Hvala vam.
Reč ima predsednica Odbora za kulturu i informisanje, Sandra Božić.

Zahvaljujem se potpredsedniče Orliću.

Zaista, gospodine Milićeviću, zahvalna sam vam na vašem izlaganju, s obzirom da ste se dotakli ključnih tačaka upravo onoga što jeste problem kada govorimo o REM-u, a to je njegova konstantna politizacija, stavljanje u politički ring tela koja apsolutno mora biti i jeste nezavisno.

Ono što bih ja htela još da dodam, vrlo kratko, jeste da mi je drago što ste se setili tog perioda u kojem smo zajedno učestvovali u međustranačkom dijalogu. Setite se apsolutno celokupne hajke, podsećam i javnost na to, kada je gotovo predsednica Saveta regulatornog tela, gospođa Olivera Zekić bila prokazana, bukvalno, u imaginarnim Đilasovim medijima, u onom imaginarijumu u kojem pretpostavljam da REM, osim preporuke koja će dugo putovati do Luksemburga, apsolutno ne može ništa.

Neko je spomenuo, čini mi se gospodin Života Starčević, i problem lažnih vesti. Upravo se celokupan problem lažnih vesti javlja na televizijama koje su u vlasništvu dva tajkuna, Šolaka i Đilasa.

Tu dolazimo do ključa problema, jer kada imate potpuno, kao što kažu, dve podeljene Srbije, ja se ne slažem sa tim s obzirom da smatram da je naša država uvek bila jedinstvena, uvek težila zaštiti svog teritorijalnog integriteta, dobrobiti svojih građana i mi vrlo dobro da se mi građani Republike Srbije okupimo uvek jedinstveno i snažno oko svakog problema, oko svake nedaće koju naša država može da istrpi i neću se nikada složiti da postoje dve Srbije, ali svakako kada uključite kanal N1, Nove S, vi dobijate apsolutno drugu dimenziju onoga što se dešava u Srbiji. Prosto, upadnete u jedan imaginarijum u kojem je sve moguće i ništa nije moguće.

Dakle, to je ona politička kreativnost, ako to mogu tako da nazovem, dva tajkuna koji pokušavaju da na jedan vrlo flagrantan način kreiraju javnost i javno mišljenje u Srbiji.

Suštinski, ono što je jako važno, jeste da vi kada pogledate situaciju koju imate u medijima, kada vidite da se Đilasova i Šolakova televizija potpuno ne ponašaju ne u skladu nego krše zakone Republike Srbije upravo tim reemitovanjem takozvanim iz Luksemburga, vidite da njima ne pada na pamet ne da poštuju Ustav i zakone Republike Srbije, nego neke opšte norme oko kojih se mi u tim međustranačkim dijalozima već drugu godinu dogovaramo.

Dakle, oni unapred dolaze u situaciju u kojoj će reći da njih apsolutno nije briga za medijske zakone, za medijsku sliku. Znaju oni vrlo dobro da su zastupljeni i više nego što to kažu svi izveštaji, a imamo jedan izveštaj, gospodine Milićeviću, i Regulatornog tela za elektronske medije, koji kaže da su se svi ti bojkotaši, bukvalno za jedan procenat manje pojavljivali u medijima nego što su to koalicione stranke koje su učestvovale na izborima. A od tih bojkot izbora bili su prisutni kojekakvi analitičari za koje znamo da su plaćeni sa istog stola odakle se finansira i N1 i Nova S itd.

Suština apsolutno celokupne priče oko medijske tzv. neslobode, koja je nemoguća, jer, imali ste koliko juče na RTS, javnom servisu, koji im je uvek najbolnija tačka, prisustvo čoveka koji apsolutno, rekla sam malo čas, pitanje je da li može da se kaže da iza njega stoji jedan glas iz njegove porodice a kamoli podrška neke veće grupe ljudi, imali ste Jovanovića koji zastupa Zelenovića ili Petrovića ili, ja bih rekla, ipak, na koncu svega, Dragana Đilasa, i imali ste sa druge strane potpredsednika SNS, potpredsednika glavnog odbora, nekoga ko apsolutno, stranke koja nosi preko 60% podrške građana Republike Srbije. I mi govorimo o zastupljenosti? Jel tu postoji ravnoteža? Ne, to je apsolutna neravnoteža.

Kada ste u bilo kojoj državi mogli da vidite da neko ko nije parlamentarna stranka može da dođe i da gostuje sa najvećom i najjačom političkom opcijom? Na kraju krajeva, gospodin Milićević je predstavnik SPS, sinoć je bio u toj emisiji. U kojoj zemlji je to moguće, da nekoga koga pokupite sa ulice uvedete na javni servis i omogućite mu u "prajm-tajmu" emisiju od sat vremena? Dakle, on je mogao da izgovori gomilu neistina i laži, kao što i jeste. Ali, nije to usamljeni slučaj.

To sve govori u prilog tome koliko SNS jeste za dijalog, koliko je SNS otvorena da čuje svačije mišljenje i koliko se ne plaši da to mišljenje čuju i građani Republike Srbije. Jer, istina je upravo na našoj strani. Istina je na strani SNS i Aleksandra Vučića.

S druge strane, još jednom sam vam zahvalna što ste spomenuli celokupnu priču histerije na REM u toku međustranačkih dijaloga. Zahvalna sam vam na tome što ste spomenuli sve zahteve Dragana Đilasa u tom trenutku. Znate šta je na jedan pogled moglo samo da se zaključi iz svega toga što je proisteklo kao zahtev ka evroparlamentarcima, ali i svih napada koji godinu i nešto dana, i dve godine, traju upravo na one koji su plen Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a to je - "Telekom" Srbije. To je ono što je suština, da se svaki sekund, svaki minut stavi u kabl SBB. I o tome govorimo. To je sloboda koju oni žele, sekunde koje žele ponovo da naplate. Kako? Haračem. Kako? Opet iz budžeta, opet na leđima građana Srbije. E, pa, neće moći!

Zahvaljujem.

Da li reč želi neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ko do sada nije dobio priliku da govori?

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu", doktor Uglješa Mrdić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, moja koleginica Sandra Božić je sve rekla što treba da se kaže povodom ovih tačaka dnevnog reda za šta sam ovlašćen, a što se tiče liste kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Dobili smo Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje. Imamo tu zaključnu listu kandidata. Želeo bih da podsetim i javnost da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna nezavisna regulatorna organizacija koja vrši svoja javna ovlašćenja i koja daje svoj doprinos očuvanju i zaštiti slobode mišljenja i izražavanja.

