Nastavljamo sa radom.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, bilo ko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 7. do 10. i 14. do 16. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 17. i 18. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članovima 192. stav 3. i 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 30. novembra i od 14. decembra 2021. godine.
Da li izvestilac nadležnog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, želi reč? (Da.)
Reč ima predsednica Odbora Sandra Božić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću.

Odbor za kulturu i informisanje je formalno-pravno i predlagač ovih akata po Zakonu o elektronskim medijima. Ukratko ću vas, zarad naših gledalaca, građana koji sigurno prate… Kad god se pomene situacija i problemi ili čak i ovako redovan izbor članova REM-a, to je uvek jedna tema koja nas dovede do određenih diskusija i rasprava, pa čisto da napravim jedan mali uvod koji bi pojasnio i dao neke osnovne podatke, kao što je da je Zakonom o elektronskim medijima koji je donet 2014. godine osnovano Regulatorno telo za elektronske medije koje ima devet članova. Mi smo od prošle godine, od decembra, izabrali četiri člana. Zaista se trudimo maksimalno, i to je praksa koja se mora nastaviti i u buduće da u onim rokovima koji su zakonom propisani, a propisani su tako da vi ne možete imati zastoj u radu Saveta REM-a, na vreme birate, odnosno vršite izbor članova REM-a.

U ovom slučaju biramo dva člana za Savet REM-a. Na jednoj listi kandidata za člana Saveta REM-a se nalaze dva predstavnika koja predstavljaju udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanje i zaštita dece. Druga lista na kojoj se takođe nalaze dva kandidata predstavljaju univerziteti koji su akreditovani u Republici Srbiji.

Dakle, s obzirom da nam je jako važno da, kao jedan od osnovnih zadataka REM-a, unapređenje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, očuvanje i zaštita razvoja slobode mišljenja itd, izuzetno nam je važno da se u ovom slučaju članovi REM-a izaberu u roku i na vreme. Na kraju krajeva, na to smo se i obavezali zakonom pre svega, ali u kontekstu međustranačkog dijaloga koji je vođen, iako ovo nije bio jedan od uslova, ali svakako se trudimo, s obzirom da je rad REM-a uvek bio jedna od, da kažem, tema oko koje smo najviše i najžešće vodili diskusije sa tzv. opozicijom. Zaista se trudimo i kao Odbor da na vreme reagujemo i da u skladu sa zakonom izaberemo odgovarajuće kandidate.

Pre prelaska na detaljnije obrazlaganje, podsetila bih vas samo oko proceduralnih stvari koje je Odbor učinio u sklopu izbora, odnosno konkursa za dva člana Saveta REM-a. Mislim da nam je to svakako jedna od bitnijih stvari koje moramo napomenuti, s obzirom da je procedura u ovom slučaju, ne u ovom, nego i u svakom drugom kada imate konkurs u Narodnoj skupštini, odnosno kada se on sprovodi pod okriljem pojedinih odbora, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje, moja obaveza je da u izveštaju Odbora navedem i podnesem tačno način na koji smo došli do četiri kandidata koji će biti danas, odnosno sutra u danu za glasanje predloženi narodnim poslanicima kao opcija za popunjavanje ovih mesta.

Kao što sam rekla, od decembra prošle godine izabrali smo četiri člana Saveta REM-a. Odbor za kulturu i informisanje objavio je čak šest javnih poziva za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a, što govori u prilog činjenici o efikasnom i predanom radu Odbora o kojem sam govorila, kao i o poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Odbor je na 27. sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 26. oktobra 2021. godine, doneo odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a koje predlažu udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Nakon objavljivanja javnog poziva, kao i sprovedenog postupka za izbor kandidata za člana Saveta, na sednici održanoj 30. novembra obavili smo razgovor sa kandidatima koji je bio prilično iscrpan, koji je praktično nama poslužio kako bismo se uverili zaista u namere kandidata da ovaj posao, koji je od izuzetne važnosti, posebno u narednom periodu koji označavamo kao predizborni, izborni, na tim mestima da imamo ljude koji iskreno žele da se založe za slobodu mišljenja, za slobodu govora, za ravnomerno, na kraju krajeva, što nam je najvažnije, poštovanje svih zakonskih procedura koje uređuju javni prostor i rad elektronskih medija.

Dakle, kandidati sa kojima smo razgovarali su Radoje Kujović i Zoran Mirosavljević koje je predložilo 23 udruženja. Oni su obrazložili svoje biografije i iskreno mislim da će zadatak narodnih poslanika biti težak, s obzirom da imamo dve bogate biografije dva čoveka koji zaslužuju podjednako da se nađu u tom Savetu. Pretpostavljam da će poslanici po biografiji i po onome što smo mi zaključili, iz Izveštaja Odbora, sutra moći između četiri da izaberu ipak samo dva.

Takođe, želim da vam predočim da smo istovetnu proceduru ispoštovali i u drugom raspisanom konkursu, s tim što se to nije odigravalo u isto vreme, u istim vremenskim rokovima, tako da je ta jedna sednica održana 17. novembra, a 7. decembra smo obavili razgovor sa kandidatima. Kandidate su predložili po redosledu sledeći univerziteti: Univerzitet Megatrend, Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Kragujevcu, a predloženi kandidati za člana Saveta regulatora su prof. dr Vesna Baltezarević i dr Nemanja Tasić. Dakle, 14. decembra smo obavili razgovor sa njima. Takođe, napominjem da ćemo i tu imati veliku dilemu, s obzirom da pričamo i govorimo o dva velika profesionalca iz oblasti iz kojih dolaze, za koga da se odlučimo.

Predlažem narodnim poslanicima i molim da razmotre biografije vrlo ozbiljno i da sutra donesemo izuzetno važnu odluku, s obzirom da su ovo dve oblasti iz kojih ovi stručni ljudi dolaze, ali svakako da će neke nijanse u njihovim biografijama i radnom iskustvu odlučiti o tome kome će dati poverenje za dalje obavljanje dužnosti kao člana Saveta REM-a.

Sve ovo što sam upravo rekla govori u prilog tome da se mi ovde zalažemo svi zajedno, kompletno zaista, za jedan dijalog. Posebno mogu to da kažem u ime poslaničke grupe kojoj pripadam "Aleksandar Vučić – Za našu decu", stranke kojoj pripadam, SNS, da je nama dijalog najvažniji, da dijalog i ovo jeste mesto u kojem moramo i trebalo bi da govorimo o svim zajedničkim pitanjima.

Međutim, postoje one drugi koji misle da se dijalog vodi na ulici i ti drugi znaju da budu bučni prilično i znaju da, i to rade već neko vreme, da zavaravaju građane čak i o ovakvim pitanjima kao što je članstvo, odnosno kada ste predloženi za deo Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Dakle, sve je danas u javnom prostoru postao predmet jednog, mogu slobodno da kažem, spinovanja dela opozicije kojem pripadaju Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić i ostali pripadnici bivšeg režima za koje znamo i te kako dobro. Dvanaest godina smo imali priliku da gledamo šta to znači odgovornost, odnosno moram biti preciznija - ne odgovornost u vršenju vlasti.

