Hvala.
Pošto nemamo više predsednika odbora, prelazimo na ovlašćenje predstavnike ili predsednike poslaničkih grupa.
Prva reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo od ministra u uvodnom izlaganju, pred nama je danas set izuzetno važnih zakona iz nekoliko, možemo reći čak i različitih oblasti.

Ja ću se prvo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ako pogledamo zakonsku regulativu koja je na snazi, odnosno važeća u Republikci Srbiji, uočićemo da zapravo predmet zaštite intelektualne svojine jesu duhovna nematerijalna tvorevina koja je kreacija čoveka i u tom smislu možemo reći tu spadaju književna, likovna, muzička dela, različiti softverski programi itd.

Intelektualna svojina se zapravo od materijalne svojine razlikuje po tome što se radi o zaštiti apstraktnog koncepta, odnosno proizvoda ljudske kreativnosti. U tom smislu, intelektualna svojina ima svoju vrednost, značaj i ona je nešto što se poseduje, takođe kao i materijalna svojina.

Zakonska regulativa koja je štiti je izuzetno važna, budući da imamo tendenciju stalnog porasta ove vrste, možemo slobodno reći kreacije ljudske ili kreativnosti koja je ujedno profitabilna, a sa druge strane, zaista i korisna. Kada su u pitanju svojinska prava, kao i kod materijalne svojine, neophodno je zatražiti dozvolu po pitanju korišćenja određenog produkta ljudskog, tako isto kod intelektualne svojine, neophodno je zatražiti i dobiti dozvolu od autora određenog dela. Osim što je potrebno da se da dozvola podrazumeva se i potrebno je da autor određene kreacije bude potpisan kako bi se ustanovilo i sačuvalo njegovo autorsko pravo. Zakon deli intelektualnu svojinu na dve oblasti, a to su autorska i srodna prava i druga vrsta je industrijska svojina.

Pod prvom oblašću autorska i srodna prava, podrazumeva se ili su zaštićeni filmovi, kompjuterski programi i igre, muzički produkti, književna i naučna dela, a kada je u pitanju industrijska svojina, onda se štite različiti žigovi, patenti, čak i geografske oznake itd.

Ukoliko se ne varam, zakonska regulativa na nivou Republike Srbije ovu vrstu svojine štiti sa šest zakonskih rešenja i nekoliko podzakonskih akata, što će ovim izmenama i dopunama svakako biti dodatno unapređeno, budući, kako rekosmo da se radi o grani delatnosti koja je stalno u ekspanziji i ona zahteva adekvatnu reakciju same zakonodavne regulative.

Malopre spomenuh pitanje autorskih prava u situaciji kada je neophodno da autor određenog dela bude konsultovan, bude odobreno i bude, u najmanju ruku, potpisan. Ukoliko dođe do kršenja ovih prava, autor nekada svoje pravo može zatražiti i dobiti na sudu, međutim u vidu materijalne nadoknade, odnosno obeštećenja. Međutim, složićemo se da ovo nije uvek adekvatna zamena, jer je autoru određenog dela značajnije da bude prepoznatljiv po svojoj kreaciji i da bude potpisan, nego što će kasnije dobiti vid obeštećenja. U tom smislu bi se moralo imati mnogo više senzibiliteta u pogledu korišćenja, recimo fotografija, različitih vrsta video snimaka itd, a veoma često danas mediji, činjenica je, znaju prekršiti ovaj, da kažemo, moralni kodeks u pogledu poštovanja prava onoga koji je i kreirao određenu stvar.

Zapravo, konkretno što se tiče samih izmena kod ovog zakona, primećujemo da se, kako čusmo, sa Republičke poreske inspekcije nadležnost prebacuje na tržišnu inspekciju, odnosno na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na taj način se dodatno treba intenzitet zaštite ove vrste svojine svakako i nastaviti.

Dodatno su u sam program intelektualne svojine uvršteni ovim zakonskim rešenjem kompjuterski programi, odnosno softverski programi, koji su danas i te kako prisutni u pogledu grane IT sektora, koji dodatno zauzima sve više maha i dodatno je potrebno sprečiti koliko je moguće pitanje sive ekonomije, odnosno tržišta koje posluje po nelegalnim principima.

Kada govorimo o samim idejama, patentiranju, potpisivanju i autorstvu generalno, zanimljivo je možda spomenuti činjenicu da se ideje zapravo i određena dela ili proizvodi ljudske kreativnosti ili kreacije, nisu potpisivali do nekog modernijeg doba, da kažemo, ranije se ideje nisu potpisivale, jer sa druge strane se smatralo da niko neće ukrasti ideju. Danas vidimo da je tržište nemilosrdno, pa i na tom polju je potrebno regulisati određene principe.

Sledeće zakonsko rešenje na koje bi se želela osvrnuti jeste pitanje zakona o izmenama i dopunama Zakon o elektronskom fakturisanju. Čuli smo da se uvodi sistem elektronskih faktura i da se rok pomera za nekoliko meseci, ali ovo je izuzetno važan princip gde se predviđaju obuke subjekata javnog sektora u pogledu elektronske fakture. Uvodi se javna lista sistema elektronskih faktura što će privrednim subjektima i javnom sektoru ubrzati poslovne procese.

Vidimo da u pogledu mogućnosti povraćaja PDV svakako da će elektronski sistem faktura omogućiti brojne olakšice, ekspeditivniji, transparentniji i efikasniji rad i u tom smislu, dakle, činjenica da će se izbeći svi oni silni papiri u pogledu fakturisanja i mogućnosti da se zagubi ta arhiva. Svakako da podržavamo usled reforme javnog sektora i ovaj vid elektronskog fakturisanja.

Pitanje Zakona o tržištu kapitala, još jedno polje koje kao intelektualna svojina stalno u procesu ekspanzije, promena, blagog porasta ili pada, gde treba adekvatno zakonski reagirati. Vidimo da iz ovog zakonskog rešenja zapravo nudi se određena stabilnost, pravna sigurnost privrednim subjektima, kako domaćim, tako i stranim koji će biti na tržištu kapitala, sa druge strane, uređuje se jedinstveno tržište i njihov pravni položaj.

