Hvala.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Odbora za informisanje i kulturu, obzirom da ste vi formalno predlagač, želim najpre da izrazim zadovoljstvo poslaničke grupe SPS što i ovog puta kada je REM u pitanju, članove REM-a biramo shodno proceduri koja je definisana vrlo jasno i precizno zakonima koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne nekakvoj popularnoj, kako kažu, evropskoj praksi i evropskim standardima. Dakle, ovde je potpuno jasno ispoštovana procedura, obavljen razgovor sa oba kandidata i svakako u danu za glasanje mi ćemo se opredeliti za jednog od predloženih kandidata.

Ono što želim da kažem, kada je reč o informisanju, a uglavnom su sve kolege koje su govorile pre mene govorile o informisanju i o medijskoj slici danas u Srbiji, u pravu je kolega Starčević kada kaže – istina. Istina i jeste interes svih nas. Kada su mediji u pitanju i kada je medijska slika Srbije u pitanju danas, mogu sa potpunom sigurnošću reći da su sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja osnovni postulati demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste. Jer da nije tako, pa odakle bi mi čuli ovoliku kuknjavu opozicije?

Dakle, oni kukaju upravo o medijima – u medijima, jer ne postoji drugi način da se informacije plasiraju nego putem medija. REM je bio jedna od najaktuelnijih tema, kada je reč o razgovorima koje smo vodili o izbornim uslovima, kada je reč o međustranačkom dijalogu, počev od Fakulteta političkih nauka, pa prve faze međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga.

Ono što su evropski parlamentarci u jednom trenutku tokom prve faze međustranačkog dijaloga rekli, ono što sam zapravo rekao na početku, jeste da članove REM-a, tada je trebalo da izaberemo dodatno još tri člana REM-a, preostala tri člana REM-a treba izabrati po najboljoj evropskoj praksi i evropskim standardima.

Mi smo tada jasno rekli da poštujemo mi evropsku praksu, poštujemo mi evropske standarde, svi oni evropski standardi i evropska praksa koji su prihvatljivi i koji mogu doneti dobrobit Srbiji, mi ćemo ih svakako implementirati u svaku sferu društva, ali kada je reč konkretno o medijima poštovaćemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde je jasno definisano odakle, koji član mora, iz koje organizacije, iz kojeg udruženja mora doći pojedinac, odnosno član koji će biti predstavnik REM-a.

Pohvalio bih, dakle, još jednom odgovoran odnos, to sam učinio tokom jučerašnjeg dana, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije, danas i Narodne skupštine Republike Srbije, naime i Odbora za kulturu i informisanje, jer imamo jedan odgovoran i ozbiljan odnos kada je reč o realizaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga.

Mi smo razgovarali, učestvovali na oba koloseka i po ko zna koji put ću ponoviti da je jako važno što su inicirani razgovori od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku predsednika Republike, naravno, da se razgovori vode na oba koloseka, dakle i sa političkim strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima kako bi saslušali i sagledali sugestije i predloge svih relevantnih vanparlamentarnih političkih stranaka, jer ovo je proces iz kojeg ne možete apsolutno nikoga isključiti.

Svako ima legitimno pravo da da određenu sugestiju, odnosno predlog da li je ta sugestija i predlog opravdana ili ne, da li zaslužuje svoje mesto u zakonu ili ne, da li treba da bude deo izbornih uslova ili ne, o tome se svakako da razgovarati i mi smo o tome razgovarali tokom međustranačkog dijaloga. Moram priznati daleko više smo razgovarali u okviru ovog drugog koloseka gde je učestvovala Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike i sa vanparlamentarnim strankama. Veliko je zadovoljstvo što je rezultat tog dijaloga upravo kompromis koji je postignut, dakle, tragalo se za kompromisom koji će objediniti i ispoštovati na neki način sve različitosti u jednu celinu a opet poštovati zakon i Ustav i sagledati na koji način mi to treba da implementiramo konkretno kada je reč o našem izbornom zakonodavstvu.

Mislim da ako bismo sagledali ono što je rezultat međustranačkog dijaloga i sa evropskim parlamentarcima, mada jedan deo opozicionih političkih stranaka je odustao od tog dijaloga, zapravo okrenuo leđa onima koje je pozvao u Srbiju da razgovaraju i da pokušaju da preko njih izvrše pritisak na Vladu, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, verovatno imajući za cilj da ovaj međustranački dijalog završe ne sa kvalitetnijim izbornim uslovima, već da rezultat ovog međustranačkog dijaloga bude, recimo, da ovu Skupštinu, odnosno Vladu zameni nekakva prelazna Vlada čiji bi i oni bili deo, dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora.

To je bio jedini konkretan cilj koji su imali imajući na umu sve ono što su predlagali, a reći ću i šta su predlagali, jer, konkretno se tiče medija. Sve ovo za njih je bila farsa, zamajavanje javnosti, pokušaj da predstave kako su zaboga zainteresovani za izborne uslove, a eto tih izbornih uslova su se setili tek 2019. godine kada su napustili ovu salu, jer više nisu imali mogućnosti da argumentovano i činjenično brane svoju politiku koju zapravo i nemaju. Dakle, nekako, postaju politički impotentni i onda usled nemogućnosti da odbranite svoje političke stavove, vi napuštate plenum, održavate nekakve sednice u holu, tada tražite vanredne parlamentarne izbore. Svi onako skupa traže vanredne parlamentarne izbore.

Kada su sagledali da ne da ne bi mogli biti alternativa vladajućoj koaliciji u tom trenutku već da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije oni su se dosetili sporazuma sa građanima, dosetili se evropskih parlamentaraca i dosetili se izbornih uslova.

To je odgovor na ono pitanje koje nam vrlo često postavljaju – zašto ste razgovarali sa evropskim parlamentarcima. Pa, nije vladajuća koalicija u Srbiji pozvala evropske parlamentarce da razgovara o izbornim uslovima. Ne, mi smo još u martu mesecu, zapravo predsednica Narodne skupštine tada, gospođa Maja Gojković je još u martu mesecu uputila poziv, 2019. godine u martu mesecu je uputila poziv svim poslaničkim grupama da sednemo, da razgovaramo o parlamentarizmu, da razgovaramo o parlamentarnom dijalogu, parlamentarnoj praksi, dakle kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji i kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tada jednog dela opozicije. Obratio se evropskim parlamentarcima, rekao sam već iz kog razloga.