Ako se iko zalaže za slobodu mišljenja i izražavanja, to je svakako naša poslanička grupa, tj. naša Srpska napredna stranka.

Moje kolege u prethodnim obraćanjima su rekle kako smo mi to kao Srpska napredna stranka članovima opozicionih stranaka, kako i parlamentarnih, tako i vanparlamentarnih i prilikom međustranačkog dijaloga i svih razgovora dali više nego što su tražili, i što se tiče prisustva u medijima i javnosti i što se tiče svih drugih zahteva. To samo govori da se mi zalažemo za slobodu mišljenja i izražavanja za razliku od njih.

Ali, sinoćno izlaganje, tj. gostovanje našeg potpredsednika Srpske napredne stranke i Narodne skupštine, dr Vladimira Orlića, i govor moje koleginice Sandre Božić me podstakao da iznesem sledeće stavove.

Ako bi uzeli u obzir kako daje doprinos svoj nezavisnosti u medijima većina medija, većina elektronskih medija, dolazimo do zaključka da je Srpska napredna stranka trenutno, zahvaljujući svojoj zastupljenosti u većini elektronskih medija, a naročito na javnom medijskom servisu, trenutno što se tiče rejtinga varira između 5% i 10%.

Dakle, SNS između 5% i 10%, a razni lažni ekološki pokreti, vanparlamentarne stranke i neke stranke koje jesu i nisu učestvovale na izborima, a nemaju rejting od 1% građana, oni, sudeći prema većini elektronskih medija i zastupljenosti, imaju 20% do 30% podršku građana Srbije.

Naravno da sam ironičan, naravno da ovo nije tačno, ali građani Srbije, kada prate većinu medija, a naročito one koji su u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, dolaze do zaključka da je SNS stranka koja nema podršku preko 60% građana Srbije, nego koja će uspeti jedva da pređe cenzus posle narednih izbora 3. aprila 2022. godine.

Zašto? Zato što za razliku od nas koji ovde i na vreme biramo članove Saveta REM-a i koji ovde na vreme sprovodimo sve aktivnosti što se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije i sprovodimo zakone i usvajamo zakone i radimo po zakonu, politička struktura okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić i Dragana Šolaka, ona se ne zalaže za mišljenje naroda. Ona se zalaže za jednoumlje, ali njihovo.

Oni često, gotovo svaki dan, ne svaki dan, nego više puta dnevno, podmeću lažne informacije građanima Srbije. Jedna od poslednjih je da je za opoziciju preko 50% građana Srbije, a u stvari, istina je, što je i Sandra Božić prezentovala, istraživanje poslednje, da je rejting SNS 57% sa tendencijom rasta.

Dakle, jasno je šta hoće narod, ali narodu treba objasniti šta hoće Đilas, Marinika Tepić, Šolak, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Narod hoće da glasa na izborima, narod hoće, kao na izborima prethodne godine i svih prethodnih godina, da da svoju podršku političkom programu, određenim političkim strankama, određenom lideru. Tako naš narod u Srbiji voli i naš narod bira.

S druge strane, Đilas i ovi njegovi saborci, oni ne žele mišljenje naroda, oni žele jednoumlje. Oni bi najsrećniji bili kada bi se donela neka uredba da nema izbora i da oni automatski dolaze na vlast sa rejtingom kakav ima SNS, ali pošto u Srbiji ne vlada glas ulice, nego vlada glas demokratije, pošto se u Srbiji ne pitaju tajkuni i kriminalci, nego se u Srbiji pita narod, zato mi imamo izbore 3. aprila i zato treba sve institucije, naročito ova regulatorna tela i sve nezavisne institucije i uopšte državne institucije, da rade odgovorno svoj posao, ali je najblaže rečeno žalosno kako većina medija saopštava o svim bitnim i vitalnim događajima.

Tako da, recimo, danas mali broj medija je objavio sjajne uspehe što tiče spoljne politike našeg predsednika Aleksandra Vučića. Koliko je medija danas prenelo čestitku predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, koju je uputio Aleksandru Vučiću preko ruskog ambasadora Bocan Harčenka? Mali broj. Đilasovi mediji ili to ne saopšte ili to izazivaju, odnosno izazivaju reakciju naroda na jedan način zato što lažno saopštavaju o svim događajima.

Danas smo imali sastanak i ovde prijem turske delegacije koju je primio predsednik Aleksandar Vučić, delegaciju na čelu sa predsednikom turskog parlamenta. Posle je ta delegacija bila i u Skupštini Srbiji, bila je i posle toga kod premijerke Ane Brnabić. Većina elektronskih medija je u jednoj rečenici prenela ili nije prenela taj događaj.

Dakle, sve ove uspehe, što se tiče rešavanja energetske krize, većina elektronskih medija, a naročito medija pod kontrolom Đilasa i Šolaka, tj. u njihovom vlasništvu, nije ni prenela.

Kako reaguju Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče poslednjih dešavanja u Šilovu, gde je bio pretres srpskih kuća, gde albanske snage po nalogu Aljbina Kurtija pokušavaju da slome duh i snagu preostalog srpskog stanovništva na KiM? Kako su saopštavali Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče strašnih dešavanja i hapšenja u Štrpcu, u opštini na jugu KiM gde živi 11.000 Srba? Da ne govorimo o saopštavanju Đilasovih i Šolakovih medija i većine elektronskih medija kada smo imali višednevnu histeriju od strane reditelja Gorana Markovića, glumca Sergeja Trifunovića, glumice Svetlane Bojković i posle njihovog mentora Dragana Đilasa, koji je podržao sve njihove izjave i nastupe u javnosti, što se tiče uvreda i pretnji na račun predsednika Aleksandra Vučića, a potom i pretnji i uvreda na račun svih onih koji su branili predsednika Vučića od tih sramnih pretnji. Onda smo imali, između ostalog, i sramne objave na račun ministarke Darije Kisić Tepavčević.

Ali, na sve to, Đilasovi i Šolakovi mediji ne samo da ne saopštavaju istinu, nego daju potporu lažnom informisanju građana Srbije.

Ono što lično kao narodni poslanik zameram, što imamo slabu reakciju većine državnih institucija. Tu naročito mislim na razne poverenike i nezavisne institucije, zato što nisam primetio, a da sad ne nabrajam imena, da smo imali reakciju nezavisnih državnih institucija i nevladinih organizacija i regulatornih tela, pa i pojedinih članova REM-a kada je u pitanju ovaj sraman napad na račun predsednika Vučića i njegove porodice.

