Zahvaljujem gospodinu Arežini.
Sledeća je uvažena koleginica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Atanacković, kolege poslanici, ja sam danas kod Izveštaja Odbora za finansije govorila o tome koliko je u stvari Srbija napredovala donošenjem mnogih zakonskih rešenja koja su išla u prilog tome da Srbija otvara određena poglavlja, pogotovo kad su u pitanju finansijske usluge.

Kada govorimo o tome da Komisija za hartije od vrednosti, inače je u nadležnosti rada Skupštine Srbije, mi smo pre nekoliko dana imali izbor novog saziva, odnosno članove Saveta i predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Mi smo u proteklom radu Skupštine Srbije izabrali Komisiju za hartije od vrednosti, sa starim predsednikom, odnosno koji je obavljao funkciju proteklih pet godina i u tih pet godina imali smo prilike kroz izveštaje da čujemo koliko su napori, u stvari, bili, ne samo Komisije za hartije od vrednosti, već i Ministarstva finansija i, na kraju krajeva, svih učesnika na tržištu kapitala, da dođu do toga da urade jedno novo zakonsko rešenje koje će biti u skladu sa evropskim direktivama, sa poglavljima 6 i 9, koja su jako interesantna kada su u pitanju finansijske usluge i koje će dati jedno potpuno poverenje investitorima koji dolaze ovde da funkcionišu na tržištu kapitala.

Zato je ovakvo rešenje koje danas imamo u stvari jedan plod mukotrpnog rada svih relevantnih subjekata u društvu, da ne kažem o tome da ponovim da je radna grupa u sastavu ne samo komisije i Ministarstva finansija, već i Narodne banke Srbije, svih korisnika na tržištu kapitala, privrede, Privredne komore Srbije, uradila ovakav jedan predlog rešenja i predlog zakona.

Razlozi zbog kojih u stvari mi danas ovde pričamo o ovom zakonu su pre svega da se osigura zaštita svih učesnika na tržištu kapitala, da se obezbedi kvalitetni tržišni materijal, kako oni kažu, jer ono sa čim trgujete treba zaista da ima određenu svoju težinu i vrednost, zatim da se smanje troškovi kada je u pitanju mogućnost pristupa tržištu kapitala i onaj deo koji se odnosi na podsticanje inovacija.

Mi se danas nalazimo u eri tzv. Četvrte industrijske revolucije, u eri digitalizacije i sve ono što danas, recimo, rade savremene berze, treba da rade naravno i Beogradska berza, potpuno u novom ruhu. Zbog toga smatramo da bi to privuklo mnoge investitore koji možda danas neće imati prilike da učestvuju na nekim drugim berzama.

Mi smo usvojili kao država i taj novi Zakon o digitalnoj imovini pre godinu dana, ja ću vas podsetiti, to je ovde u Narodnoj skupštini bio jedan od novih reformskih zakona i zbog toga trgovanje hartijama od vrednosti na berzi neće biti i jedino, već će to biti i tokeni, koji su praktično delovi u protoku i funkcionisanju i trgovini kripto valutama. Tokeni će biti sposobni i funkcionalni za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i biće predmet i osnivački akti koji će moći u stvari kroz osnivačke akte da budu imovina samih preduzeća koja se otvaraju i novi vid investiranja, na kraju krajeva, kao i otvaranje novih radnih mesta.

Mi smo imali prilike od premijerke da čujemo pre nekoliko dana da je praktično izvoz, onaj koji se odnosi na Republiku Srbiju, gotovo, kada govorimo o IT sektoru, prešao jednu i po milijardu evra, što je nadmašilo praktično iznos kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima.

Znači, era digitalizacije je već ovde danas i već predstavlja u stvari veliki korak za sutra i to je ono što nas u stvari raduje i pokazatelj toga koliko Srbija stvarno daleko ide u korak sa razvijenim ekonomijama sveta, da ne kažem o tome kad pogledate makro-ekonomske pokazatelje na kraju ove godine, da ćemo mi biti zaista u vrhu kada pričamo o ekonomskom rastu i razvoju godine posle godine pandemije koja je bukvalno ekonomije najrazvijenijih zemalja EU pokosila.

To je ono što mi sada iz jedne ekonomske krize koja je nastupila prošle godine ulazimo gotovo u energetsku krizu i sa čim se Srbija jako dobro nosi. To je pokazala i kada je u pitanju bila pandemija Kovid - 19, to pokazuje i kada je u pitanju energetska kriza.

Danas je Srbija na istorijskom minimumu pokazala da svet u stvari negde zaista funkcioniše na tržištu jedne zaista velike konkurencije u kojoj Srbija negde nalazi svoje mesto i zaista sprovodi politiku očuvanja i državnih i nacionalnih interesa, ali i ekonomske stabilnosti. To je jako važno.

Kad pričamo o Zakonu o tržištu kapitala, mislim da je to najvažnije, da mi investitorima zaista možemo da ponudimo ekonomsku, bezbednosnu stabilnost, a sada pričamo i o energetskoj stabilnosti. Zašto? Zato što danas vam je cena gasa na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu. Iznosi 2.120 dolara za hiljadu kubika, što je gotovo duplo više nego pre nedelju i po dana, kada je nemačka nova Vlada saopštila da neće koristiti „Severni tok 2“ za dotok gasa zbog toga što ima određene probleme sa Ruskom Federacijom i "Gaspromom" koji neće da, jednostavno, registruje kompaniju u Nemačkoj, koja je navikla da funkcioniše na određeni način. Zbog toga je Ruska Federacija preusmerila svoje kapacitete na drugi način i zbog toga, zbog takvih političkih odluka, vi imate skok cene energenata na svetskom tržištu. Da ne kažemo da su kapaciteti nuklearnih centrala u Francuskoj zaustavili svoj rad i zbog toga imate i poremećaj cena električne energije.

Znači, ono što je nekada bilo 110 evra za megavat-čas, danas već dostiže cenu od 400 evra za megavat-čas, što pokazuje da građani Nemačke i Francuske će plaćati skuplju struju i pitanje je da li će imati dotok gasa, da li će moći da se greju na onaj način kao što to rade građani Srbije zato što građani Srbije, danas treba da kažemo, plaćaju istu cenu električne energije, istu cenu gasa kao što su plaćali pre nekoliko meseci.

