Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo mi podržati ova predložena rešenja, ali poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, mislim da ste mogli da čujete iz izlaganja narodnih poslanika, mojih kolega u proteklom periodu, da ne kažem ceo dan, sa koliko problema se mi kao narodni poslanici susrećemo i koliko je ovo pitanje, u stvari mnogo dublje od samog kadrovskog rešenja. Verujem da ste pažljivo pratili sve ono o čemu smo pričali i da ćete se u velikom delu našeg obraćanja složiti se sa nama da su to realne stvari koje se dešavaju građanima Srbije, koje mi, pre svega, ovde i predstavljamo.
Ono što je interesantno jeste tema pritiska, pritiska na pravosuđe, ali ne od strane vlasti, što možete videti i što smo već definisali da ne postoji nikako, već od jednog dela opozicije koji pretenduje da se vrati na vlast, ali o tome ću govoriti nešto konkretnije malo kasnije.
Sada želim da se osvrnem na nešto što je mnogo bitno i zašto generalno građani Srbije nemaju baš neko poverenje u pravosuđe i to je nastalo, složićete se samnom, kolege su o tome danas govorile, onom katastrofalnom reformom pravosuđa, pričali smo o tome mnogo puta. Najbolji primer svega toga jeste i činjenica da su predlozi za određene sudije dolazile na istom papiru gde je u donjem levom uglu bio pečat DS i tog grada ili opštine na koji se nalazi, a u donjem desnom uglu je bio pečat opštine što je skandal i presedan sam po sebi.
Na žalost, preporuka za nekog sudiju je bila to da li je funkcioner DS ili nije, da li je blizak manje ili više, ili da li se može čak staviti pod kontrolu? Mi smo ovde čitali i zapisnike sa tih njihovih opštinskih odbora i kada čujete da vam ljudi koji su tako odlučivali o pravosuđu u našoj zemlji, danas drže nekakve lekcije i pokušavaju da nametnu svoje mišljenje kao jedino relevantno i kvalitetno, ne možete, a da se ne nasmejete.
Ono što želim posebno da naglasim, a to sam vam i u uvodnom delu rekao jeste pritisak. Ja sam uveren da će sudije o kojima danas diskutujemo i koje ćemo uveren sam, izabrati kasnije u toku dana, da će obavljati svoj posao profesionalno po savesti.
Međutim, ono što ja želim vama da poručim, a i tim ljudima, jeste da nikako ne smeju podleći pritisku kojem će biti izloženi, a to je sigurno. I tu upravo ovih ljudi koji žele da se vrate na vlast, o kojima smo pričali malopre, ali koji ne prezaju ni od čega i koji svakog onog ko ne misli kao oni ili nije možda dovoljno ekstreman u svom razmišljanju ili viđenju neke stvari su spremni da provuku kroz takozvanog toplog zeca i da ga satanizuju na svaki mogući način.
Zašto vam sve ovo govorim? U redu je da mi kao ljudi koji učestvujemo u nekom političkom životu naše zemlje i kao narodni poslanici budemo izloženi kritici i u redu je da diskutujemo, da razmišljamo različito, da ako ćemo već tako i da sukobljavamo mišljenje na različitim osnovama, ali sa različitim idejama, pre svega argumentima. Ali, nije normalno kada neke ljude koji su doneli mnogo toga dobrog našoj zemlji, da li u oblasti kulture, sporta, nauke, bilo koje oblasti i sferi društva, satanizujete samo zato što nisu čak za Aleksandra Vučića ili SNS, već samo podržavaju napredak naše zemlje.
Ovo vam navodim kao uvertiru za ono što ću vam sada ispričati, što je bogami šokiralo mnoge ljude sa kojima sam u kontaktu poslednjih dana. Prilikom otvaranje jedne japanske fabrike, tj. postavljanja kamena temeljca pojavio se i čuveni Dragan Stojković Piksi. Taj čovek se pojavio tu kako bi samo doneo još jedan doprinos, dao na težini cele te investicije i pokazao da mu je stalo do Srbije.
Tog dana i narednih nekoliko dana pripadnici bivšeg režima DS, pre svega mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa su danima i nedeljama satanizovali tog čoveka. Vređali ga najprimitivnije, nazivali ga botom, nazivali ga potrčkom Aleksandra Vučića iako je čovek samo došao da podrži nešto što je od opšteg dobra za našu zemlju.
