Poštovani gospodine Ujhelji, hvala vam puno na vašim komentarima i sugestijama. Ja sam zamolio i mog saradnika da se čujemo još tokom današnjeg dana, da se u narednih par dana vidimo. Ova ideja da se našim građanima omogući lakše ulaganje u državne hartije od vrednosti je sjajna ideja. To upravo i jeste deo ove strategije, malo pre sam o tome govorio, razvoja naše Beogradske berze, da jednostavno imamo mnogo veći broj instrumenata, ne samo za našu privredu, nego i za naše sugrađane.
Prihvatam već sada javno tu vašu ideju, a o ostalim idejama da porazgovaramo još jednom i da naredne godine pred građane Srbije izađemo sa jasnom vizijom razvoja Beogradske berze, njenom ulogom u daljem razvoju tržišta kapitala i podsticanju razvoja naše ekonomije generalno. Dakle, da to više ne bude pasivna institucija kao danas, nego aktivna institucija. Onda ćemo zajedno te predloge i predstaviti građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS, Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre i uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege poslanici, važan set finansijskih i privrednih zakona je danas pred nama i negde ne mogu a da ne primetim da, kada bismo izmerili vreme koje ste proveli u Skupštini, ministre, bilo bi duže nego kod određenih poslanika, ali ne zato što želim da vas pohvalim, nego zato što mislim da je Vlada Srbije time pokazala u stvari koliko je važno u teškim vremenima kakva su ova koja su iza nas, a ne čini mi se da neće biti relaksiranija ni ova koja su ispred, voditi računa pre svega o kvalitetu života građana. Set zakona koji je danas pred nama tiče se isključivo i pre svega njih.

Najpre ću da se osvrnem na novi Zakon o tržištu kapitala. O njemu se mnogo govorilo, i vi u uvodnom izlaganju i moje uvažene kolege i zaista mislim da je jako važan.

Podržavajući ovaj predlog zakona, mi kao poslanička grupa SPS želimo da podržimo taj cilj koji se vidi i koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je usaglašavanje našeg zakonodavstva pre svega sa zakonodavstvom EU, opredeljenost Srbije da intenzivira privredni rast i dalje unapređuje svoj položaj atraktivne i pre svega investicione destinacije, što podrazumeva i kvalitetnu uređenost tržišta kapitala odnosno tržišta hartija od vrednosti. I u ovom sektoru u tom smislu idemo ka našem glavnom spoljnopolitičkom cilju, odnosno punopravnom članstvu u EU.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem da je prošle nedelje EU donela odluku da otvori klaster četiri u pregovorima sa Srbijom, koji sadrži četiri pregovaračka poglavlja i to Poglavlje 14 - transportna politika, Poglavlje 15 - energetika, 21 - transevropske mreže i jedno od, čini mi se, najzahtevnijih poglavlja, Poglavlje 27 - koje se odnosi na životnu sredinu.

Sve ovo pokazuje i govori u prilog tome da je Srbija na dobrom putu u pogledu sprovođenja reformi društva. Ali, da se vratim na tržište kapitala.

Segment finansijskog tržišta na kome se trguje pre svega finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine i ono je od vitalnog značaja za razvoj svake privrede.

Prvi put smo doneli jedan ovakav Zakon o tržištu kapitala 2011. godine. Jedan takav pravni okvir karakterističan je za početne faze pre svega razvoja tržišta kapitala. Iz svega što ste rekli da se zaključiti da ste predlaganjem ovog novog zakona zapravo, da je on posledica jedne strategije o razvoju berze i biće mi zadovoljstvo da u sledećoj godini, tako kako ste najavili, i čujemo šta su planovi i kojom brzinom ćemo napredovati u ovom delu.

Zakon o tržištu kapitala predstavlja jasnu sliku, pre svega, opet kažem, opredeljenosti naše zemlje za razvijanjem finansijskog tržišta i potrebe da se uvedu rešenja koja su u skladu sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti. Ali, cilj usklađivanja pre svega jeste, kada je reč o Predlogu zakona o tržištu kapitala, postizanje većeg stepena zaštite investitora i pravne sigurnosti uvođenjem opšte prihvaćenih evropskih standarda i mera na domaće tržište.

Jasno je da je povećanje stepena zaštite investitora stimulativno i da će tako uticati i na povećanje broja učesnika na tržištu kapitala.

Motiv donošenja novog zakona, rekli ste i sami, jeste da se razvije to konkurentno i visoko efikasno, produktivno ali i transparentno tržište kapitala, sa jednim širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga, koje će biti uporedivo pre svega sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima. I o tome ste govorili. Kada je region u pitanju, nemam nikakvu dilemu da smo u prednosti u odnosu na ozbiljan broj zemalja, ali, zašto da ne, da ambicija ide i ka zemljama koje su članice EU.

Svi strani investitori će sada moći na brz i vrlo efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala i povećanjem dostupnosti, pre svega, domaćih hartija od vrednosti i stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti. Na taj način se unapređuje i razvija negde tržište kapitala.

