Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/543-21

2. dan rada

22.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četrnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 7. do 10. i od 14. do 16. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Siniša Mali, ministar finansija; Anđelka Atanasković, ministar privrede; Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova; Saša Stevanović i Slavica Savičić, državni sekretari; Biljana Vuksanović, državni sekretar; Sonja Talijan, pomoćnik ministra; Dušan Vučković, pomoćnik ministra, Ognjen Popović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra; Milutin Đurović i Aleksandar Jović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra; Vera Vukićević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra; Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svoju; Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug; Olivera Zdravković, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija; Nebojša Vušurović, načelnik Odeljenja za viznu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova i Aleksandra Dragović Delić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Da li predstavnici predlagača žele reč na samom početku?
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, pred vama su danas predlozi nekoliko zakona koji su za nas izuzetno važni i ja ću vas ukratko upoznati sa svim tim zakonima i izmenama istih i nakon toga ostajem vama na raspolaganju, ukoliko imate pitanja, komentara ili kritika.
Ono što je posebno važno, prvi zakon koji je danas pred vama, to je Predlog zakona o tržištu kapitala, jedan potpuno novi sistemski zakon, koji treba da doprinese stvaranju i transparentnijeg i sigurnijeg tržišta kapitala u našoj zemlji, imajući u vidu da naša zemlja poslednjih par godina, čak i uprkos pandemiji Kovida 19, ostvaruje visoke stope rasta naše ekonomije.
Naš cilj je, i uvek se borimo za to, to i znate, da iz godine u godinu naša privreda raste što brže. Brži rast naše privrede, naravno, znači i veće plate i veće penzije, dakle, bolji životni standard, više novca u budžetu, više novca i za ulaganje u kapitalne investicije. To je najsigurniji i jedini mogući održivi način rasta naše ekonomije.
Zašto je onda važan ovaj Zakon o tržištu kapitala? Naime, sve naše kompanije, čak i država, da obezbede svoje finansiranje moraju da imaju jako i stabilno tržište kapitala, sa jakim institucijama koje garantuju sigurnost ulaganja i s druge strane, da imaju na raspolaganju još veći broj instrumenata na koji način mogu da finansiraju svoj rast i razvoj, dakle, da ne zavise samo o bankarskim kreditima, nego da imaju mogućnost i da na tržištu kapitala, kao u svim razvijenijim zemljama na svetu, ostvare i nađu novac za kupovinu opreme, za otvaranje novih postrojenja, za rast i razvoj, jer rast i razvoj naše privrede u stvari je rast i razvoj naše ekonomije u celini.
Četiri su veoma važne stvari oko ovog zakona koje hoću da napomenem. Naime, on podrazumeva jačanje institucija koje regulišu tržište kapitala. Ovde prevashodno mislim na Komisiju za hartije od vrednosti i na Centralni registar hartija od vrednosti.
Drugo, ovim zakonom se stvaraju preduslovi ili uslovi da se povežemo i sa Euroclear-om, koji je najvažniji i najveći sistem na osnovu kojeg se trguje ili kupuje akcijama i hartijama od vrednosti kada je čak i država u pitanju.
Broj tri, ovaj zakon nam omogućuje i veći i širi dijapazon instrumenata koji će biti na raspolaganju našoj privredi u smislu obezbeđivanja dodatnih izvora finansiranja.
Podsetiću vas takođe da smo prošle godine negde u ovo vreme usvojili i novi Zakon o kriptovalutama, koji takođe reguliše ovu oblast i koja je za nas veoma važna, jer opet ne možemo da izbegnemo postojanje kriptovaluta i sve veću popularnost. Na ovaj način obezbeđujemo, takođe, i mogućnost našoj privredi da na više načina obezbedi novac koji joj je potreban za razvoj.