Dakle, kada se Draganu Đilasu kaže da je kriminalac i da je ukrao 619 miliona evra, većina raznih nezavisnih institucija reaguje i osudi nastupe funkcionera SNS, a onda imamo i produženo dejstvo što većina sudova u rekordnom roku osudi naše funkcionere i narodne poslanike zbog iznesene navodne klevete.

Ali, kad je u pitanju lopovluk i nestanka 619 miliona evra, nemamo reakciju ni tih nezavisnih institucija, ni dobrog dela državnih institucija, što im je u opisu posla, a naročito nemamo adekvatnu reakciju pravosudnih organa.

Da ne bih danas govorio o pravosuđu, pošto to nije tema danas, to će tema biti sutra kad budemo raspravljali o tužiocima, ono što želim da iskažem je jedna velika nada u nezavisnost pravosudnih institucija i da će svako biti procesuiran ko je krao i otimao od građana Srbije, ko je učestvovao i u privrednim i organizovanim kriminalnim radnjama, između ostalog, i Dragan Đilas i svi njegovi saborci, ali naravno, i to kad bude bilo, da većina medija u Srbiji, a naročito elektronskih, neće uopšte o tome da informiše javnost.

Pogledajte samo da li je uopšte normalno, a o tome je govorila Sandra, da li je uopšte normalno i da li to ima igde u bilo kojoj zemlji u Evropi, bilo gde u svetu da neko ko je predstavnik nekog udruženja građana, nekog lažnog ekološkog pokreta, neke organizacije kojih ima što se tiče broja članova na hiljade registrovanih u Srbiji, ima nastup u gotovo svim elektronskim medijima i ima medijsku zastupljenost u rangu, a često i više kod predsednika najjače stranke u Srbiji – SNS?

Dakle, sasvim je jasno da većini elektronskih medija čiji je Đilas, zajedno sa Šolakom vlasnik, ili je samo Šolak vlasnik, ili gde imaju uticaj tako što imaju određeni deo vlasničkog udela, dakle, oni žele da volju građana Srbije svedu u nastupima u elektronskim medijima sveukupno na nekih 20-ak posto, dakle, volja građana 20-30%. Vanparlamentarne opozicione stranke, njihovi lažni ekološki pokreti, nevladine organizacije 70% zastupljenosti u elektronskim medijima. Jel to demokratija? Da li oni hoće time da pošalju još jednom jasnu poruku građanima Srbije – ne interesuje nas vaš stav, vi ste obični građani koji nemaju pravo na izbor, koji nemaju pravo na izbor da biraju ni vlast na narednim parlamentarnim izborima, niti da biraju rukovodstvo grada Beograda, niti predsednika Srbije?

Dakle, Dragan Đilas sa Marinikom Tepić i Šolakom ovim dešavanjima u elektronskim medijima građanima Srbije šalje jasnu poruku, ne interesuje ih volja naroda, dakle, baš ih briga za narod. Baš ih briga za narod koji su i pokrali. To je politika Dragana Đilasa i Marinike Tepić. Dok su bili na državnim funkcijama, pod jedan, uništavali su državne institucije, pod dva, pokrali su građane Srbije, samo Đilas sam preko 619 miliona evra. I onda sada, kada su u opoziciji, žele da kontrolišu većinu elektronskih medija, deo elektronskih medija su vlasnici i onda na sve to, sada kada ulazimo u jedan period pred kampanju i posle kad budemo u izbornoj kampanji, da ni funkcioneri vladajuće SNS, koja ima rejting preko 60%, da nema dovoljnu zastupljenost u medijima.

Da li je to njihova politika? Da li je njihova politika da Aleksandar Vučić uopšte ne učestvuje u izborima. Dakle, ne samo da rade kako žele i ne samo da žele da se vrate na vlast da bi otimali od građana Srbije, nego oni žele da i svojim političkim protivnicima biraju kandidate. Da li je sledeći korak politike Dragana Đilasa i Marinike Tepić da nam sastavlja i predlaže liste za parlamentarne i gradske izbore, da kažu ovi mogu da budu kandidati, ovi ne mogu da budu kandidati? Da li je to politika Dragana Đilasa? Da li je politika Dragana Đilasa i njegovih medija da u javnosti u svojim medijima daju veliki prostor svima onima koji su poznati po antisrpskom delovanju?

Juče smo ovde imali od strane opozicionih poslanika iznošenje niza neistinitih informacija, ali ih je sjajno demantovao svojim sjajnim statističkim informacijama moj kolega Marijan Rističević koji je na svoj način prezentovao na koji način deo parlamentarne opozicije, a ovde imamo sedam poslanika opozicionih, lažno govore, što smo imali juče slučaj, o stradanju srpskog naroda na teritoriji Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, Hrvatske tokom devedesetih godina.

Statistika ide u prilog tome da je najviše stradao na prostoru bivše Jugoslavije, i u Drugom svetskom ratu, i u Prvom svetskom ratu, i devedesetih godina, srpski narod. Da li to možemo da pročitamo ili čujemo, ili vidimo u Đilasovim medijima? Ne možemo. Kada neko da izjavu protiv Aleksandra Vučića, neki lažni ekolog, neki regionalni političar, neki kvazi državnik iz regiona, on u Đilasovim medijima dobija ogroman prostor. Dakle, kada treba da se nanese bilo kakva šteta Srbiji on je dobrodošao u Đilasove medije.

Hajde, što je dobro došao u Đilasove medije, ali moramo i do kraja da razotkrijemo i ulogu medijskog javnog servisa. Dakle, da li će medijski javni servis i dalje, u narednim mesecima, u svojim političkim emisijama, u udarnim terminima, u dnevnicima davati i dalje, pod jedan, lažne informacije o delovanju opozicije i kako oni imaju veliki rejting i kako oni imaju veliku podršku naroda, dakle, tu mislim na opoziciju okupljenu oko Đilasa i njegovih koalicionih partnera, i da li će funkcioneri SNS, pa i SPS koja je stranka broj dva u Srbiji i svih drugih stranaka iz naše koalicije, imati toliku zastupljenost da će sveukupno činiti 20 do 30%?

Parlament ima zastupljenost na medijskom javnom servisu i većini elektronskih medija 20 do 30%. Đilasovi saborci i pojedine vanparlamentarne opozicione stranke zastupljeno 70%. Opet podvlačim, da li je to demokratija? Da li to ima igde u Evropi, u bilo kojoj zemlji Evrope? Nema. Nema, ali Srbija je zemlja demokratije i pored svega toga mi smo pristali na sve ustupke vanparlamentarne opozicije. Dakle, i onih koji su učestvovali u dijalozima i oni koji nisu učestvovali u dijalozima, a koji su slali svoje emisare i držali razne konferencije za novinare.

