Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom momentu 100 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 4. do 9. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Aleksandar Pantić i Žak Pavlović, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda, Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Pitam predstavnika predlagača da li želi reč?
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama su predlozi dve odluke Visokog saveta sudstva, jedna je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i drugi je Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova.
Na osnovu člana 47. Zakon o sudijama, Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku 17/21“, od 26. februara 2021. godine, oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Bačkoj Palanci. U „Službenom glasniku broj 53/21“ od 28. maja 2021. godine, oglasio izbor sudija za Upravni sud, u „Službenom glasniku broj 58/21, od 9. juna 2021. godine, oglasio izbor sudija za Upravni sud, Osnovni sud u Lebanu, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi, Prekršajni sud u Lazarevcu, Prekršajni sud u Negotinu, Prekršajni sud u Rumi i Prekršajni sud u Somboru i u „Službenom glasniku RS broj 87/21“ od 10. septembra 2021. godine, oglasio izboru sudija za Osnovni sud u Velikoj Plani, Osnovni sud u Prijepolju i Osnovni sud u Ivanjici.
Znači, ovde imamo Predlog odluke sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju po više oglasa Visokog saveta sudstva. Ovde imamo i dva oglasa Visokog saveta sudstva za upravni sud. Mi smo objedinili, spojili te oglase. Znači, jedan je bio oglašen za jedno sudijsko mesto, drugi je bio oglas za pet sudijskih mesta, ukupno šest. Mi smo to objedinili. S obzirom da smo za upravni sud izabrali tri sudije na stalne sudijske funkcije, pred vama je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju za upravni sud. Znači, samo su tri predloga kandidata, jer na tri mesta, tri oglasna mesta su popunjena već sudijama koji se već nalaze na stalnoj sudijskoj funkciji.
Visoki savet sudstva je saglasno odredbama Zakona o sudijama, Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju i Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija, sproveo kompletan postupak izbora. Znači, formirana je komisija Visokog saveta sudstva, znači obrazovana je komisija. Komisija je izvršila proveru podnetih prijava kandidata za navedene sudove i utvrdila njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost.
Četvrtog oktobra 2021. godine sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a koji su podneli prijavu za izbor sudija u Prekršajni sud u Lazarevcu, Prekršajni sud u Negotinu, Prekršajni sud u Rumi i Prekršajni sud u Somboru. Sedmog oktobra 2021. godine sproveden je ispit za sudije koji su podneli prijavu za izbor sudija u Upravni sud. Jedanaestog oktobra 2021. godine sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju za Osnovni sud u Bačkoj Palanci i 25. oktobra 2021. godine sproveden je ispit za kandidata za sudije koji se prvi put biraju za Osnovni sud u Lebanu i Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi.
Ispit kao što znate sastoji se od pisanog teksta i pisanog zadatka. Pisani tekst služi da se utvrdi stručnost kandidata koji su podneli prijavu, a pisani zadatak njihovu osposobljenost za vršenje sudijske funkcije, jer to je praktični rad, radi se izreka sudijske odluke. Znači, da se vidi da li su ti kandidati osposobljeni za sudijsku funkciju.
Ocena sa ispita je osnovno merilo prilikom predlaganja kandidata, odnosno utvrđivanja redosleda kandidata.
Što se tiče korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji za njih se uzima kao merilo stručnosti i osposobljenosti, uzima se završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji. Nakon sprovedenog ispita komisija je obavila razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu za sudije i potom je kompletan materijal dostavljen Visokom savetu sudstva.
Visoki savet sudstva je pored izveštaja komisije pribavio ocenu rada za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika, a takođe i pribavljaju i podatke i mišljenja osposobljenosti, stručnosti, dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje opšte sednice svih sudova, suda iz koga kandidat potiče i sednica je svih sudija suda neposrednog Višeg suda u odnosu na sud u kome kandidat postupa.
Nakon sprovedenog kompletnog postupka VSS je predložio sledeće kandidate za izbor na sudijsku funkciju. To su kandidati, za Upravni sud su predloženi kandidati: Mirjana Popović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Tatjana Popara, savetnik u Upravnom sudu, Katarina Petrić Ilić, savetnik u Upravnom sudu.
Kao što vidimo ovde sa Upravni sud, s obzirom da je sud republičkog ranga, pored sudija koji su već izabrani, sudije koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji, predloženi kandidati su savetnici u sudovima najvišeg ranga, znači, u Vrhovnom kasacionom sudu i Upravnom sudu.
Za Osnovi sud u Bačkoj Palanci predloženi kandidati su: Jelena Savić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Milica Dubljević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji i Milena Baletić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu.
Za Osnovni sud u Velikoj Plani predloženi su: Dušan Milošević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Goran Lalić, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, Tamara Radovanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Velikoj Plani, Jelena Vučković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Velikoj Plani.
Za sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Prijepolju predloženi su: Majda Iglica, zamenik javnog tužioca za Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju, Tijana Konatar Špica, advokat, upisana u imenik advokata Advokatske komore Čačak, Marija Vižljina, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Jana Pejović, opštinski pravobranilac opštine Prijepolje.
Odluku o predlogu kandidata za Ivanjicu predlog je Aleksandra Filipović, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Za osnovni sud u Petrovcu na Mlavi predlog su: Dragan Jokanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Petrovcu na Mlavi i Jelena Kukolj, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Za Osnovni sud u Lebanu predloženi su Saša Branković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Lebanu i Silvana Stanković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Leskovcu.
Za Prekršajni sud u Lazarevcu predlog su: Dejan Kastratović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu i Sanja Jovanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu.
Za Prekršajni sud u Rumi, predlog je Milica Beljin, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, za Prekršajni sud u Somboru predlog je Nebojša Vasiljević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji i za Prekršajni sud u Negotinu Valentina Rajačić Jovanović, sekretar Negotinske gimnazije Negotin.
Ovo su po mišljenju VSS najbolji kandidati od onih koji su konkurisali. Svi oni ispunjavaju uslove. Kratka biografija svih kandidata nalazi se u vašim materijalima, tako da ja neću govoriti o biografiji predloženih kandidata.
U biografiji su sadržani samo oni podaci koji su propisani Zakonom o sudijama, kao kriterijumi za izbor sudija. To imate u materijalima, tako da ste sa tim podacima upoznati.
Da se ne bih ponovo javljao ja ću sada obrazložiti Predlog odluke o izboru člana VSS iz reda apelacionih sudova. Znači, to je kandidat koji će mene zameniti u VSS. S obzirom, da sam i ja iz reda sudija apelacionih sudova, izborni član VSS, pa ću sada i taj Predlog odluke obrazložiti.
Naime, mandat kao što znate, mandat članova VSS, izbornih članova traje pet godina. Meni sada ističe mandat još za par meseci, postupak se pokreće šest meseci pre isteka mandata nekog od članova VSS, pa je shodno tome predsednik VSS 31. avgusta 2011. godine, predsednica VSS, donela je odluku o otpočinjanju postupka predlaganja člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova.
Izbori za člana VSS održani su 2. novembra 2021. godine, znači to su izbori na kojima glasaju sve sudije apelacionog suda, znači sve sudije četiri apelacije, bili su prisutni posmatrači misija OEBS u Srbiji.
Izbori su protekli potpuno regularno, nije bilo nijednog jedinog prigovora komisiji na regularnosti i tok izbora, i nakon održanih izbora, bila su dva kandidata, Vesna Sladojević, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i Gordana Veljović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.
Nakon sprovedenih izbora i prebrojenih glasova Vesna Sladojević je dobila 97 glasova, dok je Gordana Veljović dobila 101 glas, ali pobeda je bila, znači, Gordana Veljović je dobila veći broj glasova.
Na sednici VSS održanoj 18. novembra 2021. godine, VSS je doneo odluku da Gordanu Veljović, sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu, predloži za izbornog člana VSS iz reda sudija Apelacionih sudova. Pred vama se nalazi predlog VSS da se Gordana Veljović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, izabere za člana VSS iz reda Apelacionih sudova.
Vi nemate ovde biografije, to nije zakonom nužno propisano, ali ja ću vam samo par reči reći o Gordani Veljović, koja je predložena za izbornog člana VSS. Gordana Veljović je rođena 1965. godine u Topoli. Pravni fakultet je završila u Kragujevcu 1995. godine, i odmah je započela svoju karijeru u sudu, kao sudijski pripravnik.
Za sudiju Opštinskog suda u Kragujevcu, izabrana je 1999. godine, postupala je u građanskoj materiji. Od 2010. godine, sudija je Višeg suda u Kragujevcu, i tada je postupala u krivičnoj materiji, a od 2017. godine, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, i postupala je u građanskoj materiji.
Znači, radila je i krivičnu i građansku materiju i celu svoju radnu karijeru i ceo svoj radni vek, provela je u sudu. Pored toga, ona je bila i član disciplinske komisije VSS, u mandatu od 2016. godine do 2020. godine, tako da je upoznata i sa radom u VSS. Inače je majka četvoro dece, govori ruski i francuski jezik, a pored toga ima osnovno poznavanje iz engleskog jezika.
Smatramo da su svi predloženi kandidati apsolutno i dostojni i osposobljeni i da zaslužuju da budu izabrani na funkcije za koje su predloženi.
Ja bih sa ovim završio i samo bih vas pozvao da u danu za glasanje podržite predlog VSS i da glasate za predložene kandidate. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Idemo dalje. Reč ima Đorđe Dabić, u ime Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zahvaljujem predsedavajući. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi VSS, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici koja je održana juče, podržala je sve predloge koji su na dnevnom redu i ovom prilikom bih unapred čestitao svim sudijama koje će biti izabrane u danu za glasanje, ovde na plenarnoj sednici Narodne skupštine, uz želju da posao obavljaju odgovorno i posvećeno.