Poslednje, što je možda najvažnije, dakle, ovaj zakon je potpuno usklađen sa MiFID II. To su standardi koje investitori zahtevaju od nas da ispunimo kako bi u još većem broju došli u našu zemlju, kako bi investirali i u hartije od vrednosti kada je država u pitanju, kako bi, takođe, investirali i direktno u našu privredu.
Usklađen je sa EU normativima i konačno, ovo je, da znate, jedan od reformskih ciljeva koje imamo u dogovoru sa MMF-om, kako bi dodatno podstakli rast naše ekonomije.
Dakle, ovo je sistemski zakon, zakon koji će nam u mnogome doprineti razvoju naše ekonomije, obezbeđivanju dodatnih izvora finansiranja i sa te strane očekujem vašu podršku. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, biću i ostajem na raspolaganju.
Pred vama je, takođe, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju. Samo jedna izmena je u pitanju, dakle, izmena kada su rokovi u pitanju.
Ono što ovaj zakon definiše, obavezu javnog subjekta, odnosno subjekta javnog sektora, da primi i čuva elektronsku fakturu i da izdaje elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dakle, taj rok se sa 31. decembra, odnosno 1. januara naredne godine, pomera na 1. maj naredne godine. Svi ostali rokovi ostaju kako su definisani i u prethodnom zakonu.
Dakle, ovo je za nas izuzetno važan zakon, izuzetno važan proces. Zamislite Srbiju početkom 2023. godine, kada se ceo ovaj proces završi, bez papirnih faktura, sve će biti elektronski. Sa jedne strane, to je veoma važno zbog transparentnosti, javnosti, efikasnosti celog sistema, a sa druge strane, to je upravo ono što naša privreda traži. Mi slušamo privrednike, slušamo našu privredu.
Uspostavljanjem sistema e-faktura stvaraju se uslovi da se povraćaj PDV vrši u istom danu. Ukoliko se poklope ulazna i izlazna faktura elektronski, poreska uprava vraća privredi PDV, što dodatno doprinosi i njihovoj likvidnosti i sigurnosti. Kažem, to je jedan od najvažnijih zahteva naše privrede. Na ovaj način sistemski rešavamo i taj problem.
Želim da uz sistem e-faktura ukažem i na činjenicu i proces tzv. e-fiskalizacije, novog sistema koji se trenutno implementira i od 1. maja naredne godine imaćemo potpuno novi sistem fiskalizacije u primeni u našoj zemlji. Evo, već u ovom trenutku mi smo održali obećanje i držimo ga, naravno, stalno - svake nedelje plaćamo subvencije za sve one koji nabavljaju nove fiskalne uređaje. Preko 50 hiljada privrednih subjekata je već primilo subvencije iz budžeta Republike Srbije. Negde smo za to već utrošili milijardu i po dinara, ali ono što je meni važno je da taj proces polako ide.
U ovom trenutku imamo preko 50, što softvera, što fiskalnih uređaja, hardvera, koji su na tržištu već na raspolaganju našoj privredi i koristim ovu priliku da ukažem na to i da pozovem naše privrednike da se prijave za subvencije, da iskoriste to što država daje 100 evra po lokaciji i 100 evra po fiskalnom uređaju svakome onome ko je obveznik nove fiskalizacije, a sa druge strane, da to urade što pre, kako bi napravili i obezbedili bolji i transparentniji sistem.
Ne moram da vam govorim koliko ovo znači u borbi protiv sive ekonomije. Ovo jeste jedan od najvažnijih razloga i za uspostavljanje e-faktura i za uspostavljanje novog sistema fiskalizacije. Dakle, borimo se protiv nelegalne ekonomije. Privredi je veoma važno da se izbori sa nelegalnom konkurencijom. Borimo se protiv sive ekonomije, a sa druge strane uređuje i pravimo mnogo transparentniji i sigurniji sistem.
Takođe, za ovaj zakon ostajem na raspolaganju za pitanja, ukoliko ih budete imali.
Treći zakon koji je danas pred vama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme. Iskoristiću priliku samo da vam ukažem na par brojki koje su za nas veoma važne.
