Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstava, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da se osvrnem i na ovaj krug diskusija i replika, ako to tako možemo da definišemo, i naravno da ću se saglasiti sa svojim kolegom, gospodinom Vukom Mirčetićem koji je u suštini razjasnio sve zamerke koje smo ovde mogli da čujemo.
Ali, neverovatno mi je da ljudi koji žive u našoj zemlji ne mogu da shvate da od inicijative „Otvoreni Balkan“ upravo Srbija ima najveće koristi i naš je najveći interes, kao najjača ekonomija i najveće tržište, nama je u interesu da taj projekat što više zaživi, ali se slažem sa vama da je neophodno da se uključe i još neke zemlje iz okruženja kako bi kao to jedinstveno tržište bili još atraktivniji za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada, apsolutno se slažem sa vama.
Takođe, ono što želim još da naglasim, znate, kada vodite politiku državnički i kada ste u poziciji u kojoj se sada nalazi Aleksandar Vučić, svojom nezavisnom politikom i odlučivanjem, samo vođenjem interesa građana Srbije ne možete da odbijete bilo koju investiciju.
Mi smo zemlja koja je jako dugo propadala, venula, bila upropašćavana do 2012. godine i bili smo na rubu bankrota i nemamo taj luksuz da sada biramo ko će investirati u našu zemlju. Svako ko poštuje zakone naše zemlje, ko se čvrsto drži zakonskih propisa i regulativa je poželjan investitor.
Mislim da oko tih stvari moramo biti jedinstveni, jer nije dobro da šaljemo poruku stranim investitorima da će neko kada dođe na vlast ili kada dođe do promene vlasti, neko te investitore blokirati, sabotirati ili šta više u krajnjem slučaju, kao što to kaže Dragan Đilas, oterati iz naše zemlje.
Dakle, mi smo zemlja u kojoj je neophodno još više radnih mesta, investicija još više, jer na taj način samo možemo ojačati i našu ekonomiju, ali obezbediti bolje sutra svim građanima.
Ono što takođe želim da istaknem, ta politika gde mi moramo da se odreknemo nečega ili nekoga je davana prošlost i mislim da su je političari najčešće koristili, iskorišćavali za sitno politikanstvo koje bi im u nekom trenutku obično pred izbore donelo koji poen više, odnosno koji glas više.
Mislim da je ta politika jako neodgovorna, gde ćemo zarad nečijih srećnih ušiju, kako to narod kaže, slati opasne i otrovne političke strelice usmerene ka svakome samo da bi zadovoljili nekakav sitan politički interes.
Politika SNS je vrlo jasna. Mi se nalazimo na evropskom putu, ali isto tako sarađujemo, imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, i što bi rekli, i na severu i na jugu, jer je konačno danas Srbija u poziciji da bude nezavisna, da se u njoj pitaju samo građani Srbije i da oni odlučuju šta je to dobro za njih. Tako da najbolje odlučivanje će biti 3. aprila kada će građani jasno moći da se odluče kakvu to politiku žele, ali pre svega kakvu Srbiju žele u narednom periodu.
Što se tiče samog seta zakona koji se danas nalazi pred nama, mislim da je ministar Siniša Mali izneo suštinu i ne može ni jedan zakon posmatrati nezavisno, svi su u vezi jedan sa drugim, ali ono što je njima zajedničko to je bolji život građana Srbije.
Ne mogu nikako da svoje izlaganje počnem ili završim, a bez da se osvrnemo na to da je sve ovo posledica, i danas što imamo kao stabilnu ekonomiju i kao razvoj naše zemlje, jeste upravo rezultat one finansijske konsolidacije koju smo imali 2014. i 2015. godine kada su, priznaćemo svi, te bolne reforme koje je sprovodio današnji predsednik, Aleksandar Vučić, dovele do toga da danas imamo konačno jaku i stabilnu ekonomiju.
Za ljude koji su zaboravili podsetiću vas da je naša zemlja u tom periodu bili pred bankrotom, da smo finansijski bukvalno bili bačeni na kolena i da je zemlja tada ličila na mesto, tačnije naše finansije, na mesto gde je zahvatao iz tog budžeta, iz te kase ko je kako stigao. Obično je taj novac završavao na privatnim računima i na računima privatnih firmi, dok je narod u to vreme ostajao bez posla i jedva sastavljao kraj sa krajem.
Činjenica da je sve to istina pokazuje i podatak da je u to vreme zatvarano više hiljada fabrika, da je čak 500 hiljada ljudi ostalo na ulici. Takva vremena ne smeju više nikada da se ponove i jasna je politika SNS da se uvek i na svakom mestu i svakoga dana borimo za bolje sutra građana Srbije.