Tako da, imamo priliku da i ovo pitanje, kažem, izbora kandidata slušamo kao nešto što nije objektivno, kao nešto što mi ovde biramo po partijskoj pripadnosti itd. Ja moram da napomenem da niko od ovih ljudi apsolutno nema nikakvu vezu ni sa SNS, ni sa SPS, ni sa JS, ni sa SDPS. Znači, apsolutno su ljudi profesionalci i stručni u svom radu i svom poslu i od njih podjednako revnosno očekujemo da nezavisno nastupaju i u radu Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Mislim da je ta objektivnost nešto što nam je najpotrebnije u budućem periodu, za koji znamo da će biti i te kako zanimljiv, upravo ovom telu pre svega, kažem, napomenula sam, jer imamo ispred nas 3. aprila izbore, a videli smo da upravo ovi koje sam spomenula na čelu sa Draganom Đilasom znaju i te kako da izigravaju, pokušavaju da izigraju Zakon o elektronskim medijima i da svoje aktivnosti koje se tiču izborne kampanje sakriju iza nekakvih nevladinih organizacija itd.

Ono što je sasvim sigurno, a čini mi se da je najbolnije upravo ovima iz dela bivše opozicije, odnosno tajkunskog režima koji sam napomenula, jeste upravo ono što su rezultati, rezultati SNS, rezultati koje Aleksandar Vučić na čelu ove države zaista u nekom prethodnom periodu u kojem se mi nalazimo i odgovorni smo za vršenje vlasti su, čini mi se, za njih nikada nešto što nikada neće moći ni da sanjaju. Pretpostavljam, imali su period u kojem su mogli upravo da postignu bilo šta od ovih rezultata.

Nažalost, nisu uspeli, nažalost građane Republike Srbije, ništa drugo osim da napune svoje lične džepove, da opljačkaju sve što bi im se našlo pod rukom i da devastiraju Republiku Srbiju u potpunosti.

Ono što mi danas činimo, ono na šta se mi danas pozivamo, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, jeste upravo odgovornost, odgovornost u vršenju vlasti, odgovornost u tome da budete među ljudima, da shvatite da ste ovde za njih. I ta odgovornost nas je dovela upravo i do ovog rezultata, rezultata koji je izvršio "Faktor plus" i pitanje na koje smo dobili jedan vrlo jasan odgovor glasi – za koga biste glasali kada bi se parlamentarni izbori održali u nedelju?

Dakle, po istraživanju "Faktor plusa" sa 57% poverenje bi dobila lista SNS i Aleksandra Vučića i to nije nešto što je za nas novina, niti iznenađenje. Mi vrlo dobro znamo da je raspoloženje zaista građana Srbije uvek usmereno i dato onima koji vlast vrše odgovorno, a to smo dokazali nekoliko puta. Posebno, ne nekoliko, nego dokazujemo sve ove godine, posebno je to dokazao predsednik Aleksandar Vučić u najtežim momentima za Republiku Srbiju.

Videli ste da su čak i pitanja koja se tiču ekologije po kojima se lešinari, jer su tu najtananija osećanja svih nas, jer svako od nas i te kako mu je važno da udiše čist vazduh, da njegova deca piju zdravu vodu, da jedu zdravu hranu itd, dakle to su ona lična osećanja koje svaki građanin u Republici Srbiji ima i ona se ne dele na one osećaje koje ima političar, a neko drugi nema.

Tako da, ta floskula i narativ koji se nabacuje SNS, a govori u prilog tome da mi političari verovatno imamo neku drugu, posebno SNS, rezervnu državu kojoj pripadamo, u koju ćemo otići, gde cvetaju ruže, maslačak i gde je kiseonik verovatno jedina stvar koja ne brine.

Tako da, moramo reći da sve ono sa čime smo se u prošlosti suočili, svi problemi, sve muke građane Republike Srbije, interesuje upravo SNS, predsednika Aleksandra Vučića.

Svaki put smo dokazali da kada je bilo najteže, kada je bilo teško, usled krize ekonomske, upravo zahvaljujući Draganu Đilasu, Mariniki Tepić, Borisu Tadiću, Borku Stefanoviću, Vuku Jeremiću koji su ovu državu ostavili potpuno devastiranu, zakatančenih fabrika, dokazali smo da kada se nađemo u takvom problemu, oni koji su naši saveznici, koji su naši partneri, zbog kojih sve ovo radimo, sve rezultate koje smo postigli, postigli smo sa građanima zajedno ruku pod ruku. To je ono što ćemo i u budućem vremenu raditi.

Na koji način ćemo se voditi politikom? To je ona politika koju ste videli da je predsednik Aleksandar Vučić praktično pokazao otišavši u Gornje Nedeljice. Dakle, otišao je među ljude, obične građane i pitao ih šta su njihovi problemi. To je ono kako ćemo mi rešavati sve buduće probleme na koje budemo nailazili, jer sasvim je normalno, posebno u post-kovid eri, da kažem, to je nešto što nas čeka i što čini mi se da u punoj meri nismo ni svesni koliko će posledica ostaviti na svako društvo, ne samo u Srbiji, nego čitavoj zemaljskoj kugli, od ekonomskih, pa do svih drugih aspekata društvenog života koji će post-kovid krizom biti zahvaćeni.

Mi se i te kako u koštac hvatamo sa svakim. Izborili smo se sa fiskalnom konsolidacijom. Tada smo zatražili od penzionera da nam veruju, tada smo od njih napravili naše partnere, tada smo uspeli da zemlju oporavimo, ali onako kako jedino znamo sa građanima, onako kako jedino znamo da razumemo građane, da radimo u njihovu korist i za njihove potrebe.

Tako smo se vrlo brzo nakon toga susreli sa drugim problemima i svaki problem nije bio stavljen pod tepih, nego smo vrlo jasno govorili šta su ti problemi i tražili upravo politikom odgovornosti od tih građana, tražili smo zajednička rešenja.

To ćemo uraditi kada ovi sa ulica koji ekološke proteste praktično koriste u političke svrhe, jer upravo ti, a videli ste i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić na ulici, kada su kao tzv. "vajni građani" bili zabrinuti za ekologiju. A videli smo, evo moram i ovom prilikom da kažem, moj dragi uvaženi kolega koji predsedava u ovom trenutku je sinoć vrlo jasno pokazao i razotkrio lažne ekologe tako što je onog, ne mogu, imam problem da se setim čovekovog imena i prezimena jer se uvek predstavlja kao neki "Đutavi, Ćuta", već prosto ne mogu da mu se setim svaki put imena pošto očigledno se čovek služi samo nadimkom, ne znam šta je problem sakriti svoje ime i svoje prezime.

Upravo smo imali priliku sinoć da vidimo na koji način je gospodin Orlić sa argumentima, istinom, razotkrio apsolutno svaki motiv i svaku laž koju je taj "Ćuta" imao, prilično nervozno sinoć, čini mi se, priliku da na RTS gde vlada, da li je tako, živimo u eri kada govorimo o ovom međustranačkom dijalogu koji se vodio upravo ovde pod pokroviteljstvom Narodne skupštine i sa evropskim zvaničnicima, odnosno parlamentarcima, kada govorimo o dijalogu, kada govorimo o mogućnostima da se bukvalno od ovog dela opozicije očekuje da ih neko za ruku uvuče na Skupštinu i stavi ovde, verovatno preko puta nas, kao političke oponente, dakle govorimo o svemu sem o medijskom mraku.

E, u tom medijskom mraku gde jedan "Ćuta" koji nema apsolutno ničiju podršku, možda čak ni onu kod svoje kuće, ima pravo da na Javnom servisu govori, laže o nekakvim ekološkim problemima.