Kao što znate, kada je krenula pandemija Kovida -19, Republika Srbija, država, je reagovala brzo i efikasno, evo, u ovom trenutku, sa preko osam milijardi evra ukupno, kako bi ublažili negativne posledice Kovida - 19, jedan program ekonomske pomoći prošle godine, dva programa ove godine. Deo tih programa je bio i garantna šema i ta garantna šema je omogućila da država garantuje za kredite koje banke daju preduzećima, tako da smo iskoristili likvidnost koju je bankarski sektor imao da obezbedimo, pak, sa druge strane, likvidnost za naša preduzeća i kao rezultat toga imate mali pad naše ekonomske aktivnosti prošle godine. Ove godine imaćemo rekordan rast od preko 7,4-7,5 odsto, u ove dve godine kumulativno Srbija će imati najviši ekonomski rast od svih zemalja u Evropi. To je rezultat rada svih građana Srbije, ali delimično i delom takođe rezultat garantnih šema koje smo implementirali. Prva garantna šema, odobreno je preko 2,4 milijarde evra, 37.994 kredita sa garancijom Republike Srbije.
Toliki broj preduzeća je dobio kredit, dobio podršku preko banaka, sa garancijom države Srbije i to je ono što je i spaslo našu privredu, onemogućilo zatvaranje proizvodnih pogona i sačuvalo radna mesta. Pomagali smo, ako se sećate, isplatom minimalnih zarada, moratorijumom na vraćanje kredita, direktnom pomoći, recimo, za gradske hotele, ali ova garantna šema pokazala se da je pravi pogodak bila i obezbedila je tu preko potrebnu likvidnost našoj privredi.
Izmene ovog zakona sažimaju se u jednoj rečenici - ono što želimo da obezbedimo - želimo da obezbedimo onim sektorima, prevashodno ovde mislim na putnički transport, ugostiteljstvo, turističke agencije i hotelijerstvo u gradovima, dakle, oni sektori koji su i dalje najugroženiji i najviše pogođeni pandemijom Kovida - 19, da im omogućimo da ukoliko su po ovoj garantnoj šemi već vratili uredno kredite koje su uzeli, da mogu ponovo da ih uzmu. To je zahtev upravo preduzeća iz tih sektora. Slušajući njih, želimo da im izađemo u susret. Dakle, ovo je velika vest za njih i velika mogućnost da ukoliko su već vratili novac koji su uzeli, da mogu i da imaju pravo da pod istim uslovima uzmu novac ponovo.
Sledeći zakon koji je pred vama je zakon, odnosno Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Dakle, ovo je zakon ispred Ministarstva privrede i ovim rešenjem se predlaže prenošenje nadležnosti za utvrđivanje i postojanje povrede prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe, softvere i baze podataka kao sporedne aktivnosti poreske uprava na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno na tržišnu inspekciju. Inače, ovo je preporuka Međunarodnog monetarnog fonda u sklopu šire reforme poreske uprave, tako da će ova nadležnost poreske uprava, izmenama ovog zakona, preći na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
Pred vama je, takođe, danas i veoma važan Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za zajam univerzitetske infrastrukture. Ovo je za nas izuzetno važan zakona. Jedan od naših prioriteta jeste da radimo na jačanju infrastrukture, kada je obrazovanje u pitanju. Ovaj ćemo novac iskoristiti za sledeće projekte, a za izgradnju novih zgrada i postojećih zgrada na sedam fakulteta, i to je ukupno 10.600 kvadrata: Fakultet muzičke umetnosti - izgradnja i opremanje novog objekta za muzičku akademiju i umetnički ples, balet; Fakultet primenjenih umetnosti - izgradnja i opremanje novih objekata; Fakultet likovnih umetnosti - rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i dva potpuno nova objekta; kampus tehničkih fakulteta - proširenje Elektrotehničkog fakulteta, izgradnja zajedničkih objekata kampusa, kao i sanacija postojećih zgrada i opreme; fakulteti za geografiju i bezbednost - izgradnja i opremanje potpuno nove zgrade; Biološki fakultet - izgradnja i opremanje nove zgrade.
