Reč ima dr Nina Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zamenica šefa poslaničke grupe SPS je govorila o skoro svim zakonima koji su na dnevnom redu, a ja ću se ukratko osvrnuti na Predlog zakona o zaštiti intelektualne svojine.

Vreme u kome živimo karakteriše povećanje tempa promena u svim domenima života i rada. Kao što znamo promene u svetu koje veoma utiču na nas najvećim delom ne zavise od nas samih i mi ih ne možemo zaustaviti. Naravno, sve te promene donose sa sobom i probleme, bez obzira da li ih mi prevashodno opažamo kao šanse ili poteškoće, jer i najizazovnija šansa postaje problem koji trebamo rešavati čim sebi postavimo pitanje kako da iskoristimo šansu koja nam se ukazala, a da ona bude i ostane samo naša svojina.

Republika Srbija ima veliki potencijal da stane u red zemalja EU kada je reč o zaštiti intelektualne svojine. Paralelno sa našim institucijama i donošenjem novih izmena i zakona moramo izgrađivati i svest ljudi o samom značaju intelektualne svojine zbog toga danas i govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, jer većina zakona o intelektualnoj svojini je skori ista u svim zemljama samo se razlikuje u pojedinim detaljima.

Republika Srbija je zemlja relativno duge tradicije, pravne zaštite intelektualne svojine, jer je bila jedna od 11 država, utemeljivača Pariske konvencije za zaštitu intelektualne svojine, još 1883. godine. S obzirom na to da smo mi narod koji je dao takve velikane kao što su Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i mnogi drugi, ne smemo da se odnosimo nipodaštavajuće prema kreativnim ljudima kao i prema njihovim delima.

Kao osnovni razlog za izmene i dopune zakona ima upravo prenošenje nadležnosti utvrđivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito pravo na računarske programe, softvere i baze podataka, kao i sporedne aktivnosti poreske uprave. Dakle, radi se samo o prenošenju nadležnosti na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Imajući u vidu da postojeća aplikacija nije ažurirana od početka pripreme, kao i na veliki broj softvera, unapređenje postojeće aplikacije bi se izvršilo nakon obezbeđivanja sredstava u budžetu 2023. godine. S obzirom na to da je ministar Mali već objasnio koje su izmene i dopune zakona, samo ću podsetiti da je intelektualna svojina jedna civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat kreativnih ljudi kao što su pisci, kompozitori, pronalazači, koji se bave stvaralačkim radom i koji prosto moraju biti nadređeni za taj rad, ali da se rezultat njihovog rada štiti normama intelektualne svojine.

Danas je intelektualna svojina razvijena u jednu široku kompleksnu oblast, oblast prava na kojoj počivaju čitave svetske industrije. Ceo ovaj sistem je upravo zamišljen da bi stimulisao stvaralaštvo, istraživanje i razvoj. U procesu u kome se inovacije i ideje pretvaraju u stvarnost, istraživački rad i razvoj intelektualne svojina ima presudnu važnost. Svaki autor ima pravo da uživa u benefitima svog rada, u stvaranju inovacija, odnosno u konačnom uspehu, što znači da svako treba da ima apsolutno pravo da odlučuje ko, kako i na koji način može da koristi njegovu intelektualnu svojinu.

Kao vrsta nematerijalnog ulaganja u biznis, intelektualna svojina obuhvata sve naše ideje, izume, tvorevine i poslovne tajne koje daju prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu. Sami smo svedoci i često čujemo da kršenje intelektualne svojine nije samo zločin bez posledica, jer se sa krivotvorenjem i piraterijom susrećemo vrlo često što može da naruši ugled naše zemlje, kao pravne države.

Adekvatna zaštita intelektualne svojine je ključan preduslov ekonomskog razvoja naše zemlje, ali dokaz i posvećenosti Republike Srbije pristupanju EU. Kada se okrenemo iza sebe, sve ono što vidimo je nekada bila ideja, a sada je stvarnost. Budućnost nam nudi neke nove tokove, a mi smo tu da se sa njima hvatamo u koštac. Danas su to vrhunsko unapređeni softveri koji imaju za cilj brže i efikasnije poslovanje. Zato je naš zadatak da se za oblasti intelektualne svojine uspostave pravila koja se moraju poštovati.