Ovo je svakako jedno od poslednjih, ako ne i poslednje biranje sudija na ovakav način u Narodnoj skupštini, mi već od januara ukoliko referendum bude uspešno okončan, menjamo način izbora sudija i to će više biti nadležnost VSS, od tih datuma, početka ustavnih promena, kada počnu da važe, to više neće biti ingerencija Narodne skupštine, i mi smo o tome vodili jednu ozbiljnu raspravu, rekao bih više godina, jer praktično mi od 2013. godine, imamo obavezu da taj deo koji se tiče načina izbora sudija, uskladimo sa evropskim preporukama, sa Venecijanskom komisijom, i to je uspešno ovaj saziv Narodne skupštine i realizovao.

Spremili smo ustavne amandmane. Idemo na referendum 16. januara, kada ćemo napraviti jednu ozbiljnu reformu našeg pravosuđa i način da se sudije više ne biraju u Narodnoj skupštini.

Moramo da kažemo da smo, uz pomoć ovde naših pravnika i šire javnosti koju smo uključili u ceo proces, našli jedno rešenje koje će opet zadržati jednu ulogu Narodne skupštine, makar na jedan posredan način, na način da ćemo mi iz Narodne skupštine imati priliku da biramo članove Visokog saveta sudstva i na taj način ćemo zadržati deo suvereniteta, odnosno, narod će i dalje preko Narodne skupštine imati uticaj na izbor sudija, kažem, na posredan način. Ne direktno na način kao što je sada bio slučaj, već na jedan posredan način.

To je, čini mi se, jedno optimalno rešenje koje je podržala i Venecijanska komisija i na taj način dolazimo u situaciju da otvorimo, odnosno zatvorimo još jedan klaster. To je ranije bilo Poglavlje 23, kada su nam iz Evropske unije često spočitavali da moramo menjati upravo sve ovo o čemu smo govorili, način na koji biramo sudije u Narodnoj skupštini.

Ovaj proces, kažem, je bio i te kako transparentan, inkluzivan, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je, čini mi se, 11 radnih sastanka. Po celoj Srbiji su išli i razgovaralo se na mnogim mestima. Istaknuti pravnici, profesori univerziteta su dali svoje učešće i našli su optimalno rešenje koje će biti pred građanima 16. januara.

Mislim da moramo više u javnosti da govorimo o samom referendumu. Nedovoljno se čuje šta je tačno tema tog referenduma i to daje mogućnost da se dešavaju raznorazne špekulacije, zloupotrebe i, čuli smo već više puta, neistine koje se plasiraju u javnosti kako je taj referendum u stvari napravljen da bi se, ne znam, izbacila preambula Ustava, odnosno deo koji se tiče Kosova i Metohije.

Mi smo uporno i ovde govorili i na drugim mestima da to nije tema, da ne glasamo o preambuli, to svakako ostaje deo našeg Ustava. Mi glasamo ovde o načinu izbora sudija ali, kažem, upravo zbog toga što se nedovoljno o ovome govori u javnosti, čini mi se, da i ministri i Vlada Republike Srbije treba da povedu jednu veću kampanju, s obzirom da je referendum za mesec dana, da se građanima predoči šta tačno treba da izglasamo. Jer, samo mi u Narodnoj skupštini, koliko mogu da primetim, govorimo o ovim ustavnim reformama.

Dakle, moramo da objasnimo građanima koliko je važno zbog našeg daljeg puta u EU da te promene dođu na dnevni red, da izglasamo da referendum bude uspešan, zato što na taj način uspevamo da i dalje ostajemo na tom evropskom putu, da napravimo još jedan veliki korak ka toj evropskoj agendi gde smo mi trenutno, kad pogledamo u nazad, evo ovih prethodnih dana, otvoreno je nekoliko klastera. Dakle, vreme je da konačno zaokružimo ceo taj proces i da zaista postanemo punopravna zemlja članica Evropske unije.