Kako je prolazilo vreme i kako se videlo da ćemo u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo zavisiti od te utakmice u Portugalu, tih dana su ga prozivali i govorili – e pa sa kime si tikve sadio, tako ćeš i da prođeš, pa eto već smo ispali. Sećate se i kada je predsednik došao da pozdravi našu reprezentaciju u avionu da su tog dana odmah krenuli sa ismevanjem i Dragana Stojkovća Piksija i cele reprezentacije, pa su se pojedini njihovi funkcioneri radovali kada smo gubili sa 1:0. To ste mogli da vidite i na njihovim tviter nalozima kako su to proslavljali i sve je bilo u duhu toga – eto, kada sa malerom druguješ, tako ćeš malerozno i da prođeš.
Kada je došlo do tog preokreta, kada smo pobedili golom Mitrovića u 90-om minutu i kada smo otišli na svetsko prvenstvo, priča se okrenula i automatski su pokušali sebe da opere tako što su na silu počeli da hvale i Dragana Stojkovića Piksija, kao da ga do pre nekoliko sati nisu ti isti ljudi pljuvali.
Ovo vam sve govorim kao uvertiru onoga što se dešava iz mog ličnog ugla i po mom mišljenju, uz Nikolu Teslu, čoveka koji je možda najprepoznatljiviji svuda u svetu kada spomenete Srbiju. Radi se naravno o Novaku Đokoviću.
To je čovek koji je danas i juče u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a boga mi i u štampanim medijima njihovim opet izvrgnut nekakvoj satanizaciji. O njemu se sada pišu najgore moguće stvari, a razlog je samo taj što je čovek rekao da je apolitičan. O čemu se radi? U martu mesecu ove godine, Novak Đoković je postao i po još jednom parametru najbolji teniser svih vremena, iako je po mom mišljenju to bio mnogo pre toga.
Naime, u martu mesecu je proveo 311 nedelju na čelu ATP liste i ušao u istoriju i Beograd je želeo da mu se oduži na simboličan način. Naime, dvor, razne fontane, mostovi, različite institucije u gradu Beogradu su bile osvetljene bojama srpske zastave. Na Dvoru i fasadi Gradske skupštine su bili projektovani neki najbolji njegovi potezi i osvajanje turnira, njegov lik i zastava Srbije.
Kako je igrom slučaja, Novak Đoković u tom periodu bio u Beogradu, želeo je i on da dođe u Skupštinu grada. Naravno u Skupštini grada su ga dočekali ljudi koji su funkcioneri u gradu Beogradu, slikali se sa njim, ali to je najmanje bitno. Novak Đoković je to vreme proveo najviše sa ljudima koji su došli ispred, družio se, slikao se i taj period je posvetio onim ljudima koji svakodnevno navijaju za njega i podržavaju ga.
Gde nastaje problem? Isto to veče opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilas, opet njihovi aktivnosti na najgori mogući način vređaju tog čoveka, jednog od ljudi koji će zasigurno biti upisan u istoriji sporta kao jedan od najuspešnijih sportista na svetu u istoriji. Počinju da ga vređaju samo zato što je, zamislite, slikao se sa funkcionerima grada Beograd. U periodu koji je nastupio posle toga često je dobijao otrovne strelice, kao – eto, on bi mogao da se umeša u dešavanja u svojoj zemlji, zašto se ne oglašava, to nije u redu, nije nikakav patriota. Govore mu oni ljudi koji su svoj patriotizam pokazali tako što su opljačkali sve što se opljačkati može od građana Srbije.
Kada su počeli ovi protesti, kada su počeli aktivisti Dragana Đilasa, raznih Ćuta Manojlovića da istrčavaju na autoput i da blokiraju saobraćaj, on se oglasio jednim postom i rekao da čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Brže bolje su oni ljudi koji su ga do skora pljuvali, opet proglasili za heroja, proglasili za junaka, pa ste tako imali i situaciju gde oni slave i zloupotrebili opet tog čoveka u svoju političku korist, te pokušali da ga uvuku u sitno politikanstvo.