Drugi zakon koji je jako važan, budući da je pandemija Kovida - 19, nažalost, naša nova realnost i sve više se nazire potreba za podrškom u očuvanju stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, svakako ću se baviti i Predlogom zakona o utvrđivanju Druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije Kovid - 19. Ako se ne varam, ili kod rebalansa ili kod predloga budžeta, imali smo i pretpostavke da će to tako izgledati, da će biti potrebe da intervenišemo i u 2022. godini.

Nije sramota reći da Srbija ima jedan od najboljih rezultata po pitanju stope rasta u Evropi i to pre svega zahvaljujući merama podrške koje je država obezbedila građanima i privredi.

Rekli ste, ili je rekao neko od kolega, da je ukupna pomoć negde oko osam milijardi evra, koja je do sada data, i da smo tom odgovornom ekonomskom politikom sprečili neke negativne efekte koji su se dogodili u zemljama u okruženju ili Evropi, tako da izmenama i dopunama ovog zakona predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odobreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, samo pod uslovom da su prethodno prevremeno i u celosti izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.

Naravno, i nema nikakve dileme, da ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, jer negde smo mišljenja da su upravo ovi sektori, sektor transporta, turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva pretrpeli najveće posledice, a obzirom na to da oni predstavljaju najznačajnije karike u našoj privredi, ovim bi omogućili i podstakli njihov oporavak.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma za projekat izgradnje državnog puta Loznica - Valjevo - Lazarevac, na deonici Iverak - Lajkovac, ja ću verovatno slabije o tome govoriti nego što bi to uradio moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, koji je bezbroj puta, ja mislim i kroz formu poslaničkog pitanja, naglašavao kolika je važnost ove deonice.

Ova važna saobraćajnica spojiće Valjevo sa auto-putem "Miloš Veliki", i ne samo to, nego će povezati i delove Republike Srpske, odnosno BiH sa auto-putem „Miloš Veliki“ i Koridorom 10.

Reč je o strateški veoma važnom projektu za grad Valjevo i čitavu zapadnu Srbiju, ali i o jednom od prioritetnijih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, projektu koji je važan za razvoj, za povezivanje nekoliko stotina hiljada ljudi i privrede ovog regiona, čiji se prirodni i privredni resursi mogu valorizovati ukoliko postoji dobra i bezbedna saobraćajna komunikacija, kao i ostali infrastrukturni uslovi. A privredni razvoj znači i bolji život građana i negde viši životni standard.

Dakle, nesporno je, realizacija infrastrukturnih projekata ima ogroman uticaj na ukupan rast i razvoj ekonomije, jer upošljava različite sektore privrede, odnosno otvara i održava radna mesta. Najvažniji efekat je svakako privlačenje potencijalnih investitora, kako domaćih privrednika, tako i stranih.

Smatram, takođe, izuzetno važnim to što izvođač radova na ovom projektu dolazi iz Kine, države koja je tradicionalni prijatelj Srbije. Ono što je za nas kao državu najznačajnije je činjenica da Kina nije priznala samoproglašenu nezavisnost lažne države Kosovo i na tome smo beskrajno i bezuslovno zaista zahvalni.

Drago mi je da infrastruktura predstavlja najvažniju oblast saradnje naše dve zemlje, ali su podjednako važni i projekti u oblasti rudarstva, energetike, izgradnje informacionih i telekomunikacionih objekata, saradnja u oblasti zaštite životne sredine, kulture, zdravlja, turizma.

Sa Republikom Kinom mi imamo potpisano na desetine bilateralnih sporazuma o saradnji. I da budemo potpuno otvoreni, Srbija nema nameru, i to pokazuje, da se odriče svojih tradicionalnih prijatelja, koliko god da bi mnogi u okruženju to želeli.

Koristim priliku da podsetim i na intenzivnu infrastrukturnu politiku Srbije. Trenutno se projektuje i gradi čak 1.300 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a u prethodnih četiri godine, dakle, od 2016. do 2020. godine, urađeno je 5.000 kilometara puteva od lokalnih, regionalnih, do državnih, što je od ogromnog značaja za ukupan napredak zemlje i naše pozicioniranje kao tranzitne zemlje koja povezuje sever i jug ili istok i zapad Evrope, pre svega, zemlje u regionu.

Opet ne manje važan zakon je Zakon o elektronskom fakturisanju. Kada govorimo o tom tehnološkom progresu i digitalizaciji, ne možemo da zaobiđemo projekat elektronskog fakturisanja koji predstavlja značajan pomak u obavljanju finansijskih, odnosno trgovinskih transakcija. On ne samo da olakšava i ubrzava rad organa javne uprave, već uvođenje elektronskih faktura u mnogome smanjuje troškove prilikom obrade i čuvanje faktura, obezbeđuje automatsko plaćanje PDV-a, što posledično odmah povećava i naplatu PDV-a. Obezbeđuje se i efikasnija kontrola i efikasnija borba protiv sive ekonomije i utaje poreza. U pitanju su samo neki rokovi koji se pomeraju, ali je važno reći koliko je zapravo taj zakon doprineo.