Zakon o tržištu kapitala inače prvi put je donet 2011. godine, pre 10 godina i od tada je pretrpeo nekoliko izmena, a svakako da to praksa i zahteva budući da se radi o jako promenljivom, da kažemo, parametrima. Sa druge strane, čuli smo da ovaj vid zakonske regulative predstavlja i usaglašavanje sa zakonima EU u pogledu stabilnosti.

Činjenica je da u poslednjih deset godina, odnosno poslednju deceniju globalna ekonomska kriza je uticala na blagu nestabilnost tržišta, kako na globalnom, tako i na domaćem planu i tu imamo određenih promena i zato je neophodno zakonski precizirati i regulisati, dati određenu sigurnost i učiniti atraktivnijem domaće tržište, kako za domaće, tako i za strane ulagače.

Pitanje zajma od Banke za razvoj Saveta Evrope u pogledu razvoja univerzitetske infrastrukture jeste još jedno pitanje koje je izuzetno važno. Ulaganje ili investicija u obrazovanje ovog puta u visoko obrazovanje jeste nešto što je veoma značajno, čemu se treba stremiti, težiti i što svakako podržavamo. Vidimo da je u planu da se sedam fakulteta na nivou grada Beograda, odnosno fakulteta koji su u sklopu univerziteta u Beogradu ili u potpunosti adaptira u nekim segmentima ili da se zgrade rade iznova i to će nesumnjivo uticati na kvalitet rada i poboljšanje uveta samog studiranja i rada samih studenata.

Ono što bi bila naša sugestija svakako jeste da se ovaj princip razvoja univerzitetske infrastrukture prenese i na druge gradove, univerzitetske gradove u Republici Srbiji, poput Niša, Kragujevca, Novog Pazara, Novog Sada, itd. Dakle, u tom smeru treba delovati, jer investicije u samo obrazovanje je nešto što dugoročno donosi rezultate i što treba i svakako jeste jedan od strateških ciljeva.

U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša ovo je vid ugovora, odnosno sporazuma koji svakako predstavlja jačanje saradnje između dve države, predstavlja bilateralni sporazum, kao značajan iskorak u pravcu unapređenja političkih odnosa.

Osim toga, konkretno ovaj sporazum će olakšati nosiocima službenih i diplomatskih pasoša jedne i druge zemlje, i to u trajanju do 30 dana da bez dodatnih viza i dodatne birokratije mogu boraviti u tom predviđenom periodu na teritoriji obe države. Dakle, i ovaj sporazum svakako zavređuje pažnju i podršku.

Pitanje podrške od strane države o samoj infrastrukturi, odnosno privredi u pogledu saniranja koliko je moguće posledica pandemije izazvane virusom Kovid 19, jeste nešto na čemu treba i dalje ustrajati i ukoliko je moguće sam dijapazon, odnosno spektar onih koji su obuhvaćeni određenim vrstama pomoći proširiti. Ovoga puta to su ugostitelji, hotelijeri na gradskom području, druge vrste privrednika, autoprevoznici itd.

Više puta smo sa pozicije našeg poslaničkog kluba i naše Stranke pravde i pomirenja ukazivali na to da se treba razmisliti i o različitim vrstama subvencije i pomoći poljoprivrednim proizvođačima, proizvođačima drugih privrednih delatnosti koje možda u određenim momentima takođe su bile ugrožene i osećale posledice aktuelne pandemije.

Toliko, zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjene seljačke stranke.
Sada reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, sama situacija od pre 10 i možda malo više godina kada je došlo do kolapsa na svim svetskim berzama i kada se to prelilo i na manje berze, kao što je i Beogradska berza, govori nam koliko je važan Zakon o tržištu kapitala. Od ovog zakona očekujem u budućnosti da stvori jedan takav ambijent koji će poslati pozitivnu poruku i koji će biti pozitivan signal stranim investitorima i koji će povratiti poverenje u ovu vrstu imovine, odnosno u trgovinu ovom vrstom imovine.

Cilj je da naš pravni sistem garantuje pre svega sigurnost svim učesnicima na tržištu, da naše tržište postane atraktivnije za investitore, da uslovi za pristup i poslovanje na tržištu budu jasno propisani i da budu lako prepoznatljivi od svih onih koji žele da posluju.

Takođe, na ovaj način usklađujemo naše zakone sa pravnim okvirom Evropske unije i samom implementacijom ovakvih pravnih normi koje svuda važe u Evropi i važe u razvijenim zemljama sveta mi ćemo postići to da pristup našem tržištu bude olakšan, da investitori bolje i efikasnije posluju na tržištu. To će naravno sa druge strane i motivisati davaoce da emituju hartije od vrednosti i olakšaće im put da na jedan ovakav način dođu brže i efikasnije do novih finansijskih sredstava koji su neophodni za poslovanje. Sve to dovodi do većeg prometa i do razvoja tržišta kapitala, a nama je važno da radimo na razvijanju jednog konkurentnog, produktivnog, efikasnog tržišta kapitala sa širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga.

Podsetiću i da je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala, i to za period od 2021. do 2026. godine, i ta strategija treba da stvori dobru osnovu za korišćenje šire lepeze finansijskih instrumenata u korist privrede, ali i u korist stanovništva.

Dugoročni cilj je da se smanji zavisnost malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja, da se smanji zavisnost takvih preduzeća od državnih subvencija, da se kroz nove finansijske mogućnosti dalje radi na ubrzanju ekonomskog rasta, da se više ulaže u inovativnu industriju i, naravno, sve to treba da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju odnosi se zapravo samo na utvrđivanje novih rokova, na pomeranje rokova koje se odnose na početak primene određenih obaveza koje proizilaze iz zakona. Zakon o elektronskom fakturisanju je već uticao da se poveća vidljivost transakcija koje se obavljaju između subjekata u javnom sektoru, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Postupak izdavanja faktura elektronskim putem, kao i plaćanje je mnogo brži, jeftiniji je, a mogućnost greške je svedena na minimum. Prelaskom na elektronsko fakturisanje postižu se uštede, pre svega prilikom korišćenja poštanskih usluga. Kompanije koje izdaju veliki broj faktura, kao što su npr. preduzeća iz oblasti veleprodaje, moraju da računaju na izdvajanje određenih novčanih sredstava samo za ovaj postupak, za ovu proceduru.