Nadam se da će referendum svakako biti uspešan i da ćemo na taj način pokazati da smo odgovorno društvo koje, pre svega, brine o svojim nacionalnim interesima. Uspeli smo da u ove ustavne amandmane inkorporiramo taj deo o tome da ćemo i dalje kao Narodna skupština imati uticaja na način izbora sudija, kažem na posredan način, preko delegiranja ljudi u Visoki savet sudstva, ali da, naravno, ispunjavamo sve ono što je EU, Evropska komisija, Venecijanska komisija tražila od nas u tom procesu pristupa EU.

Ono što je svakako važno pomenuti jeste da je ovaj proces urađen na jedan transparentan, dobar i odgovoran način, sve nasuprot onome što je 2009. godine radila bivša vlast. Godine 2009. podsetićemo, hiljadu sudija i tužilaca preko noći su završili na ulici bez ikakvog obrazloženja. Cela evropska javnost, stručna javnost se zgrozila načinom na koji se tadašnja država, tadašnji režim obračunavao sa sudijama i tužiocima.

Mi pokazujemo danas da nismo kao što su bili bivši koji su bez ikakvog obrazloženja smenjivali sudije. Mi ovde dajemo još veću nezavisnost, još veći legitimitet samim sudijama. Pokušavamo, dakle, da nađemo najoptimalnija rešenja i sve to što smo ovde dogovorili biće pred građanima 16. januara i siguran sam da će građani to podržati na referendumu koji će biti pred nama.

Način na koji ćemo dalje birati sudije smo obrazložili i to je sve i te kako urađeno na jedan transparentan, dobar i odgovoran način. Baš da bismo sprečili moguće zloupotrebe i da bismo uticali na to da se više ne dešavaju bilo kakve zloupotrebe naše javnosti čujemo često, kažem, i dalje vezano pitanje za preambulu.

Čujemo pitanje da se referendum šteluje radi Rio Tinta. Upravo o tome mora više da se govori i da se objasni građanima koliko je važan referendum na koji ćemo ići 16. januara, da to nema nikakve veze ni sa Kosovom i Metohijom. Ne menjamo preambulu, još jednom kažem. Ne menjamo nikakve delove koji se tiču dovođenja Rio Tinta u Srbiju. Tu se čuju najveće mahinacije i zloupotrebe u javnosti proteklih dana.

Videli smo da je država ispunila sve zahteve sa protesta. Videli smo da je i prethodne subote, uprkos svemu što smo uradili jedna, sad ću reći, šačica ljudi, veoma neodgovornih političara okupljena oko Đilasa, onog propalog tajkuna koji je pokušao da pravi mini hidroelektrane ćute i sličnih. Izašli su na ulice, blokirali su naše ulice, pokušavali su opet da izazovu incidente.

Kažem još jednom, sve ovo o čemu mi danas govorimo moramo ponavljati uporno da bi građani bili svesni zašto idemo na referendum, da to nema nikakve veze ni sa Kosovom, ni sa Rio Tintom i to treba građanima objašnjavati da ne bi bili u zabludi, da ne bi bili dezavuisani, da ne bi bili na ulici, zato što ih izvode ljudi koji su sve ovo i zakuvali, koji su doveli Rio Tinto i danas vas oni pozivaju da protestujete. Danas vas oni pozivaju da blokirate naše saobraćajnice.

Dakle, velika je odgovornost i na Narodnoj skupštini i na svim članovima Vlade Republike Srbije da se o ovim pitanjima govori na transparentan i odgovoran način kako građani ne bi bili u zabludi da ih neki propali političar i tajkuni izvode na ulicu i da ruše svoju državu.

Još jednom, mi ćemo u danu za glasanje podržati sve tačke koje su na dnevnom redu, to je važno svakako zbog toga što na taj način ispunjavamo sve ono što danas u evropskoj agendi mi kao država smo i te kako spremni da uđemo u Evropsku uniju i na ovaj način pravimo još jedan veliki korak ka tom punopravnom članstvu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, kao predlagač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine Pantiću, kolege poslanici, mi na današnjoj sednici imamo tačku dnevnog reda, a to je – Predlog za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Sednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 25. novembra 2021. godine, donela Odluku na osnovu predloga poslaničkih grupa da se za člana Saveta guvernera izabere gospodin Stojan Stamenković koji, inače i vrši ovu funkciju u prethodnom sazivu.

Ono što želimo da kažemo uopšte, i mislim da će svi članovi u svojoj diskusiji danas apostrofirati, to je da nam je izuzetno zadovoljstvo što takvog čoveka prvo Srbija ima, drugo što Narodna banka Srbije zaista drži jedan kontinuitet rada kada je u pitanju izbor članova Saveta guvernera, upravo zbog toga što u najtežim trenucima kada je Srbija trebala da donosi vrlo važne odluke u saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države ispred Narodne banke Srbije su, zaista bili ljudi od najvećeg integriteta i najvećeg iskustva koji ima.

Gospodin Stojan Stamenković je izuzetno iskusan ekonomista, koji gotovo od sedamdesetih godina prati, uopšte temu kada je u pitanju ne samo oblast Narodne banke Srbije, već uopšte makroekonomska analiza i makroekonomske projekcije kada su u pitanju finansije, ne samo Srbije, nego u onom vremenu i stare Jugoslavije.

Izuzetna nam je čast bila da razgovaramo sa takvim čovekom zato što smo mnogo toga imali da naučimo, jer očito je Srbija bila u istorijskim trenucima više puta u prilici da donosi vrlo važne odluke koje su u stvari odluke za budućnost naše dece.

Kada govorimo o tome koliko je važno da postoje ljudi od integriteta koji će donositi takve odluke i savetovati, na kraju krajeva, najviše institucije u ovoj državi po ovoj temi, onda treba reći da ono što smo imali prilike od njega da čujemo, a to je da po prvi put sada MMF više ne zove gospodina Stamenkovića da isključivo on učestvuje i prisustvuje pregovorima Srbija sa MMF, je u stvari pokazatelj, to je i on naveo, da Srbija ide dobrim smerom, da po prvi put sada imamo ovakvog guvernera koji zaista je u uskoj saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države, da sve odluke koje se donose donose se na osnovu konsenzusa svih političkih faktora u ovoj državi, ali i konsenzusa sa međunarodnim institucijama, jer smo uspostavili taj odnos poverenja između međunarodnih institucija kad su u pitanju finansije i institucija Republike Srbije.