Mi smo svesni da sasvim sigurno Srbija nije oslobođena pitanja koja se tiču zaštite životne sredine. Isto tako smo sigurni da se na tim pitanjima, koja god da postoje, radi, na isti onaj način na koji smo radili kada smo pokušavali zemlju da spasimo ekonomske provalije, na isti taj način sa punom odgovornošću radiće se i na svim pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine.

To vam sa ovog mesta tvrdim odgovorno, znajući i te kako kakve smo rezultate ostavili Republici Srbiji, iz kakve države, devastirane, potpuno upropaštene, sa preko 400 hiljada ljudi koji su ostavljeni bez svoje budućnosti, bez budućnosti svoje dece, uspeli smo da napravimo zaista jednu zemlju za primer u kojoj je samo predsednik Aleksandar Vučić uspeo sam da otvori preko 200 fabrika.

Dakle, ja sam sada završila sastanak sa turskim kolegama iz turskog parlamenta gde je još jedna dobra vest za građane Srbije, u vidu još jedne turske investicije, koja stiže u Srbiju.

Dakle, tu se vidi potpuno jedna posvećenost Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i naša ovde, naša uloga nije zanemarljiva u ovom parlamentu u kojem zaista svi zajedno se trudimo da dođemo do onoga što je najbitnije za nas, a to je dobrobit građana, a svi oni koji bi da lešinare po osećanjima, kao što je osećanje i zabrinutost za životnu sredinu, poručujemo da ćemo se podjednako boriti i sa svim onim problemima koje smo nasledili iz njihove vlasti, sa kojima smo se izborili. I ovo je situacija, sa ekološkim problemima, koju sasvim sigurno nismo nasledili u poslednjih 10 godina, to su problemi koje niko nije rešavao decenijama.

Srpska napredna stranka je upravo ta, Aleksandar Vučić je taj koji će stati na crtu i ovoj vrsti problema. Podsetiću vas da je Klaster 4. otvoren, što znači da će Republika Srbija, u budućnosti sve svoje regulative koje se tiču ekologije morati da uskladi sa zakonima EU. To je još jedan garant da ćemo mi u budućnosti sa ekološkim problemima i pitanjima da se uhvatimo u koštac na način na koji se i Irena Vujović na dnevnom nivou, bori sa tim. Podsetiću vas da je to, čini mi se, jedna od prvih ministarki koja je obišla Srbiju, uzduž i popreko. Od Potpećkog jezera pa na dalje videli ste sve rezultate koje svakodnevno isporučuje građanima Srbije kako bi dokazala, pokazala da je zaista briga za zaštitu životne sredine nešto što je opredeljenje trajno, SNS i Vlade Republike Srbije, a to smo mogli i da vidimo posle glavnog odbora SNS kada ste imali priliku da vidite i nova načela SNS u kojoj zaštita životne sredine sasvim sigurno ulazi u jedan od prioriteta.

Dakle, sve što radimo danas sa ovog mesta, sve što radi Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, sve što radi predsednik Aleksandar Vučić upravo ima za interes samo jedno, a to je briga za dobrobit građana Republike Srbije i u budućnosti nastavićemo istim tempom i nastavićemo da gradimo Srbiju i da paradigmu koja je za Srbiju nekada važila, a da je jedino uspešna u sportu i da je apsolutno devastirana zemlja, u kojoj praktično ekonomski ili bilo koje socijalne budućnosti nema, tu paradigmu smo uspeli da promenimo i Srbija je sada poznata, verujte mi, svuda u svetu, a i ovde dolaze dosta zvaničnika, imamo priliku da čujemo to iz prve ruke, Srbija je prepoznata po ekonomskom uspehu, Srbija je prepoznata po predsedniku koji vodi računa o građanima, o interesima građana Republike Srbije i koji se bori za ovu Srbiju svakoga dana. Hvala vam.

Hvala vam.
Da li reč sada žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, Amela Lukač Zoranić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze veoma važne tačke dnevnog reda i imali smo prilike od izvestioca čuti na koji način su i članovi za Savet REM-a predlagani, odnosno o biografijama o kojim ličnostima je reč.

Obzirom da je jako važno govoriti o ovoj tački, govoriti o ljudima koji će biti izabrani za članove Saveta, smatram da trebamo razgovarati i o onome što su i obaveze i dužnosti samog REM-a, a obzirom na to da je Zakon o elektronskim medijima usklađen sa međunarodnim standardima, javlja se i naša obaveza da međunarodne standarde primenimo i u delovanju REM-a.

Ukoliko je navedeno da su odredbe zakona u skladu sa Ustavom kojim se garantuju jednaka prava, te da se u korist unapređenja demokratskog društva, onda Savet REM-a mora poštovati načela navedena u zakonu i u Ustavu Republike Srbije. U protivnom pričao o pravnoj državi će ostati na nivou priče koja se prepričava iznova i iznova, bez stvarne implementacije i uspostavljanja društva jednakih šansi u kojem je izražena vladavina prava.

Dakle, REM je samostalna nezavisna regulatorna organizacija čiji je zadatak delotvorno sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja na način primeren demokratskijim društvima.

Regulatorno telo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. S obzirom na to da je Savet glavni organ za donošenje odluka iz delokruga delovanja REM-a, a da se isti sastoji iz članova reda uglednih stručnjaka očekuje se od članova Saveta da odgovorno u skladu sa Ustavom, zakonom i pravilnikom o radu obavljaju svoju dužnost, bez selektivne primene, prava i odgovornosti, samostalno po sopstvenom znanju i savesti.

Mi smo čuli od izvestioca da članovi predloženi nisu pripadnici nijedne političke organizacije i samim tim očekuje se od njih da će samostalno i po sopstvenom znanju i savesti obavljati svoju dužnost.

Takođe, smatram da REM treba da kontroliše rad pružaoca medijskih usluga i da izriče mere ukoliko se utvrdi da pružalac usluga ne obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom. Regulatorno telo za elektronske medije je tu da štiti interese korisnika medijskih usluga, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture i jezika nacionalnih manjina, što je i predviđeno članom 22. Zakona o elektronskim medijima, a stav 1. tačka 19.

Ono što smo imali prilike u prošlosti svedočiti jeste činjenica je izostala reakcija REM-a kada je RTS odbio da emituje program sa elementima bošnjačke kulture na bosanskom jeziku, što je očigledan primer diskriminacije prema jednoj nacionalnoj zajednici od strane Javnog servisa, odnosno RTS.

Iako Bošnjaci kao građani Republike Srbije uredno plaćaju taksu za Javni servis, koji im je osporio pravo da značajne informacije, kao i elemente nacionalne kulture mogu pratiti na svom maternjem jeziku, kako je i regulisano Zakonom o javnim medijskim servisima, članom 7. tačka 6. koja glasi, citiram: „ Zadovoljavanje potrebe građana za programskim sadržajem koji im obezbeđuje očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu“, kraj citata.

Nedopustivo je to što je Programski savet RTS odbacio zahtev da ta medijska kuća osnuje redakciju na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da se konsultovao sa Odborom za jezik SANU, te je donet zaključak, citiram: „ da nisu ispunjeni lingvistički, kulturni i pravni uslovi da se govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom“, kraj citata, što je u potpunosti nonsens, kao i kršenje Ustavom zagarantovanih prava Bošnjaka, član 14. kojim se reguliše zaštita nacionalnih manjina. Država jemči zaštitu nacionalnim manjinama.

Takođe kršenje člana 21. Ustava Republike Srbije koji tretira zabranu diskriminacije jer zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe član 75. Ustava kojim se jemči prava pripadnicima nacionalnih manjina. Član 79. takođe Ustava koji garantuje pravo na očuvanje posebnosti.