Elektronsko fakturisanje na ovaj način donosi preduzećima uštedu i do 60%. Ja ću pokazati na jednom slikovitom primeru, npr. ako samo poštanska usluga košta 75 dinara, ako jedno veliko preduzeće izda mesečno hiljadu faktura, jasno dolazimo do podatka da je to 75.000 dinara uštede mesečno, ako govorimo o velikim kompanijama to je mnogo veća ušteda, pomnožimo sa 12 meseci, dolazimo do jedne ozbiljne sume novca na godišnjem nivou koje kompanije mogu imati na raspolaganju da preusmere na neka druga prioritetna pitanja i na taj način da unaprede svoje poslovanje.

Još jedana prednost elektronskog fakturisanja je ušteda u vremenu. Ona direktno utiče na povećanje efikasnosti u radu, a naročito se to odnosi na onaj deo privatnog sektora za koji je veoma bitno da primene ovakve metode u poslovanju. Osim arhiviranja i unošenja podataka, vreme se troši i na plaćanje računa, naročito ako se ne koristi elektronsko bankarstvo i znamo svi koliko vremena oduzima fizički odlazak u banku da se plati određeni račun. Iz ugla primaoca, elektronska faktura omogućava značajnu uštedu vremena, podaci se brzo unose, proces plaćanja je olakšan, a pregled svih faktura je jednostavan.

Činjenica je i da ovakav način razmene faktura još uvek nije potpuno prihvaćen kod nas, nije prihvaćen ni u mnogo razvijenijim zemljama u onom kapacitetu u kom to može da bude, ali oni koji koriste elektronsko fakturisanje i te kako su do sada upoznali prednosti ovakvog vida poslovanja. Iskustvo pokazuje da je stepen usvajanja e-fakture relativno nizak i varira od države do države, negde od 8% kod onih zemalja koje su relativno skoro usvojile ovakav postupak u poslovanju do 40% kod visokorazvijenih evropskih država.

Kada govorimo o strukturi preduzeća, odnosno o malim i srednjim preduzećima, broj razmenjenih e-faktura još uvek nije na visokom nivou, ali ohrabruje podatak da stepen usvajanja je u porastu, iz godine u godinu sve više kompanija i državnih institucija prepoznaje prednosti elektronskog fakturisanja. Radi sticanja jasnije slike, reći ću da je broj razmenjenih e-faktura samo pre pet godina u državama Evropske unije iznosio preko 35 milijardi.

Izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine podrazumevaju prenošenje nadležnosti sa Ministarstva finansija, konkretno sa Poreske uprave, na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, konkretno na tržišnu inspekciju.

Karakteristika vremena u kome živimo jesu svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgled proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi na osnovu određenog porekla, tako da su svi oni nastali kao proizvod ljudskog uma, proizvod ljudskog duha i moderno poslovanje se zapravo zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnologija i zbog svega toga je važno da se zaštite izumi i inovacije, odnosno da se zaštiti intelektualna svojina.

Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu takve vrste da nijedan proizvod ne može biti korišćen u komercijalne svrhe, niti može da se prodaje bez saglasnosti njegovog izumitelja. Pravno regulisanje ove oblasti je važno za svaku državu jer je interes svake zemlje u vremenu u kome živimo da se podrži kreativnost, odnosno sve one tehnologije, odnosno svi oni proizvodi koji su zasnovani upravo na kreativnosti.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo, da usklađujemo propise kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta u kome autori štite svoja prava i za to ostvaruju adekvatnu naknadu. Nažalost, brzina kojom se stvara i objavljuje sadržaj na internetu najčešće dovodi do povrede prava intelektualne svojine. Zato insistiramo da ova prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom. Bez saglasnosti nosioca autorskog prava ne sme niko da koristi niti njegova dela, bilo da je u pitanju tekst, fotografija, audio ili video zapis i svako ko preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. Interesantan je i podatak da naše kreativne industrije godišnje stvaraju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i da je u njima zaposleno preko 100.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržaće izmene i dopune ovakvog zakona. podržaćemo, naravno, i Predlog zakona o utvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na projektni zajam – univerzitetska infrastruktura.

Mi na ovaj način nastavljamo da ulažemo u obrazovanje, konkretno u visoko obrazovanje. podsetiću da smo pre nekoliko meseci samo podržali jedan projekat koji se odnosi na renoviranje studentskog smeštaja za studentske domove u Beogradu i Nišu. Nastavljamo sada sa istom praksom. Svima je jasno da je nama potrebno više visokoobrazovanih ljudi, da je obrazovanje motor razvoja jednog društva. Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja.

Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo, da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja. Na ovaj način mi ispunjavamo našu obavezu i omogućavamo i poboljšavamo pristup univerzitetskom obrazovanju svima, a mi SDPS uvek insistiramo na tome da obrazovanje mora da bude dostupno svima pod jednakim uslovima i da svima obezbedimo jednake šanse da se školuju.

Naravno, ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše zemlje. Investicija obrazovanja je jedina sigurna investicija koja se vraća višestruko u budućnosti, ali ne treba tu da se zaustavimo, ono što naš zadatak treba da bude pored toga da obezbedimo kvalitetno obrazovanje za mlade ljude, da obezbedimo i takve uslove da nakon što završe fakultete, da nakon što se školuju imaju adekvatna radna mesta u Srbiji, da svoje znanje primenjuju upravo u našoj zemlji.