To je za nas, u stvari bio pokazatelj da problemi o kojima pričamo i danas i koje smo negde predosetili da će se desiti u ovo vreme kada smo razgovarali 25. novembra smo dobili odgovore od gospodina Stamenkovića na Odboru.

Reći ću vam pre nego što kažem o svemu smo sve govorili, a kad je u pitanju inflacija, kad je u pitanju makroekonomski pokazatelj u budućnosti i u vreme ove krize, i šta je pandemija donela, a šta donosi energetska kriza, pre toga smo imali prilike da čujemo gospodina Stamenkovića da tim kojim on učestvuje, a to je Savet guvernera, koji zajedno sa guvernerom Narodne banke donosi određene odluke je efikasan, kvalitetan, stručan i da ono što je viđenje ovog člana saveta, to je da ne sumnja da u vremenima koja dolaze, koja su krizna da će se donositi uvek najodgovornije i najbolje odluke.

To je ono što je za nas najvažnije, da Srbija ne može da bude gubitnik, da se stvorila takva osnova koja pokazuje da sve odluke koje donosimo, donosimo konsenzusom i da sve odluke koje donosimo su u interesu građana Srbije i u interesu države Republike Srbije i da su interesu naše budućnosti.

Ono što želim da vam kažem jeste da od 2012. godine gospodin Stamenković učestvuje u donošenju različitih akata koje govore, uopšte, rade analize, istraživanje i scenarije mogućih kriza, ali ono što je važno je da u svojim radovima u kojima je od 70-ih godina po danas učestvovao jedan od najznačajnijih, to je da je u grupi ekonomista koje je radio zajedno sa USAID-om, FREN-om i MAT-om, govorio da postoji postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.

Znači, aktivno je učestvovao kao član Saveta guvernera upravo u podizanju ekonomije Srbije od onoga trenutka kada je Srbija pala na najniže grane, kada je 2012. godine Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela odgovornost za spašavanje ekonomske situacije Srbije u koju je ona zapala neodgovornim politikama svih onih ranijih vlada i predsednika koji su na određeni način zadužili ovu državu na krajnje neodgovoran način i gde je trebalo napraviti jedan dugoročan plan izlaska iz ovakve krize.

Ono što danas pričamo i prošle godine, kada je došla nova kriza i nov zamajac koji je pokazao da ni razvijene ekonomske države, kao što su članice EU se jedva nose sa problemima, Srbija je ostala na nogama i zadržala sve one rezultate koje je imala. To pokazuju i visoke stope rasta sa kojima će Srbija izaći ovu 2021. godinu sa godinom postpandemije Kovid 19, ali pokazuje i sa svojim odlukama koje donosi sada kada imamo na pragu energetsku krizu.

Mi smo imali prilike da vidimo rezultate NBS na kraju novembra meseca koja je pokazala da je Srbija izašla sa, zahvaljujući NBS, 16,45 milijardi evra većim deviznim rezervama, što pokazuje da je, kada govorimo o povećanju u odnosu na devizne rezerve koje su postojale na kraju 2020. godine, to bilo 13,5 milijardi evra na osnovu izveštaja koji je NBS podnela Odboru za finansije letos. Rezerve zlata se nalaze na nivo 37 tona. To smo juče imali prilike da čujemo na otvorenoj sednici Vlade Republike Srbije, gde je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić i gospođa guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ono što smo imali prilike juče da čujemo, kao što vidite kada dolaze velike krize, a u pitanju je energetika, znači energetika i finansije jedne zemlje su usko povezane. Kada vi imate određenu vrstu krize, vi morate promptno da reagujete, morate da obezbedite balans kada je u pitanju i sama mreža, elektromreža Srbije, da obezbedite balans kada su u pitanju i aktivnosti samoj Elektroprivredi da biste obezbedili svim građanima električnu energiju i vi onda morate da reagujete na tržištu kapitala, morati i kao NBS da pripremite novac za kupovinu električne energije onoliko koliko nedostaje za balansiranje.

Mi smo juče imali prilike da čujemo gospođu Tabaković da je spremno 750 miliona evra za kupovinu električne energije da bi se obezbedilo to balansiranje i da bi svi potrošači u što kraćem roku usred ovog snega koji je pao u nedelju, dobili električnu energiju i da bi se uspostavila normalna proizvodnja električne energije.

To je ono što je i zadatak države, da brine o svojim građanima, da kada god dolazi do određenih problema i izazova, a sada je to energetika, imamo i povećanje stope inflacije, da država reaguje.

Mi smo čuli na Odboru za finansije gospođu Tabaković da je rekla, mi smo bili zabrinuti što se tiče same inflacije i to pitanje smo i postavili gospodinu Stamenkoviću. Ono što država mora u određenim trenucima, to je da biste smanjili inflaciji ili zaustavili progresiju, morate da donesete određene mere, moraju robne rezerve da reaguju, mora određeno tržište hartija od vrednosti da reaguju da bi se zaustavili toliki problemi kada su u pitanju ti izazovi i, ono što je najvažnije, pokazatelj svega toga je kraj godine. Mi ćemo na kraju godine imati tačno sliku o tome koliko smo bili na kom nivou rasta što se tiče privrednih aktivnosti, kolika je bila inflacija prosečna kada govorimo za celu 2021. godinu, ali ono što je ohrabrujuće, mislim da su to rezultati, juče smo čili i gospodina Sinišu Malog, da mi ne treba da brinemo zato što Srbija ima finansije, da ćemo imati na računima kada je u pitanju Republika Srbija dovoljno novca da se finansiraju i plate i penzije i sve ono što je plan za 2022. godinu budžetom, da ne moramo da brinemo i kada su u pitanju tržišta hartija od vrednosti, da država ne mora u januari i februaru mesecu da reaguje i to je ono što je u stvari pokazatelj da je i Narodna banka i Vlada Srbije i predsednik države kada je u pitanju donošenje političkih odluka uvek zaista pravovremeno reagovala i ciljano da zaštiti sve one ciljne grupe koje u državi mogu da izazovu određene poremećaje kada su u pitanju finansije i finansijska sposobnost i otpornost domaće ekonomije, jer Srbija se pokazala i prošle i ove godine da zaista može da reaguje onako kako treba i to je ono što za nas predstavlja očuvanje kredibiliteta i Narodne banke Srbije.

Važno je da i međunarodna organizacija, kao što je Blumberg, jednostavno, govori o tome da je Narodna banka sa svojim projekcijama, kada je u pitanju bila 2021. godina, zaista pokazala krajnji stepen visoke odgovornosti i da, na kraju krajeva, i kreditni rejtinzi nikako ne padaju, nego samo idu gore. Znači, uvek su tu negde u nivou pred B B plus, koja govori o predinvesticionom tom najvišem rejtingu A i to je ono što za nas predstavlja veliki značaj.