Vlada Republike Srbije i svi mi radimo na tome da se jasno definišu granice dozvoljenog i savesnog postupanja u ovoj oblasti. Usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona dokazujemo da smo zemlja otvorena za uvođenje visokih standarda zaštita intelektualne svojine jer je Srbija i do sada implementirali veliki broj međunarodnih konvencija iz ovih oblasti.

Na kraju, složićete se da zaštita intelektualne svojine ne štiti samo nečiju intelektualnu svojinu već da ona vredi onoliko koliko doprinosi boljem standardu i životu ljudi, odnosno čitavom društvu. S toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je, narodni poslanik, Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka, uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde zajedno sa svojim kolegama u svakom trenutku smo spremni da pomognemo svakome. Za skupštinskom govornicom uvek sam iznosio probleme malih sredina onih ljudi koji žive na selu i od sela, opštine koje su u statusu nerazvijenih, demografski ugroženih, opština koje se nalaze na jugoistoku Srbije.

Inače, set ovih zakona koji je veoma bitan za naše finansijsko tržište, na tržište kapitala, ovo su za nas veoma bitni zakoni kojim ćemo pospešiti proizvodnju, prirodu, upošljavanje i što manje troškova za naše privredne subjekte.

Svi ovi predlozi zakona koji su na današnjem dnevnom redu su veoma bitni zakoni koji će u narednom periodu, u narednim godinama omogućiti da naša Srbija ide brže, jače, uspešnije, gde ćemo sigurno imati mogućnost da u okviru ove pandemije koja je stvarno veoma teška, gde naša zemlja Srbija se stvarno izuzetno dobro bori zahvaljujući prvo našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji svojom snagom, svojom energijom radi za sve nas, pomaže, ide napred.

Mi ga pratimo, normalno, i nadležno Ministarstvo zdravlja koje je veoma aktivno, koje svojim potezima stavlja akcenat na vakcinaciju i tu su i sva ostala ministarstva, među kojima jeste Ministarstvo finansija koje je veoma ekspeditivno, radno, na čelu sa našim Sinišom Malim i Ministarstvo privrede koje vi vodite uvažena ministarka, koje se sad u ovoj teškoj situaciji pokazalo da radi na najbolji način, gde sada donosimo određene zakone, kojim se pospešuje privreda i upošljavanje i u ovoj teškoj situaciji, konkretno za ta mala preduzeća, za te male privredne subjekte, gde oni mogu nastaviti i u narednom periodu da koriste sredstva, povoljne kredite, bespovratna sredstva kojim će moći da isplivaju i da sačuvaju sebi svoj posao, da sačuvaju radna mesta i na taj način da se obezbedi bolja budućnost, sigurnija budućnost za sve nas.

Mene, kao čoveka, koji živi u Svrljigu, koji živi zajedno sa mojim žiteljima, sarađujem i sa drugim opštinama, gde kod nas u takvim sredinama kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Kuršumlija, veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, otvoreno je dosta novih privrednih subjekata.

Kod nas očekujem da ćemo u toku naredne godine imati mogućnost da dođu određeni privredni subjekti koji će otvoriti nove pogone, gde će nadležno ministarstvo koje vi vodite, nastaviti i pomagati tim ljudima, da u saradnji sa vašim ministarstvom, a u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije da se dobiju sredstva i upošljavanjem u takvim sredinama, svako radno mesto znači opstanak te opštine i te sredine, i ja mislim sa ove govornice se uvek o tome govori.

Siguran sam da neke stvari koje sam govorio su vrlo bitne, a i čuli su to naši ljudi koji vode određena resorna ministarstva, tako da, još jednom, ja kao narodni poslanik i predsednik USS, ću podržati sve ove predloge zakone.

Mislim da su to zakoni koji daju bolje uslove za privređivanje i još jednom hvala vama i očekujem dolazak vaš u opštinu Svrljig, gde ćemo svi zajedno iznaći mogućnosti da uposlimo još nekog čoveka i da obezbedimo bolje uslove za ostale privrednike.