Još jedan od predloga zakona na koji bih se osvrnula iz ovog pretresa… Svakako se neću baviti svakim zakonom jer će, kako to praksa govori u proteklom periodu, posle mene govoriti kolege iz poslaničke grupe SPS. Međutim, reći ću još samo par reči o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.

Ovo prijateljstvo, prijateljstvo između Srbije, odnosno tadašnje SFRJ i Kambodže dugo je 65 godina i zasnovano je izvornim principima Pokreta nesvrstanih, a to su ideja slobode, nezavisnosti i međusobnog uvažavanja, preciznije to je politika miroljubive koegzistencije.

Prostora za saradnju naše dve zemlje ima dosta, a Sporazum koji je potrebno da danas ratifikujemo potpisan je 2016. godine. Potpisao ga je sadašnji predsednik parlamenta, a tadašnji ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić. Predsednik Dačić je inicirao i osnivanje poslaničke grupe prijateljstva sa Kambodžom. Treba naglasiti da je i to posledica ogromnog poštovanja prema Kraljevini Kambodži. Zasniva se i na činjenici da oni takođe nisu priznali samoproglašenu državu Kosovo, a na čemu zaista želim da im se odavde i zahvalim. Ovaj Sporazum otvara vrata za intenzivniju saradnju na obostranu korist i, sigurna sam, na obostrano zadovoljstvo.

Iz svega što sam rekla da se zaključiti da ćemo u danu za glasanje svakako, kao poslanička grupa SPS, podržati set predloženih zakona iz ovog pretresa, a one detalje koje sam ja propustila sigurna sam nadoknadiće kolege koje će govoriti posle mene. Hvala.

Hvala vam.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalaze važni predlozi zakona. Neki su novi, sistemski, kao što je Predlog zakona o tržištu kapitala. Zatim, imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije korona virusa, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, zatim Predlog zakona koji se odnosi na univerzitetsku infrastrukturu, na saobraćajnu infrastrukturu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže.

Poslednje dve godine su za sve nas i generalno za ceo svet bile više nego izazovne i makroekonomsko okruženje inače odlikuju i neizvesnost i promene, ali zbog ove pandemije korona virusa neizvesnost je sada veća nego ikada. I kada pričamo o pandemiji korona virusa, krizi koja je od Drugog svetskog rata do danas najgore pogodila sve ekonomije sveta, smatram da se Republika Srbija izuzetno dobro snašla.

Zašto to kažem? Zato što smo mi na samom početku ove pandemije shvatili da su pred nama dve borbe. S jedne strane imamo borbu na zdravstvenom planu, a sa druge strane imamo borbu na ekonomskom planu i u ekonomskom frontu. U okviru tog zdravstvenog sektora i te borbe spašavaju se životi, a na ovom drugom frontu borimo se da spasimo ekonomiju i privredu.

Na samom početku pandemije predsednik Aleksandar Vučić je uvideo opasnost i važnost i, zahvaljujući dobrim odnosima koje ima i sa istokom i sa zapadom, mi smo među prvima u Evropi uspeli da obezbedimo i dovoljan broj respiratora, ali i vakcina čim su se one pojavile.

S obzirom na to da smo mi imali dovoljan broj vakcina za sve građane Republike Srbije, važno je da podsetim da smo onim državama koje su tada bile u problemu i nisu imale dovoljno vakcina pomogli i, kao predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Angolom, želim da se zahvalim i da prenesem zahvalnost Angole zato što smo mi njima donirali 50 hiljada vakcina.

Danas imamo četiri nove kovid bolnice. Imamo na raspolaganju pet vakcina. Pre nedelju dana u Srbiju je stigao i taj lek protiv korona virusa za 11.500 pacijenata, a uskoro će biti za 50.000. Naravno, to je za one najugroženije, jer smo mi shvatili da je ovo borba za živote ljudi, a životi ljudi jednostavno nemaju cenu.

Najviše smo zahvalni onima koji su na prvoj liniji fronta. To su naši zdravstveni radnici. U ovoj situaciji mi smo čak nekoliko puta povećavali platu zdravstvenom sektoru. Pored toga, ono što je jako važno, nismo smanjivali budžet za kapitalne investicije, niti smo zapostavili borbu na tom drugom frontu, tu borbu za privredu.

Ono što je izvesno i što svima jeste jasno jeste da postoji izuzetno negativan uticaj pandemije na sve segmente privrede. Ja ću pričati kasnije i o turizmu i na primeru, ukoliko pogledamo uticaj pandemije na turizam na globalnom nivou, ne znam koliko se vidi, ovo ovde je nivo iz 90-ih godina i ovde se priča o broju međunarodnih dolazaka turista. Vidimo da smo 2019. godine došli do samog maksimuma i onda je naglo pao broj međunarodnih turista, pričam na globalnom nivou, na svetu za 74%. Zašto to kažem? To kažem zato što je važno da shvatimo da je pandemija korona virusa ostvarila izuzetno negativan uticaj na globalnom nivou.