Dolazimo u situaciju da evropski parlamentarci izlaze sa konkretnim predlogom. Mi u potpunosti prihvatamo taj predlog, bez ijedne sugestije, bez ijednog amandmana, ali taj isti predlog prihvata minorni deo opozicije. Onaj drugi deo opozicije, za njih je taj predlog neprihvatljiv i okreću leđa evropskim parlamentarcima.

Zašto je neprihvatljiv? Pa, zato što nisu postigli taj krajnji cilj. Znate, svaka od političkih stranaka, takav je bar bio dogovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, da svaka poslanička grupa, svaka politička stranka koja želi da učestvuje u međustranačkom dijalogu, sačini određenu platformu, odnosno određene sugestije i predloge kojima smatra da može poboljšati izborne uslove u Srbiji. Kao državotvorna i ozbiljna i politička opcija, Socijalistička partija Srbije tu platformu je sačinila, dostavila poštujući institucije sistema. Dostavila platformu najpre Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije je dostavila evropskim parlamentarcima.

Sa druge strane, imate ovaj deo opozicije o kojima je govorio maločas kolega Starčević, oni nisu poštovali institucije sistema i oni nijednog trenutka nisu imali komunikaciju kada je reč o ovom prvom koloseku i razgovoru sa evropskim parlamentarcima, oni nisu imali komunikaciju sa institucijama sistema i Narodnom skupštinom, nisu je želeli.

Oni su svoju platformu koja je izgledala otprilike ovako, sada ću vam reći šta je ona podrazumevala, oni su svoju platformu veče uoči donošenja konkretnih rezultata, odnosno usvajanja konkretnih rezultata i konkretnih zaključaka, koji su definisali evropski parlamentarci, oni su dostavili svoju platformu evropskim parlamentarcima, a ta platforma je podrazumevala pre svega izbor nekog nezavisnog uređivačkog tima, informativnog programa Javnog servisa RTS i RTV, dakle, da oni mogu da se bave uređivačkom politikom javnog servisa. Zatim, kažem, opcija dva, tri puta nedeljno predstavnici opozicije, da samostalno gostuju u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS i RTV u trajanju od 30 minuta i to u terminu od 18 časova i 30 minuta do 19,00 časova. Potom, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum da učestvuje u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u vremenskom periodu od 21,00 čas, u svim informativnim emisijama kažu, Dnevnik jedan, dva, tri, jutarnji program, jutarnji Dnevnik, da bude obezbeđena jednaka zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije. Da se obezbedi, kažu, tzv. po njima nezavisnim medijima, a oni kad kažu nezavisni mediji, misle na BETU, misle na Fonet, misle na Istinomer, na Krik, CINS, Birn i Vreme. Dakle, da se ovim medijima obezbedi da dva puta nedeljno i u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržajne programe ne RTS i na RTV i to upravo u udarnim terminima. I, kažu, zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koju su na izbornim listama u toku trajanja kampanje. Dakle, da vam prosto zabrane da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost, a na drugoj strani oni imaju mogućnost da vas kritikuju za taj isti posao.

Ovo je platforma koju je dostavila ta politička opcija, odnosno, ne samo jedna, već Đilasova stranka, pa Lutovac, pa Pokret slobodnih građana, pa neki „Ne davimo Beograd“, pa Nebojša Zelenović i onda ovaj pokret Janka Veselinovića. To je platforma koju su dostavile te nazovi opozicione političke stranke.

Sada da ih pitate da li bi prihvatili i jedan segment ovoga što su napisali, da imaju bilo kakav deo odgovornosti u Srbiji, a neće ga imati skoro, siguran sam ako bi bili iskreni, da bi rekli ne.

Mislim da je vladajuća koalicija kada je reč i o međustranačkom dijalogu koji smo vodili sa evropskim parlamentarcima i kada je reč o međustranačkom dijalogu koji je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije vođen sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a nije se razgovaralo samo o izbornim uslovima. Ono što je za nas izuzetno važno jeste da je pokazan jedan visok stepen političke tolerancije i političke odgovornosti, pre svega kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, razgovaralo se i o KiM, razgovaralo se i o Republici Srpskoj.

Podsetiću vas da je predsednik Republike izveštaj o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju predstavio i vanparlamentarnim strankama pre nego što smo o tome razgovarali ovde u plenumu. Dakle, jedan krajnje odgovoran i krajnje ozbiljan odnos. Mislim, da kada sve to skupa sagledam i prvi i drugi kolosek i rezultate koje smo postigli, ono što smo zajedno potpisali jeste ogroman ustupak koji je ova vladajuća koalicija učinila vanparlamentarnim strankama. Mislim da ni jedna vladajuća koalicija nikada ne bi i neće učiniti ovoliko ustupaka vanparlamentarnim strankama.

Dakle, stranke kojih nema, koje nisu ni učestvovale nikada na izborima, koje ne postoje na političkoj sceni ni u jednoj lokalnoj sredini, nisu učestvovali čak ni na jednim lokalnim izborima, ali eto dozvolili smo im da imaju svoje predstavnike u RIK, da imaju svoje predstavnike u Nadzornom telu zajedno sa predstavnicima REM, dakle šest predstavnika opozicije, šest predstavnika REM. Rekli smo – da ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima, dame i gospodo, ne znači da ćete vi da se bavite uređivačkom politikom medija.

Gledao sam jučerašnji duel koji je pomenula koleginica Sandra Božić. Evidentna je, moram da priznam učestvovao sam više puta u toj emisiji, ali nekako, evidentno je da oni koji dolaze iz redova nazovite opozicije nemaju političku ideju, nemaju politički program. Šta je danas njihov politički program, osim onoga što su nam najavili? To je ostrašćenost, lustracija i ulica. To smo sve videli.

Osim toga smislili su i došli do nove ideje, a to je da ekologiju zloupotrebe u političke svrhe. Sve ono što mi činimo i radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je reč o Zakonu o narodnoj inicijativi, referendumu, o Zakonu o eksproprijaciji, kada je reč o izmenama Ustava, to nema apsolutno nikakve veze sa ekologijom, to nema apsolutno nikakve veze sa Rio Tintom, to nema apsolutno nikakve veze sa preambulom i ne može se na takav način kroz takav vid jeftine kritike doći do jeftinih političkih poena.