Dakle, 13.000 studenata Univerziteta u Beogradu imaće korist od ovih projekata. Ono što želimo da im obezbedimo su mnogo, mnogo bolji uslovi za učenje, za napredovanje, za obuku, za školovanje. Ono što nama nedostaje, kao što imate priliku da vidite, je radna snaga, jer već otvaramo veliki broj fabrika, otvara se veliki broj radnih mesta, a sa druge strane moramo našim mladima da obezbedimo još bolje uslove za obrazovanje. Upravo ovaj projekat, dakle, upravo ovaj zakon to omogućuje.
Mi smo izuzetno ponosni na to što smo uspeli da napravimo ovakav dogovor. Vrednost projekta se procenjuje na 155,2 miliona evra. Dakle, ukupno ćemo toliko uložiti u objekte i infrastrukturu kada je Univerzitet u pitanju.
Pred vama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju Zajma koji je vezan za izgradnju auto-puta Iverak – Lajkovac, odnosno Valjevo – Lajkovac. Ovo je za nas veoma važan projekat. Kao što znate, jedan od stubova našeg ekonomskog rasta su ulaganja u kapitalne investicije. Iverak – Lajkovac ili Valjevo – Lajkovac je samo jedan od puteva koji se trenutno gradi u Srbiji.
Dakle, gradimo ih devet, odnosno 10, što brzih saobraćajnica, što auto-puteva. Nikada se više nije ulagalo u našu putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu. Kao što znate, krenuli smo i sa projektima izgradnje kanalizacionih mreža po našim lokalnim samoupravama, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Tako da je ovim projektom, ovim zajmom, ovim zakonom obezbeđeno novca koliko je potrebno da se auto-put Iverak – Lajkovac završi.
Sporazum koji je pred vama vredan je 134,3 miliona evra. Dakle, to je 85% ukupnog projekta. Preostali deo investicije obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije.
Pred vama je takođe danas i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Ovim zakonom se predlaže potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Državljanima obe države nosiocima važećih diplomatskih ili službenih pasoša ovim zakonom će biti omogućeno da ulaze, prelaze preko teritorije, borave i napuste teritoriju države druge strane bez vize u trajanju do 30 dana.
Dakle, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, par izuzetno važnih zakona je danas pred vama. Ukoliko izglasate Zakon o tržištu kapitala time ćemo dati dodatni podstrek razvoju našeg finansijskog tržišta razvoju, naravno, naše ekonomije.
Mislim da je ovaj zajam za izgradnju Univerzitetske infrastrukture izuzetno, izuzetno važan. Pokazuje koliko smo posvećeni jačanju kapaciteta naših mladih i jačanju naših obrazovnih institucija. Da ne govorom više i o projektu završetka auto-puta Valjevo – Lajkovac.
Dakle, sve su to sporazumi, sve su to projekti koji su za nas veoma važni. Približava se kraj godine, ali kao što vidite, mi ne stajemo. Dakle, nikada nećemo posustati kada su reforme u pitanju. Idemo sa elektronskim fakturama, idemo sa procesom e-fiskalizacije. Dakle, pravimo izuzetno transparentan proces i fiskalni prostor, da kažem, kada je poslovanje naših preduzeća u pitanju.
S druge strane, kada je budžet u pitanju, ne stajemo. Kada su kapitalne investicije u pitanju, malo pre rekoh, ulaganje u univerzitetsku infrastrukturu i sve ono što je neophodno kako bi ubrzali stope rasta naše ekonomije i stvorili preduslove i uslove za još brži rast u godinama koje su pred nama.
Hvala puno. Ostajem na raspolaganju za sva pitanja, ukoliko ih budete imali.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine ministre.
Prelazimo na predstavnike odbora.
Prva reč ima predsednica Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato u cilju jačanja poverenja investitora u domaće tržište i privlačenja stranih investitora izmenjen je Zakon o tržištu kapitala još 2016. godine, ako gledamo samo nekoliko godina unazad.