To je jedan alarmantan podatak i od izuzetnog je značaja za građane Republike Srbije što smo mi prepoznali ovaj negativan trend i što smo nastavili da pomažemo i građane i privredu. Do sada smo imali, kao što je ministar Mali rekao, tri ekonomska paketa, mere podrške privredi i građanima i kroz ova tri paketa mera mi smo pomogli i privredi i građanima Republike Srbije u ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra. To ne bi bilo moguće da naši sugrađani nisu shvatili one teške mere finansijske konsolidacije koje je sprovela Vlada Republike Srbije na čelu sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem. Do juče jedna slaba i finansijski nemoćna Srbija, sećamo se kakva je bila 2012. godine, danas direktno pomaže i građanima i privredi, i ne samo to.

Važno je napomenuti da je pandemija korona virusa ostavila izuzetno negativne posledice na većinu ekonomija u Evropi i da su tokom 2020, 2021. godine gotovo sve države beležile dramatičan rast nezaposlenosti, a neke članice EU su imale nezaposlenost preko 20%. Predstavnici bivšeg režima kao da su se radovali, govorili su da je Srbija pred krahom. Međutim, kroz ova tri paketa mera podrške i građanima privredi, mi smo uspeli, ne samo da zadržimo radna mesta, već i da otvorimo preko 60.000 novih radnih mesta. Samo je Aleksandar Vučić otvorio više od 250 fabrika do sada ili je položio kamen temeljac, a svi ti, koji su pričali da je Srbija pred krahom i koji su to nekako priželjkivali, da se sada svi skupe oni ne bi mogli sve to zajedno ni da okreče.

Šta je važno? Važno je napomenuti da u situaciji kada je nezaposlenost svuda rasla, u Srbiji je rasla zaposlenost, i to je ono što je za ponos. Za ponos je i taj istorijski rezultat Republike Srbije, jer je 2021. godina prva godina u istoriji Republike Srbije u kojoj će naš BDP preći 52 milijarde evra. Ukoliko ponovo uporedimo sa periodom kada su vladali predstavnici bivšeg režima, sa 2012. godinom, moramo se podsetiti da je tada BDP u apsolutnom iznosu, prema podacima kojima raspolažem, iznosio 33,7 miliona evra. Dakle, za nepunih 10 godina mi smo uspeli da ostvarimo, stvorimo 20 milijardi dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije. To nam daje mogućnost da mi danas pričamo o garantnim šemama dodatne podrške privredi.

To nam daje mogućnost da mi danas pričamo o garantnim šemama dodatne podrške privredi. Mi smo do sada, kao što znate, imali dve garantne šeme. Dosadašnje garantne šeme i pomoć privredi i građanima su postigle određene željene ciljeve. Naša kreditna aktivnost nije zamrla, to je ono što je jako važno. Važno je pomenuti da je najugroženiji sektor privrede obuhvatio mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog, transportnog, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstvo u gradovima, a ova predložena mera upravo obuhvata te sektore.

Na ovaj način mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju predstavlja izuzetno efikasan mehanizam, kao što je ministar Mali jutros rekao, za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća. Zašto to kažem? Zato što se omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i privreda nastavlja da živi i nastavlja da se razvija.

Ono što je važno jeste da je država pokazala da su predstavnici ove vlasti tu za svoje građane i delima i daje im podršku da nastave da nesmetano funkcionišu i pored pandemije koja traje.

U prethodnom periodu mi smo se snažno zalagali i za unapređenje digitalizacije i za inoviranje i ubrzanje procesa rada. U skladu sa tim, jedan od akata o kojima danas pričamo odnosi se na elektronske fakture i privredni subjekti koji su u sistemu PDV će moći da računaju na znatno ubrzanje povraćaja PDV. Ministar Mali je pričao da će u toku jednog dana ukoliko se poklope ulazna i izlazna faktura moći da se radi na tome.

Ovo znači veći povrat kapitala, ujedno znači više ulaganja, a to za Republiku Srbiju znači da država može da ulaže u infrastrukturu, može da ulaže u kapitalnu strukturu, u puteve, u bolnice, u infrastrukturne projekte, bilo da su oni saobraćajni ili univerzitetski.

S obzirom na to da smo mi juče u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije pričali o obrazovanju, važno je pomenuti da je jedan od predloga zakona o kojima mi danas ovde pričamo, da se odnosi na univerzitetsku infrastrukturu. Ovo je posebno važna tema za sve mlade, a pre svega za one mlade koji su studenti Univerziteta u Beogradu. Predlogom projekta koji se danas nalazi pred nama poboljšavaju se s jedne strane kapaciteti univerzitetskog obrazovanja, a sam projekat obuhvata i šest potprojekata, koji obuhvata okvirno negde oko 90.600 metara kvadratnih.

Navešću, iako je ministar naveo jutros te fakultete, s obzirom na to da smatram da je ovo od izuzetnog značaja, to su Fakultet muzičke umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Kampus tehničkih fakulteta, Fakulteti za geografiju i bezbednost i Biološki fakultet. Ovo je izuzetno važno zato što će preko 13.000 studenata koji su obuhvaćeni, odnosno, koji studiraju na ovim fakultetima, direktno videti i imati pozitivne efekte izgradnje i osavremenjavanja ovih kapaciteta, odnosno uslova za učenje.