Cena gasa, kao što ste videli, je zahvaljujući tome Srbija dobila što je održala dobre političke bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom i to je zaista odnos između dva predsednika, Aleksandra Vučića i gospodina Vladimira Putina, pokazao da kada je teško treba pomoći i treba pokazati krajnju odgovornost.

Očito je ova zima kritična za sve i pokazaće se… I juče ste imali prilike da čujete da najrazvijenije države Evrope, kao što je Nemačka, sa promenom svoje politike prema određenim strateškim projektima, kao što je „Severni tok 2“, će mnogo koštati zato što to ne puštanje gasa kroz „Severni tok 2“ gotovo Nemačku će koštati promptno mesečno oko 60 milijardi evra i to je pokazatelj kada vi donosite određene političke odluke koje mogu da ne uzmu u obzir sve analize koje ovako stručni ljudi rade kao što je gospodin Stamenković i jednostavno mogu da vas odvedu zaista na loš put zato što da smo mi zaista prešli kompletno na ono što Evropa traži, a to su obnovljivi izvori energije, mi danas ne bi uopšte govorili o električnoj energiji, ne bi govorili o proizvodnji električne energije iz elektrana i imali bi zaista još veće probleme koji bi se ogledali u takvom procentu, a ne samo u 0,38% ljudi koji nisu imali ova dva dana električnu energiju, nego bi se ogledali u mnogo većem procentu.

Prema tome, kada donosite određene odluke kao država i kada donose odluke neki politički faktori koji bi želeli da uđu ovde u Skupštinu, kreirajući neko javno mnjenje o tome kako ne postoji briga države za ekonomsku aktivnost države, za standarde zaštite životne sredine i onda pokazuju potpunu neodgovornost kada izlaze na proteste i pokušavaju da zaustave Srbiju na putu svog napretka, a to se pokazalo i sada, da jednostavno kada izlazite i manipulišete građanima kada su u pitanju određene odluke, države u tom delu izlazite kao neki kvazi ekolozi i dajete jednostavno sebi za pravo da plašite narod određenim izmišljotinama, onda dobijete kao odgovor na to da prvo Evropska unija otvori klaster 4, u kojima vam da priznanje za sve ono što ste uradili kao država u proteklih godina, pogotovo kada su u pitanju i saobraćajna infrastruktura i saobraćajna politika i balkanske trans energetske mreže i kada je u pitanju sama energetika i kada je u pitanju zaštita životne sredine i vi vidite onda da u stvari mi kao Srbija zaista idemo jednim putem kojim bi rado išle druge države u regionu.

Verujte mi da mnoge naše kolege i poslanici i građani iz država regiona kažu - blago vama što imate Vučića, koji zaista ima hrabrosti da donosi jako odgovorne odluke, koji trpi velike pritiske zbog tih odluka, ali to zaista kao građani osećamo, zato što u ovom trenutku mi nemamo "lok daun" kao mnoge države u našem komšiluku, koje su čak članice EU, mi nemamo problem sa električnom energijom, osim 0,38% građana koji ovih dva-tri dana do ponedeljka očekujemo potpunu regulaciju kada su u pitanju potrošači električne energije, koji nemaju problem sa cenom gasa koji moraju da plaćaju na svetskom tržištu, koja je od prekjuče skočila upravo zbog odluke Zelenih u Nemačkoj da ne pusti severni tok, pa cena na svetskom tržištu nije kao naša, 270 dolara na hiljadu kubika gasa već iznosi hiljadu pedeset, a čak skače do hiljadu i 600-700.

Prema tome, vi vidite, u stvari, u kojem se mi okruženju nalazimo. I kad imate takvo okruženje, vama su onda potrebni jako iskusni ljudi koji treba da rade na ovim analizama, da jednostavno pronađu sve moguće scenarije po kojima će jedna država da se ponaša.

Nama je veliko zadovoljstvo bilo da razgovaramo sa čovekom koji je bio i u vladama Milke Planinc i u vladama Ante Markovića i u vladama gospodina Avramovića, pa, na kraju krajeva, i član Saveta guvernera od dolaska gospođe Jorgovanke Tabaković, da učestvuje u ovako važnim odlukama koje treba država da donese.

Rezultat koji se pokazao što se tiče deviznih rezervi i što se tiče zaustavljanja inflacije koja je počela da raste, a inače je ona na nivou, kada pogledate druge države EU, bila znatno, znatno manja, projektovana na 3,7% u proseku za ovu godinu, ona je obuhvaćena i za sledeću godinu i budžetom za 2022. godinu. Znači, u ovom trenutku je tačno da je rast inflacije veći, ali tačno je i da mere koje Vlada sprovodi i Narodna banka Srbije za sledeću godinu, znači, početak, očekujemo da će padati.

Prema tome, smatramo da je gospodin Stojan Stamenković, predlog za člana Saveta guvernera, dobar predlog, smatramo, dokle god Srbija ima ovakvog stručnjaka u svom timu, koji treba da donosi odgovorne odluke države i od strane NBS, smatramo da treba da podržimo ovakav predlog i da glasamo za njega. Tako da predlažemo da u danu za glasanje svi poslanici podrže ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnog odbora žele reč? (Ne)
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, jedna informacija za vas, kolege. Planirano je da se danas glasanje održi oko 17.00 časova, tako da biste mogli da uskladite svoje obaveze.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih klubova.
Za reč se javio narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, drago mi je što ste ponovo sa nama i hoću da vam čestitam na iscrpnom izveštaju, često dolazite ovde, i da odam priznanje za vaš angažman.

Žao mi je što predstavnici ministarstva danas nisu ovde, mislim da bi štošta imali da prodiskutujemo, ali, biće prilike.

Pre nego što krenem sa diskusijom na današnji dnevni red, hoću da se osvrnem na jučerašnju sednicu Vlade. Kao što se građanke i građani sećaju, juče sam govorio o problemu snabdevanja električnom energijom u sandžačkim opštinama, ali i načelno u celoj zapadnoj Srbiji. Drago mi je što je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao sednici Vlade koja se održala, jer je očigledno da neke stvari moraju da se podvuku i da se preseku, jer se očigledno neki činovnici, ministri i direktori javnih preduzeća ponašaju poprilično autistično.

Da vam kažem, kada vi u svojim planovima i programima stavite za tri, šest meseci, 2023, 2024. godine, to sve izgleda fino, lepo i da nešto napreduje. Međutim, mi koji ne živimo u Beogradu, živimo u rubnim opštinama, mi koji ćemo da se vratimo, koji živimo u sandžačkim opštinama, a neki zaseoci i cela naselja nemaju električnu energiju, to nama na papiru ništa ne znači, odmah da vam kažem. Znači, ono što ste imali od zimnice, to vam je propalo, ako ste imali neku hladnjaču ili se bavite poljoprivredom, imate veliku materijalnu štetu i to što vi pišete u nekim izveštajima, to nama apsolutno ništa ne znači.