Da smo na dobrom putu i da dobro stojimo u ostvarivanju tog plana pokazuje činjenica da je najveća stopa rasta u Evropi, da smo jedna od zemalja koja ima najveću stopu rasta u Evropi gde je taj rast izmeren od 7%. To jasno pokazuje koliko naša ekonomija raste iako se i mi kao i sve ostale zemlje u Evropi, pa i u svetu suočavamo sa ovom korona krizom.
Takođe, ono što je jako bitno naglasiti da te 2020. godine kada su sve ekonomije se bukvalno u Evropi slamale, Srbija je ostala stabilna, ostala je jaka i naša ekonomija je zabeležila jedan od najmanjih padova, dakle 0,9% u celoj Evropi. Tu se moglo videti koliko su naše mere koje smo tada sprovodili, ali koliko i odgovorna politika dovodi do jačanja naše ekonomije čak i u toj kriznoj 2020. godini.
U prilog tome govori i podatak da su zemlje širom Evrope povećavale nezaposlenost, kada kažem povećavale, nisu svesno, već je priroda ekonomije takva, dakle ljudi su ostajali bez posla dok se u našoj zemlji nastavljene investicije, pa smo tako te godine otvorili više od 60 hiljada radnih mesta.
Složiću se sa nekim od govornika koji je diskutovao pre mene, neće niko da investira u zemlju u kojoj nema jake i stabilne situacije, ali pre svega neće niko investirati tamo gde država ne stoji iza svakog projekta kao garant svega što država svojim zakonima propisuje, ali pre svega omogućava.
Zato su i putevi, pruge, brze saobraćajnice nešto što je nama neophodno da bismo se ubrzano razvijali, da bi privukli još veći broj stranih investicija koji će zaposliti građane u našoj zemlji, ali i garantovati svetliju budućnost svim onim generacijama koje dolaze.
Takođe, jako je bitno naglasiti da u prvih deset meseci ove godine imali smo čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, nešto što je do pre možda pet ili šest godina bilo nezamislivo i nešto što je sada postala normalnost. Vidite i da se ne pravi nikakva fama, niti nažalost mediji o tome izveštavaju što više objektivno, jer je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić negde otvori fabriku ili postavi kamen temeljac. Ja kao deo SNS ponosan sam na to, jer smo došli u situaciju da je normalno da nam se na nedeljnom nivou otvaraju fabrike.
Složićete se da je to bilo nezamislivo u nekom ranijem periodu, ali da smo imali paradoks gde je bilo nažalost normalno da nam se na nedeljnom nivou gase fabrike i da na stotine hiljada ljudi ostaje bez posla. To smo bili u prilici da proživljavamo u periodu vlasti režima DS ili onih ljudi koji danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu, a oličeni su u imenima Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i ostalih.
Paralelno sa tim, naša ekonomija se razvijala i jačala je i konkretno što se tiče plata i minimalnih zarada, radi građana Srbije želim samo da naglasim, i to je kolega Mirčetić jasno istakao, dakle, u nekom periodu do 2012, 2013. godine prosečna plata je bila oko 300, 330 evra, a mi imamo sada tendenciju da ona bude i preko 600 evra. To je samo još jedan od garanata da će ono što obeća predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS jeste onaj program „2025“, znate i sami kolike su tada predviđene bile plate u visini od 900 evra i prosečna penzija kolika će biti. Ali ovo samo naglašavam uz prostog razloga što želim da građani Srbije kroz ove primere koliko politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića znači dato obećanje – ispunjeno obećanje. Takvih primera imamo mnogo. Mislim da ovo o čemu danas raspravljamo govori u prilog tome.
Znate, kada govorimo o infrastrukturi, nezamislivo je bilo do 2012. ili 2013. godine da pričamo da se radi 10 magistralnih puteva ili da se u Beogradu renovira 10 ulica, a danas imamo situaciju da se radi i gradi 10 auto-puteva, i to je nešto što u jednom jako kratkom primeru pokazuje gde je Srbija danas, a gde je Srbija bila do te neke 2012. ili 2013. godine.
Ono što je za mene posebno interesantno jeste nešto što se desilo juče i što vidim da danas određeni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa prenose kao glavnu vest jeste nastup tog čoveka koji je i dalje odbornik u Skupštini grada Beograda, a koji juče izneo neke frapantne podatke, ne znam odakle je došlo do njih, ali zabrinjavajuće je što na tom primeru možete videti kako ljudi danas doživljavaju politiku, a podržavaju Dragana Đilasa ili su njegovi funkcioneri.
Naime, juče smo bili u prilici na Skupštini grada da usvojimo budžet koji je istorijski i ovo pričam samo iz prostog razloga što Dragan Đilas uporno izbegava odgovornost za sve ono što je činila DS do 2013. godine. Izbegava tu odgovornost pričama da je on bio samo gradonačelnik i da nije mogao da utiče ni na šta. Konkretnim primerima danas želim da objasnim građanima Srbije da ono što je radio u Beogradu namerava da radi i na nivou Srbije, samo ako mu se ukaže prilika.