Znači, Republika Srbija je dovoljno ekonomski stabilna da može da pokrije ove ekonomske udare koje, naravno, doživljavaju sve države i u regionu, u EU i u svetu, zbog energetske krize. To je rezultat upravo rada i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, koji zaista svakim danom pokušava da se bori sa izazovima na krajnje ekonomski održiv način koji treba da obezbedi građanima zaista stabilnost u smislu energenata, ali i stabilnost ekonomku u smislu planiranja života kada su plate i penzije u pitanju, kada je program Srbija 2025 na tom putu rasta standarda građana, da od toga nikada nećemo odustati.

Predlog zakona o tržištu kapitala govori upravo o tome da su predmet uređivanja finansijski instrumenti, da tim finansijskim instrumentima zakonito dajemo način na koji se funkcioniše na tržištu kapitala, valuta, kao i dematerijalni finansijski instrumenti takođe mogu biti određeni elementi.

Definiše se založno pravo kad su u pitanju finansijski instrumenti. Sada ono što je novo, uvodi se nov princip funkcionisanja poslovanja preko Centralnog registra hartija od vrednosti, da uslovi za javnu ponudu kad su u pitanju hartije od vrednosti uključuju i trgovanje na regulisanom tržištu.

Zatim, deo koji se odnosi na obelodanjivanje, uvodi se taj vid kompletne transparentnosti kada je u pitanju uopšte obaveza izveštavanja izdavaoca kad su javna društva u pitanju.

Organizator tržišta, regulisano tržište to je ono što država mora, a zaista je obezbedila ovim zakonom, da svi oni koji to treba da rade, trgovačke platforme, trgovačke platforme u Republici Srbiji, jednostavno se obuhvataju kompletne inovacije koje su na tržištima kapitala svih razvijenih država i Evrope, s obzirom da smo usvojili i te direktive. Znači, način na koji regulišemo to tržište.

Zatim, uslove za dostavu podataka. To je nešto novo što se uvodi. Znači, pre svega, ta transparentnost. Uvođenjem veće transparentnosti smanjujete praktično deo koji se odnosi na podatke koji su možda do juče bili deo nekih skrivenih finansijera na tržištu kapitala. Tako da je to nešto jako pozitivno, pogotovo kad su u pitanju investiciona društva.

Zakon detaljno uređuje i davanje dozvola i obavljanje delatnosti. Zakon daje visok stepen profesionalizacije, transparentnost na mestu trgovanja, posrednike na tržištu definiše i radi onaj najvažniji deo koji mislimo da do sada nije bio toliko strogo definisan, to je zaštita malih investitora, kroz Fond za zaštitu investitora. Praktično, država ovde zaista štiti podjednako i velike i male.

Znate da su uvek veliki imali uvek više uspeha na berzama kad je u pitanju ovo i onaj deo zloupotreba na tržištu, svi mehanizmi su kroz ovaj zakon dati, da bi se jednostavno zaštitili investitori od bilo koje vrste zloupotrebe.

Na kraju, ovaj zakon u svojim prelaznim i završnim odredbama pokazuje da će se primenjivati, imati punu primenu za godinu dana, ali da je važno da u roku od šest meseci komisija mora da donese svoje podzakonske akte i da jednostavno mora da se uskladi, a da brokersko-liderska društva i ovlašćene banke će svoj posao obavljati po starom zakonu dok ne bude došla primena novog zakona, a da za devet meseci mora da se uskladi kompletno rad svih učesnika na tržištu kapitala.

Znači, ovaj zakon je pokazao, jednostavno, da je Srbija u mnogim segmentima već članica EU, iako mi to formalno nismo. Zbog toga mislim da je opravdana saradnja između kompanija zemalja EU preko 67%, zato što zemlje članice EU i njihove kompanije u stvari žele da sarađuju sa Srbijom, jer im je to već poznat model i princip na kojem one funkcionišu, a s obzirom da je naše tržište postalo sve interesantnije, jer mi sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, jednostavno, je u stvari pokazatelj koliko je Srbija zaista napredovala u svakom segmentu.

Kad vi vidite ove sporazume koje mi danas ratifikujemo i kad vidite šta smo sve uradili uz pomoć saradnje sa kineskim partnerima i kada vidite koliko toga je i u kojim sve oblastima, kada je u pitanju infrastruktura, urađeno i koliko sad u stvari povezujemo koridore E763 sa E70, sa određenim deonicama puta, Iverak – Lajkovac od 18,3 kilometra, i kada danas kažemo da mi imamo 10 auto-puteva koje radimo, u stvari pokazujemo kojom brzinom mi idemo u svom rastu i razvoju. To investitori prepoznaju i zbog toga najviše i dolaze.

Ali, nismo se mi okrenuli samo infrastrukturi. Mi u stvari tom infrastrukturom stvaramo dobre osnove i ekonomske osnove da mi ono što možemo da razvijamo, to su ta tzv. neprofitne segmente u društvu, to je kultura, to je zdravstvo, to je obrazovanje, mi ulažemo u infrastrukturu. U zdravstvenu infrastrukturu smo ulagali prošle godine i ulagaćemo i ove, ali ovim sporazumom sa Bankom Saveta Evrope u iznosu od 95 miliona evra koje je Banka Saveta Evrope odobrila i 60 miliona koje će država Srbija kroz Ministarstvo prosvete uložiti, 155,5 miliona evra, mi ćemo šest velikih institucija koje su deo Univerziteta u Beogradu, potpuno rekonstruisati, obezbediti za novih 13.000 studenata kapacitete, a inače, unaprediti rad za 100.000 studenata Beogradskog univerziteta, koji će po prvi put posle 50 godina imati potpuno nove smeštajne kapacitete, a i naravno, fakultete u kojima će raditi po jednom novom modelu funkcionisanja, kakvi su viđeni u razvijenim zemljama EU, gde studiraju i naša deca iz Srbije i mi sada pokazujemo kao država da možemo da se nosimo sa najrazvijenijim univerzitetima i fakultetima u državama u kojima su do juče naša deca studirala.

