Podsećam vas da je članom 3. Predloga zakona predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Kao što sam i malopre rekao, to je moguće samo ukoliko Skupština utvrdi da postoje naročito opravdani razlozi.
Stavljam na glasanje Predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 172, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 171, nije glasalo dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Treća tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na predlog zakona nisu podneti amandmani, pristupamo odlučivanju o Predlogu zakona.
Stavljam na glasanje Predlog zakon.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 172, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Podsećam vas da je članom 3. Predloga zakona predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
To je moguće samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom donošenja.
Stavljam na glasanje Predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 172, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Četvrta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na Predlog zakona nisu podneti amandmani pristupamo odlučivanju o Predlogu zakona.
Stavljam na glasanje Predlog zakona, u načelu.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Podsećam vas da je članom 4. Predloga zakona predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 170, nije glasalo – troje.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Pošto smo završili odlučivanje o ranijem stupanju na snagu, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Peta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.
Podsećam vas da je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da je narodni poslanik Đorđe Komlenski pisanim putem povukao amandman na član 14. Predloga zakona, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika, odlučivati samo o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmena i dopunama Zakona o patentima.
Pošto sada prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma i zakona kojim se uređuje javno zaduživanje, tačke 6. i 7. dnevnog reda, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 3. tačke 4. i 6. Ustava Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju javna zaduživanja i zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Šesta tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Sedma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 173, za – 173.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što zaključim sednicu, želim samo da vas podsetim da sam zakazao za utorak, 14. decembar sledeću sednicu Narodne skupštine sa devet tačaka dnevnog reda. Da ne čitam sada koje su.
Da li će u međuvremenu biti neke sednice zakazane zbog zakona po hitnom postupku, o tome ćete dobiti obaveštenje.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Jedanaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Hvala.