Podržaćemo i realizaciju projekta koji se odnosi na izgradnju brze saobraćajnice na relaciji Iverak – Lajkovac, ova deonica u dužini od 18 kilometara ima višestruki značaj ne samo za Kolubarski okrug, već i za celu Srbiju. Na ovaj način nastavljamo sa trendom da unapređujemo saobraćajnu infrastrukturu. Svi vrlo dobro znamo koliko je putna mreža važna za razvoj države i da svaki dinar koji se ulaže u saobraćajnu infrastrukturu u budućnosti se višestruko vraća.

Na ovaj način pokazujemo još jedan apsekt, a to je da nam je veoma važan ravnomeran regionalni razvoj, tako da su to sve argumenti koji idu u prilog tome da podržimo ovakve predloge zakona. Kao što sam već i rekao, SDPS podržaće, odnosno poslanici će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim Nj.E, prof. dr Mustafu Šentopama, predsednika Velike narodne skupštine Republike Turske Nj.E. gospodina Hamija Askoja ambasadora Republike Turske u Republici Srbiji, Eneza Kaplana, Erkana Akčaja, Ahmeta Kiliča, Mustafu Ezgina, Erla Kavundžua, Pakize Multuejdemir, Ilhamija Ozdžamajguna i Husejina Šahina, narodni poslanik i Velike narodne skupštine Republike Turske, kao i ostale članove delegacije Velike narodne skupštine Republike Turske, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale, koji se nalaze u zvaničnoj poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije. Molim vas da ih aplauzom pozdravimo.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima Vojislav Vujić.

Hvala vam, gospodine predsedniče.

Uvaženi ministre finansija sa saradnicima, nećete mi dozvoliti i ja hoću da iskoristim priliku da pozdravim naše drage prijatelje iz Turske, zato što su oni tradicionalni prijatelji Dragana Markovića Palme, veliki broj turskih zvaničnika i naše poslaničke grupe. Drago mi je što su danas ovde sa nama.

Kada pričamo o tačkama na današnjem dnevnom redu, ja bih krenuo o dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti kovid. Zašto krećem od ove tačke dnevnog reda? Zato što je ona nama iz JS najbliža, kako kaže predsednik Dragan Marković Palma, zalažemo se da novac troše građani.

Upravo ministre kako ste i vi rekli ovih osam milijardi pomoći su direktna sredstva koja su otišla na račune i građana i privrede. To je najbitniji razlog zbog čega mi i podržavamo Vladu Republike Srbije i sve odluke koje se tiču direktne koristi građana.

Danas je na redu i Zakon elektronskim fakturama, Kovid-19 je u mnogim sferama društva uneo totalnu pometnju i stvorio je situacije u kojima smo svi morali da menjamo neke navike, kako životne navike, tako i poslovne navike. To je uticalo kako na realan život, tako i na javni život javnih preduzeća.

Ovaj zakon koji danas donosimo, to je jedna velika novina u poslovanju, ali kako sam i rekao u vremenu u kome živimo ovo postaje i pre svega potreba. Niko tačno ne može da kaže šta će da se dešava sa virusom kovida niti da li ćemo u budućnosti da imamo slične probleme, ali ono što je sigurno da ovakav način elektronskog poslovanja elektronskih faktura u mnogome olakšava posao i javnom sektoru i privredi u realnom sektoru.

Ono što je za državu bitno, a to je da će država svakako imati bolji uvid u porez na promet, a svakako za sve one koji šalju fakture sve će biti mnogo komfornije i bezbednije zato što će sistem preko koga će da se šalju fakture upravo davati sigurnost svakom ko istu fakturu izdaje. I do sada kada je bilo prilike da se fakture putem mejla šalju, niko nije mogao da tvrdi koliko je to bezbedno, a što se tiče novog sistema bezbednost je zagarantovana.

Imamo drastično smanjenje troškova. Znači, nećemo morati da plaćamo skupe poštanske usluge. Sama država preko javnog sektora koja možda i u najvećem broju i šalje ovakve fakture će sigurno napraviti velike uštede. Ono što je bitno za korisnike iz realnog sektora iz privrede, to što će im se mnogo lakše vraćati PDV.

Ono što je najbitnije izmena u ovom zakonu, a to je da će primena konačno biti od 1. maja 2022. godine. Ovo je velika reforma za realan sektor i nije lako svakako prihvatiti nešto što je novo. Verovatno će biti nekih otpora u realizaciji i primeni ovog zakona, ali je sigurno da vremenom kad svi budu stekli uvid koliko ćemo koristi svi od ovoga da imamo, da će taj otpor i nestati.

Kažem, možda i najbolje u ovom zakonu što se postiže velika ušteda, na kraju krajeva i papira. Mi smo i danas, ministre, za dnevni red dobili ozbiljne materijale, ovo je samo jedna tačka dnevnog reda, ima preko dve i po hiljade strana i ozbiljna količina papira. Razumem i Poslovnik naš da mi moramo da dobijamo ove materijale, ali svakako i mi iz Narodne skupštine trebamo da se trudimo da modernizujemo naš način poslovanja i tako da i mi pravimo uštede kada su u pitanju i velike količine papira koji se troši, jer to direktno utiče na životnu sredinu.

Šta raditi sa tim uštedama? Znate, kada neko nađe način kako da uštedi, a dobar primer je za uštedu grad Jagodina i kada ne iskoristite sve benefite koje možete da iskoristite, a jedan od tih primera je recimo, komunalna milicija na koju svaki grad ima pravo. Ja dolazim iz opštine, mi nemamo ni mogućnosti da to koristimo, ali Jagodina je jedan od većih gradova koji ima pravo da iskoristi komunalnu miliciju. Grad Jagodina to ne koristi i to je sličan vid uštede koji ćemo mi da postižemo upravo za primenom zakona o kome sam pričao. A sada kako će taj novac da se troši, to je naravno u konkretnom slučaju u ovom zakonu, vas kao ministra finansija, Vlade Republike Srbije, a kada je u pitanju ušteda po osnovu komunalne milicije, to je odnos grada, gradonačelnika, tamo gde se uštede stvaraju.