Sa tim izmena, dakle iz 2016. godine, je izvršeno dodatno usklađivanje sa propisima EU koje uređuju zloupotrebe na tržištu, kao i sankcionisanje tih istih zloupotreba.

U okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i dve pregovaračke pozicije, pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 – finansijske usluge, kao i za Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, Republika Srbija je, između ostalog, preuzela obavezu da izvrši potpuno usklađivanje Zakona o tržištu kapitala kako sa direktivama EU, tako i sa direktivama evropske zajednice kojima se, naravno, uređuje ova tematika, trgovina hartija od vrednosti.

Poslednjom revizijom nacionalnog tzv. NPI-a iliti Nacionalnog plana programa za usvajanje pravnih tekovina EU koji je detaljan, višegodišnji plan i program usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Rok koji je Republika Srbija preuzela na sebe, dakle rok za potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU na ovom polju je sada samo što nije istekao iliti je kraj 2021. godine.

Mora se naglasiti da je ovaj predlog iliti donošenje ovog Zakona o tržištu kapitala predviđeno i Strategijom za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine. Strategiju je, naravno, donela Vlada Republike Srbije.

Kao što smo to čuli u izlaganju uvaženog gospodina ministra, odredbama novog Zakona o tržištu kapitala doprinosi se unapređenju efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, većoj transparentnosti, izuzetno značajnoj pravnoj sigurnosti učesnika na tržištu, a pre svega domaćih i stranih investitora. Pojednostavljuje se pristup izvorima kapitala, prvenstveno malim i srednjim privrednim društvima, smanjuje sistemski rizik na tržištu kapitala. Posebno su značajna nova načela i pravila o prospektu koje je potrebno sastaviti, odobriti i objaviti prilikom javne ponude HOV.

Pored toga, uvodi se i odredba o založnom pravu na finansijskim instrumentima, propisana je i obaveza investicionog društva da kada pruža usluge davanja investicionog saveta izvrši procenu podobnosti klijenta i primerenosti investicione usluge. Proširuju se i obaveze i ovlašćenja Komisije za HOV prilikom izveštavanja i vršenja nadzora. Ono što je svima jasno da je jedan od osnovnih ciljeva ovog Predloga zakona da se poveća učešće tržišta kapitala u finansijskom sektoru koje trenutno iznosi svega 10%.

Spomenula sam dve pregovaračke pozicije u procesu pristupanja Republike Srbije EU za Poglavlje 9 i Poglavlje 6. Kada pogledamo poslednje izveštaje Evropske komisije, koji je kao što znamo objavljen sredinom oktobra ove godine, pročitamo detaljno deo izveštaja koji se odnosi upravo na ove dve pregovaračke pozicije, jasno je da poslednje izveštaje Evropske komisije prepoznaje da je tada već bio u izradi ovaj Zakon o tržištu kapitala koji se nalazi pred nama i da je cilj potpuno usklađivanje sa direktivom o transparentnosti za listirana društva. Izveštaj takođe kaže da je Komisija za HOV zvanično imenovan mehanizam.

Sa druge strane, izveštaj Evropske komisije naglašava da je u pogledu tržišta HOV investicionih usluga još uvek nije sprovedeno planirano usvajanje izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala, koje bi uskladile ovaj zakon sa direktivama o tržištu finansijskih instrumenata i direktivom o konačnosti saldiranja u platnim sistemima i sistemima za saldiranje HOV.

Takođe se naglašava da su poslednje izmene Zakona o tržištu kapitala, koje su usvojene krajem prošle godine, konkretno 17. decembra 2020. godine, da se ona ne odnose na EU, na bilo kakvo usklađivanje, već se tiču pravila u jedinstvenom prospektu koja se odnose na dužničke HOV.

Stoga, kao što smo to naglasili na samom Odboru za evropske integracije, sa stanovišta usklađivanja, mi svakako podržavamo ovaj Predlog. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem Odboru za evropske integracije.
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali ove Predloge zakona i sporazuma sa velikim zadovoljstvom zato što kada govorimo o novom Zakonu o tržištu kapitala, onda ću vas podsetiti da smo pre par dana imali prilike ovde da izaberemo nov saziv članova Saveta Komisije za HOV i novog, odnosno starog predsednika i na odborima kada smo imali sednice gde oni izveštavaju o svom radu i naravno o svom finansijskom planu, svesni smo toga da Komisija za HOV koja je bila 2012. godine više nije uopšte ista 2021. godine prvo zato što je dobila mnoge nove nadležnosti.

Drugo, način na koji funkcioniše uopšte u saradnji sa svojim komitentima i korisnicima njihovih usluga, obavlja se na potpuno jedan moderan način na koji je usklađen očito, sa evropskim standardima.