Ono što mene raduje jeste što je predsednik shvatio koliki je to problem, hvala mu, i što mora očigledno da utiče na određene ministre da počnu da se mešaju u svoj resor. Ja se nadam da će ovo biti poslednja zima u kojoj govorimo o čišćenju snega i o nestanku električne energije, jer to nije samo problem u sistemu, za neke činovnike, to je za nas koji živimo u tim opštinama osnovni životni problem i jednostavno nemogućnost normalnog funkcionisanja.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, kako su se civilizacije razvijale, osećala se potreba da se napravi određeni pravni sistem. Postojale su razne imperije koje su bile izuzetno jake, imamo primer Huna, Mongola, itd, ali koji nisu ostavili neki dublji civilizacijski trag, zato što nisu imali, između ostalog, uređen i svoj pravni sistem.

Moćne civilizacije, moćne imperije, koje su želele dugo da traju, shvatile su da koliko god su bile i vojno i ekonomski nadmoćne, morale su da ustanove nešto što se zove pravo i pravda, jer su shvatili da kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom i da nepravda prelazi u zulum, a da zulum se trpeti ne može.

Onda imamo civilizacije i imperije koje su trajale stotinama godina, a između ostalog, ključ njihovog uspeha jeste u tom pravnom sistemu, gde su građani čak i kada bi bili porobljeni od strane tih imperija, osećali određenu pravnu sigurnost.

To je nešto što je nama danas jako važno, može da bude izuzetna pouka kako mi danas treba da funkcionišemo.

Ono što SPP kao najjača bošnjačka stranka ističe, što je u našim programskim aktima definisano i na čemu je rahmetli predsednik akademik Muamer Zukorlić uvek insistirao, govorio, čak i brojna dela pisao, jeste beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije. To je jedan od temelja naše saradnje i razloga sa najjačom strankom SNS i jedan od razloga zašto podržavamo Vladu Republike Srbije.

Jasno je da imamo rezultate kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, pogotovu na tom globalnom, državnom, da kažem, nivou. Razbijena je jedna ozbiljna kriminalna grupa Veljka Belivuka. Vidimo da istraga ide dalje, i to je nešto što je jako važno, ne samo ustanoviti one počinioce i same izvršioce krivičnog dela, već ustanoviti tokove novca i videti gde je kriminalna grupa sav taj novac uskladištila. Zašto? Da bi se poslala poruka svima onima koji hoće da se bave kriminalnom da se taj kriminal ne isplati i da od toga ne možete da kažete – malo ću da se bavim kriminalnom, pa ću onda, ne znam, da obezbedim svoju starost itd. Zato mora da se pošalje jasna poruka da se bavljenje kriminalom, kršenje zakona ne isplati. Ono što se radi u tom segmentu i u tim slučajevima apsolutno podržavamo.

Međutim ono na čemu mi permanentno insistiramo jeste da ta borba protiv kriminala i korupcije zaista ide po dubini. Ono o čemu mi govorimo jeste borba protiv kriminala i korupcije u sredinama odakle mi dolazimo, znači u sandžačkim opštinama.

Prošle nedelje smo govorili da je kolega Jahja Fehratović dobio pretnje od određenih kriminalnih grupa. Možete misliti, kada neko ko je intelektualac, univerzitetski profesor, narodni poslanik dobija otvorene pretnje preko društvenih mreža, kakvu onda pravnu sigurnost i bilo koju drugu sigurnost može da ima običan građanin. Pre tome, ono što ja očekujem i od vas, ali i od svih ljudi, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde jeste da hitno reaguju i da se počne beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije na prostoru sandžačkih opština.

Ono što je eklatantan primer bahatosti kriminalnih grupa jeste ubistvo novinara i humaniste Edina Hamidovića u avgustu ove godine na šetalištu u Sjenici. Znači, to je slučaj o kojem su rahmetli predsednik Zukorlić i druge kolege iz naše poslaničke grupe, pa i ja sam, više puta govorili. Mislim da ne postoji kolega koji nije čuo i sad će možda neko reći – evo ga ponovo ovaj govori na tu temu. Naravno da govorimo na tu temu zato što nismo mrdnuli sa mrtve tačke. Ne može da se desi da nekoga ubijete na šetalištu dok šeta sa ženom i sa decom. Nije važno koje je nacije, koje je vere, koja je stranka, pobogu. Znači, svako ima pravo na svoje političko ubeđenje, ali ne sme niko da pomisli da zato što neko drugačije misli može on da mu oduzme život. Koliko je tu moglo da bude nevinih žrtava, ljudi su šetali, pojma nemaju o čemu se tu dešava?

Šta je ključni problem? Kao i u slučaju zemunskog klana, kao što smo i devedesetih godina kada je bio kriminal prisutan i na kraju grupe Belivuka, problem jeste sprega ljudi iz sistema i kriminalaca. Onog trenutka kada prekinemo te veze, kada shvate ljudi iz sistema, kada ih detektujemo, izbacimo i kaznimo i kazna prema njima bude primer svima da više niko ne sme da zloupotrebi policijsku značku, poziciju sudije, tužioca da on može malo, ne znam, bude partner sa nekim kriminalcima. Kriminal postaje jači od sistema kada ima podršku pojedinih ljudi iz sistema. Mi imamo jasnu opredeljenost i predsednika države i predsednice Vlade i čitave Vlade. Mi to podržavamo, ali po dubini moramo da vidimo ko se i sa čim bavi.

U slučaju ubistva Edina Hamidovića se nije apsolutno mrdnulo sa mrtve tačke, jednostavno ubistvo se desilo. Tu sad govorim o stepenima odgovornosti. Ubica je napustio zemlju. U međuvremenu desila se iznenadna smrt rahmetli Zukorlića i sada ti kriminalci se osećaju ponovo jaki, hrabri i oni u Sjenici tamo neke ljude sačekuju, pitaju, šalju im poruke preko društvenih mreža itd.

To je nešto što apsolutno ne smemo da dozvolimo i moramo da ispitamo ko je tim kriminalcima iz sistema omogućio da se tako ponašaju, a konkretno u ovom slučaju imamo izvesnog Bojana Trnčića, načelnika stanice policije u Sjenici, koji je deo te grupe i koji se zajedno sa njima, prema saznanjima koja ja imam, bavi određenim kriminalnim radnjama.

Ovo ubistvo nije jedino u Sjenici. Imamo ubistvo izvesne starice Miladije Kočović, kao i ubistvo učitelja Huseina Derdemeza. To je nešto što je jako simptomatično jer se dešava na prostoru granice prema Crnoj Gori. Šta se u tim predelima naše zemlje, a opštine Sjenice dešava? To je nešto što unutrašnja kontrola podrobno mora da ispita.