Istovremeno, s obzirom na to, da ovaj projekat podrazumeva i primenu savremenih standarda održive izgradnje o kojima smo pričali i kada smo govorili o nekim drugim zakonima ovde u plenumu, važno je pomenuti da će se pored smanjenja troškova za energiju značajno smanjiti i budući troškovi održavanja. Tu mi pokazujemo za razliku od predstavnika bivšeg režima, kojima je bilo bitno samo da nešto kažu ili otvore na vrat-na nos, da mi razmišljamo strateški ponovo i da razmišljamo o budućnosti.

Za razliku od njih kada pričamo o Beogradu, s obzirom na to da se prethodni Predlog zakona odnosio na Univerzitet u Beogradu, predstavnici bivšeg režima mogu da se pohvale nekim stvarima o kojima smo nebrojeno puta pričali, ali nije zgoreg ni da ih pomenemo još jednom.

Mogu da se pohvale onim mostom na Adi, koji su iskoristili da bi svoje lične interese na neki način ispunili. Mogu da se pohvale time da je za vreme bivše vlasti, odnosno vlasti Dragana Đilasa, kada je bilo otvaranje mosta na Adi, a toga se verovatno svi sećamo, tamo negde pred početak 2012. godine, morali su da plate dodatnih 14,6 miliona evra da bi Dragan Đilas ubrzao te radove i da bi imao čime da se pohvali u predizbornoj kampanji.

Možemo da se setimo, isto tako, i onih španskih tramvaja. Svaki od tih španskih tramvaja u kojima se ljudi voze je preplaćen 400 hiljada evra. Možemo da se setimo još mnogih stvari koje su predstavnici bivšeg režima radili, šta su sve plaćali više nego što je bilo potrebno, ali mi sa druge strane i ono što je važno da naglasimo, jeste da shvatamo realnu potrebu našeg naroda, da naš narod ima puteve gde god da se nalazi.

Nije zabeleženo da neko do sada kao Srbija sada gradi 10 auto-puteva i 10 brzih saobraćajnica. Neki nisu verovali, čak su se i smejali kada smo najavili sve to, kada je predsednik relativno skoro crtao na onoj, sećamo se svi, nemo-mapi sve te puteve. Kada pogledate sve te puteve, kada pogledate tu nemo-mapu, vi vidite da je cela Srbija prožeta i putevima i auto-putevima i brzim saobraćajnicama, da to izgleda kao kapilari koji nama pomažu da dođemo do svakog dela Republike Srbije i da apsolutno naši, svi naši građani, bez obzira na to gde se nalaze, imaju infrastrukturu, saobraćajnu infrastrukturu kakvu i zaslužuju.

Predmetna trasa tog budućeg državnog puta o kojoj danas pričamo je od značaja za razvoj putne mreže Republike Srbije, ali i međunarodnu mrežu puteva. Pričam o deonici Iverak-Lajkovac. Ona je dužine 18,3 kilometra. Predstavlja poprečnu vezu u putnoj mreži Republike Srbije. Ona omogućava kretanje, zato što je važno, ja ću i pročitati, od Malog Zvornika, dakle zapadne granice, preko Loznice, Osečine, Valjeva, Lajkovca, Ćelija, Lazarevca, Aranđelovca, Topole, Rače, Svilajnca, to je ne izgrađeni deo, Bora i Zaječara do granice na istoku.

Mi razumemo da kvalitetnija saobraćajna povezanost i pristupačno urbanih delova sa delovima Republike Srbije koji nisu baš toliko razvijeni je od izuzetnog značaja zbog ravnomernog razvoja Republike Srbije, što je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije, da se povežemo svi, ali ne samo u Republici Srbiji, nego i na širem planu u regionu.

Ja sam pomenuo jasne parametre i obrazložio ih, koji pokazuju kako Srbija napreduje i pored toga nama je jasno da će Srbija napredovati još više ukoliko napreduje i čitav region. Zbog toga su bili izuzetno važni razgovori koje je prethodnih dana imao predsednik Aleksandar Vučić o tome kako dalje napredujemo, kako da se povezujemo, kako da još brže i još jače sarađujemo. Za sve ljude u regionu je izuzetno važno da se uradi nešto drugačije.

Mi moramo da razumemo da nema slobode u podelama i da nema napretka u svađama. Konačno treba da počnemo da sagledavamo one segmente koji nas spajaju, a ne sve ono što nas razdvaja. Ukoliko uradimo istu stvar sto puta, kako onda možemo da očekujemo neki drugi, odnosno drugačiji rezultat.

Da bi smo napravili uslove za bolju budućnost, neophodno je da shvatimo pre svega šta nas to spaja i da radimo na tim stvarima, da imamo slobodu kretanja ljudi, kapitala, novca usluga i podataka.

Ono što je jako važno jeste da je predsednik Aleksandar Vučić jedan vizionar koji je to uvideo i upravo je predsednik Aleksandar Vučić juče u Tirani predvodio delegaciju Republike Srbije koja je potpisala sporazume u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".