Čuli smo, naime, da je on nezadovoljan kako je budžet grada Beograda raspoređen, ali samo ću građanima objasniti da je budžet grada Beograda od milijardu i 365 miliona evra najveći budžet u istoriji grada Beograda. Dok nam je Dragan Đilas odlazeći sa vlati ostavio dug od milijardu i 200 miliona evra duga. Podatak koliko se danas rukovodi dobro finansijama grada Beograda, kao i finansijama Republike Srbije pokazuje i podatak da je dug sveden od tih milijardu i 200 miliona evra na svega 280 miliona. Dakle, paralelno što se razvija Beograd i što se obezbeđuje dodatni novac za nove projekte, za nove infrastrukturne projekte i razvijanje svakog dela grada Beograda, uspešno se vraćaju njegovi dugovi.
Druga stavka koja je posebno iziritirala građane tiče se vrtića i tiče se investicija u naše najmlađe sugrađane. Kaže čovek da nijedan novi vrtić nije izgrađen, iako je to katastrofalna laž, u Beogradu će do 2023. godine biti izgrađeno sve ukupno negde oko 25 novih vrtića, ali podatak koji dodatno objašnjava koliki je nemar bio u gradu Beogradu u tom periodu je činjenica da nas je tada gradska vlast koju je predvodio Dragan Đilas oštetila 15.000 porodica duplo im naplaćujući vrtiće. Na taj način je oštetio te porodice i te porodice su, naravno, tužile grad Beograd i na konto tih tužbi ova gradska vlast je do sada vratila skoro četiri milijarde dinara, to vam je negde oko 34-35 miliona evra, što vam u prevodu znači dodatnih između 15 i 20 novih vrtića. Samo se postavlja pitanje dokle ide to licemerje Dragana Đilasa, kada čovek koji je kada je bio u prilici, ako ćemo to posmatrati na ovom mikronivou, odnosno u gradu Beogradu, ako već neće da preuzme odgovornost za celu Republiku Srbiju i režim DS, mogao nešto da uradi, a sve je uradio nasuprot interesima građana Beograda.
Takođe, posebno što je ostavilo gorak ukus svima nama jeste da je prozvao i ovu gradsku vlast, ali isto tako i republičku vlast da nemaju da se pohvale nekakvim rezultatima i novim projektima, a pazite sad, dok je on bio gradonačelnik, eto, on je baš u ovom periodu u jednoj novogodišnjoj večeri otvorio Most na Adi. O tom Mostu na Adi i koliko je tu para oprano mislim da smo više puta govorili. Ne želim više da se osvrćem na to, već želim da nadležne institucije obavljaju svoj posao i neću trošiti mnogo vremena na to, ali ću samo građanima Srbije objasniti kako to Dragan Đilas zamišlja.
Naime, radi lične promocije svoje i zbog nedostatka bilo kakvog projekta kojim bi se podičio, da je otvoren, uspešno realizovan, histerično i na silu je želeo da se taj most otvori u novogodišnjoj noći, dakle, novogodišnje veče da počne sa otvaranjem novog mosta. I građane Beograda, ali i građane Srbije to njegovo otvaranje mosta je koštalo devet miliona evra. Devet miliona evra su građani platili njegovu šetnju, kako on sam kaže, nije bilo ništa svečano, samo smo prošetali. Devet miliona evra je koštalo to da se Dragan Đilas slika na tom mostu, uz onaj silni vatromet i da ga otvore u novogodišnjoj večeri, iako nije imao nijednu jedinu dozvolu, nijedan jedini papir da se taj most pusti u korišćenje.
I za sam kraj, poštovani građani Beograda, ali pre svega cele Srbije, ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama garancija su da i u narednom periodu politika SNS i Aleksandra Vučića je jedina ona politika koja garantuje da će se naša zemlja razvijati i da će svaki deo naše zemlje dobiti onakav tretman onakav kakav zaslužuje i da ćemo i u narednom periodu moći da se ponosimo i novim putevima, novim prugama, ali isto tako i novim investicijama koji će zaposliti naše ljude i koje će obezbediti bolje sutra za sve naše građane.
Zato bih pozvao sve narodne poslanike da, naravno, podrže ovaj set zakona, ali isto tako i građane, pošto ne znam da li ću stići da se obratim još koji put u ovoj godini, pozvao bih pre svega građane Srbije da 3. aprila kada budu izlazili na birališta se rukovode tim glasačkim listićima onako kako se rukovode budžetom svoje kuće i da taj glasački listić posmatraju baš na taj način, jer ako to budu učinili, ja sam uveren da će politika SNS, koju pre svega trasira predsednik Aleksandar Vučić, još jednom pobediti, jer građani žele pre svega rezultate, ispunjena obećanja, ali i viziju i baš sve ono jedino što garantuje SNS i Aleksandar Vučić. Do tada želim mnogo zdravlja i uspeha svima i još mnogo ovako dobrih zakona za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!