Mogli ste da pročitate - Đoković je uz nas, Đoković će da sruši Vučića, i na najmogući, odvratniji i prizemniji način iskoristili samo neku izjavu koju je čovek dao u datom trenutku, koja nema nikakve veze sa politikom. Dakle, to je trajalo samo 12 sati. Zašto 12 sati? Sutradan kada je čovek shvatio da ga u našoj zemlji, oni koji su upropastili Srbiju, koriste za sitno politikanstvo ne bi li na konto njegovog imena prikupili sebi glas više, oglasio se i istakao da nema nikakve veze sa političkim protestima, već šta više čovek je uvek bio apolitičan i da ne želi da učestvuje u tome.
Kako je to postavio na svojoj društvenoj mreži iste sekunde je Novak Đoković od heroja postao izdajnik, bot, kukavica i opet nešto najgore. Ovo vam sve govori kao klasičan primer pritiska kome su izloženi ljudi koji su se bavili i bave sportom i koji su doneli mnogo radosti našoj zemlji, a napadaju ih oni koji su doneli samo tugu građanima Srbije.
Ovo vam govorim, ne kao potreba da se odbrani ni Dragan Stojković Piski, pogotovo Novak Đoković, njima takva odbrana nije potrebna, niti želim da se moje izlaganje posmatra u tom svetlu, već da se posmatra samo kao vrsta pritiska kome je izložen svako ko neće da napada svoju zemlju i ko neće da učestvuje u ovom haosu koji oni uporno pokušavaju da izazovu i da ovo nije izolovan primer.
Kada govorimo o pritisku, i sa time ću polako završavati, jeste i ono što se dešava poslednjih dana, tiče se filma, filmske industrije, i pritiska na našu zemlju povodom tzv. genocida i navodnog genocida u Srebrenici.
Naime, proteklih par dana upinju se mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da izvrše što je veći pritisak na RTS. Pazite sad to, da izvrše pritisak kako bi se na RTS prikazao film „Quo Vadis Aida“ ili „Gde ideš Aida“. To je film koji služi jednoj propagandi kojom se Srbija i srpski narod, po ko zna koji put, putem filma i serija jedne jako moćne industrije satanizuju i prave u negativce.
Nije teško utvrditi, možete proveriti i na internetu. Ja nisam bio lenj, pa sam se bavio malo filmskim naslovima i tematikom. Preko 100 različitih filmova i serija u sebi imaju konotaciju i radnju gde se Srbi i srpski narod prikazuju kao negativci. Egzaktni primeri su vam onaj „Peacemaker“, odnosno „Mirotvorac“, „Iza neprijateljskih linija“, „Snajperista dva“, imate niz filmova gde vam je radnja usmerena na to kako se pokušava sprečiti navodni genocid u Bosni koji sprovodi Srbija i srpska vojska.
Kada vam ovo pričam, ne pričam slučajno, zašto? Upravo je perjanica Dragana Đilasa, Marinika Tepić žena koja je u ovom domu bila potpisnik inicijative da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici i sve ovo vam govorim iz prostog razloga što ti ljudi sa kreiranjem atmosfere, nekakve negativne, i određenom vrstom pritiska pokušavaju da izguraju ono što je za njih bitno ili ono od čega bi oni imali koristi. Ovo vam je samo jedan u nizu primera.
Zato, poštovani gospodine Pantiću, moju diskusiju, molim vas razumite na pravi način i uputite ove reč podrške, pre svega, vašim kolegama da nikada ne podlegnu ovakvom pritisku, iako će njemu biti izloženi, jer ako može RTS, ako može Dragan Stojković Piski ili jedan najveći Novak Đoković, zašto to danas, sutra ne bi bio sudija kod koga možda dođe predmet koji će biti u vezi sa Draganom Đilasom, Marinikom Tepić ili bilo kim. Zakon je isti za svakog. Zakon ne štiti ni nas kao predstavnike pozicije, a ne bi smeo ni da štiti njih kao predstavnike opozicije.
Stoga, poštovani gospodine Pantiću ja sam uveren da će izabrane sudije raditi u skladu sa zakonom, da će odlučivati onako kako je slovom zakona propisano, a da će uvek i na kraju svega toga korist imati pre svega građani Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici uvek se truditi da kao jedan veliki tim sa Vladom, ali pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji tr….put uspeha i napretka radimo u interesu svih građana i da od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!