Mi smo se 2012. godine sa državama sa kojima smo potpisali tu inicijativu, dakle sa Severnom Makedonijom i Albanijom 2012. godine, za vreme vladavine prethodnog režima, borili oko toga ko će imati manju platu u regionu, a juče potpisali sporazume koji se odnose na unapređenje regionalne saradnje i finalni rezultat tih sporazuma bi trebalo da bude i slobodno kretanje robe, usluga i ljudi sa ciljem stvaranja jedinstvenog tržišnog okruženja i zajedničkog tržišta rada.

Šta to u praksi znači? Predsednik Aleksandar Vučić je naveo jednu fabriku koja ima svoju, odnosno jednu firmu koja ima svoju fabriku i u Kruševcu i u Severnoj Makedoniji i u prethodnom periodu ukoliko zaposlenima iz Kruševca, zaposleni iz Kruševca treba da odu u tu istu fabriku koja se nalazi u Severnoj Makedoniji, moraju da podnose određene zahteve, da čekaju određene dozvole. Sada posle ovog sporazuma, takvih primera više neće biti i to će dodatno olakšati rad tih kompanija.

Premijera Albanije napadaju da inicijativa „otvoreni Balkan“ inicijativa sa ciljem stvaranja velike Srbije. Videli smo čak i neke proteste u Tirani. Pretili su čak da će predsedniku Aleksandru Vučiću da preseku kolonu, da izazovu nerede i neko bi onda pomislio da nekome inicijativa „otvoreni Balkan“ nije u interesu.

Međutim, zbog građana Republike Srbije jako je važno napomenuti da i tamo postoje određeni političari koji su mentalno zaglavljeni u prošlosti u periodu kada im je jedina politika bila ta politika bila sukoba, a ne politika saradnje.

Međutim i kod nas isto ima tih recikliranih političara prošlosti koji podržavaju sukobe, podržavaju zapaljive poruke, iste ih šalju. Međutim, postoje i oni političari iz regiona koji su sagledali i sve naše ekonomske rezultate i rekli, videli da Srbija pobeđuje, pa rekli – pa što ne bismo i mi radili isto tako. Šta god da budemo radili naš najvažniji cilj je upravo povezivanje ljudi. Cilj je da se ne izgubimo u raspravama između prošlosti i budućnosti i da nam u tome nestane ona budućnost koju svi zaslužujemo. Poenta je da možemo da unapredimo zajedno budućnost i da na neuporedivo bolji način ojačamo region.

S druge strane, ako mi danas pokažemo da sarađujemo u regionu, to će uticati i na rast i razvoj celog regiona ne samo Republike Srbije i pokazaćemo po ovim svim segmentima koje otvara inicijativa „otvoreni Balkan“ da mi počinjemo da živimo ono što bi sutra trebalo da živimo u EU, odnosno da smo spremni da imamo i slobodno kretanje i protok roba, usluga i da nemamo granice.

Ono što je jako važno jeste da ukoliko je inicijativa „otvoreni Balkan“ radi u punom kapacitetu mi ćemo i kao region imati veći priliv investicija i više će mladih ostati u celom regionu, biće više zaposlenih mladih i to je upravo onaj strateški cilj kome stremi Republika Srbija. „Otvoreni Balkan“ stvara prave šanse i prednosti za sve zemlje i ukoliko na samom kraju mi dođemo i do carinske unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, onda ćemo biti na takvom nivou da ćemo rešiti veliki broj problema koje sada imamo i svi ćemo imati i neuporedivo veće prihode i prilive i bićemo mnogo uspešniji u privlačenju investicija.

Za sam kraj želim da kažem da smo mi za nepunih deset godina uspeli da promenimo način vođenja politike. Više se ne borimo za najmanju platu u regionu kao nekada već se borimo za jači region i jasni su i rezultati. Vidljive su promene. Građani jednostavno osećaju boljitak. Novca ima više nego ikad za razne kapitalne investicije i važne projekte i to naravno vide predstavnici bivšeg režima koji danas žele da dođu na vlast, jer znate kako, za vreme njihove vlasti, odnosno i kada je predsednik Srbije, tada predsednik Vlade počeo da bude predsednik Vlade prosečna plata je bila 330 evra. Mi pričamo o tome da početkom sledeće godine prosečna bude 610 evra i onda Dragan Đilas izađe sa izjavom da opozicija ima 56% podrške.

Vidite, politika se zasniva na tome da se za Beograd borite samo onda kada ste na vlasti i kada možete da uradite neki tender i kada možete da sprovedete neki projekat od kojih vi imate lične koristi, a onda kada niste na vlasti onda eto vi ste opozicioni odbornik koji ne dolazi nikada na sednice Skupštine Grada. Onda imate smelosti da izjavite da u narodu imate duplo veću podršku, nego što ste to izjavili prethodni put koji je bio pre neki mesec.

Doduše prema najnovijem istraživanju evo za građane Republike Srbije za sam za kraj to je važno da pokažemo - SNS da su izbori sada osvojila bi 57%, ali znate kako. Najbolje istraživanje su izbori. Kada građani odnosno birači dođu na biračko mesto, kada odu iza paravana, kada pogledaju koja im to politička opcija najviše odgovara kada zaokruže onaj broj koji njima odgovora, kada se prebroje svi glasovi, e to je najbolji pokazatelj i to je najbolje istraživanje.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Predloženi zakoni će nama omogućiti da nastavimo da nadoknađujemo propušteno vreme i postignemo sve ono što nismo mogli da postignemo za vreme režima prethodne vlasti, jer je nastavak ubrzanog razvoja i rasta privrede, nastavak izgradnje najveći infrastrukturnih projekata, poboljšanja životnog standarda Republike Srbije poboljšanje, odnosno povećanje plata i penzija i sve ono za šta se mi zalažemo je od strateškog značaja i interesa za Republiku Srbiju.