Veliki je značaj toga da se mnoga deca koja su studirala na tim fakultetima vraćaju u Srbiju i da pokazuju želju da rade u svojoj zemlji i sa završenim tim fakultetima, ali i sa time da nastave obrazovanje ovde u Srbiji, zato što kompanije koje su došle ovde da rade, zajedno sa univerzitetima ovde u Srbiji, i beogradski i novosadski i niški i kragujevački, jednostavno, imaju otvorena nova radna mesta za završene studente.

Tehničke nauke su pokazale da su nosilac tog razvoja. Naravno, društveno-humanističke nauke se nose sa tim tehničkim razvojem i oni inoviraju svoj način funkcionisanja. Tih 90.600 kvadrata, koji će biti rekonstruisani kroz učešće ovog kredita Saveta Evrope, u stvari, pokazuje jedno poverenje ove institucije, međunarodne, da zaista ta sredstva koja ćemo uložiti u ovo, će dati višestruke benefite razvoja Srbije.

Mislim da je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem. To smo dobili i kao priznanje na osnovu zadnjeg izveštaja MMF-a. To je ono čime Srbija treba da se ponosi.

Ulazimo možda u nove izazove kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju energetika, ali očito rezultati pokazuju da možemo da se nosimo sa svakim vidom izazova. Mislim da je to od velikog značaja, da je to pokazatelj da politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije je zaista dobitna kombinacija, da građani Srbije ne treba da brinu kada dolaze velike krize, jer ono sve što delimo sa građanima Srbije, i dobro i zlo, opet na kraju mislim da pobeđuje u smislu toga da idemo napred i da u svakom danu zaista mislimo o budućnosti naše dece.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim izlaganjem završavamo prvi deo sednice.
Nastavljamo u 15.00 časova, u skladu sa članom 87. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, bilo ko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 7. do 10. i 14. do 16. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 17. i 18. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članovima 192. stav 3. i 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 30. novembra i od 14. decembra 2021. godine.
Da li izvestilac nadležnog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, želi reč? (Da.)
Reč ima predsednica Odbora Sandra Božić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću.

Odbor za kulturu i informisanje je formalno-pravno i predlagač ovih akata po Zakonu o elektronskim medijima. Ukratko ću vas, zarad naših gledalaca, građana koji sigurno prate… Kad god se pomene situacija i problemi ili čak i ovako redovan izbor članova REM-a, to je uvek jedna tema koja nas dovede do određenih diskusija i rasprava, pa čisto da napravim jedan mali uvod koji bi pojasnio i dao neke osnovne podatke, kao što je da je Zakonom o elektronskim medijima koji je donet 2014. godine osnovano Regulatorno telo za elektronske medije koje ima devet članova. Mi smo od prošle godine, od decembra, izabrali četiri člana. Zaista se trudimo maksimalno, i to je praksa koja se mora nastaviti i u buduće da u onim rokovima koji su zakonom propisani, a propisani su tako da vi ne možete imati zastoj u radu Saveta REM-a, na vreme birate, odnosno vršite izbor članova REM-a.

U ovom slučaju biramo dva člana za Savet REM-a. Na jednoj listi kandidata za člana Saveta REM-a se nalaze dva predstavnika koja predstavljaju udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanje i zaštita dece. Druga lista na kojoj se takođe nalaze dva kandidata predstavljaju univerziteti koji su akreditovani u Republici Srbiji.

Dakle, s obzirom da nam je jako važno da, kao jedan od osnovnih zadataka REM-a, unapređenje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, očuvanje i zaštita razvoja slobode mišljenja itd, izuzetno nam je važno da se u ovom slučaju članovi REM-a izaberu u roku i na vreme. Na kraju krajeva, na to smo se i obavezali zakonom pre svega, ali u kontekstu međustranačkog dijaloga koji je vođen, iako ovo nije bio jedan od uslova, ali svakako se trudimo, s obzirom da je rad REM-a uvek bio jedna od, da kažem, tema oko koje smo najviše i najžešće vodili diskusije sa tzv. opozicijom. Zaista se trudimo i kao Odbor da na vreme reagujemo i da u skladu sa zakonom izaberemo odgovarajuće kandidate.

Pre prelaska na detaljnije obrazlaganje, podsetila bih vas samo oko proceduralnih stvari koje je Odbor učinio u sklopu izbora, odnosno konkursa za dva člana Saveta REM-a. Mislim da nam je to svakako jedna od bitnijih stvari koje moramo napomenuti, s obzirom da je procedura u ovom slučaju, ne u ovom, nego i u svakom drugom kada imate konkurs u Narodnoj skupštini, odnosno kada se on sprovodi pod okriljem pojedinih odbora, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje, moja obaveza je da u izveštaju Odbora navedem i podnesem tačno način na koji smo došli do četiri kandidata koji će biti danas, odnosno sutra u danu za glasanje predloženi narodnim poslanicima kao opcija za popunjavanje ovih mesta.

Kao što sam rekla, od decembra prošle godine izabrali smo četiri člana Saveta REM-a. Odbor za kulturu i informisanje objavio je čak šest javnih poziva za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a, što govori u prilog činjenici o efikasnom i predanom radu Odbora o kojem sam govorila, kao i o poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Odbor je na 27. sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 26. oktobra 2021. godine, doneo odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a koje predlažu udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Nakon objavljivanja javnog poziva, kao i sprovedenog postupka za izbor kandidata za člana Saveta, na sednici održanoj 30. novembra obavili smo razgovor sa kandidatima koji je bio prilično iscrpan, koji je praktično nama poslužio kako bismo se uverili zaista u namere kandidata da ovaj posao, koji je od izuzetne važnosti, posebno u narednom periodu koji označavamo kao predizborni, izborni, na tim mestima da imamo ljude koji iskreno žele da se založe za slobodu mišljenja, za slobodu govora, za ravnomerno, na kraju krajeva, što nam je najvažnije, poštovanje svih zakonskih procedura koje uređuju javni prostor i rad elektronskih medija.