Dakle, mi radimo jedan odgovoran posao. Na naše veliko zadovoljstvo otvoren je Klaster 4, koji upravo podrazumeva zelenu agendu i koji jeste skup, ali da nas je neko pitao koji bi klaster baš u ovom trenutku kada se ekologija u Srbiji zloupotrebljava u političke svrhe želeli da otvorimo, mislim da bi svako od nas rekao da to bude upravo ovaj klaster koji se tiče zaštite životne sredine i ekologije.

Srbija će iznaći mogućnost jer je danas ekonomski jaka i stabilna, ima jedan zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama i naći će tih preko 10 milijardi koliko je potrebno za realizaciju ovog klastera, da uspešno realizujemo ovaj klaster.

Vratiću se na REM. Mi od početka međustranačkog dijaloga imamo najpre jednu hajku i histeriju na REM i to upravo od strane tog dela opozicije. Pri tome, sve vreme zaboravljaju da je REM nezavisno regulatorno telo. Neki od njih su sedeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sada možemo mi da se slažemo ili ne sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali oni su nezavisni. Na nama je da raspravljamo o njihovim izveštajima i na nama je da vidimo da li su oni na pravi način tumačili zakon ili ne i na nama je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne nezavisna regulatorna tela, poput REM, da guramo u političko blato, da tražimo od njih da tumače zakon onako kako to nama odgovara, niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, ni na parlamentarnim, ni na gradskim, ni na predsedničkim, niti je REM koji će reći ko je pobedio na izborima. Ko je pobedio na izborima reći će građani 3. aprila. Potpuno sam ubeđen da ćemo imati i fer i demokratske izbore i potpuno sam ubeđen da ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno na oba koloseka kada je reč o međustranačkom dijalogu.

Veoma je interesantno to da o slobodi medija govorimo danas. Mi smo o tome mnogo puta pričali, tu temu pokretali, i pred evropskim parlamentarcima.

Lično sam razgovarao sa Fajon o tome i postavio joj pitanje zašto recimo o slobodi medija, nismo razgovarali 2011. godine, kada je Verica Barać, sačinila jedan izveštaj u kojem je vrlo jasno i precizno rečeno kome je pripadao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Njen odgovor je bio, tada nismo bili izvestioci za Srbiju. Dobro, ali ste bili evropski parlamentarci. Ako su Evropskom parlamentu važni izborni uslovi, zašto niste došli ranije da o tome razgovaramo, uz to vrlo je interesantno i to treba znati da su evropski parlamentarci, posetili REM, tek nakon završetka međustranačkog dijaloga i rekli da postoje paralelne institucije, paralelni mediji.

Čekajte, ako postoje paralelni mediji i kako oni kažu nezavisni mediji, kako to onda nema objektivnog novinarstva?

Dakle, mi smo se zalagali, i tu ću završiti, i to je bilo vrlo jasno i precizno definisano u platformi SPS, ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ne uređivačka politika, jer mediji moraju da ostanu slobodni i autonomni, što znači da mi možemo, kada je reč o javnom servisu, da uputimo, da sačinimo određene pravilnike, a kada je reč o privatnim emiterima, REM, može dati određene preporuke, jer, a juče sam o tome govorio, 2000. godine je napravljena strategija privatizacija medija i hteli ste da privatizujete medije pošto poto, pa jel ste želeli kapitalizam? Evo ga kapitalizam, odakle potreba onda danas da se bavite privatnim sektorom, odakle potreba da se bavite privatnim medijima?

Na kraju, kada je reč o zastupljenosti u medijima, nije tačno da, kako kažu pojedine opozicione političke opcije, nisu dovoljno zastupljene u medijima kada je reč o javnom servisu, kada je reč o emiterima programa.

Evo izveštaja kada je reč o izborima 2020. godine - druga po zastupljenosti u svim emisijama koje se tiču informativnog programa i izborne kampanje je upravo bila politička opcija koja nije učestvovala na izborima, koja je bojkotovala izbore.

Evo dopis RTV, koji navodi emisije i kaže vrlo jasno da je blagu prednost u nastupima upravo imala opozicija.

Dakle, završiću sa time, Srbija jeste demokratsko društvo u kojem se poštuje sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja, a da se vraćamo u prošlost, u onom najgorem obliku kada su svi morali da pišu isto, kada su svi morali da izveštavaju isto, to svakako nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima predsednica Odbora za kulturu i informisanje, Sandra Božić.

Zahvaljujem se potpredsedniče Orliću.

Zaista, gospodine Milićeviću, zahvalna sam vam na vašem izlaganju, s obzirom da ste se dotakli ključnih tačaka upravo onoga što jeste problem kada govorimo o REM-u, a to je njegova konstantna politizacija, stavljanje u politički ring tela koja apsolutno mora biti i jeste nezavisno.

Ono što bih ja htela još da dodam, vrlo kratko, jeste da mi je drago što ste se setili tog perioda u kojem smo zajedno učestvovali u međustranačkom dijalogu. Setite se apsolutno celokupne hajke, podsećam i javnost na to, kada je gotovo predsednica Saveta regulatornog tela, gospođa Olivera Zekić bila prokazana, bukvalno, u imaginarnim Đilasovim medijima, u onom imaginarijumu u kojem pretpostavljam da REM, osim preporuke koja će dugo putovati do Luksemburga, apsolutno ne može ništa.

Neko je spomenuo, čini mi se gospodin Života Starčević, i problem lažnih vesti. Upravo se celokupan problem lažnih vesti javlja na televizijama koje su u vlasništvu dva tajkuna, Šolaka i Đilasa.

Tu dolazimo do ključa problema, jer kada imate potpuno, kao što kažu, dve podeljene Srbije, ja se ne slažem sa tim s obzirom da smatram da je naša država uvek bila jedinstvena, uvek težila zaštiti svog teritorijalnog integriteta, dobrobiti svojih građana i mi vrlo dobro da se mi građani Republike Srbije okupimo uvek jedinstveno i snažno oko svakog problema, oko svake nedaće koju naša država može da istrpi i neću se nikada složiti da postoje dve Srbije, ali svakako kada uključite kanal N1, Nove S, vi dobijate apsolutno drugu dimenziju onoga što se dešava u Srbiji. Prosto, upadnete u jedan imaginarijum u kojem je sve moguće i ništa nije moguće.