Na kraju, ono što bih želeo posebno da istaknem, a to je jedna zabrinutost. Nisam nešto primetio da nezavisne institucije u Srbiji, regulatorna tela, pa i deo državnih institucija, a i dobar deo medija, reaguju kada su u pitanju pretnje upućene deci, pretnje upućene porodicama građana Srbije, a poslednji primer dovoljno govori i dovoljno upozorava kakvu mi imamo medijsku sliku o Srbiji. Dakle, retko ko je osudio, retko koji medij u Srbiji je osudio, retko koji analitičar u Srbiji je osudio, ovi tzv. nezavisni analitičari, pretnje upućene porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i onda na sve to vidimo u Đilasovim medijima kako saopštavaju da vlada mrak u Srbiji. Ne samo da lažu da vlada medijski mrak u Srbiji, nego koriste svaku priliku, svaki odlazak u pojedinu zapadnu ambasadu, svaki odlazak u inostranstvo, da li u Evropi ili u SAD, da nađu nekoga kongresmena, da nađu nekog političara da olajavaju i svoju državu, i srpski narod, i sve građane Republike Srbije.

Dakle, ja volim da narod Srbije zna istinu. Narod Srbije mora da zna šta je alternativa politici Aleksandra Vučića, jer nemamo dve Srbije. Imamo jednu Srbiju, jednu Srbiju koju treba da čuvamo i da branimo i da jačamo. Mi predvođeni Aleksandrom Vučićem gradimo i Srbiju, gradimo i institucije, a Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, je rušio institucije, rušio Srbiju i hoće ponovo da dođe na vlast da bi je srušio do kraja. Neće moći zato što to ne da narod. Zato narod treba da zna sve laži i Đilasovih medija i Đilasovih i portala i društvenih mreža. Narod treba da zna i kako se gostuje i koje informacije saopštava medijski javni servis. Narod treba da zna koje sve Dragan Đilas, zajedno sa Šolakom, medije kontroliše i kojih je medija vlasnik. Narod treba da zna koga laže. Narod treba da zna ko je otimao od našeg naroda, a to su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Da bi to sprečili, tj. da građani Srbije ne bi ponovo dali šansu, kao što je to bio slučaj 2008, 2004. i 2000. godine, narod treba da zna da ne treba da dozvoli ponovo Draganu Đilasu ponovo sa svojim saborcima da dođe na vlast, ne zbog nas iz SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, nego zbog interesa i naše države i njenih građana. Zato sam ubeđen da će narod u Srbiji, za mene najbolji mogući narod je naš narod, najlepša država na svetu je za mene Republika Srbija i tako bi trebalo da razmišljaju svi građani, tako bi trebalo da razmišljaju i oni koji su i protiv SNS… Narod treba da odluči ko će da vlada Srbijom, a ako uzme u obzir i najnovija istraživanja i ako uzmemo u obzir i mišljenje naroda, sasvim je jasno da će narod i 3. aprila podržati najbolju politiku, a to je politiku koju našu Srbiju i gradi, i jača, i vodi je u sigurnu budućnost, a to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala i živela Srbija!

Hvala vam.
Gospodine Kovačeviću, u ime poslaničke grupe ili kao jedan od prijavljenih na listi za diskusiju?
(Borisav Kovačević: Nisam na listi.)
Izvinite.
Prelazimo na listu po ustanovljenom redosledu.
Prvi reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Stranka pravde i pomirenje, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom, će u danu za glasanje glasati za predloge. Izvestilac je dao jako dobro obrazloženje.

Ono što hoću zbog građanki i građana, posebno u Novom Pazaru i Sandžaku, da istaknem jeste da smo juče imali raznorazne istupe tzv, po meni, lažnih patriota koji se redovno javljaju u skupštinskom restoranu, koji su redovni kada se uzimaju dnevnice, a sa vremena na vreme imamo te vikend poslanike koji kažu neku parolu i onda ih po mesec dana nema.

Danas razgovaramo o nezavisnom Regulatornom telu za elektronske medije i izboru članova. Jako važno telo, jer preko tog tela, preko te nezavisne institucije možemo da ispravimo jednu nepravdu o kojoj je govorila koleginica Amela Lukač Zoranić, a tiče se redakcije na bosanskom jeziku na medijskom javnom servisu, i to je nešto, pogotovo njihov stav kako su oni odbili tu redakciju, što je nedopustivo. Međutim, danas će o tome govoriti samo predstavnici Stranke pravde i pomirenja i to je dokaz ko autentično u svim tačkama predstavlja bošnjački narod, ali na način da o svemu razgovaramo kroz jedan dijalog i da jasno iznosimo svoj stav.

Ono što je više govornika ovde istaklo, jeste da li je normalno da na medijskom Javnom servisu gostuju ljudi koji nemaju apsolutno nikakvu političku podršku? Ja mogu da dam svoj odgovor i da kažem da to nije normalno i da to nije ni fer ni pošteno. Ja mogu i potpuno podržavam i to smo u razgovoru i dijalogu sa evroparlamentarcima istakli politički pluralizam, iznošenje stavova, i kada je u pitanju ekologija i druge tačke.

Međutim, podrška koju nam građani daju na izborima je jedino merilo reprezentativnosti. Zato je apsolutno neprihvatljivo da stranka Pravde i pomirenja, kao parlamentarna stranka, kao najjača bošnjačka stranka jednom ili nijednom godišnje gostuje na medijskom Javnom servisu, da imamo, primera radi, narodnog poslanika, lidera poljoprivrednika i seljaka gospodina Miletića koji je tri puta uzastopce biran u parlamentu koji možda nikada nije gostovao na medijskom Javnom servisu, a da gostuju ljudi za koje ne glasaju ni uži članovi njihove porodice.

To nije nikakva demokratija i ja se nadam da će nezavisno regulatorno telo delovati sa svojim ovlastima i da ćemo uvesti neki red kada je u pitanju medijski Javni servis da naprosto se poštuju nekakva pravila. Ako su vam građani dali određeno poverenje, ako su vam ukazali poverenje, ako vi predstavljate određene grupe,, a znamo prema zadnjem popisu, jedna trećina građanki i građana su pripadnici manjinskih zajednica, onda i oni moraju da budu ravnopravno zastupljeni.