Ovo što je moja koleginica, predsednica Odbora za evropske integracije rekla, oni su se svojim radom bez obzira što je tek danas došao na red novi Zakon o tržištu kapitala, već primenjivali određen evropske direktive i procese i time u stvari, na jedan prirodan način došli do toga da ovakav zakon, koji je inače radila radna grupa u saradnji sa svim privrednim subjektima, sa korisnicima tržišta kapitala, sa NBS Komisija izradila je jedan ovakav predlog naravno u saradnji sa Ministarstvom finansija i kao takav mi ga danas imamo na dnevnom redu.

Da vas podsetim da je prvi Zakon donesen 2011. godine i posle toga pretrpeo mnoge promene i očito je bilo potrebe za time, ali u stvari osnovni cilj je da se obezbedi veće poverenje kod investitora da ulažu na tržištu kapitala kad je u pitanju Republika Srbija, ali samim tim i da se podigne berza na jedan viši nivo, onaj nivo za koji su stalno govorili i predstavnici komisije i uopšte korisnici berze da je tzv. plitka berza, odnosno da ne postoje velike transakcije uz pomoć kojih bi na određeni način se pospešio taj promet tržišta kapitala i uspostavila određena berza kada su u pitanju hartije od vrednosti.

U međuvremenu naravno vi ste predložili nov Zakon o digitalnoj imovini. Naravno, pratite nove trendove i samim tim i Komisija za hartije od vrednosti je dobila nove nadležnosti u tom delu kad pričamo o zakonima o reviziji, zakonima o računovodstvu. Ono što su u stvari ciljevi ovog zakona da se poveća zaštita investitora, da se obezbedi kvalitetniji tržišni materijal, da se smanje troškovi kapitala kada je u pitanju pristup uopšte kapitalu, da se olakšaju i podsticaji za inovacije koji se javljaju na tržištu kapitala. Mi smo i juče imali jedan zakon koji se odnosi na inovacije. Sve više softverskih firmi, kompanija ulaze u taj sektor kada je u pitanju bankarski sistem, kada je u pitanju protok roba i usluga. Na jedan potpuno nov način funkcioniše i to tržište kapitala i hartija od vrednosti.

Kao što vidite, Srbija usaglašava svoje odredbe sa evropskim direktivama i poglavljima za koje mislim ni jedna druga zemlja u regionu ne ide tom brzinom. Kao priznanje tome je i MMF koji je odobrio praktično prvu fazu, odnosno dali svoj zaključak u izveštaju da je Srbija posvećena sprovođenju reformi koje treba da idu još brže i taj put kojim ide pozdravljen je od strane MMF. Srbija pored visokih stopa rasta u ovoj godini sledeće godine zaista je priznato da ono što planiramo da nastavimo sa rastom od 4,5% i smanjenim deficitom od 3% pokazuje se i kroz ove sporazume koje imamo danas na dnevnom redu, pogotovo kada govorimo o kineskoj banci, o kreditu koji iznosi 134 miliona i 300 hiljada evra. To je 85% učešće kineske banke u različitim infrastrukturnim projektima, čuli smo od ministra, onih 15% naravno Srbija učestvuje u različitim projektima, pogotovo za ovaj deo autoputa koji se odnosi na deonicu Iverak-Lajkovac, koja je u stvari veza između dva autoputa. Mislim da je to od velikog značaja što pokazujemo da spajamo i istok i zapad i sever i jug u koridorima. Zbog toga danas kažemo da 10 autoputeva radimo trenutno u Srbiji.

Ono što je za nas bilo važno kao članove Odbora to je da uslovi kredita su povoljni i da ono što je najvažnije da je četiri godine od 15 godina grejs period ovog kredita, da je za ne povučena sredstva čak vrlo mala naplata, odnosno stopa od 0,5%, da je tromesečno plaćanje i da je izdata obavezna polisa od 9,5 miliona evra.

Što se tiče sporazuma koje Banka Saveta Evrope dala, mislim da je od izuzetnog značaja kada govorimo o univerzitetskoj infrastrukturi.