Dakle, to je ona politička kreativnost, ako to mogu tako da nazovem, dva tajkuna koji pokušavaju da na jedan vrlo flagrantan način kreiraju javnost i javno mišljenje u Srbiji.

Suštinski, ono što je jako važno, jeste da vi kada pogledate situaciju koju imate u medijima, kada vidite da se Đilasova i Šolakova televizija potpuno ne ponašaju ne u skladu nego krše zakone Republike Srbije upravo tim reemitovanjem takozvanim iz Luksemburga, vidite da njima ne pada na pamet ne da poštuju Ustav i zakone Republike Srbije, nego neke opšte norme oko kojih se mi u tim međustranačkim dijalozima već drugu godinu dogovaramo.

Dakle, oni unapred dolaze u situaciju u kojoj će reći da njih apsolutno nije briga za medijske zakone, za medijsku sliku. Znaju oni vrlo dobro da su zastupljeni i više nego što to kažu svi izveštaji, a imamo jedan izveštaj, gospodine Milićeviću, i Regulatornog tela za elektronske medije, koji kaže da su se svi ti bojkotaši, bukvalno za jedan procenat manje pojavljivali u medijima nego što su to koalicione stranke koje su učestvovale na izborima. A od tih bojkot izbora bili su prisutni kojekakvi analitičari za koje znamo da su plaćeni sa istog stola odakle se finansira i N1 i Nova S itd.

Suština apsolutno celokupne priče oko medijske tzv. neslobode, koja je nemoguća, jer, imali ste koliko juče na RTS, javnom servisu, koji im je uvek najbolnija tačka, prisustvo čoveka koji apsolutno, rekla sam malo čas, pitanje je da li može da se kaže da iza njega stoji jedan glas iz njegove porodice a kamoli podrška neke veće grupe ljudi, imali ste Jovanovića koji zastupa Zelenovića ili Petrovića ili, ja bih rekla, ipak, na koncu svega, Dragana Đilasa, i imali ste sa druge strane potpredsednika SNS, potpredsednika glavnog odbora, nekoga ko apsolutno, stranke koja nosi preko 60% podrške građana Republike Srbije. I mi govorimo o zastupljenosti? Jel tu postoji ravnoteža? Ne, to je apsolutna neravnoteža.

Kada ste u bilo kojoj državi mogli da vidite da neko ko nije parlamentarna stranka može da dođe i da gostuje sa najvećom i najjačom političkom opcijom? Na kraju krajeva, gospodin Milićević je predstavnik SPS, sinoć je bio u toj emisiji. U kojoj zemlji je to moguće, da nekoga koga pokupite sa ulice uvedete na javni servis i omogućite mu u "prajm-tajmu" emisiju od sat vremena? Dakle, on je mogao da izgovori gomilu neistina i laži, kao što i jeste. Ali, nije to usamljeni slučaj.

To sve govori u prilog tome koliko SNS jeste za dijalog, koliko je SNS otvorena da čuje svačije mišljenje i koliko se ne plaši da to mišljenje čuju i građani Republike Srbije. Jer, istina je upravo na našoj strani. Istina je na strani SNS i Aleksandra Vučića.

S druge strane, još jednom sam vam zahvalna što ste spomenuli celokupnu priču histerije na REM u toku međustranačkih dijaloga. Zahvalna sam vam na tome što ste spomenuli sve zahteve Dragana Đilasa u tom trenutku. Znate šta je na jedan pogled moglo samo da se zaključi iz svega toga što je proisteklo kao zahtev ka evroparlamentarcima, ali i svih napada koji godinu i nešto dana, i dve godine, traju upravo na one koji su plen Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a to je - "Telekom" Srbije. To je ono što je suština, da se svaki sekund, svaki minut stavi u kabl SBB. I o tome govorimo. To je sloboda koju oni žele, sekunde koje žele ponovo da naplate. Kako? Haračem. Kako? Opet iz budžeta, opet na leđima građana Srbije. E, pa, neće moći!

Zahvaljujem.

Da li reč želi neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ko do sada nije dobio priliku da govori?

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu", doktor Uglješa Mrdić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, moja koleginica Sandra Božić je sve rekla što treba da se kaže povodom ovih tačaka dnevnog reda za šta sam ovlašćen, a što se tiče liste kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Dobili smo Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje. Imamo tu zaključnu listu kandidata. Želeo bih da podsetim i javnost da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna nezavisna regulatorna organizacija koja vrši svoja javna ovlašćenja i koja daje svoj doprinos očuvanju i zaštiti slobode mišljenja i izražavanja.

Ako se iko zalaže za slobodu mišljenja i izražavanja, to je svakako naša poslanička grupa, tj. naša Srpska napredna stranka.

Moje kolege u prethodnim obraćanjima su rekle kako smo mi to kao Srpska napredna stranka članovima opozicionih stranaka, kako i parlamentarnih, tako i vanparlamentarnih i prilikom međustranačkog dijaloga i svih razgovora dali više nego što su tražili, i što se tiče prisustva u medijima i javnosti i što se tiče svih drugih zahteva. To samo govori da se mi zalažemo za slobodu mišljenja i izražavanja za razliku od njih.

Ali, sinoćno izlaganje, tj. gostovanje našeg potpredsednika Srpske napredne stranke i Narodne skupštine, dr Vladimira Orlića, i govor moje koleginice Sandre Božić me podstakao da iznesem sledeće stavove.

Ako bi uzeli u obzir kako daje doprinos svoj nezavisnosti u medijima većina medija, većina elektronskih medija, dolazimo do zaključka da je Srpska napredna stranka trenutno, zahvaljujući svojoj zastupljenosti u većini elektronskih medija, a naročito na javnom medijskom servisu, trenutno što se tiče rejtinga varira između 5% i 10%.

Dakle, SNS između 5% i 10%, a razni lažni ekološki pokreti, vanparlamentarne stranke i neke stranke koje jesu i nisu učestvovale na izborima, a nemaju rejting od 1% građana, oni, sudeći prema većini elektronskih medija i zastupljenosti, imaju 20% do 30% podršku građana Srbije.