Mnogi su se smejali svemu onome što mi pričamo. Mnogi nisu verovali, ali eto sada su te stvari realnost i sada veruju.

Želim da se zahvalim narodu Republike Srbije koji za razliku od njih prepoznaje naše rezultate i koji veruje. Nas naši rezultati i podrška naroda obavezuju da u narednom periodu nastavimo da radimo još više, da se još više, jače borimo za naš narod, za budućnost Republike Srbije, i kao što ime naše poslaničke grupe kaže – za našu decu. Živela Srbija.

Zahvaljujem gospodine Mirčetiću.
Prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Prvi na listi je narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, danas govorimo o jako važnom setu zakona i ono što hoću da istaknem jeste da Poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će glasati za ove zakone.

Ono što posebno hoću da istaknem jeste Predlog zakona o tržištu kapitala. Jako važan sistemski zakon. Nijedna kompanija ni domaća ni strana neće investirati na tržište koje nije uređeno, koje je nestabilno, koje je nesigurno. Ovaj zakon dodatno će uliti poverenje prema poslovnoj zajednici, prema i domaćim i stranim investitorima i u narednom periodu treba očekivati da građanke i građani imaju konkretne benefite od usvajanja ovog zakona jer će se dodatno poboljšati uslovi i dati dodatna sigurnost poslovnoj zajednici da njihove investicije su stabilne, sigurne i da je ovde plodno tlo gde oni mogu da ostvaruju profit.

Što se tiče podrške za Predlog izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi hoću da istaknem da smo mi dali preko osam milijardi evra našoj privredi, da je ključni zadatak kada smo se suočili sa tom globalnom pandemijom i najvećim izazovom za čovečanstvo posle Drugog svetskog rata mislim da smo se ponašali odgovorno, da to rezultati pokazuju. Sačuvali smo živote građanki i građana, ali sačuvali smo i radna mesta.

Pomoć privredi je nešto što ćemo uvek mi podržati i rezultate i privredni rast koji ostvarujemo mislim da treba da budu na ponos svakoj građanki i građaninu, a i naravno nama narodnim poslanicima jer Skupština Republike Srbije je tu imala ključnu ulogu usvajajući zakone preko kojih su se implementirale sve te mere pomoći.

Što se tiče elektronskog fakturisanja, eliminišu se nepotrebni troškovi, smanjuje se birokratija i uspostavlja se efikasnije poslovanje.

Zajam za univerzitetsku infrastrukturu apsolutno podržavamo. Ono što hoću da istaknem jeste da zahvaljujući rahmetli akademiku Muameru Zukorliću Novi Pazar je postao univerzitetski centar. On je osnovao Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru koji je bio inicijalna kapisla za otvaranje još jednog državnog univerziteta u Novom Pazaru i to je grad koji danas ima dva univerziteta. Očekujem da će deo novca koji za koji ćemo glasati da će završiti u Novom Pazaru i da će se investirati između ostalog u poboljšanje uslova za tamošnje studente, ali između ostalog ono što mi očekujemo jeste i mislim da Novi Pazar i Sandžak zaslužuju izgradnju naučno-tehnološkog parka.

Što se tiče zajmova kada je u pitanju infrastruktura to je nešto što Stranka pravde i pomirenja i naš poslanički klub apsolutno podržava. Bez dobre infrastrukture nema razvoja privrede i ne možemo se izboriti da naši mladi ostanu u ovoj zemlji.

Ono što hoću posebno da istaknem i da se zahvalim Ministarstvu saobraćaja, jeste da je na moju inicijativu i posle niza govora ovde u Skupštini, rekonstruisana su dva klizišta, na magistralnom putu Prijepolje – Brodarevo, ka crnogorskoj granici. Vrednost investicije je preko 250 miliona dinara, ali ono što očekujem, jeste da ćemo više investirati u lokalne puteve. Nema razvoja poljoprivrede, nema razvoja našeg sela, dok naša sela i na Pešteru (Prijepolje, Priboj, Novi Pazar, Tutin) nećemo razviti sela, ako ne povežemo naša sela, zaseoke, prigradska naselja dobrim asfaltnim putevima. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Tandiru.
Sledeći je narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Danas ovde raspravljamo o Zakonu o tržištu kapitala, raspravljamo o međunarodnim ugovorima u kojima su kreditori finansijske institucije EU, raspravljamo o podršci privredi, od strane naše države u ovoj Kovid pandemiji.

Svi ti zakoni sami po sebi mogu da se posmatraju na jedan i na drugi način, ali otvaraju određene teme koje ozbiljno pokazuju da zakoni i legislativa koju mi usvajamo u okviru naše politike puta ka EU, otvaraju ozbiljne probleme za naše društvo, za naš državni i društveni razvoj i o njima ću sada probati telegrafski da kažem, u ovih nekoliko minuta, koliko imam vremena.