Republika Srbija je prilikom pristupanja, odnosno ratifikujući Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima priznala bosanski jezik kao jezik Bošnjačke nacionalne zajednice. Dakle, Srbija je prijavila, a Komitet i Savet su prihvatili listu na kojoj se nalazi bosanski jezik. Negiranje prava na jezik jeste negiranje prava na identitet, na postojanje jedne nacionalne zajednice. Kako onda govoriti o demokratskom i multikulturalnom društvu, te ostvarivanju svih individualnih i kolektivnih prava.

Dakle, iz ugla ljudskih i manjinskih prava nedopustivo je da RTS odbacuje zahtev Bošnjačke nacionalne zajednice za emitovanje programa na bosanskom jeziku i na takve stvari REM zaista mora reagovati.

Savet REM-a ne sme da dozvoli da zakon bude prekršen kao što je to bio slučaj u ranijem periodu. Narodna skupština će danas, odnosno sutra će izabrati članove Saveta i ja verujem da će Savet svesno i stručno obavljati svoju delatnost.

Takođe neretko REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome, prema političkim neistomišljenicima, prema drugom i drugačijem, na koncu – prema bilo kome ili bilo čemu jer govor mržnje uvek rezultira nasiljem i diskriminacijom.

Osim toga, kao društvo koje posebnu pažnju posvećuje mladima i nastoji da vodi brigu o njima, kao i da je veliki broj tih naših mladi aktivni konzument elektronskih medija, ne smemo dozvoliti da vulgarnosti, psovke, prozivke po bilo kojoj osnovi postanu normalan vid komunikacije koju će ti mladi ljudi usvajati i primenjivati u svom daljem životu.

Tu se postavlja jednako, jako važno pitanje – šta onda da očekujemo od društva koje će biti izgrađeno na tim skaradnim vrednostima? Programi koji obiluju takvim sadržajem, poput raznih rijaliti ili tv-emisija sa takvom tematikom ne doprinose podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana.

Naime, medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti. Čovek bez dostojanstva je čovek bez suštine. Dostojanstvo ga čini kompletnim, uz sve njegove moralne i kulturološke osobenosti. Iskreno verujem da će članovi Saveta regulatornog tela za elektronske medije, stručno i časno obavljati svoj posao, na opšte zadovoljstvo svih građana Srbije.

Posebno, pažljivo postupajući prema sadržajima primerenim mladima, jer ono što posejemo danas, zasigurno ćemo žeti sutra. U protivnom, obaveza Narodne skupštine je da pozove na odgovornost svakog pojedinca koji ne obavlja svoj posao u skladu sa zakonskim aktima.

Još jednom na kraju ću poručiti da mi je jako drago da smo imali prilike čuti koliko je samo fabrika predsednik Aleksandar Vučić otvorio širom Srbije. Ja se nadam da nove investicije o kojima smo takođe mogli čuti od izvestioca, će biti usmerene i na onaj deo države odakle ja dolazim, na grad Novi Pazar i okolne gradove, poput Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja i neke od tih investicija, neka od tih fabrika da bude otvorena i u tom delu Srbije, jer građani to željno iščekuju. Na taj način ćemo pokazati da aktivno brinemo o svim građanima i da su svi jednaki među jednakima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS Nataša Mihailović.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Mi danas imamo dva kandidata, od kojih ćemo izabrati jednog. Oni su dostavili iscrpne biografije i mi smo na Odboru za kulturu i informisanje razgovarali sa njima, prošle nedelje. Oni formalno – pravno ispunjavaju sve uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a.

Kao i do sada, ko će od njih dvoje ući u Savet, odlučiće većina u ovom domu. Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa dvoje kandidata koji su iz različitih perspektiva govorili o REM-u i o načinu na koji će, ukoliko postanu članovi Saveta, doprineti radu Regulatornog tela za elektronske medije.

Jedan kandidat osvrnuo se na rad REM-a iz ugla tehničkih uslova, emitera elektronskih medija u Srbiji, a kandidatkinja je govorila o medijskoj pismenosti, kao uslovu za stvaranje funkcionalnog i demokratskog društva, što je takođe izuzetno važno i spada u jednu od ogromnih nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije.

Nas u vrlo bliskoj budućnosti čekaju i izmene seta medijskih zakona među kojima za prvi kvartal sledeće godine ili drugi su planirane izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, a sve u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje medijske strategije. O tome ću nešto kasnije reći.

Sada bih da se osvrnem kratko na analizu ispunjenosti ciljeva stare medijske strategije koja je važila do 2020. godine. navedeno je da obezbeđivanje nezavisnosti regulatornog tela formalno proklamovana, ali da u praksi nije u potpunosti obezbeđena. Delom zbog nedostatka u regulativi, delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene postojećeg regulatornog okvira, što je vidljivo i u postupku izbora članova Saveta REM-a.

Akcioni plan je imao 13 predviđenih zadataka. U velikoj meri su ti zadaci ispunjeni, ali se pokazalo da taj akcioni plan nije zapravo bio adekvatno sredstvo za ispunjavanje zadatih ciljeva. Nezavisnost REM-a dobar deo javnosti, a o tome često vrlo oštro diskutovali i mi u Narodnoj skupštini, ne smatra se diskutabilnom. Nedovoljno nepoverenje u nezavisnost posredno utiče i na poverenje u nezavisnost Upravnog odbora RTS-a koga bira REM, a onda i dalje na poverenje i izbor direktora RTS-a koga bira Upravni odbor. Tako da ne postoje garancije za nezavisnost urednika od organa upravljanja, nema dovoljno mehanizama koji bi ustanovili odgovornost javnih medijskih servisa prema javnosti.

U cilju poboljšanja položaja REM-a neophodno je ustanoviti niz mehanizama čiji cilj bi bio upravo to da se obezbede funkcionalne, finansijske i organizacione nezavisnosti i precizno definiše status u pravnom sistemu, uz vrlo jasno opredeljenje da to telo mora svoje zadatke da obavlja nepristrasno i transparentno.

Da bi smo isključili mogućnost svake političke zloupotrebe i političkog uticaja prilikom izbora novih članova Saveta REM-a, mi smo u ovom sazivu sve zakonom predviđene procedure sproveli na vreme. Na vreme smo usvojili i finansijski plan i sve drugo što je predviđeno zakonom, a tiče se neposrednog funkcionisanja i svakodnevnog rada REM-a, uključujući naravno i kao najvažnije sprovođenje procedure izbora novih članova i to bez odugovlačenja. Iako je formalno pravno Savet REM-a mogao da obavlja svoje nadležnosti i u nepotpunom sastavu, što je bio slučaj u prošlom sazivu, daleko je naravno odgovornije, svrsishodnije poštovati sopstvene procedure i zakone i na vreme popunjavati sastav Saveta, što danas jeste slučaj i jeste odraz odgovornosti članova Odbora za kulturu i informisanje u ovom sazivu.

Novom medijskom strategijom i akcionim planom za njeno sprovođenje su predviđene izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, kao što rekoh u drugom kvartalu sledeće godine. Nešto od ovoga što sam navela iz analize prethodne strategije je preneto i u novu strategiju. Jedna od predviđenih izmena utvrđenih strategijom jeste mogućnost finansijskih sankcija za nepoštovanje zakona od strane emitera, što je mehanizam koji REM sada nema i što znatno otežava njegov rad i svakako da će mogućnost uvođenja finansijskih sankcija delovati i odgovarajuće od emitera, kada govorimo o poštovanju Zakona o elektronskim medijima.