Naravno da sam ironičan, naravno da ovo nije tačno, ali građani Srbije, kada prate većinu medija, a naročito one koji su u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, dolaze do zaključka da je SNS stranka koja nema podršku preko 60% građana Srbije, nego koja će uspeti jedva da pređe cenzus posle narednih izbora 3. aprila 2022. godine.

Zašto? Zato što za razliku od nas koji ovde i na vreme biramo članove Saveta REM-a i koji ovde na vreme sprovodimo sve aktivnosti što se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije i sprovodimo zakone i usvajamo zakone i radimo po zakonu, politička struktura okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić i Dragana Šolaka, ona se ne zalaže za mišljenje naroda. Ona se zalaže za jednoumlje, ali njihovo.

Oni često, gotovo svaki dan, ne svaki dan, nego više puta dnevno, podmeću lažne informacije građanima Srbije. Jedna od poslednjih je da je za opoziciju preko 50% građana Srbije, a u stvari, istina je, što je i Sandra Božić prezentovala, istraživanje poslednje, da je rejting SNS 57% sa tendencijom rasta.

Dakle, jasno je šta hoće narod, ali narodu treba objasniti šta hoće Đilas, Marinika Tepić, Šolak, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Narod hoće da glasa na izborima, narod hoće, kao na izborima prethodne godine i svih prethodnih godina, da da svoju podršku političkom programu, određenim političkim strankama, određenom lideru. Tako naš narod u Srbiji voli i naš narod bira.

S druge strane, Đilas i ovi njegovi saborci, oni ne žele mišljenje naroda, oni žele jednoumlje. Oni bi najsrećniji bili kada bi se donela neka uredba da nema izbora i da oni automatski dolaze na vlast sa rejtingom kakav ima SNS, ali pošto u Srbiji ne vlada glas ulice, nego vlada glas demokratije, pošto se u Srbiji ne pitaju tajkuni i kriminalci, nego se u Srbiji pita narod, zato mi imamo izbore 3. aprila i zato treba sve institucije, naročito ova regulatorna tela i sve nezavisne institucije i uopšte državne institucije, da rade odgovorno svoj posao, ali je najblaže rečeno žalosno kako većina medija saopštava o svim bitnim i vitalnim događajima.

Tako da, recimo, danas mali broj medija je objavio sjajne uspehe što tiče spoljne politike našeg predsednika Aleksandra Vučića. Koliko je medija danas prenelo čestitku predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, koju je uputio Aleksandru Vučiću preko ruskog ambasadora Bocan Harčenka? Mali broj. Đilasovi mediji ili to ne saopšte ili to izazivaju, odnosno izazivaju reakciju naroda na jedan način zato što lažno saopštavaju o svim događajima.

Danas smo imali sastanak i ovde prijem turske delegacije koju je primio predsednik Aleksandar Vučić, delegaciju na čelu sa predsednikom turskog parlamenta. Posle je ta delegacija bila i u Skupštini Srbiji, bila je i posle toga kod premijerke Ane Brnabić. Većina elektronskih medija je u jednoj rečenici prenela ili nije prenela taj događaj.

Dakle, sve ove uspehe, što se tiče rešavanja energetske krize, većina elektronskih medija, a naročito medija pod kontrolom Đilasa i Šolaka, tj. u njihovom vlasništvu, nije ni prenela.

Kako reaguju Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče poslednjih dešavanja u Šilovu, gde je bio pretres srpskih kuća, gde albanske snage po nalogu Aljbina Kurtija pokušavaju da slome duh i snagu preostalog srpskog stanovništva na KiM? Kako su saopštavali Đilasovi i Šolakovi mediji što se tiče strašnih dešavanja i hapšenja u Štrpcu, u opštini na jugu KiM gde živi 11.000 Srba? Da ne govorimo o saopštavanju Đilasovih i Šolakovih medija i većine elektronskih medija kada smo imali višednevnu histeriju od strane reditelja Gorana Markovića, glumca Sergeja Trifunovića, glumice Svetlane Bojković i posle njihovog mentora Dragana Đilasa, koji je podržao sve njihove izjave i nastupe u javnosti, što se tiče uvreda i pretnji na račun predsednika Aleksandra Vučića, a potom i pretnji i uvreda na račun svih onih koji su branili predsednika Vučića od tih sramnih pretnji. Onda smo imali, između ostalog, i sramne objave na račun ministarke Darije Kisić Tepavčević.

Ali, na sve to, Đilasovi i Šolakovi mediji ne samo da ne saopštavaju istinu, nego daju potporu lažnom informisanju građana Srbije.

Ono što lično kao narodni poslanik zameram, što imamo slabu reakciju većine državnih institucija. Tu naročito mislim na razne poverenike i nezavisne institucije, zato što nisam primetio, a da sad ne nabrajam imena, da smo imali reakciju nezavisnih državnih institucija i nevladinih organizacija i regulatornih tela, pa i pojedinih članova REM-a kada je u pitanju ovaj sraman napad na račun predsednika Vučića i njegove porodice.

Dakle, kada se Draganu Đilasu kaže da je kriminalac i da je ukrao 619 miliona evra, većina raznih nezavisnih institucija reaguje i osudi nastupe funkcionera SNS, a onda imamo i produženo dejstvo što većina sudova u rekordnom roku osudi naše funkcionere i narodne poslanike zbog iznesene navodne klevete.

Ali, kad je u pitanju lopovluk i nestanka 619 miliona evra, nemamo reakciju ni tih nezavisnih institucija, ni dobrog dela državnih institucija, što im je u opisu posla, a naročito nemamo adekvatnu reakciju pravosudnih organa.

Da ne bih danas govorio o pravosuđu, pošto to nije tema danas, to će tema biti sutra kad budemo raspravljali o tužiocima, ono što želim da iskažem je jedna velika nada u nezavisnost pravosudnih institucija i da će svako biti procesuiran ko je krao i otimao od građana Srbije, ko je učestvovao i u privrednim i organizovanim kriminalnim radnjama, između ostalog, i Dragan Đilas i svi njegovi saborci, ali naravno, i to kad bude bilo, da većina medija u Srbiji, a naročito elektronskih, neće uopšte o tome da informiše javnost.