Praktično, poslednjih 50 godina nije urađeno ovako nešto novo, 95 miliona ulažemo u univerzitetsku infrastrukturu, šest podprojekata, 90.600 kvadrata će se izgraditi, rekonstruisati za 13.000 studenata, odnosno za korišćenje preko 100.000 studenata šest institucija koje su od velikog značaja. Ministarstvo prosvete bi trebalo zajedno sa Ministarstvom finansija da opredeli još 60 miliona evra. Ono što je važno da taj kredit naravno ima pet godina grejs period za 20 godina otplate da ide u dve tranše i od ove godine do 2026. godine ćemo ići u realizaciju.

Znači, svi su obuhvaćeni i fakultet, Muzička akademija, zatim, Likovna akademija, kampus tehničkih nauka, mislimo da je obuhvaćeno sve ono što Ministarstvo prosvete i nauke treba da pokaže da je Srbija toliko napredovala da jednostavno pored ove zdravstvene infrastrukture, koju smo najvećim delom uradili za vreme pandemije sada dolazi vreme kada zaista treba da se opredelimo brzom rastu i razvoju i inovacijama Srbije i primeni toj i obuci naših kadrova i ono što mislimo je da niste zaobišli ni kulturu, ni tehničke nauke, čak ni Biološki fakultet, ni Hemijski fakultet, što pokazuje da ste sve oblasti kada je u pitanju obrazovanje obuhvatili ovom garancijom kredita.

Mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kada vidite današnji predlog dnevnog reda. Zbog toga Odbor za finansije poziva sve poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala i Odboru za finansije.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo predloge zakone koje je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, od kojih bih ja najpre izdvojila predlog koji se odnosi na mere pomoći i podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19.

Svi smo svesni činjenice da je pandemija Kovid-19 loše uticala na evropsku i svetsku privredu. Naravno da je normalno da se posledice osećaju i kod nas. Međutim, iz sednice u sednicu ovde u Narodnoj skupštini mi možemo da vidimo da Vlada Srbije intenzivno radi na ublažavanju negativnih posledica uticaja pandemije, što prema građanima kao fizičkim licima, što prema pravnim licima, odnosno prema privredi Srbije uopšte.

Treba podsetiti da smo u jeku korone za samo četiri meseca otvorili dve nove Kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici, a onda još jednu u Novom Sadu. Zdravlje ljudi je bilo i uvek će biti na prvom mestu.

Na samom početku izborili smo se na tržištu za dovoljan broj respiratora, posle toga smo akcenat bacili na imunizaciju stanovništva i obezbedili više različitih vakcina, od kojih su građani mogli da izaberu i da ih prime naravno besplatno, za razliku od mnogo država i u našem okruženju i u Evropi, a kojima smo mi pomagali određenim brojem doza vakcina ili na taj način što su njihovi državljani mogli da dođu u našu zemlju i da se vakcinišu naravno potpuno besplatno.

Sada možemo da govorimo i o leku koji je stigao u Srbiju protiv korona virusa. Pre nekoliko dana smo čuli i predsednika Aleksandra Vučića koji je predstavio lek i rekao da će najpre stići za 50 hiljada ljudi, a onda će stići i za sve ostale kojima je naravno taj lek potreban.

Osim toga, vidimo i čuli smo danas i od Siniše Malog ministra finansija da država radi i na sprovođenju mera koje će pomoći našoj privredi na koju je pandemija negativno uticala i smatram da treba u svakom slučaju podržati ovaj predlog.

Još jedan predlog koji sam želela danas da istaknem, odnosi se na izgradnju državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, što pokazuje da i pored negativnih posledica Kovid 19 mi nastavljamo da u godini koju je obeležila pandemija da završavamo projekte ali i da započinjemo projekte izgradnje naše zemlje. Nismo stali sa izgradnjom puteva, modernizacijom pruga, niti sa projektima u bilo kojoj delatnosti, jer naša država sada ima para, imamo sigurnu državnu kasu, ali naravno imamo i uslova da stanemo iza svakog započetog projekta i da ga dovršimo u predviđenom roku.

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju radova na izgradnji autoputa Niš – Merdare u dužini od 76,3 kilometra poručio da će to biti put koji je građen za razvoj Toplice i svakako dela Nišavskog okruga, ali i za uspostavljanje boljih odnosa sa Srbima sa Kosova i Metohije i bližih odnosa sa Albancima.