Drugo na čemu se mora dodatno raditi, što će takođe biti jedna od 28 predviđenih izmena Zakona o elektronskim medijima jeste i komunikacija sa javnošću i transparentnost rada Regulatornog tela za elektronske medije.

Iako su najvažniji akti izveštaj o radu, zapisnici sa sednica Saveta REM-a i podneti prigovori javno dostupni na internet stranici, nedostaje suštinska transparentnost i otvorenost prema dijalogu, kao i aktivna interakcija sa javnošću, profesionalnim udruženjima, organizacijama civilnog društva, akademskom zajednicom itd. Na taj način bi se svakako smanjila dodatno nepotrebna politizacija kritike rada REM-a.

Svedoci takođe i samo prostim gledanjem medijskih sadržaja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da se često ne poštuje dosledno ni Zakon o zabrani diskriminacije, niti Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zakon koji reguliše medije takođe, uputstva REM-a, ali i etičkih i profesionalnih standarda novinarstva uopšteno govoreći.

Još više se, čini se, ne poštuju svi ti pravilnici, zakoni i podzakonska akta kada govorimo o rodnim stereotipima i diskriminatorskoj praksi prema ženama u medijima.

Žene su kontinuirano malo zastupljene u informativnim sadržajima i najčešće stereotipski prikazane. Zanemaruju se dostignuća i stvaralaštva žena, a medijski su nevidljive i pripadnice ranjivih grupa žena.

Izveštavanje o maloletnicima takođe, regulisano Zakonom o javnom informisanju, koji je prema akcionom planu trebalo da bude promenjen do kraja ove godine, videćemo i hoće li budući da se već kasni, jer su izmene tog zakona akcionim planom predviđene za poslednji kvartal ove godine. Elem, REM je još 2015. godine doneo Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. Istraživanja i analize pokazuju da se ne izveštava dovoljno o deci i kada se izveštava to se radi uglavnom u negativnoj konotaciji uz opet kršenje kodeksa novinara.

U medijima su nevidljivi i stariji, a kada su vidljivi prikazani su, takođe, vrlo često stereotipno iz uz brojne predrasude o njihovoj inferiornosti i nepožljenosti. Stereotipno i diskriminatorsko nekad mizogino izveštavanje i medijski sadržaji često narušavaju privatnost, a posebno su vidljivi kada je reč o izveštavanju o nasilju u porodici, ali i o drugim oblicima nasilja i to ne samo kroz izveštaje, već svi ti drugi oblici nasilja njima zapravo obiluju rijaliti programi. Kao što rekoh, medijska strategija i izmene Zakona o elektronskim medijima predviđaju 28 izmena, jednu od tih veoma važnu o uvođenju finansijskih sankcija sam već navela, komunikaciju sa javnošću takođe.

Želela bih sada za kraj da se osvrnem i na ono što sam pomenula na početku, a tiče se odlične strategije prema oceni međunarodnih eksperata i stručnjaka, odlične strategije i akcionog plana za njeno sprovođenje.

Dakle, akcionim planom predviđeno je 13 izmena zakona u naredne dve godine. Prvi od tih zakona koji treba da menjamo jeste Zakon o javnom informisanju. Akcionim planom predviđene su izmene za poslednji kvartal ove godine. Nažalost, na današnji dan pre će biti da ćemo prekršiti taj rok i da ga nećemo usvojiti.

Podsećanja radi 30. juna ove godine ministarstvo je formiralo Radnu grupu za izradu radne verzije nacrta zakona i ta Radna grupa imala je zadatak da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst nacrta pomenutog zakona nakon čega je trebalo da se sprovede javna rasprava u skladu sa propisima i da taj zakon dođe u Skupštinu na razmatranje i usvajanje.

Međutim, medijska i novinarska udruženja i asocijacije saopštile su i Vladi i Ministarstvu da su zabrinuti radom Radne grupe za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, zbog njegovog odstupanja od medijske strategije. Iz Vlade od premijerke je veoma brzo stigao više nego jasan i nedvosmislen odgovor da predložene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i ostali iz medijske oblasti moraju biti u potpunosti usklađeni sa medijskom strategijom i da u vezi sa tim neće biti nikakvog kompromisa.

Mi na današnji dan ne znamo šta je do kraja bilo sa tim nacrtom, da li će i kada će doći na usvajanje. Ono što ja mogu da kažem sasvim sigurno i odgovorno jeste da ga mi u Odboru za kulturu i informisanje čekamo svesni, ako hoćete i one Linkolnove da ne možemo izbeći odgovornost sutrašnjice izbegavajući je danas.

Spremni čekamo, ne samo izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, već i ostalih medijskih zakona čije usvajanje je predviđeno u naredne dve godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS, Života Starčević.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o listi kandidata za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Savet REM-a naime po Zakonu o elektronskim medijima broji devet članova i bira ih Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača.

Nama ova lista, nama poslanicima iz JS ova lista predloga je sasvim u redu. Predloženi kandidati nam nisu ni u kom pogledu sporni. Oba predloga su i stručni kandidati i kvalitetni kandidati i nezavisni kandidati. Stoga ćemo u danu za glasanje, pretpostavljam nijanse će odlučivati o tome za koga ćemo se odlučiti.

Ono o čemu bih danas pričao jeste sledeće. Mi danas biramo članove REM-a, odnosno člana REM-a nezavisnog regulatornog tela koje ima ovlašćenja kontrole medija, razmatra prijave po pitanju elektronskih medija i izriče mere od mere upozorenja, pa sve do privremene mere zabrane, objavljivanja programskog sadržaja i do one najdrastičnije oduzimanja dozvole elektronskim medijima.

To danas u eri elektronskih medija koji su toliko danas moćni da kreiraju i sadašnjost i budućnost, koji su toliko moćni da kreiraju javno mnjenje, koji su u stanju da nameću modele ponašanja, pa čak i političke stavove, svakako nisu mala i beznačajna ovlašćenja. Upravo zato i odgovornost REM-a zaista jeste velika.

Juče sam u ovoj sali, govoreći o setu zakona iz domena obrazovanja i prosvete, ukazao na porast pojave nasilja u školama. Porast nasilja u školama posledica je prisutnog nasilja od porodice, preko neposrednog okruženja, ali i u filmovima, video igricama, na internetu, i zbog pojave nasilja u našim elektronskim medijima.

Imali smo, naime, situaciju, ako se ne varam, u nedelju gde su naši elektronski mediji čitav dan izveštavali o nasilničkom ponašanju jednog jutjubera. Imali smo pre izvesnog vremena, ne tako davno, situaciju da su naši elektronski mediji izveštavali o samoubistvu jedne jutjuberke zbog i usled internet nasilja. Imali smo i imamo i danas situaciju da je na našim televizijama sve prisutnije nasilje u emisijama koje se prikazuju u realnom vremenu. Imamo i situaciju da možemo videti da elektronski mediji danas često prave emisije koje govore o ljudima koji su bili ili jesu sa one strane zakona i koji su samim tim često pribegavali nasilju.

Ovde prosto moram da postavim pitanje, a koja se poruka šalje na taj način deci i mladima? Da li je to poruka da je nasilje prihvatljiv model ponašanja, da je to prihvatljiv model rešavanja problema i odnosa u životu?