Dakle, kandidati sa kojima smo razgovarali su Radoje Kujović i Zoran Mirosavljević koje je predložilo 23 udruženja. Oni su obrazložili svoje biografije i iskreno mislim da će zadatak narodnih poslanika biti težak, s obzirom da imamo dve bogate biografije dva čoveka koji zaslužuju podjednako da se nađu u tom Savetu. Pretpostavljam da će poslanici po biografiji i po onome što smo mi zaključili, iz Izveštaja Odbora, sutra moći između četiri da izaberu ipak samo dva.

Takođe, želim da vam predočim da smo istovetnu proceduru ispoštovali i u drugom raspisanom konkursu, s tim što se to nije odigravalo u isto vreme, u istim vremenskim rokovima, tako da je ta jedna sednica održana 17. novembra, a 7. decembra smo obavili razgovor sa kandidatima. Kandidate su predložili po redosledu sledeći univerziteti: Univerzitet Megatrend, Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Kragujevcu, a predloženi kandidati za člana Saveta regulatora su prof. dr Vesna Baltezarević i dr Nemanja Tasić. Dakle, 14. decembra smo obavili razgovor sa njima. Takođe, napominjem da ćemo i tu imati veliku dilemu, s obzirom da pričamo i govorimo o dva velika profesionalca iz oblasti iz kojih dolaze, za koga da se odlučimo.

Predlažem narodnim poslanicima i molim da razmotre biografije vrlo ozbiljno i da sutra donesemo izuzetno važnu odluku, s obzirom da su ovo dve oblasti iz kojih ovi stručni ljudi dolaze, ali svakako da će neke nijanse u njihovim biografijama i radnom iskustvu odlučiti o tome kome će dati poverenje za dalje obavljanje dužnosti kao člana Saveta REM-a.

Sve ovo što sam upravo rekla govori u prilog tome da se mi ovde zalažemo svi zajedno, kompletno zaista, za jedan dijalog. Posebno mogu to da kažem u ime poslaničke grupe kojoj pripadam "Aleksandar Vučić – Za našu decu", stranke kojoj pripadam, SNS, da je nama dijalog najvažniji, da dijalog i ovo jeste mesto u kojem moramo i trebalo bi da govorimo o svim zajedničkim pitanjima.

Međutim, postoje one drugi koji misle da se dijalog vodi na ulici i ti drugi znaju da budu bučni prilično i znaju da, i to rade već neko vreme, da zavaravaju građane čak i o ovakvim pitanjima kao što je članstvo, odnosno kada ste predloženi za deo Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Dakle, sve je danas u javnom prostoru postao predmet jednog, mogu slobodno da kažem, spinovanja dela opozicije kojem pripadaju Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić i ostali pripadnici bivšeg režima za koje znamo i te kako dobro. Dvanaest godina smo imali priliku da gledamo šta to znači odgovornost, odnosno moram biti preciznija - ne odgovornost u vršenju vlasti.

Tako da, imamo priliku da i ovo pitanje, kažem, izbora kandidata slušamo kao nešto što nije objektivno, kao nešto što mi ovde biramo po partijskoj pripadnosti itd. Ja moram da napomenem da niko od ovih ljudi apsolutno nema nikakvu vezu ni sa SNS, ni sa SPS, ni sa JS, ni sa SDPS. Znači, apsolutno su ljudi profesionalci i stručni u svom radu i svom poslu i od njih podjednako revnosno očekujemo da nezavisno nastupaju i u radu Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Mislim da je ta objektivnost nešto što nam je najpotrebnije u budućem periodu, za koji znamo da će biti i te kako zanimljiv, upravo ovom telu pre svega, kažem, napomenula sam, jer imamo ispred nas 3. aprila izbore, a videli smo da upravo ovi koje sam spomenula na čelu sa Draganom Đilasom znaju i te kako da izigravaju, pokušavaju da izigraju Zakon o elektronskim medijima i da svoje aktivnosti koje se tiču izborne kampanje sakriju iza nekakvih nevladinih organizacija itd.

Ono što je sasvim sigurno, a čini mi se da je najbolnije upravo ovima iz dela bivše opozicije, odnosno tajkunskog režima koji sam napomenula, jeste upravo ono što su rezultati, rezultati SNS, rezultati koje Aleksandar Vučić na čelu ove države zaista u nekom prethodnom periodu u kojem se mi nalazimo i odgovorni smo za vršenje vlasti su, čini mi se, za njih nikada nešto što nikada neće moći ni da sanjaju. Pretpostavljam, imali su period u kojem su mogli upravo da postignu bilo šta od ovih rezultata.

Nažalost, nisu uspeli, nažalost građane Republike Srbije, ništa drugo osim da napune svoje lične džepove, da opljačkaju sve što bi im se našlo pod rukom i da devastiraju Republiku Srbiju u potpunosti.

Ono što mi danas činimo, ono na šta se mi danas pozivamo, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, jeste upravo odgovornost, odgovornost u vršenju vlasti, odgovornost u tome da budete među ljudima, da shvatite da ste ovde za njih. I ta odgovornost nas je dovela upravo i do ovog rezultata, rezultata koji je izvršio "Faktor plus" i pitanje na koje smo dobili jedan vrlo jasan odgovor glasi – za koga biste glasali kada bi se parlamentarni izbori održali u nedelju?

Dakle, po istraživanju "Faktor plusa" sa 57% poverenje bi dobila lista SNS i Aleksandra Vučića i to nije nešto što je za nas novina, niti iznenađenje. Mi vrlo dobro znamo da je raspoloženje zaista građana Srbije uvek usmereno i dato onima koji vlast vrše odgovorno, a to smo dokazali nekoliko puta. Posebno, ne nekoliko, nego dokazujemo sve ove godine, posebno je to dokazao predsednik Aleksandar Vučić u najtežim momentima za Republiku Srbiju.

Videli ste da su čak i pitanja koja se tiču ekologije po kojima se lešinari, jer su tu najtananija osećanja svih nas, jer svako od nas i te kako mu je važno da udiše čist vazduh, da njegova deca piju zdravu vodu, da jedu zdravu hranu itd, dakle to su ona lična osećanja koje svaki građanin u Republici Srbiji ima i ona se ne dele na one osećaje koje ima političar, a neko drugi nema.