Tada je podsetio, ja bih to želela da ponovim, da će se ovog meseca raditi na izgradnji istovremeno čak deset autoputeva, odnosno deonica i to su Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i obilaznica oko Kragujevca.

Prema tome, smatram da su predlozi zakona koji su danas pred nama dobri, smatram da zaslužuju podršku i pozivam na kraju koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za privredu je bio mišljenja da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona u načelu, Predlog zakona o izmeni i dopuna Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.

Obično kada kažemo da ovakvu materiju reguliše neki zakon, naši građani nisu ni svesni koliko je uopšte ova delatnost o ova zaštita intelektualne svojine jako važna. Nažalost, nisu svesni čak ni oni koji učestvuju u industrijama tzv. kreativnim koje počivaju na intelektualnoj svojini. Na primer, na filmskoj industriji, muzičkoj, softveri, izdavanja knjiga i da ta kreativna industrija ukupno u bruto proizvodu Republike Srbije učestvuje sa oko 5%, što je nešto više od dve milijarde šesto, sedam stotina miliona evra.

Ja bih samo hteo da podsetim naše građane kako je to bilo i u ranijem periodu, jer posao Republike Srbije jeste da brine o zaštiti svake svojine, pa i intelektualne, samo da vas podsetim kako je to izgledalo, recimo, za vreme bivšeg režima.

Oni koji su tada hteli, da recimo, pogledaju film u bioskopu „Zona Zamfirova“ od Šotre, mogli su da primete da je prilikom produkcije filma uvek postojalo neko obezbeđenje koje je pazilo i na kopije filma i na to da neko od publike odnosno gledalaca ne snima taj film, da bi ga kasnije stavio na neki nosač slike. To je naravno iziskivalo i troškove koje su producenti filma imali, odnosno vlasnici filma na zaštiti svoje intelektualne svojine, a to je u to vreme kao i sada bio posao države da o tome brine.

Tako da mene u najmanju ruku čudi, zašto pojedini nosioci naše filmske industrije se ne vrate malo u taj period kada su oni morali da plaćaju privatno svoje obezbeđenje koje će da čuva kopije njihove intelektualne svojine, njihovog filma i napadaju vlast SNS koja je preuzela to, da to radi država. I to radi vrlo uspešno.

Ja tu moram da pohvalim i Ministarstvo finansija i Poresku upravu. U poslednje vreme učešće na crnom tržištu intelektualne svojine smanjeno je za oko 10%, a svaki procenat koji se vraća u legalne tokove obezbeđuje oko 1000 novih radnih mesta. Razumem zašto je Poreska uprava insistirala da se ovaj zakon dosledno sprovodi, međutim, kroz rešavanje svih ovih problema uvođenja u sistem potpune zaštite intelektualne svojine, dostigli smo jedan nivo kada nije više potrebno da tako jedan strog organ kao što je Republička poreska uprava, sprovodi ovaj deo zakona pa se to sada prebacilo na Tržišnu inspekciju, odnosno Ministarstvo trgovine i turizma. Nadam se da će naša Tržišna inspekcija ovaj zakon da nastavi da ga sprovodi isto onako uspešno kao što je to sprovodila Poreska uprava. Imamo poverenja u našu Tržišnu inspekciju, znam da se kadrovi u inspekciji ubrzano zanavljaju i da se zapošljavaju mlađi ljudi koji su puni energije, puni znanja, puni pre svega da daju svoj doprinos razvoju našeg društva i Srbije u celini.

O tome kako su se neki nezahvalno poneli prema Republici Srbiji po pitanju zaštite intelektualne svojine, govoriću u raspravi u načelu, pa ćemo da postavimo i neka pitanja koja njima mogu biti jako interesantna. Posebno me interesuje jedan drugi deo, a to je, ako sva prava imate da radite, da imate zaštitu države, ostvarite profit, kažite nama narodnim poslanicima i srpskoj javnosti, šta vam to nedostaje u srpskom društvu da prestanete da bez ikakvog argumente napadate i SNS i predsednika Srbije Aleksandra Vučića?