Ne čudi to, jer taj sadržaj medijski uveo je još pre dosta godina jedan medijski moćnik, tvorac rijalitija, programa koji često prikazuju i scene nasilja kao načina da se rešavaju međuljudski odnosi, čovek koji je i sam učinio porodično nasilje i zato je nagrađen nekažnjavanjem. On, Dragan Đilas, je između ostalog tvorac modela ponašanja koji nasilje smatra prihvatljivim vidom ponašanja.

Onda ne čudi što je on i svoju političku borbu zasnovao na nasilju. Setite se scene nasilja prema ljudima čija je jedina krivica što su se zatekli na autoputu, putu ili ulici u vreme kada se njima prohtelo da zatvore iste.

Sam čin blokade auto-puteva, puteva, ulica nije ništa drugo nego čin nasilja i uvodi nasilje kao prihvatljiv model političke borbe i to svakako jeste nešto što je jako opasno i što stvara jednu lošu atmosferu i klimu u društvu. Sveprisutno nasilje postaje sve veći društveni problem, protiv koga se može i mora boriti samo angažovanjem čitavog društva i države.

Juče sam rekao da je za borbu protiv nasilja potreban multidisciplinarni pristup koji će uključiti sve društvene sfere. Mediji su svakako važan segment u toj borbi. Uloga REM-a u toj borbi može biti i ključna. Naime, Zakon o elektronskim medijima u svom članu 47. stav 4. kaže da je pružilac medijske usluge dužan da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju, pa navode narkomaniju, nasilje, upravo ono o čemu pričam, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca. Upravo u ovoj zakonskoj odredbi, upravo u ovlašćenjima koja su ovim zakonom data REM-u možda leži i ključ te borbe protiv nasilja u društvu.

Mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za borbu protiv svih oblika nasilnog ponašanja. Takav model nasilja usvaja se od porodice, od neposrednog okruženja, ali veliku ulogu u usvajanju takvog modela ponašanja imaju i mediji. Zato apelujemo na REM, pa i na člana REM-a koga ovih dana budemo izabrali da daju svoj maksimalni doprinos u okviru svojih zakonskih ovlašćenja u borbi protiv širenja nasilja, kao modela ponašanja u društvu.

Druga stvar koja je vezana za REM i ovlašćenja koja REM ima u vezi elektronskih medija odnosi se na širenje lažnih vesti i o tome bih nešto danas da kažem. Naime, Zakon o elektronskim medijima propisuje obavezu pružaoca medijskih usluga da obezbedi istinito informisanje.

Naime, isti taj član 47. u svom 1. stavu Zakona o elektronskim medijima kaže – pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj i u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan je da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Ovo „slobodno“ ne znači da elektronski mediji mogu slobodno da lažu, slobodno znači da u okviru istinitog, objektivnog, potpunog informisanja mogu da iznesu one činjenice do kojih su došli u istraživačkom novinarstvu. Potencira se da izveštavanje bude istinito, objektivno i potpuno, što znači da se čuju sve strane, svi aspekti teme o kojoj se priča i to je ono što znači slobodno, objektivno, blagovremeno i potpuno informisanje.

Nažalost, svedoci smo da pojedini mediji, koji čak i nisu registrovani na teritoriji Republike Srbije, aktivno učestvuju u medijskom širenju laži, kreiranju lažnih vesti i kreiranju lažnih afera, a znate, poznato je da dok istina stane na noge laž već obleti pola sveta. Mora se naći način da se toj po društvo veoma štetnoj praksi stane na put, jer društvo umesto da se sve vreme bavi svojim konstruktivnim i održivim razvojem, ogromno vreme i energiju troši na odbranu od laži i iznošenje istine.

Regulatorno telo za elektronske medije kao nezavisno regulatorno telo mora imati i naći način da se bori sa tim problemom. Naravno, svesni smo činjenice da REM nije u mogućnosti da se sam izbori sa tim problemom. Svesni smo i činjenice da se mora u naše krivično zakonodavstvo uvesti odgovornost za javno izgovorenu reč i to, naravno, nije i nikada neće biti cenzura ili udar na novinarstvo, a posebno na istraživačko novinarstvo. I danas pravi, odgovorni, istinoljubivi novinari nisu i nikada neće biti problem. Problem je sa onim delom medija koji, krijući se iza plašta nezavisnog i istraživačkog novinarstva, u stvari zloupotrebljavaju isto i plasiraju lažne vesti i afere ne shvatajući nikako da takva praksa srozava i njihov ugled i ugled njihove konfesije i ugled njihove profesije, samim tim, i poverenje ljudi u te medije.

Danas istraživanja govore da građani nikada manje poverenja nemaju u medije. Taj model ponašanja novinara dođe mu, što bi moji Pomoravci rekli, kolju vola za kilo mesa. Ili možda kako je Leonardo da Vinči mnogo lepše rekao, a to je – bolje je patiti zbog istine nego biti nagrađen za laž. Lažima i lažnim vestima, kao i lažnim aferama pokušava se uticati na stavove javnog mnjenja, po principu da sto puta izgovorena laž postaje istina. Međutim, u realnom životu to nije tako. U realnom životu sto puta izgovorena laž najčešće samo diskredituje lažove. Još jednom ponavljam da ta borba sa lažnim vestima, sa lažnim aferama oduzima dragoceno vreme, da ta borba za istinu jednostavno jako puno košta i društvo i državu, ali za istinu se, naravno, vredi boriti.

Mi iz Jedinstvene Srbije znamo da nije istina u snazi, već da je snaga u istini. Iz tog razloga da ponovim, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predlog sa liste kandidata za člana Saveta REM-a, kao što uvek podržavamo dobra rešenja i istinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Odbora za informisanje i kulturu, obzirom da ste vi formalno predlagač, želim najpre da izrazim zadovoljstvo poslaničke grupe SPS što i ovog puta kada je REM u pitanju, članove REM-a biramo shodno proceduri koja je definisana vrlo jasno i precizno zakonima koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne nekakvoj popularnoj, kako kažu, evropskoj praksi i evropskim standardima. Dakle, ovde je potpuno jasno ispoštovana procedura, obavljen razgovor sa oba kandidata i svakako u danu za glasanje mi ćemo se opredeliti za jednog od predloženih kandidata.

Ono što želim da kažem, kada je reč o informisanju, a uglavnom su sve kolege koje su govorile pre mene govorile o informisanju i o medijskoj slici danas u Srbiji, u pravu je kolega Starčević kada kaže – istina. Istina i jeste interes svih nas. Kada su mediji u pitanju i kada je medijska slika Srbije u pitanju danas, mogu sa potpunom sigurnošću reći da su sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja osnovni postulati demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste. Jer da nije tako, pa odakle bi mi čuli ovoliku kuknjavu opozicije?

Dakle, oni kukaju upravo o medijima – u medijima, jer ne postoji drugi način da se informacije plasiraju nego putem medija. REM je bio jedna od najaktuelnijih tema, kada je reč o razgovorima koje smo vodili o izbornim uslovima, kada je reč o međustranačkom dijalogu, počev od Fakulteta političkih nauka, pa prve faze međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga.

Ono što su evropski parlamentarci u jednom trenutku tokom prve faze međustranačkog dijaloga rekli, ono što sam zapravo rekao na početku, jeste da članove REM-a, tada je trebalo da izaberemo dodatno još tri člana REM-a, preostala tri člana REM-a treba izabrati po najboljoj evropskoj praksi i evropskim standardima.