To je ono što mi stalno ističemo i hvalimo da novac treba da troše građani. Kada je u pitanju Jagodina, jedna od mera je upravo i slanje đaka iz osnovne i srednje škole na letovanje od sedam dana, 50% dece u osnovnoj školi je na taj način prvi put videlo more.

Zato ministre, svaki zakon koji je danas na dnevnom redu, a koji se tiče poboljšanja uslova života poslanička grupa JS podržava.

Vrlo bitan zakon koji danas usvajamo, to jest izmenu i dopunu zakona koji je usvojen 2011. godine, prvi put, to je Zakon o tržištu kapitala. Velike su mogućnosti pred nama ministre kada je u pitanju tržište kapitala. Beogradske berza je nešto što se u kontinuitetu razvija. Ako budemo realni i ako trebamo da je ocenimo u ovom trenutku, složićete se i vi iz mnogo faktora.

Kada je u pitanju naša berza ministre ono što hvalimo i podržavamo to je i vaša insistiranje da se stvari dovode u red i da pokušavamo da se približimo svetskim berzama. Ono što je dobro kada je u pitanju naša berza to smo ove godine napravili konekciju, što je napravljena konekcija sa Atinskom berzom, sa kupovinom tih 12,4% akcija Beogradske berze dostupnije nam je svetsko tržište i građani investitori u Srbiji lakše mogu da plasiraju svoj kapital i da ponude svoje ideje za lakše dobijanje finansija.

U okviru pristupanja EU dva poglavlja su direktno vezana za ovaj zakon, to je Poglavlje 9 finansijske usluge i Poglavlje 6 to je pravo privrednih društava. Rok za realizaciju strategiju koju je Vlada usvojila je u periodu od 2021. do 2026. godine.

Kada je u pitanju Vlada Republike Srbije apsolutno ispunjavamo sve ono što se od nas traži. Nažalost, konstantno se pojavljuju neki novi uslovi, ali ja sam siguran da će ova Vlada da istraje na tom evropskom putu i da ćemo svi zajedno u nekom bliskom periodu biti još bliži EU.

Mnogi pojmovi, iako se vrlo često koriste nažalost nisu poznati većini privrednika u Srbiji. Ja sam i u razgovoru sa svojim kolegama kada smo krenuli od običnih akcija, pa na dalje analizirali sve došli do faktoringa i onda kad krenemo da pričamo o faktoringu ljudi se zbune, nisu sigurni ni da li je to nešto što im ide u prilog ili je to nešto što treba da im stvara opterećenje.

Kad pričamo o tržištu kapitala ovo je jedna vrlo bitna stvar, i ministre, predlog poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da nađete neki način kako možemo našoj privredi, pre svega malim i srednjim preduzećima, da olakšamo lakši pristup, da ih uputimo i u terminologiju i o mogućnosti koje tržište kapitala Srbije njima stavlja na raspolaganje.

Konkretno faktoring je nešto što će direktno da utiče na sve proizvođače, da li je to prehramben proizvod ili bilo koji drugi koji može da ide u izvoz. Naši ljudi nisu sigurni kako mogu da naplate ta potraživanja za robu koju su proizveli u Srbiji i upravo je faktoring jedan od modela kako taj problem može da bude rešen.

Kada pričamo o našoj berzi koja je sigurno najdirektnija veza sa tržištem kapitala, meni je nekako najlakše da je uporedim sa nekom velikom pijacom i na toj pijaci postoje oni koji su zainteresovani nešto da prodaju, da nešto plasiraju i tražimo one koji su zainteresovani nešto da kupe.

Stabilnost jedne berze ili uopšte jedne privrede, pre svega zavisi od političke stabilnosti, Bogu hvala u Srbiji postoji politička stabilnost i svaka druga bezbednost i to je ono što u mnogome olakšava svakom investitoru da dođe na naše tržište.

Kada veliki broj instrumenata je dostupan na tržištu kapitala i ja hoću da pohvalim i izvršnu i zakonodavnu vlast kada je u pitanju digitalna imovina. Mi smo bili jedna od prvih zemalja u svetu koja je usvojila jedan ovakav zakon i digitalnu imovinu prebacila u legalne tokove.

Ministre, evo, već pola godine kako se ovaj zakon sprovodi ja bih voleo da dobijemo i neku informaciju kakvi su efekti, da li ima nekih očekivanih efekata od zakona koji je usvojila ova Narodna skupština. Ponavljam to je jedan od zakona koji je vrlo mali broj zemalja usvojio. Zemlje su prvo morale da prepoznaju kakvi su svi benefiti ovakvog poslovanja i kakve koristi ima direktno naša privreda.

Kažem da mi iz Jedinstvene Srbije podržavamo svaki korak ka olakšanju rada u domaćoj privredi i dovođenju stranih investitora, što bi Dragan Marković Palma rekao – nisam ministar, ali mogu, znam i hoću da pomognem.

Danas na dnevnom redu imamo jedan zakon koji se tiče studenata i konkretno odnosi se na 13.000 studenata. Vi ste malopre pobrojali koje ćemo sve univerzitete da renoviramo i nove kapacitete koje ćemo da napravimo i poslanička grupa Jedinstvene Srbije, koja uvek kaže da su mladi zakon, svakako podržava jedan ovakav zakon.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog o potvrđivanju Sporazuma o zajmu koji se odnosi na projekat izgradnje državnog puta Loznica-Valjevo-Lazarevac i deonicu Iverak-Lajkovac.

I, sad ministre mi teško da možemo da promenimo onu pesmu „Ide Mile lajkovačkom prugom“, ali više Mile neće morati samo prugom kada budu završenui ovi putevi i autoput Mile može mnogo komfornije da se kreće i autoputem.

Tako da ministre što se tiče svih zakona koji su danas na dnevnom redu poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ih podržava. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije.
Reč ima ministar finansija.