Tako da, ta floskula i narativ koji se nabacuje SNS, a govori u prilog tome da mi političari verovatno imamo neku drugu, posebno SNS, rezervnu državu kojoj pripadamo, u koju ćemo otići, gde cvetaju ruže, maslačak i gde je kiseonik verovatno jedina stvar koja ne brine.

Tako da, moramo reći da sve ono sa čime smo se u prošlosti suočili, svi problemi, sve muke građane Republike Srbije, interesuje upravo SNS, predsednika Aleksandra Vučića.

Svaki put smo dokazali da kada je bilo najteže, kada je bilo teško, usled krize ekonomske, upravo zahvaljujući Draganu Đilasu, Mariniki Tepić, Borisu Tadiću, Borku Stefanoviću, Vuku Jeremiću koji su ovu državu ostavili potpuno devastiranu, zakatančenih fabrika, dokazali smo da kada se nađemo u takvom problemu, oni koji su naši saveznici, koji su naši partneri, zbog kojih sve ovo radimo, sve rezultate koje smo postigli, postigli smo sa građanima zajedno ruku pod ruku. To je ono što ćemo i u budućem vremenu raditi.

Na koji način ćemo se voditi politikom? To je ona politika koju ste videli da je predsednik Aleksandar Vučić praktično pokazao otišavši u Gornje Nedeljice. Dakle, otišao je među ljude, obične građane i pitao ih šta su njihovi problemi. To je ono kako ćemo mi rešavati sve buduće probleme na koje budemo nailazili, jer sasvim je normalno, posebno u post-kovid eri, da kažem, to je nešto što nas čeka i što čini mi se da u punoj meri nismo ni svesni koliko će posledica ostaviti na svako društvo, ne samo u Srbiji, nego čitavoj zemaljskoj kugli, od ekonomskih, pa do svih drugih aspekata društvenog života koji će post-kovid krizom biti zahvaćeni.

Mi se i te kako u koštac hvatamo sa svakim. Izborili smo se sa fiskalnom konsolidacijom. Tada smo zatražili od penzionera da nam veruju, tada smo od njih napravili naše partnere, tada smo uspeli da zemlju oporavimo, ali onako kako jedino znamo sa građanima, onako kako jedino znamo da razumemo građane, da radimo u njihovu korist i za njihove potrebe.

Tako smo se vrlo brzo nakon toga susreli sa drugim problemima i svaki problem nije bio stavljen pod tepih, nego smo vrlo jasno govorili šta su ti problemi i tražili upravo politikom odgovornosti od tih građana, tražili smo zajednička rešenja.

To ćemo uraditi kada ovi sa ulica koji ekološke proteste praktično koriste u političke svrhe, jer upravo ti, a videli ste i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić na ulici, kada su kao tzv. "vajni građani" bili zabrinuti za ekologiju. A videli smo, evo moram i ovom prilikom da kažem, moj dragi uvaženi kolega koji predsedava u ovom trenutku je sinoć vrlo jasno pokazao i razotkrio lažne ekologe tako što je onog, ne mogu, imam problem da se setim čovekovog imena i prezimena jer se uvek predstavlja kao neki "Đutavi, Ćuta", već prosto ne mogu da mu se setim svaki put imena pošto očigledno se čovek služi samo nadimkom, ne znam šta je problem sakriti svoje ime i svoje prezime.

Upravo smo imali priliku sinoć da vidimo na koji način je gospodin Orlić sa argumentima, istinom, razotkrio apsolutno svaki motiv i svaku laž koju je taj "Ćuta" imao, prilično nervozno sinoć, čini mi se, priliku da na RTS gde vlada, da li je tako, živimo u eri kada govorimo o ovom međustranačkom dijalogu koji se vodio upravo ovde pod pokroviteljstvom Narodne skupštine i sa evropskim zvaničnicima, odnosno parlamentarcima, kada govorimo o dijalogu, kada govorimo o mogućnostima da se bukvalno od ovog dela opozicije očekuje da ih neko za ruku uvuče na Skupštinu i stavi ovde, verovatno preko puta nas, kao političke oponente, dakle govorimo o svemu sem o medijskom mraku.

E, u tom medijskom mraku gde jedan "Ćuta" koji nema apsolutno ničiju podršku, možda čak ni onu kod svoje kuće, ima pravo da na Javnom servisu govori, laže o nekakvim ekološkim problemima.

Mi smo svesni da sasvim sigurno Srbija nije oslobođena pitanja koja se tiču zaštite životne sredine. Isto tako smo sigurni da se na tim pitanjima, koja god da postoje, radi, na isti onaj način na koji smo radili kada smo pokušavali zemlju da spasimo ekonomske provalije, na isti taj način sa punom odgovornošću radiće se i na svim pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine.

To vam sa ovog mesta tvrdim odgovorno, znajući i te kako kakve smo rezultate ostavili Republici Srbiji, iz kakve države, devastirane, potpuno upropaštene, sa preko 400 hiljada ljudi koji su ostavljeni bez svoje budućnosti, bez budućnosti svoje dece, uspeli smo da napravimo zaista jednu zemlju za primer u kojoj je samo predsednik Aleksandar Vučić uspeo sam da otvori preko 200 fabrika.

Dakle, ja sam sada završila sastanak sa turskim kolegama iz turskog parlamenta gde je još jedna dobra vest za građane Srbije, u vidu još jedne turske investicije, koja stiže u Srbiju.

Dakle, tu se vidi potpuno jedna posvećenost Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i naša ovde, naša uloga nije zanemarljiva u ovom parlamentu u kojem zaista svi zajedno se trudimo da dođemo do onoga što je najbitnije za nas, a to je dobrobit građana, a svi oni koji bi da lešinare po osećanjima, kao što je osećanje i zabrinutost za životnu sredinu, poručujemo da ćemo se podjednako boriti i sa svim onim problemima koje smo nasledili iz njihove vlasti, sa kojima smo se izborili. I ovo je situacija, sa ekološkim problemima, koju sasvim sigurno nismo nasledili u poslednjih 10 godina, to su problemi koje niko nije rešavao decenijama.