Mi smo tada jasno rekli da poštujemo mi evropsku praksu, poštujemo mi evropske standarde, svi oni evropski standardi i evropska praksa koji su prihvatljivi i koji mogu doneti dobrobit Srbiji, mi ćemo ih svakako implementirati u svaku sferu društva, ali kada je reč konkretno o medijima poštovaćemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde je jasno definisano odakle, koji član mora, iz koje organizacije, iz kojeg udruženja mora doći pojedinac, odnosno član koji će biti predstavnik REM-a.

Pohvalio bih, dakle, još jednom odgovoran odnos, to sam učinio tokom jučerašnjeg dana, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije, danas i Narodne skupštine Republike Srbije, naime i Odbora za kulturu i informisanje, jer imamo jedan odgovoran i ozbiljan odnos kada je reč o realizaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga.

Mi smo razgovarali, učestvovali na oba koloseka i po ko zna koji put ću ponoviti da je jako važno što su inicirani razgovori od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku predsednika Republike, naravno, da se razgovori vode na oba koloseka, dakle i sa političkim strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima kako bi saslušali i sagledali sugestije i predloge svih relevantnih vanparlamentarnih političkih stranaka, jer ovo je proces iz kojeg ne možete apsolutno nikoga isključiti.

Svako ima legitimno pravo da da određenu sugestiju, odnosno predlog da li je ta sugestija i predlog opravdana ili ne, da li zaslužuje svoje mesto u zakonu ili ne, da li treba da bude deo izbornih uslova ili ne, o tome se svakako da razgovarati i mi smo o tome razgovarali tokom međustranačkog dijaloga. Moram priznati daleko više smo razgovarali u okviru ovog drugog koloseka gde je učestvovala Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike i sa vanparlamentarnim strankama. Veliko je zadovoljstvo što je rezultat tog dijaloga upravo kompromis koji je postignut, dakle, tragalo se za kompromisom koji će objediniti i ispoštovati na neki način sve različitosti u jednu celinu a opet poštovati zakon i Ustav i sagledati na koji način mi to treba da implementiramo konkretno kada je reč o našem izbornom zakonodavstvu.

Mislim da ako bismo sagledali ono što je rezultat međustranačkog dijaloga i sa evropskim parlamentarcima, mada jedan deo opozicionih političkih stranaka je odustao od tog dijaloga, zapravo okrenuo leđa onima koje je pozvao u Srbiju da razgovaraju i da pokušaju da preko njih izvrše pritisak na Vladu, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, verovatno imajući za cilj da ovaj međustranački dijalog završe ne sa kvalitetnijim izbornim uslovima, već da rezultat ovog međustranačkog dijaloga bude, recimo, da ovu Skupštinu, odnosno Vladu zameni nekakva prelazna Vlada čiji bi i oni bili deo, dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora.

To je bio jedini konkretan cilj koji su imali imajući na umu sve ono što su predlagali, a reći ću i šta su predlagali, jer, konkretno se tiče medija. Sve ovo za njih je bila farsa, zamajavanje javnosti, pokušaj da predstave kako su zaboga zainteresovani za izborne uslove, a eto tih izbornih uslova su se setili tek 2019. godine kada su napustili ovu salu, jer više nisu imali mogućnosti da argumentovano i činjenično brane svoju politiku koju zapravo i nemaju. Dakle, nekako, postaju politički impotentni i onda usled nemogućnosti da odbranite svoje političke stavove, vi napuštate plenum, održavate nekakve sednice u holu, tada tražite vanredne parlamentarne izbore. Svi onako skupa traže vanredne parlamentarne izbore.

Kada su sagledali da ne da ne bi mogli biti alternativa vladajućoj koaliciji u tom trenutku već da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije oni su se dosetili sporazuma sa građanima, dosetili se evropskih parlamentaraca i dosetili se izbornih uslova.

To je odgovor na ono pitanje koje nam vrlo često postavljaju – zašto ste razgovarali sa evropskim parlamentarcima. Pa, nije vladajuća koalicija u Srbiji pozvala evropske parlamentarce da razgovara o izbornim uslovima. Ne, mi smo još u martu mesecu, zapravo predsednica Narodne skupštine tada, gospođa Maja Gojković je još u martu mesecu uputila poziv, 2019. godine u martu mesecu je uputila poziv svim poslaničkim grupama da sednemo, da razgovaramo o parlamentarizmu, da razgovaramo o parlamentarnom dijalogu, parlamentarnoj praksi, dakle kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji i kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tada jednog dela opozicije. Obratio se evropskim parlamentarcima, rekao sam već iz kog razloga.

Dolazimo u situaciju da evropski parlamentarci izlaze sa konkretnim predlogom. Mi u potpunosti prihvatamo taj predlog, bez ijedne sugestije, bez ijednog amandmana, ali taj isti predlog prihvata minorni deo opozicije. Onaj drugi deo opozicije, za njih je taj predlog neprihvatljiv i okreću leđa evropskim parlamentarcima.

Zašto je neprihvatljiv? Pa, zato što nisu postigli taj krajnji cilj. Znate, svaka od političkih stranaka, takav je bar bio dogovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, da svaka poslanička grupa, svaka politička stranka koja želi da učestvuje u međustranačkom dijalogu, sačini određenu platformu, odnosno određene sugestije i predloge kojima smatra da može poboljšati izborne uslove u Srbiji. Kao državotvorna i ozbiljna i politička opcija, Socijalistička partija Srbije tu platformu je sačinila, dostavila poštujući institucije sistema. Dostavila platformu najpre Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije je dostavila evropskim parlamentarcima.

Sa druge strane, imate ovaj deo opozicije o kojima je govorio maločas kolega Starčević, oni nisu poštovali institucije sistema i oni nijednog trenutka nisu imali komunikaciju kada je reč o ovom prvom koloseku i razgovoru sa evropskim parlamentarcima, oni nisu imali komunikaciju sa institucijama sistema i Narodnom skupštinom, nisu je želeli.

Oni su svoju platformu koja je izgledala otprilike ovako, sada ću vam reći šta je ona podrazumevala, oni su svoju platformu veče uoči donošenja konkretnih rezultata, odnosno usvajanja konkretnih rezultata i konkretnih zaključaka, koji su definisali evropski parlamentarci, oni su dostavili svoju platformu evropskim parlamentarcima, a ta platforma je podrazumevala pre svega izbor nekog nezavisnog uređivačkog tima, informativnog programa Javnog servisa RTS i RTV, dakle, da oni mogu da se bave uređivačkom politikom javnog servisa. Zatim, kažem, opcija dva, tri puta nedeljno predstavnici opozicije, da samostalno gostuju u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS i RTV u trajanju od 30 minuta i to u terminu od 18 časova i 30 minuta do 19,00 časova. Potom, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum da učestvuje u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u vremenskom periodu od 21,00 čas, u svim informativnim emisijama kažu, Dnevnik jedan, dva, tri, jutarnji program, jutarnji Dnevnik, da bude obezbeđena jednaka zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije. Da se obezbedi, kažu, tzv. po njima nezavisnim medijima, a oni kad kažu nezavisni mediji, misle na BETU, misle na Fonet, misle na Istinomer, na Krik, CINS, Birn i Vreme. Dakle, da se ovim medijima obezbedi da dva puta nedeljno i u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržajne programe ne RTS i na RTV i to upravo u udarnim terminima. I, kažu, zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koju su na izbornim listama u toku trajanja kampanje. Dakle, da vam prosto zabrane da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost, a na drugoj strani oni imaju mogućnost da vas kritikuju za taj isti posao.