Hvala još jednom, i zahvaljujem se u ime moje i svih građana na jugoistoku Srbije, jer znam da naš predsednik radi samo za dobrobit ove zemlje, i svih nas.

Zahvaljujem, gospođa ministarka ima reč.

Samim uvodom, poštovani poslaniče, kada ste rekli da ste iz najlepšeg grada Srbije, ja sam pretpostavila šta će da bude završnica, tako da obećavam vam da ću doći u Svrljig, nema potrebe da to više ponavljate. Hvala.

Hvala.
Sledeći je narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa šta reći. Ovaj set zakona nam govori da je Srbija na pravom putu, i da sa ovim setom zakona pratimo onaj pravac koji je zacrtan 2014. godine, Srbija 2025. ispunjenje agende, ciljevi iz agende Srbija 2025.

Ne treba mnogo širiti priču o predloženim zakonima, jer Siniša Mali, ministar je dosta rekao, kao i kolega Mirković, i ja ću to malo plastičnije objasniti.

Ne može niko zaustaviti Srbiju na tom putu, neće je sprečiti, kao što je nisu sprečili kada smo gradili auto put Miloš Veliki, sa onim Starim hrastom i sa pričom o zapisima, sa raznoraznim mahinacijama, kao što je sada ova, nazovi tviter opozicija. Znači, deo opozicije, ograđujem se, koja se bavi samim sobom, koja je bezidejna, koja nema ideja, nema rešenja, ima jednu jedinu, da se obogate, da napune džepove i ako mogu da unište nešto što su uništavali godinama, a to je jedno ogromno akcionarsko preduzeće Telekom Srbija, koje je najzad stao na prave noge, i ide pravim putem.

Pokušavali su raznoraznim mahinacijama i sprečavanjem da opstane samo jedan monopolista, a to je bio SBB, tada, da ne pričam o Junajted medija grupi, da obesmisle telekomunikacionog giganta i nisu uspeli u tome i hvala Bogu da nisu uspeli.

Mislim da su mnogo nervozni, upravo zbog toga jer im ponestaje novca, jer biti monopolista na ovom velikom tržištu, mnogo znači, a Telekom Srbija, em nije monopolista, em se širi i pored Republika Srpska, Crna Gora, otvorili smo svoju ćerku firmu i u republici Makedoniji, i bićemo regionalni lideri, što jeste zacrtan cilj.

Ono što mene mnogo više naslanja na ove predložene zakone, to je ono što sam pomenuo, auto put Miloš Veliki. Svakog dana ja putujem tim putem i srećan sam kada vidim onako veliki broj automobila i kamiona. Šta to govori? Govori da ne samo putujemo, ne samo da se bavimo transportom, nego da nam radi industrija, da radi naša privreda, jer čim se nešto proizvodi, ono može i da se vozi.

Sećam se vremena kada sam sretao tri automobila, ne na Milošu Velikom, nego ovamo od Batočine do Beograda, na auto putu Beograd - Niš. Ono što je posebno, to je ono što nas vezuje, sem što smo zajedno upisali Mašinski fakultet i bili brucoši iste godine, to je Moravski koridor, išao sam poslom, odnosno Odbor za finansije je imao sednicu u Vranju i mogu vam reći da sam oduševljen, ne samo onako kako se to radi od Kraljeva prema Čačku, nego i od Trstenika prema Kruševcu, već do Pojata tamo. Znači, danonoćno, 24 časa, pada sneg, pada kiša, radi se.

Ono što je opet moja slika, koja govori da privreda radi, da idemo u pravom smeru, to je ono kada sam se vraćao iz Vranja, pogodio sam termin negde od 15 do 16 sati, između Kruševca i Kraljeva. Verujte da nigde nisam mogao da pređem nikoga, jer su kola bila jedna u druga. Šta to govori? Pa nisu ljudi pošli u Kraljevo, u Matarušku banju, da prođu i Trstenik i Vrnjačku banju.