Što se tiče slučajeva Fahrudina Skarepa, Ernada Bakana i Fahrudina Mavrića, Stranka pravde i pomirenja, prvenstveno rahmetli predsednik Zukorlić, ali i svi naši poslanici više puta su govorili na ovu temu, apelovali, tražili od Ministarstva pravde i nadležnih institucija da se posebno bave ovim slučajem. Sada vidimo da određene političke strukture ili političke strukture u nastajanju pokušavaju nesreću ove tri porodice da iskoriste da bi prigrabili neki politički poen. To je nešto što apsolutno nikada nikome od nas nije palo na pamet i to je nešto što ne smemo da dozvolimo.

Znači, želim da iskoristim vaše prisustvo, Ernad Bakan je imao 19 godina, bio je brucoš na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu, kada ga je 4. marta 2019. godine, dok je prelazio Ulicu cara Dušana, na pešačkom prelazu udario automobil kojim je upravljao izvesni I.M. Znači, suđenje još nije okončano, a sledeće ročište je zakazano za 27. decembar. Zbog neažurnosti suda mi sada imamo pokušaj politizacije tog slučaja. Znači, sada niko neće reći sud nije radio svoj posao, već će reći – aha, neki Bošnjak je zgažen na pešačkom prelazu u Beogradu i sada oni toga neće da osude. Molim vas, to ne smemo da dozvolimo.

Znači, zaista verujem da nije etnički, ni na bilo koji način, ovo motivisano, ali da vam kažem da ima ljudi koji ne razmišljaju kao ja. Mi kao politička elita, kao parlament, kao neko ko je deo vladajuće većine ne smemo da dozvolimo da se takve poruke šalju. Moramo da damo građanima jasna obrazloženja i objašnjenja i da ljudi imaju zaista poverenje u naš pravosudni sistem.

Što se tiče slučaja Skarepa i Mavrića, takođe smo više puta govorili, čak su se organizovala i određena forenzička ispitivanja, analize da se dokaže da se taj slučaj nije desio onako kako je predstavljen. Zamolio bih, koristim ovu priliku, predstavnike Ministarstva pravde, ministarku pravde da primi ove porodice na razgovor i da popriča sa njima. Kroz institucije se ovi problemi rešavaju, a ne mogu se rešiti na ulici. Neko će zloupotrebiti emociju tih ljudi.

Kada, ne daj Bože, izgubite člana porodice, da vam kažem, nikakva vam presuda to ne može vratiti, ali ono što je važno jeste da imamo poverenje, pogotovo manjinskih zajednica u pravosudni sistem i u organe Republike Srbije, a ono će se u potpunosti uspostaviti kroz jedan partnerski odnos, odnosno kroz razgovor da vidimo šta to porodicama ovde smeta, na šta imaju pritužbu, da li smatraju da se radi o nekoj korupciji, opstrukciji itd. Jedino rešenje, kako ga ja vidim, jeste jedan razgovor. Zato mislim da sa tim porodicama na najvišem nivou, znači Ministarstvo, treba obaviti razgovor.

Što se tiče potrebe izbora novih sudija, mislim da je to više nego važno. Ne možemo se boriti protiv kriminala i korupcije, ne možemo imati efikasnu implementaciju te borbe ako imamo na stotine predmeta koji čekaju u našim sudnicama.

Reći ću par statističkih podataka koji se tiču Osnovnog suda u Prijepolju. Znači, imamo četiri i po hiljade parnica. Parnice se rade u dve sudnice. Po sudiji imamo otprilike preko dve hiljade tih parnica. Prema nekoj statistici, otprilike 15 predmeta sudija može za mesec dana da završi, a vi sad vidite mi otprilike imamo, pet, šest godina nam treba da bi sve to završili. Ovo su podaci koje sam ja dobio. Znači, mislim da su precizni, ali vi možete proveriti. Imamo 500 krivičnih predmeta. Imamo, takođe, dvoje sudija koji se bave ovom problematikom.

Izbor sudija, novih sudija je jako važan. Ono na čemu mi permanentno insistiramo jeste procentualna zastupljenost. Znači, želimo da predstavnici, ne samo bošnjačkog naroda, već svih drugih manjinskih zajednica shodno svom učešću u procentu stanovništva imaju i sudija i tužilaca i drugog sudskog osoblja i u osnovnim i u višim itd. Zašto? Tako ćemo napraviti ovo poverenje o kom govorimo.

Naravno, ono ne sme da ide na uštrb kvaliteta, jer vrlo često nekada imamo i ovde kandidate, iskreno, sa kojima naprosto, iz profesionalnog, nema veze što su pripadnici mog naroda, ne možemo da ih podržimo zato što po nama, profesionalne standarde ne zadovoljavaju.

Ono što hoću da istaknem, a tiče se pošto mi vreme curi, osvrt na funkcionalnost Komisije u postupcima javnih nabavki. Jako važna institucija i mislim da nemaju dovoljno ljudskih resursa, da treba da ima više ljudi. Zašto? Zato što vi dolazite u situaciji, kao grad odakle ja dolazim, ili taj deo naše zemlje, da imate bahate izvođače radova koji naprosto na svaki tender koji oni ne dobiju ulažu prigovor, uplate neku taksu od 120 hiljada dinara i sada kada se vama neko u jeku infrastrukturne sezone javi i zablokira vam tender za puteve, vama je ta infrastrukturna godina propala. Šta ćete vi građanima da kažete, a u stvari, radili ste samo po zakonu. Komisija je pretrpana tim zahtevima i vama propada ta budžetska godina, sredstva, itd.

Tako da, apsolutno ćemo glasati kada je ovaj predlog u pitanju, što se tiče Komisije u postupcima javnih nabavki, ali mislim da im fali ljudski resurs, da im fali još ljudi da bi bili funkcionalniji, naprosto ti odgovori moraju nekako zakonski da se za sedam dana, 15, mesec dana, a ne da to ide u nedogled.

Što se tiče izbora Saveta guvernera, svakako podrška Narodnoj banci, koja vodi jednu jasnu monetarnu politiku, kurs je stabilan i mislim da mi kao narodni poslanici, građanke i građani, mogu da budu zadovoljni.

Što se tiče, u Danu za glasanje, za ove predloge ćemo glasati. Što se tiče pojedinih sudija zadržaćemo pravo da imamo mišljenje u skladu sa politikom naše stranke. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, mi danas razmatramo brojne predloge odluka koje se odnose na pravosuđe, odnosno na kadrovska rešenja u okviru sudske vlasti i ne znam da li sam po ovom pitanju subjektivna, ali stičem utisak da se o ovoj grani vlasti i kroz izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i kroz nedavno usvojeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u ovom sazivu parlamenta govori više nego ikad. To jeste dobro, jer sudska vlast jeste jedna od tri stuba vlati i ona kao takva, generalno i istovremeno mora biti u apsolutnoj korelaciji sa njenim kadrovskim rešenjima kako bi dala odgovarajuće rezultate.