Ovo je platforma koju je dostavila ta politička opcija, odnosno, ne samo jedna, već Đilasova stranka, pa Lutovac, pa Pokret slobodnih građana, pa neki „Ne davimo Beograd“, pa Nebojša Zelenović i onda ovaj pokret Janka Veselinovića. To je platforma koju su dostavile te nazovi opozicione političke stranke.

Sada da ih pitate da li bi prihvatili i jedan segment ovoga što su napisali, da imaju bilo kakav deo odgovornosti u Srbiji, a neće ga imati skoro, siguran sam ako bi bili iskreni, da bi rekli ne.

Mislim da je vladajuća koalicija kada je reč i o međustranačkom dijalogu koji smo vodili sa evropskim parlamentarcima i kada je reč o međustranačkom dijalogu koji je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije vođen sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a nije se razgovaralo samo o izbornim uslovima. Ono što je za nas izuzetno važno jeste da je pokazan jedan visok stepen političke tolerancije i političke odgovornosti, pre svega kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, razgovaralo se i o KiM, razgovaralo se i o Republici Srpskoj.

Podsetiću vas da je predsednik Republike izveštaj o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju predstavio i vanparlamentarnim strankama pre nego što smo o tome razgovarali ovde u plenumu. Dakle, jedan krajnje odgovoran i krajnje ozbiljan odnos. Mislim, da kada sve to skupa sagledam i prvi i drugi kolosek i rezultate koje smo postigli, ono što smo zajedno potpisali jeste ogroman ustupak koji je ova vladajuća koalicija učinila vanparlamentarnim strankama. Mislim da ni jedna vladajuća koalicija nikada ne bi i neće učiniti ovoliko ustupaka vanparlamentarnim strankama.

Dakle, stranke kojih nema, koje nisu ni učestvovale nikada na izborima, koje ne postoje na političkoj sceni ni u jednoj lokalnoj sredini, nisu učestvovali čak ni na jednim lokalnim izborima, ali eto dozvolili smo im da imaju svoje predstavnike u RIK, da imaju svoje predstavnike u Nadzornom telu zajedno sa predstavnicima REM, dakle šest predstavnika opozicije, šest predstavnika REM. Rekli smo – da ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima, dame i gospodo, ne znači da ćete vi da se bavite uređivačkom politikom medija.

Gledao sam jučerašnji duel koji je pomenula koleginica Sandra Božić. Evidentna je, moram da priznam učestvovao sam više puta u toj emisiji, ali nekako, evidentno je da oni koji dolaze iz redova nazovite opozicije nemaju političku ideju, nemaju politički program. Šta je danas njihov politički program, osim onoga što su nam najavili? To je ostrašćenost, lustracija i ulica. To smo sve videli.

Osim toga smislili su i došli do nove ideje, a to je da ekologiju zloupotrebe u političke svrhe. Sve ono što mi činimo i radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je reč o Zakonu o narodnoj inicijativi, referendumu, o Zakonu o eksproprijaciji, kada je reč o izmenama Ustava, to nema apsolutno nikakve veze sa ekologijom, to nema apsolutno nikakve veze sa Rio Tintom, to nema apsolutno nikakve veze sa preambulom i ne može se na takav način kroz takav vid jeftine kritike doći do jeftinih političkih poena.

Dakle, mi radimo jedan odgovoran posao. Na naše veliko zadovoljstvo otvoren je Klaster 4, koji upravo podrazumeva zelenu agendu i koji jeste skup, ali da nas je neko pitao koji bi klaster baš u ovom trenutku kada se ekologija u Srbiji zloupotrebljava u političke svrhe želeli da otvorimo, mislim da bi svako od nas rekao da to bude upravo ovaj klaster koji se tiče zaštite životne sredine i ekologije.

Srbija će iznaći mogućnost jer je danas ekonomski jaka i stabilna, ima jedan zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama i naći će tih preko 10 milijardi koliko je potrebno za realizaciju ovog klastera, da uspešno realizujemo ovaj klaster.

Vratiću se na REM. Mi od početka međustranačkog dijaloga imamo najpre jednu hajku i histeriju na REM i to upravo od strane tog dela opozicije. Pri tome, sve vreme zaboravljaju da je REM nezavisno regulatorno telo. Neki od njih su sedeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sada možemo mi da se slažemo ili ne sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali oni su nezavisni. Na nama je da raspravljamo o njihovim izveštajima i na nama je da vidimo da li su oni na pravi način tumačili zakon ili ne i na nama je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne nezavisna regulatorna tela, poput REM, da guramo u političko blato, da tražimo od njih da tumače zakon onako kako to nama odgovara, niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, ni na parlamentarnim, ni na gradskim, ni na predsedničkim, niti je REM koji će reći ko je pobedio na izborima. Ko je pobedio na izborima reći će građani 3. aprila. Potpuno sam ubeđen da ćemo imati i fer i demokratske izbore i potpuno sam ubeđen da ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno na oba koloseka kada je reč o međustranačkom dijalogu.

Veoma je interesantno to da o slobodi medija govorimo danas. Mi smo o tome mnogo puta pričali, tu temu pokretali, i pred evropskim parlamentarcima.

Lično sam razgovarao sa Fajon o tome i postavio joj pitanje zašto recimo o slobodi medija, nismo razgovarali 2011. godine, kada je Verica Barać, sačinila jedan izveštaj u kojem je vrlo jasno i precizno rečeno kome je pripadao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Njen odgovor je bio, tada nismo bili izvestioci za Srbiju. Dobro, ali ste bili evropski parlamentarci. Ako su Evropskom parlamentu važni izborni uslovi, zašto niste došli ranije da o tome razgovaramo, uz to vrlo je interesantno i to treba znati da su evropski parlamentarci, posetili REM, tek nakon završetka međustranačkog dijaloga i rekli da postoje paralelne institucije, paralelni mediji.

Čekajte, ako postoje paralelni mediji i kako oni kažu nezavisni mediji, kako to onda nema objektivnog novinarstva?

Dakle, mi smo se zalagali, i tu ću završiti, i to je bilo vrlo jasno i precizno definisano u platformi SPS, ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ne uređivačka politika, jer mediji moraju da ostanu slobodni i autonomni, što znači da mi možemo, kada je reč o javnom servisu, da uputimo, da sačinimo određene pravilnike, a kada je reč o privatnim emiterima, REM, može dati određene preporuke, jer, a juče sam o tome govorio, 2000. godine je napravljena strategija privatizacija medija i hteli ste da privatizujete medije pošto poto, pa jel ste želeli kapitalizam? Evo ga kapitalizam, odakle potreba onda danas da se bavite privatnim sektorom, odakle potreba da se bavite privatnim medijima?

Na kraju, kada je reč o zastupljenosti u medijima, nije tačno da, kako kažu pojedine opozicione političke opcije, nisu dovoljno zastupljene u medijima kada je reč o javnom servisu, kada je reč o emiterima programa.

Evo izveštaja kada je reč o izborima 2020. godine - druga po zastupljenosti u svim emisijama koje se tiču informativnog programa i izborne kampanje je upravo bila politička opcija koja nije učestvovala na izborima, koja je bojkotovala izbore.

Evo dopis RTV, koji navodi emisije i kaže vrlo jasno da je blagu prednost u nastupima upravo imala opozicija.

Dakle, završiću sa time, Srbija jeste demokratsko društvo u kojem se poštuje sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja, a da se vraćamo u prošlost, u onom najgorem obliku kada su svi morali da pišu isto, kada su svi morali da izveštavaju isto, to svakako nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.