Pre svega, kada govorimo o tržištu kapitala, mi u stvari govorimo o uslovima koji treba da dovedu do poboljšanja i sigurnosti, postojanja i ponašanja domaćih i stranih investitora na tržištu kapitala.

Međutim, ne možemo se oteti utisku da se to sve naslanja i na ideju "Open Balkan“, inicijativu koja sama po sebi nije sporna i koja govori o tome da naše državno rukovodstvo, za razliku od ljudi koji sede u Prištini, koncept suverenosti shvata na način 21. veka, svest o tome da granice ne mogu biti, kao u srednjovekovnoj tvrđavi, već mora da postoji određena veza, komunikacija i povezivanje koje omogućava onome koji je najsposobniji, najvitalniji, najagilniji, da ostvari svoj interes i da deluje tako, što će uticati i na region i na razvoj svoje zajednice.

Međutim, to je samo u prvom, onom fasadnom delu tog sporazuma. Ono što je problematično sa tim sporazumom, jeste što u ovom trenutku on pogoduje albanskoj naciji, jer ne obuhvata ni Republiku Srpsku, ni Crnu Goru i ne omogućava Srbima da budu povezani na način na koji su Albanci povezani u "Otvorenom Balkanu“.

Druga stvar, koja je vrlo problematična, a o kojoj se ne priča, jeste da povezivanjem radne snage, svi smo svesni da niko iz Šumadije ili vrlo mali broj ljudi će ići u Albaniju da radi, dok će dosta Albanaca doći ovde da radi i to nije problem, to je sasvim uredu, to se dešava i sa nekim drugim firmama, korporacijama, sa ljudima koji dolaze sa mnogo udaljenijih tačaka u svetu.

Međutim, problem je što u ovom sporazumu postoji mogućnost naseljavanja njihovih porodica. Nemojte da se pravimo naivni i da zaboravimo kako svojevremeno izbeglice, koje su primane u SFRJ, a bežale su iz Albanije, je to bio potencijal koji nam je posle napravio ovaj problem koji imamo na KiM. Dakle, ne možemo biti slepi na ovako otvaranje jedne teme, koja nama može napraviti veliki problem u prostorima gde živi srpski narod.

Druga stvar, koja isto bitna za ideju otvorenog Balkana, jeste pitanje moguće carinske unije. Da li to znači da mi, kao Srbija, koja ima privilegije u bescarinskom režimu sa Ruskom Federacijom i Evroazijskom unijom, da li će to značiti da se te privilegije prenose i na druge države koje čine sada inicijativu "Otvorenog Balkana", tj. Severnu Makedoniju i Albaniju ili ćemo i mi izgubiti te referencijalne i mogućnosti? Znači, o tome se takođe ne govori, a moramo da budemo svesni da je nama mnogo više u interesu zbog strateških interesa naše države, zbog toga što država nije samo ekonomija, već i odbrana teritorije i razmišljanje o budućnosti, mnogo je bitno i bitnije vezivati se za azijski region, za Rusiju, za sve one koji će nam dati mogućnost razvoja u budućnosti, nego za ovaj prostor, gde mi ovde u stvari radimo za interes albanskog naroda. Dakle, "Otvoreni Balkan" je dobra ideja, sa puno mina koje mogu da nas dignu u vazduh. Znači, moramo to da raščistimo, pre nego što uđemo u to.

Druga stvar vezna za EU i njene institucije, osnovno pitanje koje se postavlja, naravno ovde se radi o kreditu, ovde se radi o finansijama, EU je pokazivala da je vrlo licemerna i nikada nije dosledna kada je u pitanju mogućnost da ostvari profit ili da investira, pa da iz tih investicija zaradi profit.

Ta EU, koja sada drži, mi kažemo da imamo dve trećine ekonomske saradnje, tj. razvoja naše ekonomije, dve trećine vezano za EU i to gledamo, kao prednost. Međutim, u vremenima koja dolaze i u kojima očekujemo ucenjivačke pritiske od strane EU, a već su i poslali emisare, razno razne, koji nam ovde već mešetare i šalju signale šta će želeti da zahtevaju od naše vlasti, ta takva vezanost za njihovu privredu postaje ogroman ucenjivački potencijal njihov. Tako da i o tome treba da razmišljamo, a u isto vreme znamo da neko ko predstavlja garant briselskog procesa, neko ko dozvoljava Prištini da ovoliko dugo ne ispunjava svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, neko ko šalje izmišljenog čoveka za visokog predstavnika u BiH, kršeći sva pravila međunarodnog prava, neko ko u svim svojim međunarodnim ugovornim odnosima nikada nije ispunio ono što je u interesu srpskog naroda i srpske države, on nema kredibilnost da nam bude saradnik i učesnik u bilo kakvom međunarodnom ugovoru i to je krajnje vreme da kažemo.

Znači, sve ovo izgleda lepo, ali može da bude vrlo problematično. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, Vuk Mirčetić.
Izvolite.