Upravo od načina organizovanja i funkcionisanja sudske vlasti i normativnog okvira, kao i ljudi kojima između ostalog, i mi još uvek kao narodni poslanici, dajemo legitimitet, zavisi slika pravosuđa jedne zemlje i direktno utiče na ostvarivanje prava građana.

Mi smo na jučerašnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prilikom razmatranja predloga ovih odluka, koje ste vi danas obrazložili, imali jedno zapažanje da obrazloženi predlozi odluka ne sadrže podatke o prosečnoj oceni kandidata tokom studiranja, kao ni broj godina studiranja.

Tačno je da ove informacije na kraju neće biti presudne prilikom našeg odlučivanja o tome da li ćemo podržati vaše predloge ili ne, ali mislim da mogu dosta da kažu i pokažu i o njima samima, ali i o njihovim profesionalnim kvalitetima. Sigurna sam da ih vi u okviru, pošto se bavite tim poslom, vi ih sigurno znate, to su vaše kolege i vrlo dobro znate da su zaslužni da se danas nađu na dnevno redu, ali zarad šire javnosti, ali i narodnih poslanika, mislim da smo na Odboru zauzeli neki stav da u buduće, dok još uvek razmatramo ove predloge, ti predlozi imaju i njihove biografije.

To su ljudi koji posredno ili neposredno, vršeći tu funkciju, sudijsku funkciju, utiču na živote građana i zato se nadam da će se ova dobronamerna sugestija uvažiti.

Osim sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, danas na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru VSS iz reda sudija apelacionih sudova. U pitanju je sudija Apelacionog suda iz Kragujevca. Vi ste vrlo lepo obrazložili koji su to razlozi zbog kojih bi taj kandidat danas trebalo da bude podržan. Takođe, mi ni njenu biografiju nemamo, ali s obzirom da se radi o sudiji apelacionog suda sa dugogodišnjim iskustvom, čak preko 26 godina radi u pravosuđu, ima 22 godine sudijskog staža, nesumnjivo je da je ovaj izbor zaista, da će ovaj izbor biti zaista i dobar.

Gospodine Pantiću, obzirom na to da se radi o mestu na kome ste vi do sada bili, ja sam uverena u to da će predloženi sudija nastaviti tamo gde ste vi stali, da će nastaviti posao koji vi niste uspeli da završite zbog malo vremena. Ovom prilikom želim i da vam se zahvalim na dosadašnjoj saradnji, ali i na spremnosti da razumete i uvažite izlaganja narodnih poslanika, da ih saslušate i da u skladu sa tim date neko odgovarajuće obrazloženje koje na kraju, u većini slučajeva, i da rezultat ili se bar čuje i nailazi na razumevanje. Ja vam želim sreću u budućem radu.

Što se tiče statistike, ona pokazuje da iz godine u godinu sve veći broj žena upisuje visoke škole i fakultete. To možemo videti iz Predloga za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i Predlog za izbor VSS. Recimo, u Ustavnom sudu u ovom trenutku imamo čak devet žena i to je pokazatelj da smo na dobrom putu da poštujemo ravnopravnost u svim segmentima u kojima se ta ravnopravnost ne podrazumeva, već prosto dolazi vremenom na svoje mesto.

Možda je danas pravo vreme da razgovaramo o pravosuđu kada su promene Ustava u toku i odnose se u najvećem delu, odnosno jedino i isključivo samo na sudijsku vlast.

Akt o promeni Ustava isključivo se odnosi na pravosuđe, kao što sam rekla i njime se ne menjaju drugi delovi Ustava. Imam potrebu da to kažem, imajući u vidu da se u javnosti vrlo često može čuti konotacija da ustavne promene podrazumevaju i neke druge izmene. Naprotiv, one se odnose isključivo na uređenje sudova, javnih tužilaštava i predviđaju neke dodatne ustavne garancije, nezavisnosti sudija i sudstva, o čemu smo mi u ovom mandatu govorili, mogu reći, malte ne na svakoj drugoj sednici, kao i o važnosti nezavisnosti sudova u opšte i sudija.

U sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, sudska vlast jeste nezavisna, a odnos između ove tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju, ali i ravnoteži koja između postoji. To znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena od sistema i ne može biti odgovorna samoj sebi. Ona pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku mogu, može se preispitivati samo od strane nadležnog suda u postupku koji je unapred predviđen. Ono što je možda i najvažnije, sudije moraju biti nezavisne, što znači da se zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju njegove sudijske funkcije.

Sledeća stvar koja je obuhvaćena Aktom o promeni Ustava jeste garancija stalnosti sudijske funkcije i o tome smo dosta govorili. U sistemu u kome se sudije biraju na određeni vremenski period, odnosno uz postojanje mogućnosti reizbora, sasvim opravdano se može postaviti pitanje nezavisnosti sudija. Zato je ubuduće predviđeno ukidanje prvog izbora sudija na tri godine, možemo ga nazvati probnim radom sudije, iako on to suštinski nije i sudijska funkcija će zato trajati za sudiju sve do navršenja njegovog radnog veka i odluku o prestanku sudijske funkcije donosi upravo organ koji ih i bira, a to je VSS.

Možda je jedna od najvećih promena ta da će buduće sudije i predsednici vrhovnog suda, ali i predsednici sudova, biti birani od strane VSS. Mi smo do sada o tome razgovarali na Skupštini, javnost jeste delom imala uvida u to, ali prema važećim ustavnim odredbama Narodna skupština, iako je vršila izbor sudija na predlog VSS ubuduće to neće biti slučaj.

Dakle, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više neće učestvovati u izboru sudija i sve ovo ima jedan krajnji cilj, a to je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, ali na kraju i bolju zaštitu građana i jačanja vladavine prava.

Osim pravosuđa u okviru današnje rasprave mi razmatramo i Odluku o izboru članova Saveta guvernera NBS. Savet guvernera Narodne banke čini pet članova koji bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora.

Mi danas imamo kandidata koji je najpre izabran 2012. godine, zatim 2016. godine i ponovni izbor pokazuje da je on zaista radio svoj posao, da je politika koju vodi NBS očuvala onaj status za koji je i bila zadužena i zbog svega toga kao i zbog razloga što SDPS u centar svih svojih programskih načela stavlja čoveka kao nekog ko bi trebalo da bude nosilac svih tih promena, SDPS će u danu za glasanje podržati sve navedene predloge odluke. Zahvaljujem.