To govori da svi rade od Kruševca pa do Kraljeva, negde mali pogon, negde veliki, negde je to Petoletka, negde je to Leoni, negde je onaj Kromberg i Šubert, u Kruševcu, ali da se radi.

Da li treba još? Treba. Neko je malopre pominjao EU. Nije cilj EU, sam po sebi, samo ono što vredi u EU, svi oni postulati, koji su tamo decenijama, koji se poštuju, pre svega moramo da poštujemo državu, da poštujemo rad i biće sve u redu, a EU, da li ćemo biti članica EU, možda i ne budemo.

Nije to jedini cilj. Cilj je da budemo na nivou razvijenih evropskih zemalja, da pobegnemo iz ovog, stalno pominjanog balkanskog blata. Mi smo bili Evropa uvek, i bili smo branik Evropi, od najezde raznoraznih osvajača i zavojevača.

Ne mogu, a opet ću pomenuti opozicionari, da jedno, samo jedno ne mogu da izbrišu, ova era pamtiće se kao era Aleksandra Vučića, i sve ovo što je urađeno od kako je Aleksandar Vučić na vlasti, i kako je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, biće zapamćeno, ostaće, niko ne može da nam odnese ni mostove, ni tunele, ni nove fabrike, posebno ne mogu oni koji 2000. godine zatvorili sve ono.

Vi odlično znate šta je radilo, dole kod nas, kada kažem, počev od Trstenika, Kruševca i Kraljeva i koji su to bili metaloprerađivači, i koja je to bila teška industrija.

Sve su uspeli da unište, da obesmisle, da prodaju i sada nama pričaju nekakve priče. Ljudi, bavite se tviterom, bavite se sami sobom, a ova Srbija će ići napred, Aleksandar Vučić će biti na čelu Srbije i dalje, dugo, sasvim normalno, jer jednog dana SNS neće biti na vlasti, sve se menja i sve je smenjivo i promenljivo na ovom svetu. Ali ovaj pravac i ovaj put niko više neće moći da zaustavi.

Pošto ima dosta kolega, a mi imamo vrlo malo vremena, ja bih mogao da pričam još 15 minuta. Ovde ću se zahvaliti i iskoristiću trenutak, kao što je iskoristio i kolega Mirković, s obzirom da verovatno neću govoriti do kraja godine, da svim našim sugrađanima poželim, pre svega, dobro zdravlje, posao i napredak, za sve ostalo lako ćemo.

Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, moram da kažem, Mileta me uvek asocira. Dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je sigurno Kladovo. Tako i vi obratite, ispred ministar dosta pažnje ka Kladovu i ka celoj toj regiji Timočkoj.

Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju. Naime, reč je o veoma važnom i sistemskom zakonu koji smo usvojili u aprilu ove godine.

Ovaj zakon je veoma značajan zbog toga što se njime u potpunosti menja način funkcionisanja naše privrede, po ugledu na digitalizaciju i digitalne fakture kakve već postoje u zemljama Evropske unije.

Digitalizacija je prisutna u gotovo svim sferama života i privrede. Najprostije rečeno digitalizacija je primaran način čuvanja dokumenata u obliku pogodnom za prenos i obradu na računaru. Korišćenje novih tehnologija ubrzava sve procese i procedure, a doprinosi i transparentnosti i većoj pravnoj sigurnosti.

Kada su konkretno u pitanju elektronske fakture kojima će se zameniti klasične fakture u papirnatoj formi, one će doprineti jedinstvenoj kontroli obračunavanja PDV, što je za državu veoma važno.

Sistem elektronskih faktura biće u potpunosti besplatan, a suštinski rezultat jeste ostvarenje uštede u pogledu vremena i novca. Ovaj trend digitalizacije promeniće u velikoj meri način poslovanja, kao i samu ekonomiju.

Inače, zakon predviđa postepeno, odnosno fazno uvođenje elektronskih faktura u sistem, što je uvek pozitivno pri donošenju svih zakona, sve novine da se unose postepeno.

Usvajanjem ovog zakona, elektronsko fakturisanje postala je obaveza za sve transakcije koje se odvijaju između subjekata javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, a odnosi se i na sve subjekte privatnog sektora, osim privatnika koji su obveznici poreza na dohodak od samostalne delatnosti i obveznika poreza na dobit pravnih lica koji su svrstani u kategoriju dobrovoljnih korisnika elektronskog fakturisanja.