Pogledajte samo da li je uopšte normalno, a o tome je govorila Sandra, da li je uopšte normalno i da li to ima igde u bilo kojoj zemlji u Evropi, bilo gde u svetu da neko ko je predstavnik nekog udruženja građana, nekog lažnog ekološkog pokreta, neke organizacije kojih ima što se tiče broja članova na hiljade registrovanih u Srbiji, ima nastup u gotovo svim elektronskim medijima i ima medijsku zastupljenost u rangu, a često i više kod predsednika najjače stranke u Srbiji – SNS?

Dakle, sasvim je jasno da većini elektronskih medija čiji je Đilas, zajedno sa Šolakom vlasnik, ili je samo Šolak vlasnik, ili gde imaju uticaj tako što imaju određeni deo vlasničkog udela, dakle, oni žele da volju građana Srbije svedu u nastupima u elektronskim medijima sveukupno na nekih 20-ak posto, dakle, volja građana 20-30%. Vanparlamentarne opozicione stranke, njihovi lažni ekološki pokreti, nevladine organizacije 70% zastupljenosti u elektronskim medijima. Jel to demokratija? Da li oni hoće time da pošalju još jednom jasnu poruku građanima Srbije – ne interesuje nas vaš stav, vi ste obični građani koji nemaju pravo na izbor, koji nemaju pravo na izbor da biraju ni vlast na narednim parlamentarnim izborima, niti da biraju rukovodstvo grada Beograda, niti predsednika Srbije?

Dakle, Dragan Đilas sa Marinikom Tepić i Šolakom ovim dešavanjima u elektronskim medijima građanima Srbije šalje jasnu poruku, ne interesuje ih volja naroda, dakle, baš ih briga za narod. Baš ih briga za narod koji su i pokrali. To je politika Dragana Đilasa i Marinike Tepić. Dok su bili na državnim funkcijama, pod jedan, uništavali su državne institucije, pod dva, pokrali su građane Srbije, samo Đilas sam preko 619 miliona evra. I onda sada, kada su u opoziciji, žele da kontrolišu većinu elektronskih medija, deo elektronskih medija su vlasnici i onda na sve to, sada kada ulazimo u jedan period pred kampanju i posle kad budemo u izbornoj kampanji, da ni funkcioneri vladajuće SNS, koja ima rejting preko 60%, da nema dovoljnu zastupljenost u medijima.

Da li je to njihova politika? Da li je njihova politika da Aleksandar Vučić uopšte ne učestvuje u izborima. Dakle, ne samo da rade kako žele i ne samo da žele da se vrate na vlast da bi otimali od građana Srbije, nego oni žele da i svojim političkim protivnicima biraju kandidate. Da li je sledeći korak politike Dragana Đilasa i Marinike Tepić da nam sastavlja i predlaže liste za parlamentarne i gradske izbore, da kažu ovi mogu da budu kandidati, ovi ne mogu da budu kandidati? Da li je to politika Dragana Đilasa? Da li je politika Dragana Đilasa i njegovih medija da u javnosti u svojim medijima daju veliki prostor svima onima koji su poznati po antisrpskom delovanju?

Juče smo ovde imali od strane opozicionih poslanika iznošenje niza neistinitih informacija, ali ih je sjajno demantovao svojim sjajnim statističkim informacijama moj kolega Marijan Rističević koji je na svoj način prezentovao na koji način deo parlamentarne opozicije, a ovde imamo sedam poslanika opozicionih, lažno govore, što smo imali juče slučaj, o stradanju srpskog naroda na teritoriji Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, Hrvatske tokom devedesetih godina.

Statistika ide u prilog tome da je najviše stradao na prostoru bivše Jugoslavije, i u Drugom svetskom ratu, i u Prvom svetskom ratu, i devedesetih godina, srpski narod. Da li to možemo da pročitamo ili čujemo, ili vidimo u Đilasovim medijima? Ne možemo. Kada neko da izjavu protiv Aleksandra Vučića, neki lažni ekolog, neki regionalni političar, neki kvazi državnik iz regiona, on u Đilasovim medijima dobija ogroman prostor. Dakle, kada treba da se nanese bilo kakva šteta Srbiji on je dobrodošao u Đilasove medije.

Hajde, što je dobro došao u Đilasove medije, ali moramo i do kraja da razotkrijemo i ulogu medijskog javnog servisa. Dakle, da li će medijski javni servis i dalje, u narednim mesecima, u svojim političkim emisijama, u udarnim terminima, u dnevnicima davati i dalje, pod jedan, lažne informacije o delovanju opozicije i kako oni imaju veliki rejting i kako oni imaju veliku podršku naroda, dakle, tu mislim na opoziciju okupljenu oko Đilasa i njegovih koalicionih partnera, i da li će funkcioneri SNS, pa i SPS koja je stranka broj dva u Srbiji i svih drugih stranaka iz naše koalicije, imati toliku zastupljenost da će sveukupno činiti 20 do 30%?

Parlament ima zastupljenost na medijskom javnom servisu i većini elektronskih medija 20 do 30%. Đilasovi saborci i pojedine vanparlamentarne opozicione stranke zastupljeno 70%. Opet podvlačim, da li je to demokratija? Da li to ima igde u Evropi, u bilo kojoj zemlji Evrope? Nema. Nema, ali Srbija je zemlja demokratije i pored svega toga mi smo pristali na sve ustupke vanparlamentarne opozicije. Dakle, i onih koji su učestvovali u dijalozima i oni koji nisu učestvovali u dijalozima, a koji su slali svoje emisare i držali razne konferencije za novinare.

Na kraju, ono što bih želeo posebno da istaknem, a to je jedna zabrinutost. Nisam nešto primetio da nezavisne institucije u Srbiji, regulatorna tela, pa i deo državnih institucija, a i dobar deo medija, reaguju kada su u pitanju pretnje upućene deci, pretnje upućene porodicama građana Srbije, a poslednji primer dovoljno govori i dovoljno upozorava kakvu mi imamo medijsku sliku o Srbiji. Dakle, retko ko je osudio, retko koji medij u Srbiji je osudio, retko koji analitičar u Srbiji je osudio, ovi tzv. nezavisni analitičari, pretnje upućene porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i onda na sve to vidimo u Đilasovim medijima kako saopštavaju da vlada mrak u Srbiji. Ne samo da lažu da vlada medijski mrak u Srbiji, nego koriste svaku priliku, svaki odlazak u pojedinu zapadnu ambasadu, svaki odlazak u inostranstvo, da li u Evropi ili u SAD, da nađu nekoga kongresmena, da nađu nekog političara da olajavaju i svoju državu, i srpski narod, i sve građane Republike Srbije.