Srpska napredna stranka je upravo ta, Aleksandar Vučić je taj koji će stati na crtu i ovoj vrsti problema. Podsetiću vas da je Klaster 4. otvoren, što znači da će Republika Srbija, u budućnosti sve svoje regulative koje se tiču ekologije morati da uskladi sa zakonima EU. To je još jedan garant da ćemo mi u budućnosti sa ekološkim problemima i pitanjima da se uhvatimo u koštac na način na koji se i Irena Vujović na dnevnom nivou, bori sa tim. Podsetiću vas da je to, čini mi se, jedna od prvih ministarki koja je obišla Srbiju, uzduž i popreko. Od Potpećkog jezera pa na dalje videli ste sve rezultate koje svakodnevno isporučuje građanima Srbije kako bi dokazala, pokazala da je zaista briga za zaštitu životne sredine nešto što je opredeljenje trajno, SNS i Vlade Republike Srbije, a to smo mogli i da vidimo posle glavnog odbora SNS kada ste imali priliku da vidite i nova načela SNS u kojoj zaštita životne sredine sasvim sigurno ulazi u jedan od prioriteta.

Dakle, sve što radimo danas sa ovog mesta, sve što radi Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, sve što radi predsednik Aleksandar Vučić upravo ima za interes samo jedno, a to je briga za dobrobit građana Republike Srbije i u budućnosti nastavićemo istim tempom i nastavićemo da gradimo Srbiju i da paradigmu koja je za Srbiju nekada važila, a da je jedino uspešna u sportu i da je apsolutno devastirana zemlja, u kojoj praktično ekonomski ili bilo koje socijalne budućnosti nema, tu paradigmu smo uspeli da promenimo i Srbija je sada poznata, verujte mi, svuda u svetu, a i ovde dolaze dosta zvaničnika, imamo priliku da čujemo to iz prve ruke, Srbija je prepoznata po ekonomskom uspehu, Srbija je prepoznata po predsedniku koji vodi računa o građanima, o interesima građana Republike Srbije i koji se bori za ovu Srbiju svakoga dana. Hvala vam.

Hvala vam.
Da li reč sada žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, Amela Lukač Zoranić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze veoma važne tačke dnevnog reda i imali smo prilike od izvestioca čuti na koji način su i članovi za Savet REM-a predlagani, odnosno o biografijama o kojim ličnostima je reč.

Obzirom da je jako važno govoriti o ovoj tački, govoriti o ljudima koji će biti izabrani za članove Saveta, smatram da trebamo razgovarati i o onome što su i obaveze i dužnosti samog REM-a, a obzirom na to da je Zakon o elektronskim medijima usklađen sa međunarodnim standardima, javlja se i naša obaveza da međunarodne standarde primenimo i u delovanju REM-a.

Ukoliko je navedeno da su odredbe zakona u skladu sa Ustavom kojim se garantuju jednaka prava, te da se u korist unapređenja demokratskog društva, onda Savet REM-a mora poštovati načela navedena u zakonu i u Ustavu Republike Srbije. U protivnom pričao o pravnoj državi će ostati na nivou priče koja se prepričava iznova i iznova, bez stvarne implementacije i uspostavljanja društva jednakih šansi u kojem je izražena vladavina prava.

Dakle, REM je samostalna nezavisna regulatorna organizacija čiji je zadatak delotvorno sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja na način primeren demokratskijim društvima.

Regulatorno telo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. S obzirom na to da je Savet glavni organ za donošenje odluka iz delokruga delovanja REM-a, a da se isti sastoji iz članova reda uglednih stručnjaka očekuje se od članova Saveta da odgovorno u skladu sa Ustavom, zakonom i pravilnikom o radu obavljaju svoju dužnost, bez selektivne primene, prava i odgovornosti, samostalno po sopstvenom znanju i savesti.

Mi smo čuli od izvestioca da članovi predloženi nisu pripadnici nijedne političke organizacije i samim tim očekuje se od njih da će samostalno i po sopstvenom znanju i savesti obavljati svoju dužnost.

Takođe, smatram da REM treba da kontroliše rad pružaoca medijskih usluga i da izriče mere ukoliko se utvrdi da pružalac usluga ne obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom. Regulatorno telo za elektronske medije je tu da štiti interese korisnika medijskih usluga, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture i jezika nacionalnih manjina, što je i predviđeno članom 22. Zakona o elektronskim medijima, a stav 1. tačka 19.

Ono što smo imali prilike u prošlosti svedočiti jeste činjenica je izostala reakcija REM-a kada je RTS odbio da emituje program sa elementima bošnjačke kulture na bosanskom jeziku, što je očigledan primer diskriminacije prema jednoj nacionalnoj zajednici od strane Javnog servisa, odnosno RTS.

Iako Bošnjaci kao građani Republike Srbije uredno plaćaju taksu za Javni servis, koji im je osporio pravo da značajne informacije, kao i elemente nacionalne kulture mogu pratiti na svom maternjem jeziku, kako je i regulisano Zakonom o javnim medijskim servisima, članom 7. tačka 6. koja glasi, citiram: „ Zadovoljavanje potrebe građana za programskim sadržajem koji im obezbeđuje očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu“, kraj citata.

Nedopustivo je to što je Programski savet RTS odbacio zahtev da ta medijska kuća osnuje redakciju na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da se konsultovao sa Odborom za jezik SANU, te je donet zaključak, citiram: „ da nisu ispunjeni lingvistički, kulturni i pravni uslovi da se govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom“, kraj citata, što je u potpunosti nonsens, kao i kršenje Ustavom zagarantovanih prava Bošnjaka, član 14. kojim se reguliše zaštita nacionalnih manjina. Država jemči zaštitu nacionalnim manjinama.

Takođe kršenje člana 21. Ustava Republike Srbije koji tretira zabranu diskriminacije jer zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe član 75. Ustava kojim se jemči prava pripadnicima nacionalnih manjina. Član 79. takođe Ustava koji garantuje pravo na očuvanje posebnosti.

