Zahvaljujem se, predsedavajući dr Orliću.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o predlogu amandmana Zakona o tržištu kapitala o članu 113. Posle stava 3. obrazloženje za dopunu ovog člana navedeni stavom 4, kojim bi se utvrdilo šta se dešava sa društvom ukoliko ne izvrši registraciju na vreme, a sve sa ciljem da se odgovornost društva podigne na najviši nivo obavljanja navedene delatnosti.
Zakonom, koji je donet 17. novembra 2011. godine, o tržištu kapitala sadržao je standardna rešenja kojima se dinamičniji razvoj kapitala tek očekuje.
U to vreme žutog tajkunskog preduzeća, kada je sve bilo opustošeno i devastirano, nije bilo za plate, penzije, napredak u zdravstvu, prosveti, privredi. O boljem životu građana nije moglo ni da se sanja.
Po nepisanom pravilu, sve se čekalo dok su mladi odlazili glavom bez obzira. Čekalo se. Samo tadašnji vlastodršci na čelu sa Draganom Đilasom nisu čekali kako da napune svoje prekookeanske račune i to su jedino radili fantastično dobro, ali narod više nije želeo da čeka i gleda kako šaka privilegovanih tajkuna uživa u patnji naroda, kabadahijski, vodeći svoju politiku devastacije Srbije i kako strane ambasade, potpomognute plaćenicima, vode državu.
Zato je narod na izborima jasno rekao ne i krenuo u reformu na čelu sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem. Danas ti isti manipulanti pokušavaju na sve načine, ne birajući sredstva i metode da bez izbora i volje građana dođu na vlast, svesni svoje nemoći pred odlučnom politikom napretka koju vodi Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem, žele da po svaku cenu zaustave napredak države i vrate je na dno i samo lažu i pričaju, ali kada su trebali da se pokažu na delu, iza njih je ostala samo pustoš, jer niko nikada nije ni pomislio iz te kamarile predvođene Đilasom, Marinikom, Borkom, Vukom da makar mrdnu prstom da bilo šta urade za narod dok su punili svoje prekookeanske račune.
Danas mnogima nije pravo da priznaju uspeh Srbije ni po pitanju investicija, fabrika, bolnice, Inicijativi „Otvoreni Balkan“, gasovodu „Južni tok“, a prvenstveno povećanju plata i penzija, što je u njihovo vreme bila misaona imenica, a danas činjenično stanje.
Otvaranje Klastera 4, pridruživanje EU. Mi smo otvorili 22 poglavlja, a oni nijedno. Sem bankovnih računa, nisu otvarali ništa. Samo kriminalnim privatizacijama zatvarali fabrike i ostavili 500 hiljada ljudi bez posla.
Smeta im stotine kilometara auto-puteva i budžet koji je danas ne deset nego dvanaest puta veći nego što je bio u vreme njihove kabadahijske vladavine.
Dok se hvale najskupljim mostom u Evropi, na kome su zgrnuli milione i ojadili i zadužili građane Srbije, sada hoće da ruše „Beograd na vodi“, koji i jeste najveći projekat u region.
Dok im priča o zelenoj inicijativi nije bila ni u zabavnom programu, mi vodimo računa o zdravlju, porodici, deci i ekonomskoj stabilnosti.
Đilasovi tajkunski mediji nam neprestano ispiraju mozak, jer nisu bili u stanju da urade ništa ni za decu, ni za ekologiju, ni za ekonomiju, već samo i isključivo za svoj lični interes i to pokušavaju danas kroz razne ekološke organizacije na čelu sa Draganom Đilasom i njegovim vezirima Dušanom Petrovićem, Zelenovićem i Ćutom, nesvršenim studentom dramskih umetnosti i neuspelim investitorom, koji napumpan novcem iz austrijskog Rivervoča, neuspevši da napravi mini hidroelektranu, sada se odjednom, kada mu je taj posao propao, jarosno bori tobože za zaštitu životne sredine, a zaboravio je navodno kako mu se zvala ta njegova mini hidroelektrana.
Takvi nisu bili u stanju ne da očiste reku, nego ni svoje dvorište. U svom tom bezumlju i neartikulisanom politikanstvu, svi njihovi neistomišljenici osuđuju se na linč samo zato što razmišljaju drugačije, jer suština mašinskog mozga Dragana Đilasa je protiv svega što je u interesu građana Srbije. Tako glasi genijalno rešenje mašinskog mozga za sve.
Predsedniku Srbije i njegovoj porodici svakodnevno prete smrću, gde su se uključili nažalost i pojedini ekolozi iz sveta filmske umetnosti, sa dubokim džepom i prljavim jezicima, dame u bundama od činčile, mada bi i za njih i za Srbiju bilo mnogo bolje da se bave umetnošću i da svoju energiju umesto na mržnju i pozivanje na destrukciju usmere na stvaranje umetničkih dela.
Bar sada u državi na čelu sa Aleksandrom Vučićem imaju dovoljno novca za sve svoje projekte, jer im je taj isti novac obezbedila država koju vodi Aleksandar Vučić, niko drugi, a da ozbiljnu politiku prepuste ljudima koji su podigli Srbiju iz pepela i stavili je na vrh liste vodećih zemalja u regionu.
Narod vidi sve. Njega ne mogu da prevare. Zato će narod jasno u aprilu ponovo reći ne lažovsko-korupcionaškoj kamarili i vratiti ih u deponiju prošlosti gde jedino pripadaju.
Srbija bira život, rad i napredak. Srbija bira Aleksandra Vučića i budućnost za svu svoju decu.
Živela Srbija!