Dakle, ja volim da narod Srbije zna istinu. Narod Srbije mora da zna šta je alternativa politici Aleksandra Vučića, jer nemamo dve Srbije. Imamo jednu Srbiju, jednu Srbiju koju treba da čuvamo i da branimo i da jačamo. Mi predvođeni Aleksandrom Vučićem gradimo i Srbiju, gradimo i institucije, a Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, je rušio institucije, rušio Srbiju i hoće ponovo da dođe na vlast da bi je srušio do kraja. Neće moći zato što to ne da narod. Zato narod treba da zna sve laži i Đilasovih medija i Đilasovih i portala i društvenih mreža. Narod treba da zna i kako se gostuje i koje informacije saopštava medijski javni servis. Narod treba da zna koje sve Dragan Đilas, zajedno sa Šolakom, medije kontroliše i kojih je medija vlasnik. Narod treba da zna koga laže. Narod treba da zna ko je otimao od našeg naroda, a to su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Da bi to sprečili, tj. da građani Srbije ne bi ponovo dali šansu, kao što je to bio slučaj 2008, 2004. i 2000. godine, narod treba da zna da ne treba da dozvoli ponovo Draganu Đilasu ponovo sa svojim saborcima da dođe na vlast, ne zbog nas iz SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, nego zbog interesa i naše države i njenih građana. Zato sam ubeđen da će narod u Srbiji, za mene najbolji mogući narod je naš narod, najlepša država na svetu je za mene Republika Srbija i tako bi trebalo da razmišljaju svi građani, tako bi trebalo da razmišljaju i oni koji su i protiv SNS… Narod treba da odluči ko će da vlada Srbijom, a ako uzme u obzir i najnovija istraživanja i ako uzmemo u obzir i mišljenje naroda, sasvim je jasno da će narod i 3. aprila podržati najbolju politiku, a to je politiku koju našu Srbiju i gradi, i jača, i vodi je u sigurnu budućnost, a to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala i živela Srbija!

Hvala vam.
Gospodine Kovačeviću, u ime poslaničke grupe ili kao jedan od prijavljenih na listi za diskusiju?
(Borisav Kovačević: Nisam na listi.)
Izvinite.
Prelazimo na listu po ustanovljenom redosledu.
Prvi reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Stranka pravde i pomirenje, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom, će u danu za glasanje glasati za predloge. Izvestilac je dao jako dobro obrazloženje.

Ono što hoću zbog građanki i građana, posebno u Novom Pazaru i Sandžaku, da istaknem jeste da smo juče imali raznorazne istupe tzv, po meni, lažnih patriota koji se redovno javljaju u skupštinskom restoranu, koji su redovni kada se uzimaju dnevnice, a sa vremena na vreme imamo te vikend poslanike koji kažu neku parolu i onda ih po mesec dana nema.

Danas razgovaramo o nezavisnom Regulatornom telu za elektronske medije i izboru članova. Jako važno telo, jer preko tog tela, preko te nezavisne institucije možemo da ispravimo jednu nepravdu o kojoj je govorila koleginica Amela Lukač Zoranić, a tiče se redakcije na bosanskom jeziku na medijskom javnom servisu, i to je nešto, pogotovo njihov stav kako su oni odbili tu redakciju, što je nedopustivo. Međutim, danas će o tome govoriti samo predstavnici Stranke pravde i pomirenja i to je dokaz ko autentično u svim tačkama predstavlja bošnjački narod, ali na način da o svemu razgovaramo kroz jedan dijalog i da jasno iznosimo svoj stav.

Ono što je više govornika ovde istaklo, jeste da li je normalno da na medijskom Javnom servisu gostuju ljudi koji nemaju apsolutno nikakvu političku podršku? Ja mogu da dam svoj odgovor i da kažem da to nije normalno i da to nije ni fer ni pošteno. Ja mogu i potpuno podržavam i to smo u razgovoru i dijalogu sa evroparlamentarcima istakli politički pluralizam, iznošenje stavova, i kada je u pitanju ekologija i druge tačke.

Međutim, podrška koju nam građani daju na izborima je jedino merilo reprezentativnosti. Zato je apsolutno neprihvatljivo da stranka Pravde i pomirenja, kao parlamentarna stranka, kao najjača bošnjačka stranka jednom ili nijednom godišnje gostuje na medijskom Javnom servisu, da imamo, primera radi, narodnog poslanika, lidera poljoprivrednika i seljaka gospodina Miletića koji je tri puta uzastopce biran u parlamentu koji možda nikada nije gostovao na medijskom Javnom servisu, a da gostuju ljudi za koje ne glasaju ni uži članovi njihove porodice.

To nije nikakva demokratija i ja se nadam da će nezavisno regulatorno telo delovati sa svojim ovlastima i da ćemo uvesti neki red kada je u pitanju medijski Javni servis da naprosto se poštuju nekakva pravila. Ako su vam građani dali određeno poverenje, ako su vam ukazali poverenje, ako vi predstavljate određene grupe,, a znamo prema zadnjem popisu, jedna trećina građanki i građana su pripadnici manjinskih zajednica, onda i oni moraju da budu ravnopravno zastupljeni.

Danas je samo izgleda dovoljno da se vi ne slažete sa nekakvom vladajućom politikom i da je vama mesto obezbeđeno na RTS-u, a sada ako hoćete da govorite o pitanjima manjinskih zajednica na jedan civilizovan način, u skladu sa Ustavom, zakonom, da i svoje neslaganje govorite kroz jedan rečnik koji je apsolutno prihvatljiv u jednom javnom diskursu, e onda za takve ljude očigledno neko pokušava da kaže da nema mesta i da nas gurne u jedan radikalizam i primitivizam.

To je nešto što mi apsolutno nikada nećemo zastupati, kao što je govorio rahmetli Muftija Zukorlić - nikada poltroni, nikada primitivci, uvek partneri.