Danas je samo izgleda dovoljno da se vi ne slažete sa nekakvom vladajućom politikom i da je vama mesto obezbeđeno na RTS-u, a sada ako hoćete da govorite o pitanjima manjinskih zajednica na jedan civilizovan način, u skladu sa Ustavom, zakonom, da i svoje neslaganje govorite kroz jedan rečnik koji je apsolutno prihvatljiv u jednom javnom diskursu, e onda za takve ljude očigledno neko pokušava da kaže da nema mesta i da nas gurne u jedan radikalizam i primitivizam.

To je nešto što mi apsolutno nikada nećemo zastupati, kao što je govorio rahmetli Muftija Zukorlić - nikada poltroni, nikada primitivci, uvek partneri.

Ono što takođe hoću da istaknem kada je REM u pitanju, jeste oštrija politika, jer mi imamo zaista jedan govor mržnje i jednu diskriminaciju koja je prisutna u određenoj grupi medija. Apsolutno je neprihvatljivo da bilo čija porodica, da bilo čije dete bude predmet medijskih spinova, satanizacije, pretnji itd. samo zato što njegov roditelj, otac, majka, bilo ko, obavlja neku javnu funkciju.

To je nešto je apsolutno neprihvatljivo i mislim da tu ne može to da bude predmet nekakvog kompromisa između političkih stranaka. To naprosto se tiče jednostavno vašeg vaspitanja, to se tiče nečega što je i zakon definisao, da moraju da postoje određene granice u ponašanju i u našim političkim neslaganjima. Možete da kritikujete ideju, možete da kritikujte stranku, možete da kritikujete vlast, opoziciju ali ne možete lično bilo koga da napadate, da pretite ili da stavljate članovima porodice, bez obzira koje koja stranka, metu na čelo i da oni naprosto budu predmet satanizacije, iako ne obavljaju nikakvu javnu funkciju. Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeći na listi prijavljenih, narodni poslanik Vladan Glišić.

„Kadrovi rešavaju sve“, govorio je drug Staljin. Drug Staljin, naravno u mnogim stvarima nije bio u pravu, pa ni u ovoj, a Aleksis De Tokvil je govorio o tome da svaka vlast korumpira, apsolutna vlast korumpira apsolutnu.

Znači, u pogrešnom sistemu kakve god mi kadrove da biramo i Savetu regulatornog tela za elektronske medije nećemo rešiti onaj suštinski sistemski problem koji imamo i koji traje već decenijama.

Problem je što, dobro je što je bilo međustranačkih pregovora i dobro je što su nađene neke tačke dogovora i dodira između vlasti i opozicije, ali je problem samo što je to ostvareno samo na nivou onoga koji je za to zainteresovan, a to je politička klasa.

Zaboravljeno je nešto mnogo ozbiljnije i mnogo dublje o čemu nikako da pričamo, a to je poguban uticaj medija u svakom društvenom smislu, razaranje našeg sistema vrednosti, podmetanje tuđih ideja i ideologija, destrukcija svega onoga što čini identitetsku i osnovu porodičnog modela društva za koji se zalažu sve normalne snage u ovom društvu, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju.

Dakle, u društvu spektakla, u rijalitizaciji našeg medijskog prostora, nisu se drugačije ponašali ni režimski ni opozicioni mediji. U načinu na koji se obračunavaju sa političkim protivnicima, praveći atmosferu građanskog rata u Srbiji nisu se drugačije ponašali ni režimski ni opozicioni mediji.

Znači, mi bi tu imali da hoćemo ni po babu ni po stričevima, da REM hoće da radi svoj posao, a ne da bude u REM fazi uspavanosti, puno posla da se ne zamerite ni jednoj ni drugoj političkoj opciji, a da dovedete naš medijski prostor u red.

Međutim, to je naravno nepoželjno, to je nepotrebno i način na koji su privatizovani lokalni mediji u Srbiji po diktatu EU govori o tome da i nekome iz Brisela ne odgovara da mi imamo autentičnu medijsku sliku u Srbiji.

Šta bi značila autentična medijska slika u Srbiji? To bi za početak značilo da pored dva javna servisa, jedan na nivou republike RTS i drugi na nivou pokrajine Vojvodine RTV, imamo još neke bar regionalne medijske servise.

Ne mogu da objasnim mojim sugrađanima i prijateljima u Šumadiji zašto Šumadija nema svoj javni medijski servis. To je u strategiji koja je bila predviđena mogla da se desi, a nije se desilo, jer jednostavno neki lobiji i interesne grupe koje nemaju veze čak ni sa konkretnim političkim strankama, nemaju interes da postoje nekoliko regionalnih medijskih servisa, kako recimo to postoji u Austriji.

Drugo ozbiljno pitanje koje nam promiče jeste svest o tome da ne možemo napraviti slobodne i objektivne medije, jer nezavisni mediji ne postoje. Kao i sve mantre o nezavisnosti pokazuju da ta nezavisnost obično znači nezavisnost od ovog naroda, njegovog interesa i naših društvenih grupa, zavisnost od onih koji tu priču o nezavisnosti guraju, a pripadaju nekim drugim narodima i drugim interesnim grupama.

Znači, nasuprot tome, treba govoriti o objektivnom, poštenom novinarstvu, jer ta pravila su lako utvrdljiva i to znaju svi studenti novinarstva na prvoj godini fakulteta.

Da bi imali takvo novinarstvo i takve medije, moramo pre svega da imamo novinare sa rešenim socijalnim i svakim drugim statusom. Divlja privatizacija koja traje 30 godina u Srbiji dovela je do toga da mnogi vlasnici medija kažu: „Novinari nisu bitni, njih možemo da nahvatamo na ulici“.

Ideja civilnog novinarstva koja je došla sa razvojem društvenih mreža je dodatno devalvirala poziciju ozbiljnog novinara. Nije problem, ne treba nikome osporavati pravo da se bavi civilnim novinarstvom, ali država ako hoće da ima objektivno i ozbiljno novinarstvo i da od toga napravi instituciju kakva treba svakoj ozbiljnoj državi, mora da zaštiti pravog novinara, novinara koji mora da bude licenciran.

Kao kada neki vlasnik apoteke hoće da otvori apoteku, mora da ima farmaceute u toj apoteci. Tako bi vlasnik medija morao da ima određeni broj licenciranih novinara koji mogu da mu garantuju da taj medij radi kako treba.