Republika Srbija je prilikom pristupanja, odnosno ratifikujući Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima priznala bosanski jezik kao jezik Bošnjačke nacionalne zajednice. Dakle, Srbija je prijavila, a Komitet i Savet su prihvatili listu na kojoj se nalazi bosanski jezik. Negiranje prava na jezik jeste negiranje prava na identitet, na postojanje jedne nacionalne zajednice. Kako onda govoriti o demokratskom i multikulturalnom društvu, te ostvarivanju svih individualnih i kolektivnih prava.

Dakle, iz ugla ljudskih i manjinskih prava nedopustivo je da RTS odbacuje zahtev Bošnjačke nacionalne zajednice za emitovanje programa na bosanskom jeziku i na takve stvari REM zaista mora reagovati.

Savet REM-a ne sme da dozvoli da zakon bude prekršen kao što je to bio slučaj u ranijem periodu. Narodna skupština će danas, odnosno sutra će izabrati članove Saveta i ja verujem da će Savet svesno i stručno obavljati svoju delatnost.

Takođe neretko REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome, prema političkim neistomišljenicima, prema drugom i drugačijem, na koncu – prema bilo kome ili bilo čemu jer govor mržnje uvek rezultira nasiljem i diskriminacijom.

Osim toga, kao društvo koje posebnu pažnju posvećuje mladima i nastoji da vodi brigu o njima, kao i da je veliki broj tih naših mladi aktivni konzument elektronskih medija, ne smemo dozvoliti da vulgarnosti, psovke, prozivke po bilo kojoj osnovi postanu normalan vid komunikacije koju će ti mladi ljudi usvajati i primenjivati u svom daljem životu.

Tu se postavlja jednako, jako važno pitanje – šta onda da očekujemo od društva koje će biti izgrađeno na tim skaradnim vrednostima? Programi koji obiluju takvim sadržajem, poput raznih rijaliti ili tv-emisija sa takvom tematikom ne doprinose podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana.

Naime, medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti. Čovek bez dostojanstva je čovek bez suštine. Dostojanstvo ga čini kompletnim, uz sve njegove moralne i kulturološke osobenosti. Iskreno verujem da će članovi Saveta regulatornog tela za elektronske medije, stručno i časno obavljati svoj posao, na opšte zadovoljstvo svih građana Srbije.

Posebno, pažljivo postupajući prema sadržajima primerenim mladima, jer ono što posejemo danas, zasigurno ćemo žeti sutra. U protivnom, obaveza Narodne skupštine je da pozove na odgovornost svakog pojedinca koji ne obavlja svoj posao u skladu sa zakonskim aktima.

Još jednom na kraju ću poručiti da mi je jako drago da smo imali prilike čuti koliko je samo fabrika predsednik Aleksandar Vučić otvorio širom Srbije. Ja se nadam da nove investicije o kojima smo takođe mogli čuti od izvestioca, će biti usmerene i na onaj deo države odakle ja dolazim, na grad Novi Pazar i okolne gradove, poput Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja i neke od tih investicija, neka od tih fabrika da bude otvorena i u tom delu Srbije, jer građani to željno iščekuju. Na taj način ćemo pokazati da aktivno brinemo o svim građanima i da su svi jednaki među jednakima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS Nataša Mihailović.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Mi danas imamo dva kandidata, od kojih ćemo izabrati jednog. Oni su dostavili iscrpne biografije i mi smo na Odboru za kulturu i informisanje razgovarali sa njima, prošle nedelje. Oni formalno – pravno ispunjavaju sve uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a.

Kao i do sada, ko će od njih dvoje ući u Savet, odlučiće većina u ovom domu. Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa dvoje kandidata koji su iz različitih perspektiva govorili o REM-u i o načinu na koji će, ukoliko postanu članovi Saveta, doprineti radu Regulatornog tela za elektronske medije.

Jedan kandidat osvrnuo se na rad REM-a iz ugla tehničkih uslova, emitera elektronskih medija u Srbiji, a kandidatkinja je govorila o medijskoj pismenosti, kao uslovu za stvaranje funkcionalnog i demokratskog društva, što je takođe izuzetno važno i spada u jednu od ogromnih nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije.

Nas u vrlo bliskoj budućnosti čekaju i izmene seta medijskih zakona među kojima za prvi kvartal sledeće godine ili drugi su planirane izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, a sve u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje medijske strategije. O tome ću nešto kasnije reći.

Sada bih da se osvrnem kratko na analizu ispunjenosti ciljeva stare medijske strategije koja je važila do 2020. godine. navedeno je da obezbeđivanje nezavisnosti regulatornog tela formalno proklamovana, ali da u praksi nije u potpunosti obezbeđena. Delom zbog nedostatka u regulativi, delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene postojećeg regulatornog okvira, što je vidljivo i u postupku izbora članova Saveta REM-a.

Akcioni plan je imao 13 predviđenih zadataka. U velikoj meri su ti zadaci ispunjeni, ali se pokazalo da taj akcioni plan nije zapravo bio adekvatno sredstvo za ispunjavanje zadatih ciljeva. Nezavisnost REM-a dobar deo javnosti, a o tome često vrlo oštro diskutovali i mi u Narodnoj skupštini, ne smatra se diskutabilnom. Nedovoljno nepoverenje u nezavisnost posredno utiče i na poverenje u nezavisnost Upravnog odbora RTS-a koga bira REM, a onda i dalje na poverenje i izbor direktora RTS-a koga bira Upravni odbor. Tako da ne postoje garancije za nezavisnost urednika od organa upravljanja, nema dovoljno mehanizama koji bi ustanovili odgovornost javnih medijskih servisa prema javnosti.

U cilju poboljšanja položaja REM-a neophodno je ustanoviti niz mehanizama čiji cilj bi bio upravo to da se obezbede funkcionalne, finansijske i organizacione nezavisnosti i precizno definiše status u pravnom sistemu, uz vrlo jasno opredeljenje da to telo mora svoje zadatke da obavlja nepristrasno i transparentno.