Ono što je takođe važno reći to je da Zakon o elektronskoj fakturi prati jedan od strateških ciljeva i opredeljenje ove kao i prethodne Vlade Republike Srbije, a to je sveukupna digitalizacija, i na tom putu smo puno postigli. To mora da se prizna.

Uspostavili smo Centralni registar stanovništva u skladu sa Zakonom o Centralnom registru stanovništva koji ima za cilj uspostavljanje jedinstvene, centralizovane i pouzdane državne baze podataka o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku, zatim Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Centralni registar faktura koji je i uspostavljen Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju o kojima danas govorimo odnose se, pre svega na pomeranje i usklađivanje rokova, jer je potrebno uskladiti i rok u kome prestaju da važe određene odredbe Zakona o rokovima, izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kao i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima, izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Moja uvažena koleginica Snežana Paunović, kao ovlašćena govorila je o Zakonu o tržištu kapitala, a ja bih samo dodao da očekujemo razvoj tog tržišta sa dolaskom još većih stranih investicija.

Ali isto tako, mi u ovom trenutku možemo da se pohvalimo i time da je Srbija 16. novembra ove godine emitovala prvu zelenu obveznicu namenjenu isključivo finansiranju ekoloških prihvatljivih projekata. Tako je Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja je van EU, jedina zemlja na Balkanu koja je sprovela emisija zelenih obveznica.

Na dnevnom redu danas imamo i Sporazum između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura. Mislim da je ovo veoma značajno za našu budućnost i budućnost mladih generacija koje će se stručno obrazovati.

Za Srbiju je izuzetno važna saradnja sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, sa kojom se sprovode projekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, energetske efikasnosti.

Do sada su usvojeni brojni sporazumi i uspešna saradnja poput projekata izgradnje Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu, projekti Univerzitetska infrastruktura i Studentsko stanovanje, čiji su ciljevi poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju u Srbiji, kao i projekat snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope, za sprovođenje projekata unapređenje univerzitetskog obrazovanja u iznosu od 95 miliona evra, a koji se odnosi za projekat zajam - univerzitetska infrastruktura.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma ostvaruju se određeni opšti, ali i brojni pojedinačni ciljevi. Najvažniji opšti cilj bio bi poboljšanje i jačanje kapaciteta univerzitetskog obrazovanja kroz kapitalna ulaganja, univerzitetsku infrastrukturu državnih univerziteta u Republici Srbiji.

Najvažniji posebni ciljevi projekta odnose se na izgradnju, dogradnju i opremanje državnih univerzitetskih objekata, uključujući izgradnju novih zgrada i rekonstrukciju postojećih objekata. Projekat obuhvata šest potprojekta za objekte, orijentacione površine od oko 90.600 kvadratnih metara.

Poboljšanje kvaliteta u obrazovanju i uslova za učenje za više od 13.000 studenata, primenu savremenih standarda održive izgradnje i rada univerzitetskih centara Republike Srbije, rehabilitaciju postojećih objekata radi poboljšanja sigurnosti i energetske efikasnosti i racionalizaciju operativnih troškova.

Iz zajma Banke finansiraju se radovi, oprema i određene usluge dok Republika Srbija finansira određene usluge, građevinske dozvole, administrativne takse, komunalnu infrastrukturu i zemljište, kao i druge nenovčane doprinose.

Univerzitet u Beogradu datira sa početka 19. veka, od 1808. godine, kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu. Formalno je Univerzitet osnovan 27. februara 1905. godine, čime je prvi srpski Univerzitet dobio autonomiju, a kada se u njegovom sastavu nalazilo tri fakulteta, Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet.

Univerzitet u Beogradu u svom sastavu ima 31. fakultet, organizacionih u četiri grupacije fakulteta, društveno-humanističkih nauka, medicinskih nauka, prirodno matematičkih nauka, i tehničko-tehnoloških nauka, jedanaest naučnih instituta.