Takve novinare će teže otpuštati, takvi novinari će biti odgovorniji prema svojoj profesiji i objektivnom novinarstvu, a to je nemoguće bez volje države da to uradi. Naravno, ono što niko ne pita, a tiče se svih medija i režimskih i opozicionih, da li postoje sindikati u tim medijima? Da li ti novinari imaju sindikalnu zaštitu? Ozbiljna i odgovorna država bi donela zakon koji obavezuje svakog vlasnika medija da mora da omogući sindikalno organizovanje u tom mediju.

Naravno, ono za šta se Narodna mreža zalaže, izgleda radikalno ali jeste smisleno, mora da postoji samo domaći vlasnik domaćih medija. Ne mogu stranci da budu vlasnici naših medija, mediji su resursi našeg naroda i ne mogu biti prepušteni onima koji imaju različite interese. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedni narodni poslanik koji je dokazano cenzurisan. Dokazano cenzurisan.

Poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program na dnevnom redu je to i to, govorio je Mirko Marjanović i tom prilikom rekao.

Znači, od 1998. d 2000. godine samo sam se dva puta provukao kroz makaze RTS-a, a sve ostalo je bilo cenzurisano. Spiker je pokrio apsolutno sve moje govore rečima – javio se taj i taj i tom prilikom govorio i kada ja završim onda vidim da spiker skida slušalice itd. i onda sednica naravno normalno teče.

Takođe, cenzurisan sam u poslednje vreme. Za 30 godina od osnivanja Narodne seljačke stranke, sem u izborima, i tu su me stiskali, pritiskali, manje vremena davili, nisam bio uživo u informativnim programima na RTS-u.

Od 2012. godine sam najaktivniji narodni poslanik, to možete da proverite, po javljanjima, predlozima amandmana itd. Još nisam imao čast da budem uživo na RTS-u, uživo u informativnoj emisiji, koja nije vezana za izbore. U izborima su mi davali 15 minuta i to su gledali da mi i to skrate, ukinu itd. Tražili su pripremljene programe i šta ti ja znam.

Desilo se da su me pre dve godine pozvali u „Upitnik“ ili tri. Đorđe Vukadinović se žalio na slobodu medija. On je bio u tom mandatu, koji je trajao četiri godine, bio šest ili sedam puta, ono što sam ja video, uživo gost na RTS-u. Ja nisam bio ni jedom.

Jednom prilikom bio je Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak i trebala je da bude moja malenkost, ne znam ko je trebao da bude četvrti gost. To jutro pred samu emisiju na RTS-u su me obavestili da mi ipak otkazuju gostovanje, mene će zvati jednom kada bude tema poljoprivreda. Uspeo sam da doznam da su moji politički protivnici iz opozicije, Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak, uslovili svoje gostovanje mojim ne gostovanjem. Dakle, oni će doći u RTS, ako ja nisam gost, pa je poslednjeg dana zamenjen Marijan Rističević. Ja sam organizatoru odgovorio da verovatno moji politički protivnici neće na TV-duel i dijalog sa mnom i da bi za to emisija otkazana.

Oni bi rekli da je to cenzura, a ja ću reći, hvala i nadam se kada bude tema – poljoprivreda da ćete mi dati Dragana Đilasa, s obzirom da on ima tamo neku firmu koja se zove „Omladinka“ i tako dalje, negde u Sikolama u Negotinu, pa sam mislio da kolega poljoprivrednik Dragan Đilas sa mnom ukrsti razmenu nekih informacija, da povedemo neki dijalog, međutim očigledno da se nisam uklopio ni Draganu Đilasu.

Jedan sam od onih cenzurisanih narodnih poslanika, a u poslednje vreme sam čuo da neće ni moje izjave sa Odbora za poljoprivredu da objavljuju, kaže – neće da pitaju čoveka sa „Farme“. U redu, ja sam primio to muški. Žuti Bujke me cenzuriše i neka ide to tako dalje. Navikao sam od 1990. godine i kada je došlo do promene 2001. godine to dugme kojima se davao signal koga treba spikeri RTS-a da pokriju je Maršićanin, onako otkinuo ne spominjući ko je bio cenzurisan, pa neupućeni gledaoci su pomislili da je on bio cenzurisan ili njegovi poslanici, što nije bilo tačno. Sem mene cenzurisan je samo povremeno Dragan Veselinov. Ja sam bio onako baš redovna mušterija te cenzure.

Sada da vam kažem da vladajuća većina nije delila frekvencije, ako možemo da se složimo, ni nacionalne, ni regionalne. Hajde da se složimo oko toga da nije zabranila ni jedan medij. Da li neko želi da se složi da nije upadala sa dugim cevima u BK televiziju koja je bila jedan od, ma šta ja tada mislio o Karićima, jedna od boljih televizija po nekim mojim merilima i ada mi ponekad u pet do četiri daljinski dopadne u ruku i pomislim da treba da odgledam taj njihov čuveni „Telefakt“ ili kako se zvala ta informativna emisija koja je išla u pet do četiri?

Da vas podsetim da su je zauzeti dugim cevima. Da vas podsetim da su u Kurir ušli sa policijom. Da vas podsetim da su osnivača Kurira i Glasa javnosti uhapsili. Da vas podsetim da su mu kola odletela u vazduh. Samo da vas podsetim koliko su novinari bili izloženiji nekim pritiscima nego što je to danas slučaj. Da vas podsetim i na društvene mreće do 2012. godine nisu baš nešto bili primerene za skupljanje informacija, za prikupljanje istomišljenika itd. da je to danas sasvim druga situacija.

Danas se uglavnom na slobodu medija žale oni koji su ipak zastupljeni u medijima pa čak daleko više od mene, a bogami i od nekih poslanika iz najbrojnije poslaničke grupe, odnosno partije SNS. Zamislite sada kada dođete u televiziju i vodite dijalog sa političkim protivnikom koji je vanparlamentaran, vi imate 200 i nešto poslanika i pri tome ste zastupljeni isto onoliko koliko neko ko ima 0,5. Mislim na onaj Pokret slobodnih građana, da je zastupljen u ovim nekim političkim emisija, koji je zajedno sa Čabadijom dobio sedam hiljada glasova. Kada Živković dobije sedam hiljada glasova to je onda interesovanje medija bez obzira što je to sa Čabradijem i većinom njegovi glasovi bi bili, Zelene stranke.

Sada, kada ja dobijem 18.800 to je onda ljakse, to ništa ne vredi. Kada dobijem 72 hiljade glasova ni 2003. godine, ne može da se ide na RTS. Znači, ja sam persona non grata što se tiče televizije i evo ja se puno ne bunim.