Hvala puno. Poštovani narodni poslanici, par informacija, koje ste tražili od mene. U ovom trenutku su tri licence za kripto menjačnice u obradi, dakle, zahtevi za tri licence, i četiri izdavaoca tokena, takođe su podnela zahteve za izdavanje licenci, i ja očekujem u par narednih nedelja i prve licence koje će biti izdate, a to je za nas veoma važno.
Dakle, taj zakon o kome ste govorili, o kripto valutama, tačno je, bili smo jedna od prvih zemalja, koja je regulisala ovo jedno interesantno i izuzetno rastuće, način finansiranja, i u ovom trenutku, ovo su već konkretni rezultati, i to tržište se razvija. Očekujem sve veći udeo tih transakcija u odnosu na tradicionalne platne transakcije, koje u ovom trenutku dominiraju.
Ono što mi je posebno važno, to je vest za sve vas, dakle Beogradska berza, mi veoma intenzivno radimo na strategiji rasta i razvoja Beogradske berze i smatram da je ona pravi instrument, da podrži razvoj našeg finansijskog tržišta u budućnosti.
Mi u ovom trenutku i to je veoma važno, radimo na razvoju platforme za trgovanje digitalnim tokenima, koji će biti u implementaciji već naredne godine.
Kada govorimo o tokenima, čisto sada, to je jedna od uže stručnih stvari, ali to su tokeni kojima se osnivaju preduzeća i sa kojima se trguju vlasnički udeli u preduzećima, sve ono što se dešava u mnogo razvijenijim zemljama sveta, dešavaće se i u našoj zemlji, upravo preko ove berze, tako da ja očekujem da će ta berza da raste i razvija se od naredne godine, jer su nam veliki planovi i nisam spreman još o tome detaljno da pričam, pošto radimo na tome, ali siguran sam da će ovaj zakon o tržištu kapitala, samo dodatno da doprinese daljem razvoju i rastu Beogradske berze i da potvrdi njeno dominantno učešće i položaj u celom regionu.
Kada je region u pitanju, s obzirom na to da ni Beogradska berza a ni mi, ne možemo da ostvarimo potpune efekte našeg razvoja i rasta sami, samo da vas podsetim na ovu inicijativu Otvoreni Balkan, jednu vizionarsku inicijativu predsednika Vučića, a mi smo se juče vratili iz Tirane.
Dakle, na sastanku sa našim predsednikom, bio je i premijer Albanije, Edi Rama, i premijer Makedonske vlade, Zoran Zaev, pet izuzetno važnih sporazuma smo potpisali, koji omogućuju slobodan protok ljudi preko granica, dakle prepoznavanje, međusobno prepoznavanje radnih dozvola, brzo izdavanje istih, tako da ćete sada imati priliku da vidite i naše ljude, ali i ljude iz Severne Makedonije, takođe iz Albanije da bez bilo kakve smetnje dolaze i rade, pokrećemo dodatno tržište radne snage i sami znate, a malo pre sam govorio o tome da nam nedostaje radna snaga i za otvaranje novih fabrika i podsticanja i dalje razvoja naše ekonomije, i dodatna radna snaga nam je veoma važna i to su dva sporazuma koje je lično predsednik juče i potpisao.
Gospodin ministar Nedimović je potpisao veoma važan sporazum koji se odnosi na međusobno prepoznavanje i usklađivanje fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, nema više čekanja na granicama kada su ti sertifikati u pitanju, da jedna strana ima jedan sertifikat, pa da se on uzorkuje, odnosno da se uzorkuju materijali ili proizvodi zbog sertifikata u Albaniji, pa onda da se isti postupak ponavlja u Srbiji, ili Severnoj Makedoniji.
Dakle, toga više nema. Jedan sertifikat, apsolutno prihvatljiv za ceo region, dodatno ubrzanje trgovine, kada je trgovina i promet, ove tri zemlje u pitanju, i konačno ono što je veoma važno, taj sporazum o prepoznavanju ovlašćenih ekonomskih operatera, a trenutno ih u Srbiji ima 29.
Dakle, to su kompanije koje su prešle, odnosno prošle već i kontrolu carinskih službi i sve, dakle, mnogo brže mogu da prolaze granice, mogu da promeću robu. To će dodatno doprineti razvoju našeg regiona, zajedno smo mnogo jači.
Naravno, srpska ekonomija je dominantna ekonomija u regionu, tako da najveća korist ovoga treba da bude naša ali ceo region od toga ima koristi.
Po procenama Svetske banke, ukoliko sve mere implementiramo, mere koje se odnose na otvaranje tržišta kada je region Zapadnog Balkana u pitanju možemo da podignemo naš zajednički regionalni BDP za čak 7%. Veći BDP, naravno, znači bolji životni standard građana Srbije, veće plate, veće penzije, više novca i u budžetu za kapitalne investicije, otvaranje novih fabrika, ali je takođe veoma važan da približi narode u ovom regionu još bliže i da ne gledamo u prošlost, nego da zajedno otvorimo novu stranicu kada je budućnost u pitanju. To je, pogotovo važno za naše mlade da svoje snove ostvaruju ovde u regionu, a da ne odlaze u neke daleke krajeve da to ostvaruju.
Dakle, razvoj Beogradske berze je veoma povezan sa današnjim zakonom koji je pred vama, dakle, Zakon o tržištu kapitala. Veliki su nam planovi, pogotovo za regionalno povezivanje, pogotovo za nove instrumente koji će se razvijati, dakle, da damo našim preduzećima, našoj privredi jedan dodatni podstrek da ubrzavaju svoj rast i razvoj, da ubrzavaju, naravno, otvaranje novih pogona, novih radnih mesta.
To jeste u osnovi naše politike i to je jedna odgovorna ekonomska politika koju sprovodimo, a ovakva inicijativa kao što je „Open Balkan“ može samo dodatno da doprinese ne samo razvoju regiona, nego prevashodno razvoju naše privrede i podizanju životnog standarda građana Srbije.
Ukoliko imate nekih drugih pitanja oko raznih finansijskih instrumenata, pogotovo razvoja berze, na raspolaganju sam da vam odgovorim, pri čemu takvu vest čuvam za narednu godinu kada ćemo imati jasnu strategiju razvoja Beogradske berze upravo zasnovanu na ovom Zakonu o tržištu kapitala o kome danas diskutujemo.
Hvala.