Ono što takođe hoću da istaknem kada je REM u pitanju, jeste oštrija politika, jer mi imamo zaista jedan govor mržnje i jednu diskriminaciju koja je prisutna u određenoj grupi medija. Apsolutno je neprihvatljivo da bilo čija porodica, da bilo čije dete bude predmet medijskih spinova, satanizacije, pretnji itd. samo zato što njegov roditelj, otac, majka, bilo ko, obavlja neku javnu funkciju.

To je nešto je apsolutno neprihvatljivo i mislim da tu ne može to da bude predmet nekakvog kompromisa između političkih stranaka. To naprosto se tiče jednostavno vašeg vaspitanja, to se tiče nečega što je i zakon definisao, da moraju da postoje određene granice u ponašanju i u našim političkim neslaganjima. Možete da kritikujete ideju, možete da kritikujte stranku, možete da kritikujete vlast, opoziciju ali ne možete lično bilo koga da napadate, da pretite ili da stavljate članovima porodice, bez obzira koje koja stranka, metu na čelo i da oni naprosto budu predmet satanizacije, iako ne obavljaju nikakvu javnu funkciju. Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeći na listi prijavljenih, narodni poslanik Vladan Glišić.

„Kadrovi rešavaju sve“, govorio je drug Staljin. Drug Staljin, naravno u mnogim stvarima nije bio u pravu, pa ni u ovoj, a Aleksis De Tokvil je govorio o tome da svaka vlast korumpira, apsolutna vlast korumpira apsolutnu.

Znači, u pogrešnom sistemu kakve god mi kadrove da biramo i Savetu regulatornog tela za elektronske medije nećemo rešiti onaj suštinski sistemski problem koji imamo i koji traje već decenijama.

Problem je što, dobro je što je bilo međustranačkih pregovora i dobro je što su nađene neke tačke dogovora i dodira između vlasti i opozicije, ali je problem samo što je to ostvareno samo na nivou onoga koji je za to zainteresovan, a to je politička klasa.

Zaboravljeno je nešto mnogo ozbiljnije i mnogo dublje o čemu nikako da pričamo, a to je poguban uticaj medija u svakom društvenom smislu, razaranje našeg sistema vrednosti, podmetanje tuđih ideja i ideologija, destrukcija svega onoga što čini identitetsku i osnovu porodičnog modela društva za koji se zalažu sve normalne snage u ovom društvu, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju.

Dakle, u društvu spektakla, u rijalitizaciji našeg medijskog prostora, nisu se drugačije ponašali ni režimski ni opozicioni mediji. U načinu na koji se obračunavaju sa političkim protivnicima, praveći atmosferu građanskog rata u Srbiji nisu se drugačije ponašali ni režimski ni opozicioni mediji.

Znači, mi bi tu imali da hoćemo ni po babu ni po stričevima, da REM hoće da radi svoj posao, a ne da bude u REM fazi uspavanosti, puno posla da se ne zamerite ni jednoj ni drugoj političkoj opciji, a da dovedete naš medijski prostor u red.

Međutim, to je naravno nepoželjno, to je nepotrebno i način na koji su privatizovani lokalni mediji u Srbiji po diktatu EU govori o tome da i nekome iz Brisela ne odgovara da mi imamo autentičnu medijsku sliku u Srbiji.

Šta bi značila autentična medijska slika u Srbiji? To bi za početak značilo da pored dva javna servisa, jedan na nivou republike RTS i drugi na nivou pokrajine Vojvodine RTV, imamo još neke bar regionalne medijske servise.

Ne mogu da objasnim mojim sugrađanima i prijateljima u Šumadiji zašto Šumadija nema svoj javni medijski servis. To je u strategiji koja je bila predviđena mogla da se desi, a nije se desilo, jer jednostavno neki lobiji i interesne grupe koje nemaju veze čak ni sa konkretnim političkim strankama, nemaju interes da postoje nekoliko regionalnih medijskih servisa, kako recimo to postoji u Austriji.

Drugo ozbiljno pitanje koje nam promiče jeste svest o tome da ne možemo napraviti slobodne i objektivne medije, jer nezavisni mediji ne postoje. Kao i sve mantre o nezavisnosti pokazuju da ta nezavisnost obično znači nezavisnost od ovog naroda, njegovog interesa i naših društvenih grupa, zavisnost od onih koji tu priču o nezavisnosti guraju, a pripadaju nekim drugim narodima i drugim interesnim grupama.

Znači, nasuprot tome, treba govoriti o objektivnom, poštenom novinarstvu, jer ta pravila su lako utvrdljiva i to znaju svi studenti novinarstva na prvoj godini fakulteta.

Da bi imali takvo novinarstvo i takve medije, moramo pre svega da imamo novinare sa rešenim socijalnim i svakim drugim statusom. Divlja privatizacija koja traje 30 godina u Srbiji dovela je do toga da mnogi vlasnici medija kažu: „Novinari nisu bitni, njih možemo da nahvatamo na ulici“.

Ideja civilnog novinarstva koja je došla sa razvojem društvenih mreža je dodatno devalvirala poziciju ozbiljnog novinara. Nije problem, ne treba nikome osporavati pravo da se bavi civilnim novinarstvom, ali država ako hoće da ima objektivno i ozbiljno novinarstvo i da od toga napravi instituciju kakva treba svakoj ozbiljnoj državi, mora da zaštiti pravog novinara, novinara koji mora da bude licenciran.

Kao kada neki vlasnik apoteke hoće da otvori apoteku, mora da ima farmaceute u toj apoteci. Tako bi vlasnik medija morao da ima određeni broj licenciranih novinara koji mogu da mu garantuju da taj medij radi kako treba.

Takve novinare će teže otpuštati, takvi novinari će biti odgovorniji prema svojoj profesiji i objektivnom novinarstvu, a to je nemoguće bez volje države da to uradi. Naravno, ono što niko ne pita, a tiče se svih medija i režimskih i opozicionih, da li postoje sindikati u tim medijima? Da li ti novinari imaju sindikalnu zaštitu? Ozbiljna i odgovorna država bi donela zakon koji obavezuje svakog vlasnika medija da mora da omogući sindikalno organizovanje u tom mediju.

Naravno, ono za šta se Narodna mreža zalaže, izgleda radikalno ali jeste smisleno, mora da postoji samo domaći vlasnik domaćih medija. Ne mogu stranci da budu vlasnici naših medija, mediji su resursi našeg naroda i ne mogu biti prepušteni onima koji imaju različite interese. Hvala.