Kada smo kod REM-a koji je nadležan za RTS, idemo redom. Dame i gospodo, vi svakako znate za pojavu neregistrovanih političkih stranaka tzv. pokreti. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar političkih stranaka u kome se registruju pokreti kao SPO i još neki drugi pokreti koji se legalno registruju po zakonima koji su doneli žuti, znači DS. Oni su doneli da morate da imate 10 hiljada potpisa itd.da maksimalno otežaju registraciju i preregistraciju političkih stranaka. Oni su taj zakon doneli i sada ga naravno ne poštuju. Pošto ne mogu da skupe 10 hiljada pojavi se PSG, pojavi se Levica Srbije i pojavi se Pokret za preokret ili udruga, kako n to zove, Janko Veselinović i kažu – mi smo pokreti. Ne postoji registar pokreta. Postoji Registar sportskih organizacija, političkih stranaka i Registar udruženja građana. Oni su klasično udruženje građana. To je ono što bi zvali NVO sa tri člana. Da zapamtite – sa tri člana. Ja to zovem antivladina organizacija. Čast mnogim udruženjima itd, ali ovi koji su najviše prisutni u medijima pa i uRTS su po meni antivladine organizacije finansirane spolja.

Političke stranke ne mogu da se finansiraju spolja. To je zabranjeno, jel, ali te antivladine, odnosno nevladine organizacije mogu. U stvari radi se o političkim strankama koje nisu registrovane. Kao udruženja mogu da primaju novac spolja i primaju ga, a izlaze na izbore. Čekajte ljudi, da li mi imamo jednake uslove dase takmičimo na izborima? Očigledno da su oni malo jednakiji da mogu da primaju i redovno finansiraju pare iz inostranstva. Mogu i u toku izborne kampanje da prime pare iz inostranstva i onda jednostavno izađu na izbore kao grupa građana pod istim nazivom pod kojim je registrovano udruženje. Za mene je to prekršaj i mi smo danas svedoci da su takve organizacije izlazile na izbore i ne podnose nikakav izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jer oni nisu politička stranka. Oni su neka vrsta privilegovanih i mi to pustimo. Onda se pojavljuje ovde, lome Skupštinu, većina tih neregistrovanih na neprijavljenim skupovima.

Znači, za njih ne važi Zakon o javnom okupljanju da pet dana ili koliko moraju da najave skup da bi se policija, vatrogasci, hitna kola angažovala oko toga, odnosno da bi se sve to izorganizovalo da ne bi došlo do povrede građana, zloupotreba itd. Znači, imamo neregistrovane stranke, neprijavljena okupljanja na kojima ima puno nasilja, kao što ste videli, i onda imamo i medije koji nisu registrovani u Srbiji.

Znači, REM drema. Kod REM-a ima dase drema. Tamo se ništa ne radi po pitanju piratskih televizija. To su čisti pirati. Ja odgovorno tvrdim da su 30 kanala „Junajted medije“ piratski mediji koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji tvrde da reemituju program, odnosno da ga preuzimaju od prekogranične televizije istovremeno bez izmena prekrajanja itd.

To je Konvencija o prekograničnoj televiziji, sam naziv kaže prekogranična televizija, nema šetanja signala, nego pružate medijsku uslugu za širu javnost negde u inostranstvu i ovde se to reemituje bez izmena prekrajanja i ubacivanja reklama. Nikakvih izmena, znači, istovetan program koji ide u Luksemburgu ili negde u inostranstvu se preuzme u Srbiji i to zakon kaže o elektronskim medijima i Konvencija o prekograničnoj televiziji. Znači, nema reemitovanja bez početnog emitovanja, što nije slučaj.

Luksemburški regulator mi je odgovorio - jesu oni fiktivno registrovani u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program, a onda mi REM da odgovor, kao - oni, jeste snimaju program u Beogradu, jeste tačno je, jel, na Novom Beogradu. Kaže - onda taj program ide kablom u Luksemburg, iz Luksemburga u Sloveniju, tu se pakuju i ubacuju reklame i onda to dolazi u Srbiju i još mi REM napiše, to tvrdi „Junajted medija“, oni preuzimaju taj odgovor i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem, nema tehničkog smisla.

Konvencija i zakon kaže, da je emitovanje pružanje medijske usluge za širu javnost, znači, za gledaoce, a reemitovanje istovremeno preuzimanje takve usluge. Zato oni ne moraju da se registruju u Republici Srbiji ukoliko reemituju program, što sa ovim razbojnicima nije slučaj i sada imate javna okupljanja neprijavljena, neregistrovane stranke, gde izveštavaju neregistrovane u Srbiji televizije, piratske televizije, koje ne samo da izveštavaju, već propagiraju sve te demonstracije, čak na određen način pozivaju.

Evo, poštovani gledaoci pred RTS-om nema nikoga, slobodno navalite ili evo, vidite ovde je konjica, ovde ovo, da tačno demonstranti znaju gde treba da upadnu, gde nema dovoljno policije itd. Ja mogu da se usudim i da kažem da učestvuju na takav način u demonstracijama daleko više nego ovi učesnici koji to nisu prijavili. Ako su skupovi neprijavljeni kako to oni uvek znaju da dovedu devet kamera itd, to znači da se organizuju.

E, sada ja vas pitam, nedavno je REM registrovao RT, to je „Raša tudej“ na nemačkom jeziku, jel tako koleginice? To su registrovali u Srbiji. Odmah su se Nemci pobunili. Ja pitam Nemce šta bi oni radili kada bi se sada otvorio studio te televizije u Berlinu i kada bi Šolca napali, razumeš, onako na nemačkom jeziku, kada bi ceo sadržaj tog programa bio vezan za nemačke političke prilike, da se forsira nemačka opozicija, da se Šolc i njegova vladajuća većina izmiču fotelje i stolice?

Ja vas pitam koliko bi Nemci trpeli to reemitovanje koje sada treba da omoguće da prime signal po onoj istoj Konvenciji o prekograničnoj televiziji? Koliko vidim, oni nisu radi ni da prime signal o klasičnom tom RTL koji bi samo izveštavao o celom svetu, o Rusiji itd. Znači, njihov program bi bio pretežno ili u celini namenjen za nemačko tržište o nemačkim događajima u tom programskom sadržaju, ali izgleda da smo mi popustljivi na svim šavovima, a REM je nadležan da prati po članu 74. operatore šta oni rade i da prate elektronske medije, pa ako ima zloupotreba, onda oni kažu operatoru da je dužan da ukloni piratske kanale, ako on to ne učini, onda se operatoru, u ovom slučaju SBB i Totalu uzima na određeno vreme pravo da distribuiraju programske sadržaje, jer nisu postupili po zakonu, odnosno koji treba da sprovede REM. Morate da se složite samnom, da to nije tačno – REM to ne radi.