Univerzitetske biblioteke i osam centara, studentima su na raspolaganju čitaonice, sportske sale, teretane, klubovi, prodavnice, tereni, portirnice, blagajne, magacini, perionice, TV sale, info-kiosci.

Na Beogradskom univerzitetu se danas školuje preko 85.000 studenata, na oko 150 programa osnovnih studija, kao i više od 1.700 postdiplomaca.

U školskoj 2020/2021 godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 241.605 studenata. U kalendarskoj 2020. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomiralo je 41.331 student. U 14 studentskih domova u Beogradu, smešteno je oko 12.000 studenata, čije školovanje pokriva budžet Republike Srbije.

Dakle, svi ovi podaci govore o opredeljenju naše države da unapredi univerzitetsko obrazovanje i uslove studiranja na državnim univerzitetima.

Ova infrastrukturna investicija potvrđuje brigu države o mladima i njihovom obrazovanju, što je šire posmatrano osnaživanje Srbije kao društva znanja, odnosno društva sa većim procentom visokoobrazovanih ljudi čija znanja treba da se ugrađuju u napredak zemlje.

Ovaj projektni zajam prati i ciljeve strategije razvoja, obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Krovni cilj je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala svakog učenika u obrazovnom procesu, odnosno svakog deteta mlade i odrasle osobe u Republici Srbiji.

Poboljšanje studenskog standarda kroz unapređenje univerzitetske infrastrukture, svakako će olakšati mladim postizanje najboljih rezultata studiranja.

Mi u mlade verujemo, oni su budućnost i zato znamo da investicije u mlade i njihova znanja je najbolja investicija svakog društva.

Politički odnosi Republike Srbije i Kraljevine Kambodže su veoma dobri sa razvijenom saradnjom između dve zemlje. Predlog ovog Sporazuma potpisuje 2016. godine tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ono što je takođe veoma važno je to da Kambodža nije priznala nezavisnost Kosova i veoma smo im zahvalni na njihovom principijelnom stavu. Zahvalni smo im i na dolasku na jubilarni samit Pokreta nesvrstanih, koji je pre nešto više od dva meseca održan u Beogradu i na kojem su se okupili predstavnici više od stotinu država sveta.

Racionalno otvaranje zemlje putem ukidanja viza i opšte vizne liberalizacije sa ostalim zemljama sveta, kao što je danas slučaj sa Kambodžom, a odnosi se konkretno na nosioce diplomatskih i službenih pasoša, veoma je značajno za međunarodni ugled Srbije i njene političke i ekonomske interese.

Ponekad, kao građani, znamo da se upitamo i pomenemo neke od zemalja u smislu više od šale, pri tom zaboravljajući da svaka zemlja ima jedinstven glas u UN, kao i svaka od planetarno velikih sila. Neke od zemalja doživljavamo sa utiskom od pre pola veka, ali mnoge od tih zemalja napredovale su do neprepoznatljivosti naspram našeg sećanja o njima, dok smo mi imali i rešavali svoje probleme, baveći se većma sami sobom.

Konkretno, Kambodža i Sporazum o kome danas govorimo, ima 16 miliona stanovnika. Skupština Republike Srbije, sa predsednikom Ivicom Dačićem, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, invertovali su zapuštenost spoljne politike, zapuštenu u jednom vremenu kada se nije pazilo ni na koga, već samo na sebe i sopstvene interese, ka većini zemalja sveta i obnovili prijateljstva sa tradicionalnim prijateljima. Neko to zove rehabilitacijom Titove politike. Ja ću skromno reći - rehabilitacijom pametne spoljne politike, u interesu države i svih građanki i građana Republike Srbije.

To su prepoznala i politička rukovodstva zemalja iz okruženja, većinom naslednici politike razgradnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nažalost, sa pogrešnim odnosom prema uspesima Srbije, umesto da se pridruže otvorenom pozivu da uklanjamo barijere među nama, najbližima, i zajedno nastupamo prema svetu u interesu naših građana, a sve u svrhu mira, stabilnosti i opšteg razvoja.

Poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum i predložene zakone. Zahvaljujem.