Da bi smo isključili mogućnost svake političke zloupotrebe i političkog uticaja prilikom izbora novih članova Saveta REM-a, mi smo u ovom sazivu sve zakonom predviđene procedure sproveli na vreme. Na vreme smo usvojili i finansijski plan i sve drugo što je predviđeno zakonom, a tiče se neposrednog funkcionisanja i svakodnevnog rada REM-a, uključujući naravno i kao najvažnije sprovođenje procedure izbora novih članova i to bez odugovlačenja. Iako je formalno pravno Savet REM-a mogao da obavlja svoje nadležnosti i u nepotpunom sastavu, što je bio slučaj u prošlom sazivu, daleko je naravno odgovornije, svrsishodnije poštovati sopstvene procedure i zakone i na vreme popunjavati sastav Saveta, što danas jeste slučaj i jeste odraz odgovornosti članova Odbora za kulturu i informisanje u ovom sazivu.

Novom medijskom strategijom i akcionim planom za njeno sprovođenje su predviđene izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, kao što rekoh u drugom kvartalu sledeće godine. Nešto od ovoga što sam navela iz analize prethodne strategije je preneto i u novu strategiju. Jedna od predviđenih izmena utvrđenih strategijom jeste mogućnost finansijskih sankcija za nepoštovanje zakona od strane emitera, što je mehanizam koji REM sada nema i što znatno otežava njegov rad i svakako da će mogućnost uvođenja finansijskih sankcija delovati i odgovarajuće od emitera, kada govorimo o poštovanju Zakona o elektronskim medijima.

Drugo na čemu se mora dodatno raditi, što će takođe biti jedna od 28 predviđenih izmena Zakona o elektronskim medijima jeste i komunikacija sa javnošću i transparentnost rada Regulatornog tela za elektronske medije.

Iako su najvažniji akti izveštaj o radu, zapisnici sa sednica Saveta REM-a i podneti prigovori javno dostupni na internet stranici, nedostaje suštinska transparentnost i otvorenost prema dijalogu, kao i aktivna interakcija sa javnošću, profesionalnim udruženjima, organizacijama civilnog društva, akademskom zajednicom itd. Na taj način bi se svakako smanjila dodatno nepotrebna politizacija kritike rada REM-a.

Svedoci takođe i samo prostim gledanjem medijskih sadržaja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da se često ne poštuje dosledno ni Zakon o zabrani diskriminacije, niti Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zakon koji reguliše medije takođe, uputstva REM-a, ali i etičkih i profesionalnih standarda novinarstva uopšteno govoreći.

Još više se, čini se, ne poštuju svi ti pravilnici, zakoni i podzakonska akta kada govorimo o rodnim stereotipima i diskriminatorskoj praksi prema ženama u medijima.

Žene su kontinuirano malo zastupljene u informativnim sadržajima i najčešće stereotipski prikazane. Zanemaruju se dostignuća i stvaralaštva žena, a medijski su nevidljive i pripadnice ranjivih grupa žena.

Izveštavanje o maloletnicima takođe, regulisano Zakonom o javnom informisanju, koji je prema akcionom planu trebalo da bude promenjen do kraja ove godine, videćemo i hoće li budući da se već kasni, jer su izmene tog zakona akcionim planom predviđene za poslednji kvartal ove godine. Elem, REM je još 2015. godine doneo Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. Istraživanja i analize pokazuju da se ne izveštava dovoljno o deci i kada se izveštava to se radi uglavnom u negativnoj konotaciji uz opet kršenje kodeksa novinara.

U medijima su nevidljivi i stariji, a kada su vidljivi prikazani su, takođe, vrlo često stereotipno iz uz brojne predrasude o njihovoj inferiornosti i nepožljenosti. Stereotipno i diskriminatorsko nekad mizogino izveštavanje i medijski sadržaji često narušavaju privatnost, a posebno su vidljivi kada je reč o izveštavanju o nasilju u porodici, ali i o drugim oblicima nasilja i to ne samo kroz izveštaje, već svi ti drugi oblici nasilja njima zapravo obiluju rijaliti programi. Kao što rekoh, medijska strategija i izmene Zakona o elektronskim medijima predviđaju 28 izmena, jednu od tih veoma važnu o uvođenju finansijskih sankcija sam već navela, komunikaciju sa javnošću takođe.

Želela bih sada za kraj da se osvrnem i na ono što sam pomenula na početku, a tiče se odlične strategije prema oceni međunarodnih eksperata i stručnjaka, odlične strategije i akcionog plana za njeno sprovođenje.

Dakle, akcionim planom predviđeno je 13 izmena zakona u naredne dve godine. Prvi od tih zakona koji treba da menjamo jeste Zakon o javnom informisanju. Akcionim planom predviđene su izmene za poslednji kvartal ove godine. Nažalost, na današnji dan pre će biti da ćemo prekršiti taj rok i da ga nećemo usvojiti.

Podsećanja radi 30. juna ove godine ministarstvo je formiralo Radnu grupu za izradu radne verzije nacrta zakona i ta Radna grupa imala je zadatak da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst nacrta pomenutog zakona nakon čega je trebalo da se sprovede javna rasprava u skladu sa propisima i da taj zakon dođe u Skupštinu na razmatranje i usvajanje.

Međutim, medijska i novinarska udruženja i asocijacije saopštile su i Vladi i Ministarstvu da su zabrinuti radom Radne grupe za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, zbog njegovog odstupanja od medijske strategije. Iz Vlade od premijerke je veoma brzo stigao više nego jasan i nedvosmislen odgovor da predložene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i ostali iz medijske oblasti moraju biti u potpunosti usklađeni sa medijskom strategijom i da u vezi sa tim neće biti nikakvog kompromisa.

Mi na današnji dan ne znamo šta je do kraja bilo sa tim nacrtom, da li će i kada će doći na usvajanje. Ono što ja mogu da kažem sasvim sigurno i odgovorno jeste da ga mi u Odboru za kulturu i informisanje čekamo svesni, ako hoćete i one Linkolnove da ne možemo izbeći odgovornost sutrašnjice izbegavajući je danas.

Spremni čekamo, ne samo izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, već i ostalih medijskih zakona čije usvajanje je predviđeno u naredne dve godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe JS, Života Starčević.