Nedavno ste gledali član 64. Zakona o elektronskim medijima kaže – da najvažnije događaje, a tu spadaju i sportski, sa liste najvažnijih događaja koje je utvrdio REM, a tu su kvalifikacije naše reprezentacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo u fudbalu, mogu da prenose samo televizije, isključivo piše, pravo prenosa imaju televizije, imaju tri uslova, koje emituju program na celoj teritoriji i slobodan pristup, to znači da može na antenu, da bi bili svi građani u poziciji da prate da ne bi bili lišeni. U ovom slučaju je bila grupa zloupotreba „Junajted medije“ koja je to zloupotrebila i kablovska televizija koja ne emituje program, nego reemituje, prvi uslov je izašao, ne pokriva celo tržište, drugi uslov nije ispunila i treći uslov je bio slobodan pristup. Oni nemaju taj slobodan pristup na antenu. Znači lišeno je više od polovine građana prava da prati svoju reprezentaciju, a meni je REM odgovorio da je isključivo pravo u stvari pravo prioriteta, pa kada niko ne prenosi, mogu i ovi.

To je kao kada bih rekao – pa da, crveno svetlo na semaforu, pravo prioriteta pa kada niko ne naiđe, mogu tek tako da prođem, što je apsolutno netačno. To što su oni kupili pravo od UEFA koji nemaju pravo da prenose ovde, to znači da su znali da će REM da baci dremku i da im neće ništa učiniti da spreči nezakonite prenose po članu 64. ne ispunjavaju uslove. Znači, kada je kupio pravo, znao je da neće biti reakcija REM-a. Znači, apsolutni kriminal. I treće, oglašavanje. Zakon o oglašavanju, član 27. kaže da oglašavanje na televizijama koje reemituju program može da bude samo sastavni deo izvornog programa. Znači, nema naknadnog ubacivanja.

Dobio sam od REM-a odgovor da je u Ljubljani prepakovano, vama sam pokazao gospodine Martinoviću, da su u program upakovane reklame i to je signalom poslato u Srbiju. Znači, prepravljen je onaj program koji su navodno proizvodili pa su slali tim nekim signalom i na takav način nezakonito oglašavali.

Na 30 njihovih kanala i prepravljajući kanale „Foksa“, „Diskaverija“, „Historija“ itd. dnevno emituju 200 hiljada sekundi. Vi koleginice znate da taj sekund ne može biti ispod dva evra i da je televizija „Inđija“ ili „Stara Pazova“. Niko neće pružiti reklamu, makar bez dva evra sekund. Pitam vas, 200 hiljada sekundi dnevno, koliko ubace što u prave prekogranične, što u njihove lažne, po dva evra, 400 hiljada evra dnevno. Onda se pitate ko finansira ova čuda po Gazeli, po autoputu itd? Nemojte puno da se čudite, nisu to sve pare iz inostranstva i što je još najtragičnije, domaćim medijima ovi operatori ništa ne plaćaju za proizvod koji koriste i koji se gleda 80% na SBB, Totalu i na svim drugim, 80% gledljivog programa gledaju domaće kanale. To je sigurno. Belog dinara domaći kanali ne odbiju od njih, ali ovi njihovi prekogranični programi dobijaju za reemitovanje koje ne postoji, to je fiktivna usluga koja se plaća, to je pranje para, to je poreska utaja, oni dobijaju pare po kanalu, po nekoliko miliona evra zato što se navodno njihov program preuzima, a ta medijska usluga u prekograničnoj televiziji ne postoji, već su samo fiktivno registrovani u Luksemburgu. Znači, to je još jedan prekršaj.

Još da vam kažem, pošto se pozivaju stalno na slobodu medija i vladavinu prava, najviše galame o tome, e sada, pošto se ne poštuje Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije, pošto se ne poštuje Zakon o potvrđivanju Konvencije i prekograničnoj televiziji, Zakon o elektronskim medijima, znači oni su u pravu. Ne postoji vladavina prava, jer je oni krše i sloboda medija. Ako oni uzmu dnevno 400 hiljada evra za pružanje marketinških usluga, na koje nemaju pravo, toliko manje para dobiju registrovani mediji u Republici Srbiji koji plaćaju sve obaveze u Republici Srbiji za razliku od njih.

To je isto kao kada bih ja otvorio obućarsku radnju, vi otvorite obućarsku radnju, registrujete u Srbiji, plaćate sve poreze, dažbine, takse itd. firmarine i sve što ide i ja otvorim pored vas obućarsku radnju i ne plaćam ništa. Vi se malo pobunite, dođe kao neka inspekcija, pokažem rešenje iz Luksemburga i kažem – ne, ne, ja ovde popravljam cipele, registrovan sam u Luksemburgu i ne plaćam ništa. To je nemoguća situacija.

Znači, sloboda medija ne postoji bez prihoda i ako ukradete domaćim medijima 400 hiljada evra dnevno, što je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra, ja vas pitam da li su onda pokradeni domaći mediji i time se smanjila njihova mogućnost da budu nezavisni i objektivni, jer zavise, posebno lokalni od opštine itd. a na takav način se u politici prave razne kabadahije, jer mediji koji izveštavaju o raznim gradonačelnicima moraju da poštuju tu lokalnu hijerarhiju zato što ne bi dobili pare. Zato, na kraju da vidimo šta će da urade Nemci po pitanju toga da neko od ovih „Raša tudej“ otvori studio u Nemačkoj, počne da napada Šolca, to je nemoguća situacija.

Zato su zakoni koji se poštuju najbolji zakoni. Što kaže Lata Zabogišić - zakon je za svakoga zakon i ja ovim kandidatima koji će biti izabrani i oni koji su tamo, preporučujem da konačno poštuju zakon i da nateraju piratske medije nek izveštavaju kako god hoće, programska usluga, programska orijentacija, nek objavljuju o nama sve najgore, šta god hoće, ali neka se registruju kao i svi domaći mediji u Republici Srbiji, jel ono što su fiktivno registrovani to je jedna pljačka domaćih medija, to je kršenje prava i zakona, a zakon mora da bude za svakoga zakon, pa makar se on zvao Šolak, Đilas, ili ne znam kako još.