Zahvaljujem se ministru finansija.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Hvala.

Poštovana potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalazi pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe osvrnuti na Predlog zakona o tržištu kapitala i o izmenama Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer smatramo da se usvajanjem zakona o tržištu kapitala poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede i proširuje ponuda hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, a usvajanjem izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme nastavlja se obezbeđenje likvidnosti privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19.

Poštovani narodni poslanici, tržište kapitala u Republici Srbiji nije novi koncept, već ima dugu tradiciju utemeljenu iz perioda razvoja prvih državnih i privrednih institucija u zemlji.

Dositej Obradović u svom delu „Mezimac“ prepoznaje trgovinu kao delatnost od istog značaja za organizaciju društva sa naukom i umetnošću. Prvo akcionarsko društvo na teritoriji Republike Srbije osnovano je 1869. godine pod imenom Prva srpska banka, sa većinskim stranim kapitalom.

Beogradska berza je osnovana 1895. godine i na evropskom tržištu predstavlja jednu od 10 najstarijih. Značajan period za Beogradsku berzu jeste 1888. godina kada je usvojen novi zakon koji uređuje preduzeća i definiše da se ista mogu osnivati u vidu deoničarskih društava koja neophodna sredstva obezbeđuje emitovanjem deonica. Ovaj zakon je stvorio uslove za ponovni početak trgovanja na berzi u kontekstu organizovanog tržišta hartija od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici razvijena tržišta kapitala mogu igrati ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta, kao i da utiču na finansijsku stabilnost i implementaciju monetarne politike. Okviri koji promovišu pravnu sigurnost i ekonomsku efikasnost dodatno podstiču sposobnost tržištu kapitala da služi realnoj ekonomiji.

Utemeljena i likvidna tržišta kapitala doprinose ekonomskom rastu. Na primer, u studiji objavljenoj u decembru 2019. godine Svetska banka potvrđuje da je pronađena snažna korelacija između tržišta kapitala, ekonomskog rasta i ukazuje na povećanu pažnju koja se daje tržištima kapitala kao mehanizmima koji potencijalno mogu pomoći kanalisanju sredstava privrednog sektora za razvoj ključnih strateških sektora privrede od preduzeća do infrastrukture, stanogradnje, malih i srednjih preduzeća, kao i u borbi protiv klimatskih promena.

Smatramo da se usvajanjem ovog zakona poboljšava tržište kapitala u Republici Srbiji i da se stvara temelj za korišćenje šireg aspekta finansijskih instrumenata u korist privrede Republike Srbije kroz smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja i državnih subvencija, ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnosti, povećanje broja radnih mesta, kao i dodatnu podršku inovacijama.

Međunarodno iskustvo i akademska literatura pokazuje da razvijeno tržište kapitala predstavlja osnovnu komponentu finansijskih tržišta i ne treba ga smatrati konkurentnim bankarskom finansiranju, već ga treba tretirati kao njegov dodatak i mogućnost da se preduzećima osigura bolja diversifikacija izvora finansiranja njihove aktivnosti.

U stvari, instrumenti tržišta kapitala su znatno bolje dizajnirani za finansiranje rizičnih inovativnih projekata. Diversifikacija izvora finansiranja treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

Zahvaljujući dobroj infrastrukturi tržišta kapitala i efikasnom lancu posredničkih institucija koja na njemu rade, ekonomija je u stanju da bolje raspoređuje rizik i kapital, što je čini potencijalno otpornim na šokove.

Preporuke razvoju tržišta kapitala u Republici Srbiji u poređenju sa razvijenim ekonomijama sveta su jako uska, raspodela finansijske imovine domaćinstva, niska štednja, niska svest privrednih društava u mogućnosti finansiranja poslovanja i istraživanja putem tržišta kapitala i neadekvatna ponuda domaćih finansijskih instrumenata dostupnim malim investitorima.

Uzimajući u obzir da Republika Srbija u prethodnih nekoliko godina doživljava konstantni privredni rast, kao i rast stranih investicija, a utemeljeno i razvijeno tržište kapitala može dodatno da podstakne rast privrednih aktivnosti u Republici Srbiji, kao i standard njenih građana.

Značaj tržišta kapitala za ekonomski razvoj država prepoznat je i od strane Evropske unije. Slobodno kretanje kapitala u slobodno kretanje roba, usluga i radne snage predstavlja jednu od ključnih ciljeva iste.

Na bazi analize koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj, evidentno je da napredna tržišta kapitala efikasnije usmeravaju svoju štednju na tržište kapitala nego što to čini Srbija.

Podaci za 2019. godinu govore da u Srbiji svega 2,32% ukupne ušteđevine je usmereno na tržište kapitala. Takođe, na bazi sprovedene analize utvrđeno je da je 58% ušteđevine neiskorišćeno, pa se postavlja pitanje – da li ovi resursi usmeravaju investicije van granica Srbije? Jasno je da bi Republika Srbija mogla da iskoristi ove uštede za unutrašnje reinvestiranje i time doprinese rastu privrede. Osnovni cilj trebao bi da bude da se do 2023. godine, na tržište kapitala usmeri 5% od ukupne štednje i na taj način pozitivno utiče na rast privrede.

Odredbama Zakona o tržištu kapitala uređena je javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma u Republici Srbiji, pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući i izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala, obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca javnih društava u skladu sa ovim zakonom, zabrana manipulativnih i drugih protivzakonitih radnji i činjenja u vezi sa kupovinom ili prodajom finansijskih instrumenata, kao i ostvarivanjem prava glasa u vezi sa hartijama od vrednosti koje izdaju javna društva, kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti i organizacija i regulatorna i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti.

Tokom prethodnog perioda Zakon o tržištu kapitala više puta je menjan, prateći zahteve i promene uslova na tržištu, kao i potrebe učesnika ovog tržišta.

S jedne strane, globalna kriza u prethodnoj deceniji je uticala i na domaće tržište kapitala. Značajno se smanjio broj učesnika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka, kao i broj transakcija na regulisanom tržištu, a samim tim i promet na Beogradskoj berzi.

Period globalne krize koji se osetio i kod nas ostavio je za sobom kao posledicu urušeno poverenje investitora spremnih da ulažu u ovu vrstu imovine, što je uticalo da imamo skromnu ne samo ponudu kvalitetnog i razvijenog materijala, već i potražnju finansijskih instrumenata. Smanjio se broj javnih društava čijim se hartijama od vrednosti trguje na berzi, a istovremeno je sve manji broj novih društava podnosio zahteve za odobrenje prospekata za javnu ponudu i uključivanje na tržište.

Imajući u vidu prethodno navedene probleme u praksi neke od izmena i dopuna ovog zakona imale su za cilj da prošire ponudu hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, da pojednostave pristup izvorima kapitala, pre svega malim i srednjim preduzećima, kao i da olakšaju pristup stranim investitorima na domaće tržište.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujući novom Zakonu o tržištu kapitala omogućuje se obavljanje takvih finansijskih operacija, otvara se kapija pred takvim finansijskim proizvodima koji do sada nisu ili su delimično bili pristupni na našem tržištu, odnosno na berzi. Na primer, prodaja na kratko, odnosno šortiranje akcija, onda funkcija sredstava kojima se trguje na berzi i koriste se za povezivanje grupe imovine za investitore kojima je pogodnije da poseduju grupu, umesto da kupuju svaku osnovnu hartiju od vrednosti jednu po jednu.

Takođe, ovi finansijski instrumenti mogu se koristiti za praćenje ostalih instrumenata na finansijskom tržištu, poput indeksa ili robe. Moguća pojava tzv. zelene obveznice, koje su po definiciji inovativni finansijski instrumenti koji se ne moraju nužno odnositi na prikupljanje kapitala, a ipak mogu imati potencijalno pozitivan uticaj na naše tržište kapitala, je ideja o dužničkom finansiranju za projekte iz oblasti ekologije. Koncept i upotreba zelenih obveznica relativno je nov u finansijama.

Što se tiče digitalne imovine, smatram da je važno uvođenje kripto valuta na organizovano tržište kapitala, tačnije uvrštavanje kripto valuta na BELEKS.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorim o Zakonu o tržištu kapitala želim da ponovim ono što sam već rekao nekoliko puta. Naime, u Zakonu o budžetu za 2022. godinu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžeta deficita planirate obezbediti zajmova domaćih međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način.

Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalni troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je pandemija, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih špekulanata na dinar.

S druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima.

Susedne zemlje već praktikuju takve načine kupovine državne papire koji prate inflaciju i plaćaju oko 4% kamate na obveznice koje su indeksirane u evrima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, dozvolite mi da kažem par reči o tome kako mi vidimo trgovanje na BELEKS-u i na šta bi trebalo obratiti veću pažnju u cilju povećanja poverenja investitora.

Pošto se u prethodnom periodu više puta desilo da većinski vlasnici kompanija godinama nisu isplaćivali dividendu malim akcionarima, samo posle prinudnog otkupa akcija, odnosno onda kada su postali stopostotni vlasnici preduzeća, izuzetno je važno da dajemo veća ovlašćenja Komisiji za hartije od vrednosti u cilju bolje odbrane interesa malih akcionara kako bi mali akcionari dobili dividendu koju su zaslužili zbog držanja određenih papira.

Kada govorimo o prinudnom otkupu akcija, moram reći i to da se u proteklom periodu više puta desilo da mali akcionari prilikom prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika nisu dobili realne cene, odnosno akcije su kupljene na osnovu prosečne trgovinske cene koja je bila dosta niža od knjigovodstvene vrednosti akcija. Zbog toga ukoliko nam je cilj, a svakako je naš zajednički cilj da povećamo likvidnost Beogradske berze i da se mali akcionari vrate na berzu, onda ne smemo dozvoliti da mali akcionari pretrpe takve gubitke koji ne proizilaze iz loših vizija, odnosno pogrešnih odluka malih akcionara, već zbog pravne praznine koju iskorišćavaju veliki vlasnici i obaraju cene akcija na tržištu.

Zbog toga smo mišljenja da zakone treba promeniti u pravcu da kada većinski akcionar odluči da pokrene prinudni otkup akcija onda isplati najvišu moguću cenu malim akcionarima koji su držali papire ponekad i više od jedne decenije.

Pored navedenog, na likvidnost beogradske berze utiče i to da akcionari koji su pretrpeli kapitalni gubitak, na primer zbog prinudne prodaje, imaju pravo na prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom u roku od pet godina od nastanka kapitalnog gubitka.

Mišljenja smo da vremenski interval prebijanja treba produžiti sa pet godina na deset, jer bi u tom slučaju ohrabrili investitore koji bi uložili više sredstva u hartije od vrednosti.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, naša poslanička grupa pozdravlja Predlog izmena Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer je njegov prevashodni prioritetni cilj doprinos ublažavanju ekonomskih i finansijskih posledica po privredu Republike Srbije nastalih usled pandemije Kovid 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Smatramo da je izuzetno važno da se izmenom omogućava povećanje maksimalnog iznosa kredita najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turizma.

Zahvaljujući prethodnoj uredbi i zakonu značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite.

Rast u kreditnoj aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Da sumiram, kao što sam već naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati predložene zakone i zbog toga jer su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili u hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vidova kredita većina pomenutih privrednika ne bi pribavila dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima koje krediti sa garantnom šemom obezbeđuju i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu tekuće sednice.

Hvala vam na pažnji.